Вести

13. 08. 2026.

Аутор: Божидар Миловац Извор: Цензоловка

Коме смета часопис о лову: И специјализовани медији у Србији на удару политике

Ако сте мислили да часопис који се бави ловом или риболовом не може никоме да засмета – варате се.

Специјализовани часописи у Србији су дуго важили за област коју прате готово само они заинтересовани за специфичне теме. Али у Србији 2026. године политика је умешала прсте у све: Цензоловка истражује како се и нишки медији у Србији данас налазе на удару политичких притисака и (ауто)цензуре, док истовремено покушавају да преживе у тешким тржишним условима. 

Када је Славољуб Драгишић 30. маја позвао штампара да се договори око слања материјала за нови број Предатора, ловачког магазина чији је он уредник, добио је одговор – не може. 

„После милион штампаних примерака и дугог познанства са штампаром, помислио сам да је шала“, каже за Цензоловку Драгишић, уредник ловачког магазина доступног у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Налог за прекид сарадње, како му је речено, стигао је четири дана раније, али њему нико ништа није јавио, па се тако нашао у немогућој позицији пред само закључење броја.

Славољуб каже да „основано претпоставља“ да је сарадња раскинута због политичких притисака којима су били изложени власници штампарије.

Предатор је последњих година упорно отварао теме о злоупотребама српског лова у свету – од крађа у ловачким савезима, преко покушаја да се један трофеј срндаћа одгојен на фарми недозвољеним методама прогласи наводним светским прваком, до онога што уредник назива „тихом приватизацијом ловишта од стране људи блиских врху власти“.

Под тиме мисли на спор око државног земљишта на Фрушкој гори и неким од најбољих државних ловишта која се, како тврди, без накнаде уступају приватним фирмама.

„Шта је можда прелило чашу, не знам“, каже Драгишић.

„У игри су велике злоупотребе које смо открили и озбиљни играчи из других случајева познатих јавности, тако да је и атак на мене могућ“, додаје уредник Предатора.

Јунски број је, уз недељу дана закашњења, ипак изашао, а за њим и јулски. Магазин сада штампа суботичка Ротографика.

Драгишић на крају каже да ће Предатор наставити излази, чак и ако буде морао да се штампа у иностранству.

Крупни интереси и мали медији

Чини се да су до заоштравања друштвено-политичке ситуације у Србији специјализовани медији постојали без свакодневног притиска коме су изложене неке од већих, познатијих редакција.

Марко Андрејић, главни и одговорни уредник специјализованог портала Бизнис.рс, каже да је то делимично привид.

„Мање смо изложени јер ређе покривамо дневнополитичке теме које су главни окидач притисака“, каже Андрејић.

„Али када неки од специјализованих медија дотакне тему која се укршта са крупним интересима, притисак зна да буде исти као код великих.“ 

Андрејић каже да никада нису имали директно повлачење оглашивача ни сарадника, али да су се сусретали са нешто суптилнијим обликом отпора: „зидом тишине“ институција, како га он назива, када је тема непријатна, и са разликом између тема које се могу отворити и оних које се могу и „затворити“ – довести до краја, са свим именима, уговорима и бројкама.

Као и Предатор, и Бизнис.рс примећује исти образац – специјализовани медији могу да раде све што пожеле у својим нишама, све док у томе не оду предалеко, и не дођу до нечега што се тиче моћника.

А како је функционисала специјализована штампа некада?

Од стабилности до (не)слободе

У давна доба братства и јединства, према речима професора ФПН у пензији и медијског аналитичара Радета Вељановског, специјализовани часописи су имали много сигурнију позицију на тржишту него данас. Сви медији су били државни, финансирани јавним средствима, што им је гарантовало опстанак. 

„Ако је такав специјализовани медиј уопште могао да буде основан на првом месту“, примећује Вељановски. „Нису њима баш цветале руже, нису биле велике плате, али су новинари и медији имали сигурнији опстанак него данас“, каже Вељановски.

Специјализовани медији на простору бивше Југославије имају дугу традицију и достизали су тираже који су данас готово незамисливи. Ловачка штампа спада међу најстарије: „Ловачки гласник“ покренут је још 1922, а послератне „Ловачке новине“ су 1977. достигле тираж од чак 108.000 примерака.

Поређења ради, данашњи магазин „Предатор“ има тираж од око 10.000 примерака и око 4.000 претплатника – импресивно по данашњим параметрима, али неупоредиво са бројкама из прошлости.

Велику публику имала су и аутомобилска издања. „Мото ревија“, гласило Ауто-мото савеза Југославије, појавила се 1959, док је магазин „Аутомобил“ почетком деведесетих достигао тираж од око 70.000 примерака. Већ 1992. престао је да излази због рата и суженог тржишта, док данас иста организација издаје Ауто Мото Ревију као бесплатно дигитално издање.

Важно место имала је и научна и технолошка штампа. Научнопопуларна „Галаксија“ покренута је 1972, а касније су дошла и издања посвећена рачунарима.

Средином осамдесетих процењивало се да у Југославији постоји око 150.000 власника рачунара, што је створило велико тржиште за овакве часописе. Тада је покренут и „Свет компјутера“, један од ретких специјализованих часописа из тог времена који и данас излази у оквиру Политике.

Биила је развијена и дечија и школска штампа, а популарни су били и магазини намењени женама. 

За специјализоване медије, међутим,  ситуација је данас обрнута. Медији су слободнији при свом настанку – иза њих не мора да стоји нека политичка структура, али немају ни стабилност коју је некадашња специјализована штампа имала.

