Вести
21. 03. 2019.
Већина Нишлија не зна шта су јавни интерес и битне медијске теме
Да грађани не препознају који су медијски садржави важни за њих и да мало знају о пројектном финансирању медија, показало је истраживање нишког Одбора за људска права. Зато локална власт, истичу у Одбору, мора да уложи много више напора да укључи грађане у креирање медијских садржаја, нарочито ако се узме у обзир колико се пара свих пореских обвезника путем конкурса даје медијима у Нишу.
Концепти јавног интереса и конкурсног финансирања медија, нису блиски већини људи у Нишу, резултати су истраживања које је Одбор за људска права спровео у новембру прошле године, а којем је учестововао је 471 испитаник.
Из ове организације су на округлом столу ИнформисаНи истакли да је истраживање показало да већина грађана нимало или врло мало познаје актуелни концепт финансирања медија од њихових пара, које се сливају у буџет.
Трећина грађана каже да нимало није упозната са концептом, док трећина каже да је помало упозната, и још четвртина осредње, што је прилично лоше стање. Када се то прерачуна у неку просечну оцену, она је 1,86, значи није ни двојка - рекао је Душан Раковић из Одбора за људска права.
Из ових одговора произишли су и они да људи нису упознати ни са конкретним медијским пројектима који су у последње три године спроведени у Нишу. Ипак, мало боље су оцењени напори локалне власти да грађане упозна са тиме шта су теме од јавног интереса које би требало да се финансирају из буџета.
Шта год да су разлози боље оцене, ово означава да би локална власт мало више требало да уради по том питању, поготово ако може да издвоји преко 70 милиона динара за саме конкурсе, може да издвоји и нешто новца и времена, људства да људе упозна грађане са тим и да их укључи - додао је Раковић.
Медијима дали добре оцене, иако кажу да извештавају у интересу власти
Испитаници су ипак били блажи при оцени медија, а Раковић то објашњава дугом традицијом коју телевизије и други медији имају у Нишу, те се публика навикла на њих, а имала је прилике да види и неке корисне ствари. Међутим, по њему су контрадикторни одговори грађана који пак казују да ти исти медији највише заправо извештавају у интересу власти и политичара.
Када смо их питали у чијем интересу доминантно извештавају локални медији, мање од четвртине је одговорило да је у интересу грађана, највише одговорило да је у интересу власти - 36 %, још 25 % у интересу политичара уопште. Добијамо скоро ⅔ одговора да медији извештавају у интересу тих друштвених група, а не у интересу свих грађана - казао је Раковић.
Од понуђених тема о којима би медији требало да извештавају, како је речено, највише грађана је изабрало здравље и практичне савете, а и спорт се врло високо котира. Резултати истраживања довели су до закључка и да је појам јавног интереса углавном стран грађанима.
Појам јавног интереса донекле је и стран људима, јер немају појам да је новац из буџета њихов, доживљавају га као неку касу, а власт као неког ко даје тај новац - закључено је.
Од почетка конкурсног суфинансирања медија, како је речено из Одбора, око 278 милиона динара добили су нишки медији, а грађани нису били довољно ускључени у овај процес. Углавном о томе причају они који додељују и они који узимају новац. Изузетак је, како је истакнуто, Општина Пантелеј која је још 2015. усвојила механизам за утврђивање јавног интереса у финансирању медија.
Драган Ђорђевић из Одбора је истакао и да је нова Медијска стартегија која се ускоро очекује, предвидела јавне расправе и друге механизме укључивања јавности у одређивање медијских садржаја.
Иначе, истраживање Одбора је спроведено у оквиру програма подршке Кажи/тражи шта те занима НУНС-а, БИРН-а и фондације Славко Ћурувија, у оквиру пројекта Јавни новац за јавни интерес, који финансира Европска унија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.