Вести

20. 03. 2019.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

Лажљиви медији ово мрзе: Алати за претраживање друштвених мрежа

Бити невешт у претраживању и коришћењу друштвених мрежа за добробит каријере, медија и њихових корисника једноставно је непрофесионално. Осим тога, шврљање мрежама уме да буде и јако забавно.

Надајмо се да никоме не треба објашњавати зашто су ефикасно претраживање друштвених мрежа и верификација и анализа њиховог садржаја и саобраћаја битни за новинаре данас. Ако ипак постоји неко коме треба посебно објашњавати ту ствар, подсетимо се само немиле успомене на експлозију три и по хиљаде тона муниције у војном магацину код Параћина 2006. године. Нико није страдао, попуцало је нешто прозора, али Војска Србије је претворила у дим и рушевине необично много новца. Околне њиве годинама су чишћене од неексплодираних и осталих комада муниције, али су Параћинци бар мало мирније спавали – више није било готово ничега да експлодира.

За нас је, међутим, важније то што у медијима није било фотографије експлозије, што је и логично – то је забрањено сликати и кад не гори, а може се са приличном извесношћу претпоставити да су они који су се тамо затекли били неспремни – још није било паметних телефона, а иако су експлозије трајале сатима, није баш било паметно прилазити им.

Могло би се устврдити и да би у присуству експлозије брда муниције људи имали и паметнија посла, али то се с протоком времена показало као нетачно – увек неко, уместо да бежи, одлучи да се прослави на друштвеним мрежама. Жртава селфи-маније је све више, падају са литица, гутају их лавине, али ни то није тема.

Тема је да се у ноћи експлозије у Параћину на једном информативном порталу појавила фотографија експлозије на којој се видео само пламен, од ивице до ивице слике. Послао корисник, тврдио да је сам сликао, портал објавио, кликова колико душа иште.

Наравно, није прошло ни 15 минута, а међу стотинама коментара фотографије појавио се и први скептик коме је кристални квалитет слике био јако сумњив, онда су му се прикључили искусни ратни фотографи са још више скепсе. Затим су се на посао бацили неки компјутерски писменији људи и пронашли да је то део заустављеног и темељно дорађеног фрејма из рекламног материјала неког од филмова „Умри мушки“.

Требало им је готово два дана да пронађу оригинал, али су га нашли. Није било велике штете од лакомислене лакомости уредника портала (да не будемо цинични па претпоставимо да га и није много болела душа због аутентичности слике), али је проблем идентификације фотографија са друштвених мрежа и приватних телефона у медијима нарастао до невероватних размера самим присуством толиких камера на свим догађајима широм света. Јер, у другим ситуацијама, штета од погрешно идентификованих, подметнутих, свакако неадекватних фотографија и видео-снимака, била је и много већа.

Од Колинде до Зоране

Данас би уредник нареченог портала имао лак посао да, ако жели, провери постоји ли ова фотографија на претраживом делу интернета. Штету од алата за претрагу визуелних производа први је доживео Информер када је објавио порнић са, наводно, Колиндом Грабар Китаровић, тада председницом суседне Хрватске. У року од пар сати нашло се који је то порнић, са којег је сајта и да у њему нема председнице Грабар Китаровић.

То је обављено „обрнутом“ претрагом – Фејсбука. Људи су издвојили поједине фрејмове и употребили Фацебоок Грапх Сеарцх (ФГС) који је компанија активирала две године раније. Срећом, људи весело каче порниће на Фејс, изазивајући иначе доста рестриктивну политику мреже према таквим садржајима, па се тамо затекао и овај са лажном председницом, одакле је лако било испратити УРЛ и пронаћи извор (неки порно тјуб).

Наравно, постоји и могућност да је неки порнофил изузетне меморије препознао омиљени снимак, али – мала. Било је стварно лепо гледати главног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића како се на промптно сазваној конференцији за штампу зноји и извињава, али ако га је неком било жао, није требало. Поновио је исту ту ствар мање од годину дана касније, објавивши наводне фотографије министарке Зоране Михајловић из теретане. И те су биле погрешне. Сад се више и не извињава.

Од тада је ФГС прво драматично напредовао, па када је ФБ схватио колики је потенцијал за инвазију приватности и малициозне радње, свео је његове аутоматске функције само на основне. Ипак, ако научите операторе (наративне команде), и даље можете претраживати једнако детаљно као и раније. Једно упутство за то је и овде.

Осим по фрејмовима, претрага је врло ефикасна и по редукованим варијантама снимака и фотографија (тхумбнаил) које се праве управо да би снимак или слику неко лакше пронашао претрагом. Упутства ћете наћи свуда, али ако их читате на енглеском, једно нећете пронаћи – како бисте користили ФГС, морате језик своје ФБ странице да промените на енглески.

