Вести
25. 03. 2019.
Сећања фоторепортера Дарка Дозета: Бомбе су падале ноћу, а јутра су била тужна
„Пусти их, ако им се гине, нека гину” реченица је коју је познати новосадски фоторепортер Дарко Дозет толико пута чуо током бомбардовања када је са неколицином колега ишао на места где су падале бомбе.
Дарко је тада пекао занат и није ни слутио да ће постати један од чувених хроничара страдања Новог Сада чије су фотографије обишле свет.
Након 20 година од тих страшних догађаја, Дарко каже да је немоћ коју је тада осећао, пошто је непријатељ био „невидљив“, у њему изазивала бес те да му је фотоапарат служио као једино оружје које је могао употребити и њиме документовати недела, а фотографије пласирати у медије широм света како би сви били сведоци страдања једног народа. Уједно то је био и велики професионални изазов.
Дешавало се да не спава и по неколико дана јер је са колегама већину времена проводио на новосадским крововима.
- Бдели смо над градом током напада и када бисмо видели експлозију, одлазили смо на лице места. Посебно ми је остало упечатљиво то што су мостове рушили ноћу тако да су јутра била нарочито тужна. Тада се видело колико су Новосађани били везани за своје мостове. Плакали су и палили им свеће као што се то ради када изгубите неког најближег - препричава Дарко.
Према његовим речима, поред патње и страдања било је и смешних тренутака које никада неће заборавити.
- Међу бројним анегдотама са људима које сам сретао током бомбардовања свакако се издвајају Сремци које сам срео у околини Буђановаца када је оборен чувени Ф117, а који су на мах помислили да је он пилот тог чувеног авиона. Био сам на лицу места, али нисам смео да фотографишем јер је била акција спасавања пилота у току. Када се рашчистио терен, наишао сам на групу Сремаца који су кренули да хапсе пилота. Био сам им сумњив, али када сам прошао све њихове сигурносне провере и када су се уверили да сам наш, а не пилот који зна српски, прописно су угостили мене и колегу - кроз смех нам прича Дарко.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.