Вести
28. 12. 2018.
Новинари мањинских медија: Медијске слободе веће у мањинским него у осталим редакцијама
Већина анкетираних новинара који извештавају на језицима националних мањина сматра да су медијске слободе веће у мањинским него у осталим редакцијама у Србији. Половина анкетираних сматра да је стање медијских слобода у Србији незадовољавајуће, 44,6% да је задовољавајуће, а 3,4% да је веома добро, показало је истраживање сајта Комшијске новости (www.komsijskenovosti.rs).
Комшијске новости истраживале су ставове и мишљења о медијским слободама у медијима који информишу на језицима националних мањина. У истраживању је учествовало 56 новинара који раде у овим медијима.
Медијске слободе у медију у којем раде 66,1% новинара оцењује као задовољавајуће, њима није задовољно 17,9%, док је 16,1% веома задовољно.
На питање да ли су цензура и притисци присутни у медијима у којима раде, највећи број новинара је рекао да не зна да ли постоји цензура (55,4%), а потом да цензура није присутна (26,8%). Да цензуре нема рекло је 17,9% испитаних.
Већина испитаних, њих 64,3%, изјавило je да никада не прибегава аутоцензури, 32,1% то чини повремено, а 3,6% новинара је одговорило да у незнатној мери прибегава самоцензури у страху од цензуре.
Као највећи проблем медија који информишу на језицима националних мањина испитаници су издвојили економски положај (57,1%), неодговарајуће техничке и кадровске капацитете (48,2%), утицај политике (39,3%), самовољу власника и нерегулисане радне односе (16,1%), као и власничку структуру медија (12,5%).
Њихово мишљење је да економски положај медија има утицај на квалитет информисања медија – 51,8% мисли да утицај постоји али да није пресудан, док 48,2% сматра да економски положај у великој мери утиче на квалитет информисања.
Скоро половина испитаних сматра да су технички и кадровски капацитети медија који извештавају на језицима националних мањина задовољавајући, 44,6% да су незадовољавајући, а да су веома добри сматра 5,4% анкетираних.
Мишљење новинара је да је информисање на језицима националних мањина у потпуности (21,4%) или бар делимично (67,9%) квалитетно, док мали број (8,9%) сматра да оно није квалитетно.
Више од две трећине испитаних (78,5%) истакло је да у зависности од облика власништва мањинских редакција постоје велике разлике у економском положају новинара, односно да су у повлашћеном положају мањинске редакције у оквиру Јавних сервиса и медији чије издаваче су основали национални савети.
У најтежем положају, како су одговорили, су приватни медији који “имају финансијских тешкоћа“, „запошљавају хонорарне сараднике“ и “немају приступ компанијама маркетиншких услуга, односно компанијама које не препознају вредност „малих“ мањинских медија са малом публиком“.
Међу испитаницима подељено је мишљење да ли медији једне националне мањине имају публику и у другим заједницама. Половина сматра да је немају, док 48,2% сматра да медији мањина имају публику и у другим заједницама.
Целокупно истраживање преузмите у прилогу.
Текст је настао у оквиру пројекта „Слобода у мањинским медијима“ који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.