Вести

28. 08. 2026.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Милосављевић о куповини Н1: Компанија која током преузимања чека одобрења не може унапред да поставља директоре

Брисел у случају куповине медија Јунајтед групе мора да реагује брзо, ефикасно и јасно. Ако сматра да је све ово дозвољено, нека то потврди. Ако сматра да није и да такве потезе треба зауставити, мора то брзо и недвосмислено да покаже. Како год да одлуче Брисел и Луксембург, потребно је да то учине што пре, каже за Цензоловку професор Факултета друштвених наука у Љубљани Марко Милосављевић, који упозорава да чланице ЕУ могу постати продужена рука страног режима.

Очигледно се рачунало да је ће за неколико дана бити смењени битни људи и промењене битне ствари, а реакција регулатора или политичара ће стићи прекасно. Европска унија мора да реагује брзо, ефикасно и јасно. Ако реакција стигне тек у новембру, избори у Србији биће већ одржани, биће промењена уређивачка политика, каже за Цензоловку медијски стручњак, професор Факултета друштвених наука у Љубљани и потпредседник експертске групе Савета Европе за плирализам медија Марко Милосављевић описујући журбу да се што пре оконча преузимање Адриа њуз нетворка од стране Алпац Цапитала.

Оцењујући да је преузимање Н1 у Словенији и Хрватској колатерална штета, док је примарна жеља за контролом и утицајем на медије у Србији, подвлачи да то значи да две чланице ЕУ могу постати продужена рука страног политичког режима, ван Уније.

И верује да је то први корак у Словенији. У другом је, како истиче, вероватно продаја Спорт клуба, а трећи би била би промена контроле над кабловским и интернет оператером Телемах, који је у власништву Јунајтед групе.

„Преузимање Телемаха значило би и преузимање контроле над словеначком интернет и дигиталном инфраструктуром, што отвара безбедносне и политичке сумње. Ниједна земља не препушта дигиталну инфраструктуру страној држави и страном режиму, поготово не оном изван Европске уније.”

Марко Милосављевић: Из целе те хронологије јасно је да је у овом случају дошло до политичког договора, до својеврсног пакта. Документи објављени у Србији пре отприлике годину дана, транскрипт и аудио-снимак телефонског разговора Стена Милера, генералног директора Јунајтед групе, и Владимира Лучића, директора Телекома Србија, показују да је тада постигнут договор између Јунајтед групе под новим менаџментом и блиских сарадника Александра Вучића.

До таквог договора сигурно није могло доћи мимо самог председника. Суштина је била да Јунајтед група промени уређивачку политику својих медија, и то је било сасвим јасно изражено. Реч је о Н1 Србија, Нова РС, Данас, Радар, затим Н1 у Босни и Херцеговини, Н1 у Хрватској, Н1 у Словенији, те медијима у Црној Гори.

Чланице ЕУ могу постати продужена рука страног режима

Цензоловка: Кажете да ће власт у Београду имати директан утицај и на политику других земаља. Шта то значи у словеначком контексту?

Милосављевић: Словенија је и иначе, у неким аспектима, добро повезана са режимом Александра Вучића, али и са интересима Милорада Додика из Републике Српске. То се пре свега односи на локалну власт у Љубљани, која је блиска и једном и другом.

У ширем контексту, то значи да би власник који контролише Н1 Словенија, а који је на линији режима у Београду, контролисао и уређивачку политику једног медија унутар Европске уније. Реч је, дакле, о директном политичком утицају страног режима, и то режима изван ЕУ, на медије у Унији и на саму државу чланицу.

Н1 Словенија се налази међу пет или десет најпосећенијих сајтова у Словенији и има веома утицајан информативни садржај. Имају и спорт, бизнис и теме из свакодневног живота, али су пре свега креатори медијске агенде, озбиљни истраживачки новинари у словеначком контексту. Објављују много прича о унутрашњој политици, о пословним аспектима тих тема и о корупцији. Често први отворе неку причу, било да је реч о истраживању или о информацији коју други медији још немају. Ко добије контролу над таквим медијем, аутоматски добија и делимичан утицај на привреду, политику и јавно мњење једне земље. Слично се може десити и у Хрватској. Значи, две чланице ЕУ могу постати продужена рука страног политичког режима.

Цензоловка: Постоји ли преседан за такву ситуацију у Европској унији?

Милосављевић: Замислите медије за које се зна да су у директном политичком аранжману са лидером друге државе, ту је јасно да је реч о непримереном утицају страног режима на демократију и политику једне земље. Сличан случај имали смо пре отприлике 25 година, када је Силвио Берлускони, односно његова фирма, покушао да купи удео у једној немачкој телевизији. Уследило је негодовање и образложење да би било сасвим непримерено да политичар из друге земље утиче на медије у Немачкој, а преко њих на немачко јавно мњење, демократију и изборе.

Овде, међутим, говоримо о стопостотној контроли над Н1 Словенија, Н1 Хрватска и осталима, и то од стране власника, односно могућих нових власника, за које је јасно да имају неку врсту договора са режимом у Србији.

Лично верујем да је преузимање Н1 у Словенији и Хрватској својеврстан пакет-аранжман, односно колатерална штета. Примарна је жеља за контролом и утицајем над медијима у Србији, јер је то значајно и за јавно мњење и за изборе. А са медијима у Србији, у пакету долазе и медији у Словенији и Хрватској.

Веома необично да министар пише приватном инвеститору који купује приватну фирму

Цензоловка: Како коментаришете писмо које је министар информисања Братина упутио Педру Варгасу?

Милосављевић: Веома је необично да једна држава и њено министарство пишу приватном инвеститору који покушава да преузме другу приватну фирму. Није јасно зашто се министарство уопште оглашава, и то дописом који је агресиван у критици других земаља, других регулатора и ЕУ, а истовремено отворено промовише компанију која преузима: како је кредибилна, како је изврсна, како им је жао што поступак траје дуго.

Не сећам се ниједног случаја да је у неком спајању или преузимању унутар ЕУ или у Америци државни орган, министарство, па још и лично министар, послао приватном инвеститору такав допис. То се понекад дешава када се продаје државна фирма, па је земља заинтересована да инвеститор уђе и уложи.

Adria News Network јесте значајна фирма у медијском смислу, али по броју запослених и економској снази није међу највећима ни у Србији ни у региону. Није то Телеком Србија, као што нису ни Петрол у Словенији, ИНА у Хрватској, Фолксваген у Немачкој или Рено у Француској. Зато је то писмо изненађујуће и, можда и више, показује политички интерес који очигледно превазилази непосредни економски. Економског интереса има, али је у првом плану, нажалост, политички.

Опасност и за словеначку и за европску информациону безбедност

Цензоловка: Који би били наредни кораци?

Милосављевић: Верујем да је ово тек први корак. У другом кораку вероватно следи оно што је економски релевантније, можда и за неке друге инвеститоре – куповина Спорт клуба, односно спортских права која има Јунајтед.

Трећи корак била би промена контроле над Телемахом, кабловским и интернет оператером који је у власништву Јунајтед групе. Телемах је део велике тројке словеначких оператера, уз Телеком Словеније и А1, и један је од најјачих. Преузимање Телемаха значило би и преузимање контроле над словеначком интернет и дигиталном инфраструктуром, што отвара безбедносне и политичке сумње.

Ниједна земља не препушта дигиталну инфраструктуру страној држави и страном режиму, поготово не оном изван Европске уније. А овде би се десило управо то: опасност и за словеначку и за европску информациону безбедност.

Цензоловка: Познато је да је Алпац везан за Орбанов режим, а и Орбан и Вучић познати су по снажним везама са Москвом. Европски одбор за медијске услуге оснива ад хок радну групу. Треба ли реакција ЕУ да буде оштрија и гласнија?

Милосављевић: Неке од ових промена десиле су се веома брзо, практично преко ноћи, и верујем да су изненадиле и европске регулаторе и политичке актере у Бриселу. Делом зато што су се догодиле усред августа, када су многи на одмору, а делом зато што су биле неочекиване. Алпац је пријаву за преузимање Адриа њуз нетворка поднео луксембуршком регулатору, а онда је усред тог поступка, заједно са Јунајтед групом, сменио директоре и на њихова места поставио своје људе.

Тај потез је у супротности са правилима и законима који уређују спајања и преузимања. Компанија која је у поступку преузимања и чека зелено светло регулатора не може унапред да поставља своје директоре у фирму коју тек треба да преузме. У европској пракси то није само неуобичајено него је најчешће и незаконито. Верујем да је тај потез изненадио и Луксембург и Брисел и друге релевантне центре.

Берлускони: Телевизија као политичко средство

Да је забринутост због страног власника са политичким залеђем легитимна европска тема, потврђује историја случаја ПроСиебенСат.1, друге по величини немачке комерцијалне ТВ групе са седиштем у Минхену. Када се Силвио Берлускони, односно некадашњи Медиасет, а данас МедиаФорЕуропе (МФЕ), 2003. интересовала за куповину, званични Берлин се успротивио. Проценили су да је непримерено да Берлускони, власник највеће италијанске телевизијске мреже и премијер Италије, преко медија утиче на немачко јавно мњење.

Ипак, Медиасет је 2019 купио 9,6 одсто акција ПроСиебенСат.1, а удео је временом растао. Позивајући се на начело државне неутралности и чињеницу да је Берлускони раније користио своје телевизије као политичко средство, Немачко удружење новинара (ДЈВ) је 2022. усвојило резолуцију којом се тражи да се удео Берлусконијеве компаније ограничи на мање од 25 одсто и спречи њен утицај на уређивачку политику.

МФЕ је 2025, кроз јавну понуду за преузимање, стекао више од 75 одсто гласачких права и формирао највећу европску телевизијску групацију: Медиасет, са шпанским Медиасет Еспаñа и немачким ПроСиебенСат.1под истим кровом. Убрзо је смењен генерални директор ПроСиебена Берт Хабец, а немачки министар за културу и медије Волфрам Вајмер јавно је подсетио Силвија Берлусконија на обећање о уређивачкој независности.

Када је 2006, Аxел Спрингер, највећи новински издавач (Билд, Дие Wелт) покушао да купи ПроСиебенСат.1, одбила га је Комисија за утврђивање концентрације у медијској области (КЕК), уз образложење да би тиме стекао преовлађујућу моћ над јавним мњењем. Спајање је забранио и Савезни картелни уред, јер би водило до недопуштене тржишне моћи на тржишту телевизијског оглашавања, на тржишту читалаца дневних новина и на тржишту новинског оглашавања. Спрингер је од куповине одустао.

ЕУ треба да реагује брзо и ефикасно

Цензоловка: Да ли та журба има везе са журбом да се успостави политички утицај?

Милосављевић: Очигледно се рачуна на то да ће за неколико дана бити смењени битни људи и промењене битне ствари, а да ће реакција регулатора или политичара стићи прекасно. Ако реакција стигне тек у новембру, то је касно. Избори у Србији биће одржани, ако буду одржани, а касно је и у другим погледима: када се људи већ смене, доведу нови и промени уређивачка политика, па неколико месеци касније суд то забрани, домет такве одлуке је ограничен.

Вероватно постоји и рачуница да ће због незаконитих потеза можда стићи санкција или казна, али да ће корист бити већа од трошка. То је познато и из других случајева, код великих платформи попут Мете или Алфабета: добију казну од сто милиона евра, а за то време остваре петсто милиона евра профита. Њима се, упркос санкцијама, исплати.

Цензоловка: Шта би у том случају ЕУ требало да уради?

Милосављевић: Да реагује брзо, ефикасно и јасно. Ако сматра да је све ово дозвољено, нека то потврди. Ако сматра да није и да такве потезе треба зауставити, мора то брзо и недвосмислено да покаже. Не знамо шта ће рећи Брисел нити шта ће рећи луксембуршки регулатор, али како год одлуче, потребно је да то учине што пре, иначе одлука губи ефикасност.

Цензоловка: Каква је могућност да реагују словеначке институције?

Милосављевић: Овакав потез показује да словеначки регулатори, и тржишни и медијски, имају слабу реч у овом преузимању, укључујући и спорне потезе. Словеначка новинска агенција објавила је текст о преузимању који се завршава пасусом да словеначке власти ту неће имати никакву улогу, јер по словеначким законима немају надлежност. Ипак би требало сачекати одлуку словеначке Агенције за заштиту конкуренције (АВК).

Забрињавајуће би и шокантно било да држава чланица ЕУ нема никакву контролу над тим шта се дешава са њеним предузећима и медијима. Без обзира на то што је Н1 регистрован у Луксембургу, ту су запослени људи који раде у центру Љубљане и пишу о Словенији. Ни медијски ни тржишни регулатор, ниједно министарство, немају ту никакву реч. Словенија може само да посматра шта ће бити у Београду, Луксембургу или Бриселу. За земљу која мора да заштити своје геополитичке, медијске и демократске интересе, то би било непримерено и показало би рупе у регулативи на које нико није на време помислио.

Словеначки регулатор не разматра преузимање н1

Словеначка Агенција за заштиту конкуренције (АВК) не разматра преузимање Адриа њуз нетворка, под који спада и Н1 Словенија, извештава портал Свет24. Упитана да ли јој је посао пријављен, агенција је одговорила:

„АВК у овом тренутку не обрађује предметну (медијску) концентрацију.”

Од 1. маја АВК је по Закону о медијима дужна да код медијских преузимања процењује и утицај на медијски плурализам и уредничку и новинарску аутономију.

У одговору Свет24 навела је да за то није добила бар 500.000 евра додатних средстава годишње и пет нових стручњака, колико је тражила још током доношења закона, па није могла да запосли специјализован кадар нити да успостави методологију и базе података. Упозорава и да нови, садржински захтевни задаци без кадра и средстава могу угрозити њен основни посао у области заштите конкуренције.