Вести
18. 02. 2019.
Приватизација прошла, локални медији збрисани
У Србији је на крају прошле године било нешто више од 2.000 регистрованих медија. Њихов квантитет није сразмеран квалитету информисања јер је, према проценама стручњака, недовољно оних са информативним садржајима, а још мање оних који извештавају објективно и непристрасно.
Тај проблем је посебно изражен у унутрашњости Србије, где су локални независни медији изложени политичким притисцима и финансијском исцрпљивању, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) медијски експерт Раде Вељановски.
"У мањим местима у унутрашњости Србије медијска ситуација је катастрофална јер локални моћници, који су углавном чланови владајуће коалиције, не допуштају да другачије мишљење или информација изађу у јавност. Уосталом, таква је ситуација у целој земљи, али је на локалном нивоу још тежа и још гора", каже Вељановски.
"Почев од накарадне приватизације Светлости до садашњег времена и врло перфидног финансијског притиска уништавања локалног недељника Крагујевачке новине.
"Проблем је што у последњих пет година локална самоуправа није расписала ниједан конкурс за суфинансирање медија, па су нам буџетска средства остала недоступна, иако Закон налаже другачија правила", каже Божић и додаје да је градска власт сав новац намењен медијима усмерила на рачун Радио телевизије Крагујевац.
"Крагујевачке новине су 2009. године, након пропале приватизације листа Светлост, основали новинари који су остали без посла, настављајући са независном уређивачком политиком, али се и оне, после 10 година излажења налазе пред гашењем.
Медијско мртвило на југу Србије
У Врању, граду на крајњем југу Србије удаљеном 350 километара од Београда, 2017. године угашене су Врањске новине и истоимени портал, једини лист са независном уређивачком политиком и двадесеттрогодишњом традицијом.
Према наводима Радомана Ирића, новинара из тог града, локалне власти уредно расписују конкурсе, али сав новац из буџета који се издваја за медије додељују само послушним и подобним.
"Идентична ситуација је и у осталих шест општина Јабланичког округа, на крајњем југу Србије где постоји 79 медија, а више од половине њих има информативне садржаје. О карактеру, уређивачкој политици и њиховом односу према властима најбоље говори податак да од свих 69 медија, у протекле три године, једино портал ’Инфо врањске’ није добио ни један једини динар", каже Ирић за РСЕ.
У Лесковцу, центру Јабланичког округа, удаљеном 270 километара од Београда, недавно су угашени раније приватизовани Радио Лесковац и недељник Наша реч, који су имали информативне програме. На медијској сцени опстали су углавном комерцијални медији, са изузетком Телевизије Лесковац, приватизоване крајем 2007. године, листа Нова наша реч, једне агенције и неколико портала који имају информативне садржаје.
Љиљана Стојановић, уредница Регионалне информативне агенције ЈУГпресс каже за РСЕ да и у том граду, који формално примењује закон и спроводи процедуру расподеле средстава за суфинансирање остваривања јавног интереса у медијима, они који нису по мери власти тешко долазе до средстава из буџета.
"У новинарским круговима се чује да чланови комисије за расподелу средстава добијају списак колико ко треба да добије новца. ЈУГпресс и ’Нова наша реч’ на тим конкурсима из године у годину добијају све мање новца, што је јасан показатељ да ми нисмо по вољи оних који праве те спискове. ЈУГпресс већ 13 година емитује информативне садржаје на српском, албанском, бугарском и ромском језику, а прошле године ни у Министарству културе није прошао ниједан наш пројекат, уз прилично чудна образложења, на основу којих сумњамо да комисија није вредновала квалитете пројеката, већ је одлучивала по неким другим критеријумима", истиче Стојановић и додаје да је симптоматично да државне паре нису добили медији који су сарађивали са новинарским удружењима и указивали на лош однос власти према медијима и новинарима.
Сервис власти уместо сервиса јавног интереса
Светозар Раковић, генерални секретар Независне уније новинаре Србије (НУНС), на основу евиденције тог удружења о злоупотребама буџетских средстава за суфинансирање јавног интереса у медијима закључује да:
"Највећи градови предњаче у изигравању конкурсних процедура и буквално награђују послушне медије у служби промоције и пропаганде локалне власти који су њен сервис, а не сервис јавног интереса. Посебно су забрињавајући конкурси на којима се догађају ствари које су за тужилаштво, које личе на организовани криминални подухват. Мислим на појављивање потпуно непознатих, такозваних новооснованих медија, некаквих маркетиншких агенција и квази продукција, које се често оснивају после расписивања конкурса. Симптоматично је да баш они на конкурсима добијају милионске износе. Наравно, тиме су најоштећенији професионални, објективни и независни медији, али, пре свега, грађани којима је ускраћено право на објективно и непристрасно информисање."
Вељановски потврђује да се последњих година врло добра идеја о пројектном суфинансирању медија када остварују јавни интерес, садржана у Закону о јавном информисању и медијима потпуно изврнула руглу.
"Сва та правила која су садржана у Закону се крше тако што власт именује чланове комисија који апсолутно нису компетентни, али су у спрези са влашћу. Они доносе апсурдне одлуке да разни медији, који уопште не остварују јавни интерес него су у правом смислу режимски медији и гласноговорници владајућих структура, добијају тај новац, тако да сви грађани Србије, без обзира на своју политичку опредељеност или неопредељеност, финансирају оне медије који раде за власт", каже Вељановски.
Последице непријатељског става локалних власти према свим медијима са независном уредничком матрицом су све израженије и видљивије, а како то изгледа у Врању, сажима Радоман Ирић:
"Што се тиче професионалности, не би баш могли да се похвалимо. Имамо вишак медија, а мањак информација."
У Лесковцу Љиљана Стојановић:
"Чињеница је да се локални медији углавном баве догађајима које креира локална власт, односно градоначелник. По систему: ја вам дајем паре ви морате да ме пратите."
У Крагујевцу Гордана Божић:
"Налазимо се у веома тешкој ситуацији, практично пред гашењем. Свакодневно се боримо са огромним дуговима према штампарији. Плате не примамо месецима, новинари нам одлазе тако да нас је у редакцији само четворо."
Медијски мрак
Књижевник Видосав Стевановић, који је 2007. пола године био директор тада ослобођене Радио телевизије Крагујевац, каже за РСЕ да у држави Србији постоји системска грешка која се, када су медији у питању, од појаве првих новина штампаних на српском језику у Крагујевцу 1834. преноси са једне на другу политичку генерацију и на све режиме.
"Основна грешка је што је увек неко хтео да влада са што мање демократије и са што мање утицаја јавности и што се та јавност често повиновала томе. Био је један прекид 2000. године, када је многима изгледало да ће доћи до неке промене, али су се променили само људи на власти. Практично, сви су, сво време, покушавали да угуше медијске слободе, односно да угуше глас појединаца којикритички мисле", каже Стевановић.
Србија је по извештају међународне организације Репортери без граница у периоду од 2017. до 2018. године, пала за 10 места у степену медијских слобода. Прецизно заузима 76. место међу 180 држава света.
Коментари (2)
Остави коментар18.02.
2019.
Tužna priča i severnije
Slično je i severnije. Konkretno u Kruševcu je preslikana priča. Tužno za struku i informisanje.
Одговори18.02.
2019.
Ah
Tri slogana Partije Okeanije: Rat je mir, Sloboda je ropstvo i Neznanje je moć.
Одговори