Вести
14. 08. 2026.
ЕУ: Оквир за поштовање основних права у Србији постоји али мора боље да се спроводи
Законодавни и институционални оквир за поштовање основних права у Србији углавном је успостављен али мора да се побољша спровођење, окружење за медије и цивилно друштво озбиљно се погоршало, на плану избора потребна су унапређења и даље реформе а у спољној политици од највећег значаја је усклађивање са политиком ЕУ и рестриктивним мерама, наводи се у новом извештају ЕУ о људским правима и демократији.
Годишњи Извештај ЕУ о људским правима и демократији у свету за 2025. посвећен је години коју су обележили истрајност и разноврсност сукоба, као и широко распрострањено удаљавање од међународног поретка заснованог на праву и правди ка поретку заснованом на аутократској моћи, наводи се у саопштењу ЕУ.
У делу извештају о Србији се наводи да су независна тела ретко или касно јавно реаговала на кршења људских права у контексту протеста.
„Иако је слобода окупљања генерално била обезбеђена и протести дозвољени, безбедност учесника није увек била загарантована, а догодило се неколико насилних инцидената против демонстраната и новинара, са пријављеним случајевима полицијске прекомерне употребе силе од стране полиције. До данас су само неки починиоци процесуирани, док је неколико других председник помиловао од кривичног гоњења. Такви инциденти су се интензивирали током лета“, наводи се у извештају.
Поводом навода о употреби звучног топа током протеста у марту прошле године, у извештају се подсећа да је Европски суд за људска права издао привремену меру у којој се указује да је употреба звучних уређаја за контролу окупљених грађана незаконита у Србији и да мора да буде спречена убудуће.
Додаје се да српске власти, које су негирале употребу звучног топа, нису предузеле никакве кредибилне кораке у вези с тим.
У погледу слободе изражавања, ЕУ оцењује да је Србија изменила своје медијско законодавство да би се ускладила с правним тековинама ЕУ и европским стандардима, али да се окружење за медије и новинаре озбиљно погоршало.
„Учестале изјаве високих званичника о раду новинара имале су ефекат застрашивања на слободу изражавања. Број напада и случајева притиска повећао се током 2025. године у поређењу с истим периодом претходне године, укључујући физичке нападе, од којих су се неки догодили у присуству полиције која није реаговала“, наводи се у извештају.
Указује се и да су пријављени случајеви употребе полицијске силе против новинара, спречавања медијских радника да извештавају о протестима и кратког притварања новинара.
Случајеви које су покренула тужилаштва током периода обухваћеног извештајем резултирали су само једном осуђујућом пресудом и једним одложеним кривичним гоњењем.
У извештају се додаје да су случајеви стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) све више су ометали рад истраживачких медија.
Указује се и да су медијски закони из 2023. недоследно спроведени, као и на питање медијског регулатора РЕМ и избор чланова за то тело. Оцењује се да је политички и економски утицај на медије, укључујући на уређивачку политику, и даље озбиљан разлог за забринутост.
Даље се наводи да је ефикасност и надзорна функција парламента отежана ниском учесталошћу седница и недостатком истинске политичке дебате, да је јавни надзор и учешће у законодавном процесу било ограничено а да су дебате и даље обележене напетошћу између владајуће коалиције и опозиције.
На плану избора, потребна су опипљива унапређења и даље реформе и од кључног је значаја да преостале препоруке ОДИХР и тела Савета Европе буду потпуно спроведене у транспарентном и инклузивном процесу и то много пре нових избора, оценила је ЕУ.
Када је реч о организацијама цивилног друштва, у извештају се наводи да оне у Србији делују у све тежем окружењу и да се од почетка простеста (после пада надстрешнице у Новом Саду) организације које се залажу за владавину права суочавају са интензивираним вербалним нападима и кампањама блаћења, укључујући од стране високих званичника.
Наводи се и да су поднете жалбе због коришћења шпијунског софтвера против бранитеља људских права и новинара, да СЛАПП тужбе све више ометају рад цивилног друштва и да је неколико чланова организација цивилног друштва, укључујући из чланица ЕУ, протерано из Србије а некима је забрањен улаз у земљу.
Такође се подсећа да је у фебруару прошле године полиција претересала канцеларије четири организације цивилног друштва на захтев Специјалног одељена за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва а да до данас претреси нису резултирали никаквим судским поступком. На то се гледа као на притсак на цивилно друштво.
ЕУ је оценила да је сарадња владе и организација цивилног друштва остала напета, као и да постоји значајан простор за унапређење транспарентности јавног финансирања за цивилно друштво.
У извештају се наводи и да је Србија наставила да се не усклађује са већином рестриктивних мера ЕУ против Русије. Такође се указује да ЕУ очекује да Србија појача напоре ка пуном усклађивању са Заједничком спољном и безбедносном политиком Уније и рестриктивним мерама као питањем од највећег значаја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.