Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
16. 03. 2010.
Велики екрани гуше мале
Најновије истраживање гледаности телевизијских станица у Нишу показало је повећан рејтинг регионалних и локалних телевизија, али економска криза погодила је и њихове буџете, ускраћујући им озбиљан финансијски колач од маркетинга.
Рекламирање је умањено и на најгледанијим телевизијским станицама.Према резултатима истраживања агенција „Ипсос“ и „АГБ Нилсен медија рисерч“, од 26. октобра до 1. новембра 2009. године најгледанија је била ТВ 5. Од маја до новембра прошле године, гледаност ТВ 5 међу локалним станицама повећана је са 46,5 на 47,2 одсто.
- Приход од рекламирања умањен је у последњих годину дана 40 одсто - каже, за „Новости“ Анета Радивојевић, директор и главни и одговорни уредник ове телевизије.
- Приморани смо да смањујемо трошкове. Ипак, и поред значајног умањења, успевамо да зарадимо од рекламирања захваљујући рејтингу и имену. Помогло нам је и умањење надокнада за РРА за више од 50 одсто, па смо тако у обавези да месечно издвојимо 330.000 динара, а ту је и обавеза према РАТЕЛ, која на годишњем нивоу износи око милион динара.
Локални медији, који уредно измирују законске обавезе, погођени су и нелојалном конкуренцијом. Стручњаци наводе да „југоисток Србије остаје најмање развијени део земље где је тржиште реклама за локалне медије ограничено“.
- Компаније се оријентишу, пре свега, на електронске медије, и то телевизије с националном фрекевенцијом. Истраживања показују да на ове телевизије одлази више од 90 одсто гледаности - истиче Јасна Милошевић, из „Стратеџик маркентинга“.
- Локалне телевизије највећу гледаност имају у раним јутарњим часовима, када нуде сервисне информације.Криза оглашиваче усмерава и на Интернет, који добија све више корисника. Према подацима Завода за статистику, од 2007. до 2009. године број корисника Интернета порастао је у Србији за рекордних 100 одсто. Тако и нишки интернет-медији добијају у значају и намећу се као атрактивно тржиште.
- Интернет се показује као огроман потенцијал - каже Предраг Благојевић, аутор интернет-новина „Јужне вести“.
- Предрасуде у вези са рекламирањем на Интернету код нас још постоје, али то ће се сигурно променити због предности које има нет-новинарство. Информације су бесплатне и, за разлику од вести на телевизији, у сваком тренутку су доступне, јер немају термин. Реклама може нон-стоп да стоји, а лакше се „лови“ и циљна група. Можемо да подесимо програм тако да, када се „отвори“ текст о жени, понудимо рекламу о, на пример, козметичким производима. И без ове опције, маркетиншка рачуница је јасна: 11. марта 2010. године имали смо 1.390 уникатних посета, а у просеку их имамо од 1.000 до 1.600 - најмање толико људи је видело рекламе постављене на нашем сајту.
Као важну ставку за опстанак локалних и регионалних медија, градоначелник Милош Симоновић недавно је, гостујући на конференцији на ову тему, истакао - „тржишно пословање“.- Локални медији данас се превише ослањају на локалну самоуправу - рекао је Симоновић.
- Чињеница је да је прошлогодишња глобална економска криза утицала на смањење маркетиншких буџета свих компанија, али постоји још начина који могу да обезбеде додатно финансирање медија који нису у вези с политиком.
Антрфиле : Цензура преко маркетинга
Кад је реч о штампаним медијима, неприлике су сличне.- Штампани медији данас не могу да живе само од тиража, док електронски практично живе од рекламирања - каже, за „Новости“, Драгана Коцић, председник Друштва новинара Ниша. - Актуелна криза утицала је на то да медији буду зависнији од маркетиншких клијената, а то, опет, утиче на слободу информисања и ствара цензуру, али и аутоцензуру.
С. Бабовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.