Фејсбук је веома добро прилагођен свим стандардним претраживачима васколиког интернета, те ако владате операторима на Гуглу, или просто одете у напредну претрагу, уз нешто логике и домишљатости тешко је не пронаћи.

Наравно, могуће је претраживати визуелне садржаје, са мање или више успеха на свим друштвеним мрежама, и за све то постоје упутства, чак и на српском, и довољно је укуцати у претраживач нешто као: „Како да пронађем снимак на…“, са именом друштвене мреже коју претражујете, и наићи ћете на бесплатну и темељну помоћ интернетских ентузијаста. Ако владате енглеским језиком, извори о претраживању су још прецизнији и има их заиста много. Драган Ј. Вучићевић хатес тхис.

Мала помоћ председнику Србије

Твитер овде није тако популаран као ФБ, а штета је, пошто посебних аутоматских претрага за Твитер по више фантастично корисних критеријума има баш доста. Нема везе, бар нам је председник Србије срећан, он баш много воли Твитер, носи штампане твитове на конференције за штампу и у ТВ емисије. Ево, можемо да му помогнемо да изгуби мање времена тражећи примере апсолутне слободе изражавања.

Мајка свих претраживача и манипулатора Твитером јесте TweetDeck на којем су опције многе и саме по себи јасне. Претраживач је изванредан, претраге можете да прилагодите по више критеријума и широко вам поље. Остали претраживачи Твитера углавном су фокусирани на ретке опције које на ТwеетДецку не постоје.

Узмимо за пример да не знате који хештег користе твитераши са ваше тимелине, за неки догађај који трендује, али и да желите да изведете низ других претрага твитова – идите на twXplorer и требало би да вам помогне, али питање морате да поставите на енглеском. Но, ако овдашњи проблем превазиђе границе Србије и региона, биће од помоћи, а и нико вам не брани да откуцате питање на енглеском, а појам који тражите на српском.

Има и претраживача који превазилазе границе једне друштвене мреже или онога што вам се појављује на личном налогу. Као само један од много занимљивих и корисних примера узмимо Buzzsumo у који само укуцате појам који вас занима, али и временски период, налог на друштвеној мрежи, и он ће вам показати колико је шерова, односно шта трендује на свим најважнијим мрежама. Можете чак и да пратите шта ради конкуренција, који њихови садржаји привлаче највише пажње и слично.

Није баш сасвим извесно колико би и за шта новинарима могао бити користан Trendsmap, али је толико кул претраживати Твитер трендове по мапи, па чак и мапи свог града, да је просто морао да се нађе у овом тексту.

Ту су затим и релативно једноставни трикови. Рецимо, ако успете да идентификујете ИД неке Фејсбук стране, рецимо неке организације десне оријентације која, опет, воли и животиње, могли бисте да видите ко их од ваших ФБ пријатеља лајкује, па да предузмете нешто пре него што вас поведу у јуриш на Параду поноса. А тај ИД можете да добијете једноставном претрагом специјализованог претраживача каквих има више, а један ћете наћи овде. Онда у овом УРЛ: https://www.facebook.com/browse/friended_fans_of/?page_id= иза знака једнакости ставити ИД број и видећете ко су њихови ФБ фанови.

Број и разноврсност претраживача садржаја и провајдера анализа друштвених мрежа стално расте и страховито их је лако пронаћи на мрежама и користити. На мрежама се крију, или се уопште не крију него је само много маца, дечијих постигнућа, рецепата за проју, бујних селфи-попрсја и сличних ствари, па их ваља разгрнути да би се дошло до невероватних сазнања, често вредних медијске пажње.

Некада је то и веома озбиљно, као када криминалци који се баве шверцом дроге постављају на мреже фотографије са базена хотела у Јужној Америци, где набављају кокаин на велико, да фасцинирају људе, а некада је то само одлично средство да се верификују породичне и друге везе између актера сложенијих прича, као што су истраживачке, као и порекло и кредибилитет материјала које новинари користе у свом раду.

Јер, има пуно људи истог имена и презимена, питање је ко се с ким венчао, ко је у ванбрачној заједници, а ко има фирму која добија јавне набавке тамо где партнер/ка одлучује.

Бити невешт у претраживању и коришћењу друштвених мрежа за добробит каријере, медија и њихових корисника, данас, када више нико не мора да буде експерт да користи сервисе ове врсте, једноставно је непрофесионално. Осим тога, шврљање мрежама уме да буде и јако забавно. Макар ДЈВ више никада не сазвао конференцију за штампу да се због нечега извини.