Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  ЕФЈ: Први рођендан ЕМФА уз неиспуњено обећање новинарима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 08. 2026.

Извор: ЕФЈ

ЕФЈ: Први рођендан ЕМФА уз неиспуњено обећање новинарима

Година 2025. донела је једну од најзначајнијих институционалних промена у медијском сектору – Европски акт о слободи медија (ЕМФА), односно Уредбу (ЕУ) 2024/1083, која је у августу 2025. године почела у потпуности да се примењује широм Европске уније.

Годину дана након почетка његове примене у националним законодавствима, 8. августа, укупна слика далеко је од очекиване. Европска федерација новинара (ЕФЈ) и њене чланице у државама чланицама ЕУ помно прате често сложен процес примене на националном нивоу и његов даљи развој.

Заједно са резултатима овогодишњег Монитора медијског плурализма, који пружа увид у тренутно стање у областима обухваћеним ЕМФА, доступни подаци показују да је примена неуједначена у већини области и да проблем фрагментисаности није превазиђен. 

Док су само четири земље исправно испуниле своје обавезе, 23 државе чланице и даље заостају, а неке чак поступају супротно од онога што се од њих очекује.

За ЕФЈ и новинарске синдикате и удружења у њеном чланству најважнија питања су заштита од употребе шпијунског софтвера (члан 4), обавезе медијских компанија у погледу транспарентности (члан 6), заштита јавних медијских сервиса од политичке контроле и обезбеђивање њихове финансијске одрживости (члан 5), процена утицаја концентрација на медијском тржишту на плурализам и уредничку независност, односно тест јавног интереса приликом спајања медија (члан 22), као и независност националних регулаторних тела за медије.

Наредна година показаће да ли постоји политичка воља да се спроведу преко потребне промене у регулисању медија и политичкој култури, које су од кључног значаја за демократску отпорност Европе.

ЕФЈ је посебно забринута због заштите од употребе шпијунског софтвера, која не захтева велике институционалне реформе, већ јасне гаранције и пажљиво тумачење изузетака повезаних са националном безбедношћу и јавним интересом.

Забрињавајући примери забележени су, између осталог, у Француској, Грчкој, Мађарској и Италији. На националним владама, независним регулаторним телима за медије, Европском одбору за медијске услуге и медијским организацијама је да ова законска права претворе у свакодневну заштиту.

„Таква међусобна сарадња различитих актера може да функционише само када су транспарентност и довољни ресурси у њеном средишту и када актери могу да сносе одговорност за оно што се спроводи исправно, али и за оно што се не спроводи. Свакако је од пресудног значаја активан надзор Европске комисије, као и политичка воља да се покрену поступци због повреде права ЕУ против држава чланица које крше ЕМФА, независно од геополитичких или других интереса“, изјавила је директорка ЕФЈ-а Ренатa Шредер.

С обзиром на то да у многим државама чланицама нису успостављене структуре које обезбеђују независност јавних медијских сервиса, ЕФЈ ће покренути кампању о њиховој кључној улози и значају адекватно финансираних и независних јавних медијских сервиса у времену све израженијих дезинформација и поларизације, као и ослабљеног информационог екосистема.

ЕФЈ се такође консултује са Европским одбором за медијске услуге, посебно у вези са концентрацијом медијског власништва и тестом јавног интереса на националном нивоу (чланови 22. и 23).

Досадашња примена широм Европе је неуједначена: према Монитору медијског плурализма, закључно са 2025. годином, 16 земаља нема успостављен тест медијског плурализма, док још девет има старије законе који можда нису усклађени са чланом 22.

Европски одбор за медијске услуге суочава се са потешкоћама у тумачењу тога шта представља „утицај на унутрашње тржиште“, ограниченим ресурсима – будући да регулатори израђују мишљења као додатни део својих послова – као и питањима о томе колики практични утицај његова мишљења могу да имају, посебно у земљама у којима долази до назадовања демократије.

Као што се с правом наводи у Монитору медијског плурализма, Одбор би требало подстицати да систематичније укључује организације цивилног друштва, новинарска удружења и академску заједницу. Постоји велика потреба да Европска комисија изради смернице за примену члана 22.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси