Вести
03. 10. 2026.
Шта показује досадашњи рад Савета РЕМ-а: Разговори, али не и договори
Иако се чинило да ће Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) коначно почети да функционише након избора председника тог тела, у пракси се то баш и није догодило. То се добро видело током овонедељног гласања о проширењу списка медија који ће бити укључени у мониторинг предизборне кампање – резултат је био 4:4, што значи да није било већине да би се донела одлука. Овај случај указује на то да би сличне ситуације могле да се дешавају и у будућности, указују познаваоци прилика.
Србија није имала Савет РЕМ-а скоро две године, а када је коначно формиран – мада и даље недостаје један члан - проблеми су настали око избора председника. Већину у више наврата није добио ни независни кандидат (Дубравка Валић Недељковић), ни кандидат који важи за блиског актуленој власти (Милош Гарић). На крају је псотигнуто, како је речено, “компромисно решење” да на челу Савета буде Стевица Смедеревац, за којег су на крају гласали сви чланови овог тела.
Но, већ на првом заседању након тога дошло је до проблема, јер чланови овог тела нису могли да се договоре о проширењу списка медија који ће бити укључени у мониторинг предизборне кампање. Предлог је био да се списку медија који се прате дода ТВ Информер, резултат гласања је био 4:4, иако је, судећи према речима Валић Недељковић, првобитно постојао договор да сви гласају за овај предлог, али се, казала је она, нешто у међувремену догодило, па је четворо провладиних кандидата било против. Смедеревац је новинарима, након што није изгласана поменута одлука, рекао да је „разговора било, али не и договора“, Валић Недељковић је “дубоко уверена да се десио неки телефонски позив, и да је тај позив одлучио да четири члана регулаторног тела просто измене своју намеру да гласају за Информер, и преиначе је против тога”, док је Гарић навео да одбија да буде део хајке на Информер или на било који други медиј у Србији.
Ко је вештији и ко је шта успео?
Да би до могло да долази до ситуација у којима не би било већине ни за једну одлуку указивано је још приликом избора осам кандидата у парламенту. Уколико се овако настави, то би значило да на папиру постоји Савет РЕМ, док би у реалности његов рад фактички био блокиран.
Драгана Бјелица из Удружења новинара Србије (УНС) оцењује за НИН да се показало да су “за сада вештији чланови Савета РЕМ-а који су на линији власти”.
“За сада у Савету РЕМ-а, ако бисмо говорили фудбалским језиком, провладина четворка води са 2:1. Стевица Смедеревац који је изабран за председника Савета РЕМ-а, претходно је био запослен у овом телу, све цаке добро зна и фигурирао је за кандидата број један за то место. Смедеревац на мање иритантан начин понавља све што је говорила претходна председница Савета РЕМ-а, а ако се не варам, садашња портпаролка Оливера Зекић. Да не постоји капацитет, да нешто не може, како би, то смо чули најновије, надзор програма ТВ Информер урушио претходно успостављену матрицу, како РЕМ не уређује медије, да се избегава политичко сврставање и слично, а суштински то је већ виђен курс за ‘трули’ Савет РЕМ-а. Служба за надзор и анализу РЕМ има капацитет да надгледа и Информер. За то су плаћени, има довољно људи”, наводи Бјелица и додаје:
“УНС је годину дана пошто су избори завршени објавио скривани извештај РЕМ-а о програмима комерцијалних телевизија у предизборној кампањи из децембра 2023. године. Тада је на каналима свих комерцијалних телевизија листа ‘АВ - Србија не сме да стане’ неприкосновено владала. Нико из РЕМ-а није сносио последице за прикривање и за то што није објављен тај извештај. Суштински, овакав РЕМ и Савет РЕМ-а опстају јер нико не сноси одговорност за незаконито поступање. Једино што је за сада успела друга четворка у Савету РЕМ-а је да учини седнице јавним. Показало се да су за сада вештији чланови Савета РЕМ-а који су на линији власти. Они држе да све остане исто или да се минимално, у нужди, нешто мења.”
Писмо међународној заједници
Након последњих дешавања, четири независна члана Савета РЕМ-а Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић упутили су писмо међународној заједници, наводећи да развој догађаја у том телу указује на директан политички утицај и позвали ЕУ, ОЕБС/ОДИХР и друге међународне актере да и то узму у обзир у оценама изборног процеса
“Немогућност медијског регулатора да током изборне кампање примени објективне критеријуме мониторинга на једног великог емитера најдиректније угрожава медијски плурализам, равноправност изборних учесника, једнаке услове изборне утакмице и могућност грађана да донесу слободну и информисану изборну одлуку. Овакав образац се не може третирати као унутрашње неслагање унутар РЕМ-а. Он мора бити узет као доказ да нису испуњени услови за слободне и поштене изборе. Наставићемо да користимо сваки расположиви правни механизам како бисмо захтевали да РЕМ обавља своје законом прописане дужности. Такође ћемо јавно објавити сваки случај у којем је Савет спречен да то учини. Наше учешће не смете да користите као доказ демократског легитимитета избора”, навели су они, између осталог, у писму.
На ово је реаговао председник Савета РЕМ-а Стевица Смедеревац, који је одбацио наводе о неправилностима у раду тог тела, о спољном утицају на поједине чланове Савета и о постојању налога којим је наводно одређен исход гласања. У саопштењу је навео да такве тврдње морају бити засноване на проверљивим чињеницама и размотрене у одговарајућој институционалној процедури, ако за то постоји основ. Такође је истакао да сваки члан Савета мора формирати став без политичког или другог спољног утицаја. Јавна критика је, наводи Смедеревац, легитимна, али не сме ограничавати самосталност Регулатора нити унапред одређивати исход одлука.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.