„Пошто смо започели медијску транзицију, медији више нису државни и сналазе се на тржишту. Али и кад се сналазе на тржишту, постоје одређена правила која нико не би смео да крши. Ако медиј све ради по закону, нико не би смео да га угрози тиме што ће му онемогућити штампање или излазак на тржиште“, јасан је Раде Вељановски.

И ту је, према његовом мишљењу, срж проблема за ове медије у Србији данас: 

„Код нас се то ради стихијски и није још све заживело по правилима демократског света, па се дешава да медији буду угрожени инфраструктурно, када то не би смело да се дешава“.

Случај „Предатора“ добро илуструје осетљиву позицију у којој су специјализовани медији: када се догоде притисци на њих, те теме су много мање „интересантне“ јавности него притисци на велике и националне медије.

Због тога се често о сличним ситуацијама чује само у интерним круговима – то би се десило и овде да уредник Предатора Славољуб Драгишић није поделио своју причу са пријатељима из Радара, а они потом упознали ширу јавност са тиме што се десило. 

Питање опстанка

Тешко је прецизно рећи колико данас има специјализованих медија у Србији. 

У Агенцији за привредне регистре уписано је близу 940 штампаних медија, а када се од тога издвоје они намењени специјалној, нишној публици (стручна гласила, пословни часописи, верска издања итд.), процењује се да постоји најмање педесетак таквих.

Укључе ли се и специјализовани портали, број се мери стотинама, али за њих не постоји поуздана засебна евиденција.

Специјализована штампа у Србији, дакле, није нестала, али више није масовна каква је била у Југославији. Некадашњи тиражи од више десетина, па и преко сто хиљада примерака сведени су углавном на неколико хиљада, док се највећи део нових специјализованих медија покреће искључиво на интернету, па је њихову стварну читаност тешко измерити. 

Осим тиража, променила се и структура данашњих издања. 

Данашњи специјализовани медији углавном се обраћају уској професионалној или потрошачкој публици, а многи више не могу да опстану само од продаје садржаја. Зато често комбинују штампу и портале са конференцијама, сајмовима, едукацијама, каталозима, продајом производа, чланаринама и рекламним садржајем.

„Случај Националне географије” Српско издање магазина „National Geographic“, које је скоро две деценије излазило као франшиза светског магазина, угашено је почетком јануара 2024. године након 206 бројева. Као разлог наведен је губитак лиценце, а нестало је и онлајн издање.  То се поклопило са дубоком кризом матичног магазина: број претплатника у САД је последњих деценија вишеструко опао (са 12 милиона крајем осамдесетих на једва два милиона 2022). У саопштењу о гашењу магазина као један од узрока навели су успон дигиталних вести. Магазин је средином 2023. отпустио последње сталне новинаре и повукао се са америчких киоска.

Тржиште се притом дели на две главне групе: дуговечне и препознатљиве штампане брендове, попут „Света компјутера“, „PC Press-a“, „САТ Плуса“ и „Предатора“, и бројне мање дигиталне медије са ниским трошковима, који зависе од огласа, интернет претраге, друштвених мрежа или организација које их финансирају.

Истовремено је све теже повући јасну границу између новинарства и промотивног садржаја. Многи специјализовани портали изгледају као класични редакцијски медији, али велики део садржаја могу чинити ПР текстови, партнерске објаве, каталози и препоруке производа. Зато сам број таквих сајтова не показује колико заправо постоји професионалног специјализованог новинарства, док скривени ПР данас делује присутније и видљивије, посебно због друштвених мрежа.

„У Европи се размишља о бизнис моделима” У остатку Европе, слика се не разликује много од Србије, али се тамо већ разматра како таква издања могу да опстану. У Немачкој, рецимо, 2024. године је излазило близу 7.000 магазина, од којих је око 5.550 стручних, специјализованих.  Аналитичари ФИПП-а, међународне асоцијације издавача магазина основане још 1925. године, истичу да најбоље изгледе за опстанак имају управо таква специјализована издања, јер се ослањају на малу али одану заједницу читалаца, све чешћи модел опстанка је комбиновање штампе са порталом и организовање разних догађаја.

Али куда даље?

На питање како изгледа будућност специјализованих медија и новинара, одговор се чини још несигурнијим него што је то случај код осталих медијских радника – а они често не знају како ће њихов посао изгледати за пар месеци.

Ипак, саговорници Цензоловке су оптимистични.

Вељановски подсећа да потреба за оваквим медијима не нестаје.

„У сваком друштву, у свакој јавној сфери, постоји интересовање за специјализоване или усмерене медије. Питање је само креативне, материјалне и финансијске способности оних који те медије стварају, и одговорности оних изнад њих да им не угрожавају рад“, јасан је он.

И уредници деле то уверење.

Марко Андрејић са портала Бизнис.рс очекује да ће се, са развојем вештачке интелигенције, фокус медија све више померати ка специјализацији и аналитици – садржају који се теже производи, али и теже оспорава.

Уредник Предатора Славољуб Драгишић верује да ће се, како манипулације савременог доба буду расле, људи поново окретати штампи, уз један услов – да постоји друштвено уређење у којем постоји пристојна слобода медија, „јер апсолутне нема“.

„Ова ситуација је потврда правог пута и уређивачке политике“, закључује Драгишић. „Без обзира на повећање трошкова и неизвесност.“

Преглед постојећих, тренутно функционалних специјализованих медија, распоређених по областима којима се баве можете видети на сајту Цензоловке.