Вести
25. 05. 2017.
Славко Ћурувија и након смрти мета
Срамна је одлука листа “Политика” да објави текст човека који поново блати убијеног новинара Славка Ћурувију, рекли су саговорници Радија Слободна Европа поводом чланка који је подсетио на медијски мрак из ратних година. Новинарска удружења шокирана су чињеницом да је уредништво “Политике” публиковало писмо Ђорђа Мартића који је за време НАТО бомбардовања у дневнику “Политика експрес”, пет дана пре убиства Славка Ћурувије, објавио текст под насловом „Ћурувија дочекао бомбе“.
“Својим уредништвом ‘Политика’ доказује да је и даље у 1999. години”, каже Јелена Ћурувија, ћерка убијеног Славка Ћурувије, председница фондације за унапређење новинарства која данас носи име њеног оца.
“То је реторика која је, као што је била тада, и данас врло оптуживачка према мом оцу. На жалост, чини ми се да то није нешто што је само ка њему усмерено, него да се поставља став да та реторика данас може да се користи према било ком новинару који свој посао ради како треба”, додаје Јелена Ћурувија.
Када су 19. маја читаоци отворили “Политику” на њеним страницама у рубрици “Погледи” дочекао их је текст Ђорђа Мартића под насловом „Ћурувија, Рачак и Гордић” у ком, како су махом оценила новинарска удружења, осрамоћени новинар цинично покушава да кривицу за атентат на Славка Ћурувију посмртно свали на 2003. године убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића и политичке снаге које су биле опозиција Слободану Милошевићу.
“То видим као део ширег настојања да се потпуно ревидира ближа историја. Циљ те ревизије је да се као невини прикажу они који су учествовали у разноразним свињаријама, а да кривци буду неки други”, сматра новинар недељника “Време” Дејан Анастасијевић.
Ђорђе Мартић остао је упамћен као уредник некадашње “Политике експрес” који је 6. априла 1999. у тој новини пустио текст “Ћурувија дочекао бомбе” аутора Мирослава Марковића, у ком је Славко Ћурувија оптужен да је призивао бомбардовање Савезне Републике Југославије, а који се завршава злослутним речима: „Ако су се надали да ће њихова издаја бити заборављена, узалуд су се надали“.
Данас, 18 година касније, у чланку у “Политици” Мартић тврди да је он тада “својом сагласношћу да се текст објави практично позвао Ћурувију да све то демантује и да му се лепо”, како је написао, “како и доликује – извинимо“.
Овај текст, каже Јелена Ћурувија, на много начина понавља суровост и неморалност свог претходника из ‘99.
“Он сада поставља тезу да је мој отац признао да је све то истина, јер ништа није демантовао. То је заиста страшна конструкција. Као што је страшна и инсинуација на рачун покојног премијера Зорана Ђинђића да је пре он имао мотив да ликвидира мог оца, него што су то имали Слободан Милошевић и Мирјана Марковић.”
Комисија за истраживање убистава новинара оценила је да је “Политика” послужила као платформа Мартићевом покушају брисања историје и негирања актуелног судског поступка.
“Несхватљив је уређивачки потез ‘Политике’ која дозвољава Ђорђу Мартићу да у том листу наставља са таргетирањем људи, а да од њега претходно није затражила ни објашњење зашто је ставио симболичку мету на леђа Славка Ћурувије”, наводи се у саопштењу Комисије, чији председник је новинар Веран Матић, и подсећа да је Ћурувија убијен само неколико дана након што је текст из “Експрес политике” прочитан у Другом дневнику Радио-телевизије Србије.
Уз општи утисак да је беспредметно коментарисати лик и дело Ђорђа Мартића, саговорници РСЕ кажу да би волели да чују одговор “Политике” због чега му је дала простор.
“Цела Србија данас подсећа на деведесете, па онда ништа не би требало да нас чуди. Стално се прича да нам сви раде о глави, Албанци, усташе, светски шпијуни, да нам прети грађански рат од стране издајника који су плаћени из иностранства… И ако Србија личи на деведесете, онда није чудно што ‘Политика’ личи на Србију.”
Јелена Ћурувија сматра да се овај потез листа “Политика” може описати као бесрамна контаминација јавности.
“Она и даље некако има тај континуитет да буде лојална држави и да ради оно што држава сматра да треба да се ради”, каже Ћурувија.
РСЕ је контактирао канцеларију Жарка Ракића, в. д. главног и одговорног уредника “Политике”, и затражио коментар али до закључења овог текста нико од руководилаца тог листа није одговорио.
Све ово дешава се док од јуна 2015. траје дуго очекивано суђење за убиство Славка Ћурувије, новинара и власника листова “Дневни телеграф” и “Европљанин”, који је у Београду свирепо ликвидиран на Ускрс 11. априла ’99 године. Оптужени су некадашњи начелник Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић, бивши шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадници те службе Ратко Ромић и Мирослав Курак, који се терети као непосредни извршилац.
“Оптужени јесу на оптуженичкој клупи, али таква је атмосфера да не можемо ни да наслутимо какав ће крај бити. Јер овде све могуће. Али се искрено надам да у овој земљи постоје људи који нормално раде свој посао који ће када прочитају Мартићев текст у ‘Политици’ само одмахнути главом и рећи – боже, каква будалаштина.”
Комисија за истраживање убистава новинара затражила је извињење листа “Политика” због објављивања текста Ђорђа Мартића. Фондација Славко Ћурувија, Независно удружење новинара Србије, Независно друштво новинара Војводине, Асоцијација медија и Асоцијација онлајн медија заједнички су се обратили јавности захтевајући да се престане са вређањем успомене на убијеног новинара. Објављивање писма Ђорђа Мартића најоштрије је осудило и Удружење новинара Србије.
Коментари (2)
Остави коментар26.05.
2017.
haha
Radio Slobodna Evopa? oksimoron
Одговори26.05.
2017.
Čelnik
Nikakvo čudo u vezi sa uređivačkom politikom "Politike", kada se ima u vidu ko danas stoji na čelu tog nekada časnog i uglednog srpskom glasila.
Одговори