Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
21. 12. 2009.
Умерена тишина до правоснажности пресуде?
Новинари могу да, и пре правоснажности пресуде, коментаришу судски поступак и несметано извештавају са суђења, али не смеју да, као и остали учесници у поступку и било која личност, вређају и(ли) омаловажавају суд и судије, крше претпоставку невиности окривљеног, прејудицирају исход и „навијају“ у правцу доношења било какве пресуде – може се, у најкраћем, извести закључак након округлог стола у организацији Удружења новинара Србије на тему „Смеју ли новинари да коментариш у суђења после најновијих измена Кривичног законика?
“Нажалост, чини се да ствари ни изблиза нису тако једноставне, те да ће фамозни члан 336а КЗ-а, уколико остане такав какав јесте, и даље остављати бројне недоумице. „Ко за време трајања поступка пред судом, а пре доношења правоснажне судске одлуке, у намери да повреди претпоставку невиности или независности суда, даје јавне изјаве у средствима јавног информисања, казниће се затвором до шест месеци и новчаном казном“ – каже поменути члан.
Чак и површном анализом постаје јасно да ту није све баш најјасније. Дилеме су, свако из свог угла, покушали да разреше учесници округлог стола: државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен, заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић, председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић, председник Адвокатске коморе Србије Драгољуб Ђорђевић и адвокат Зденко Томановић.
Слободан Хомен сматра да новинари не треба да брину јер се изузетно ретко дешава да неко од њих предвиђа судску одлуку или навија за неког учесника у поступку.– Суд би, по члану 336, морао да докаже намеру новинара да се окривљени оштети, суд увреди или омаловажи и слично, али мислим да то није једноставно – рекао је Хомен.
Са становишта заштитника грађана Саше Јанковића, ако би се спорна одредба примењивала, то би значило да Србија треба да ћути о свему што је у правосуђу актуелно. Он је најавио да би устао у заштиту новинара уколико би се нашли на удару члана 336а.
Међу дискутантима је од почетка провејавало мишљење да је овај члан „убачен“ у закон од судија и носилаца правосудних функција.
Износећи своје мишљење о овој теми, судија Драгана Бољевић је рекла да се у Србији неретко дешава да се претпоставка независности суда „не крши, него гази“, те да махом политичари дају себи за право да оцењују компетентност суда и судија и да по свом нахођењу коментаришу судски поступак. Њен став је да се судске одлуке могу коментарисати тек када постану правоснажне, а никако док траје суђење.
Адвокат Драгољуб Ђорђевић, пак, сматра да се спорни члан КЗ-а не односи на политичаре, већ на адвокате и новинаре, сходно неписаној српској пракси да су политичари „виша сила“, а да се у Србији понекад суди у атмосфери актуелног политичког тренутка.
Он је подсетио на то да су политич ари, а не новинари, ти који коментаришу судске поступке и пресуде, а као пример је навео Вука Драшковића у случају „Ибарска магистрала“ и Млађана Динкића у случају „Астра банка“.
Његов колега Зденко Томановић је члан 336а КЗ-а оценио као „нејасан и недефинисан“, напомињући да по правној култури и етици сви могу коментарисати суђења и пресуде пре него што постану правоснажне, али да то никако не би смели да раде представници законодавне и извршне власти. По његовој оцени, код нас се дешава управо супротно. Он сматра да се овом одредбом не штите суд и судије, већ забрањују коментари.
Антрфиле :
„Ратни злочинац” Ратко Младић
Говорећи у контексту да се и медији често понашају у складу с актуелним друштвеним или политичким тренутком, адвокати напомињу случај хашког оптуженика Ратка Младића, крај чијег имена у неким медијима стоји „етикета“ ратног злочинца. Правно гледано, Младић то не може бити јер ни неправоснажно није осуђен због евентуалних ратних злочина.
Д. Кнежић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.