Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ројтерсов годишњи извештај: Фејсбук мање популаран, али и даље најважнији за ширење вести. Расту Инстаграм и Воцап
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 06. 2019.

Аутор: Бранко Чечен Извор: Цензоловка

Ројтерсов годишњи извештај: Фејсбук мање популаран, али и даље најважнији за ширење вести. Расту Инстаграм и Воцап

Сматра се да је извештај Ројтерсовог института за проучавање новинарства без премца по свеобухватности и квалитету. Иако Србија није обухваћена, таласи сваког дигиталног тренда запљусну и обале нашег медијског острва и главни закључци и резултати врло су релевантни и за нас, или ће то ускоро бити.

На Самиту глобалне уредничке мреже (Global Editors Network Summit) у Атини данас је представљен нови годишњи извештај Ројтерсовог института за проучавање новинарства – Извештај о информативним садржајима у дигиталним медијима (Дигитал Неwс Репорт – ДНР) за 2019. годину.

Рађен на укупном статистичком узорку од 75.000 особа у 38 земаља света, у комбинацији са квалитативним истраживањима и дубинским интервјуима, сматра се да је овај извештај у области коришћења вести на интернету без премца по свеобухватности и квалитету. Иако Србија није обухваћена, таласи сваког дигиталног тренда запљусну и обале нашег медијског острва и главни закључци и резултати врло су релевантни и за нас, или ће то ускоро бити.

Није извесно да ли ће Србија бити покривена овим извештајем у скорије време. Истраживања и анкете  спроводе се у земљама које се у врло широком смислу сматрају демократским, или се бар пореде са друштвима са демократском традицијом, у које несумњиво спадамо.

У исто време, Internet World Stats, чије податке о „интернет пенетрацији“ користи ово истраживање, каже да је тај проценат код нас сасвим упоредив са земљама обухваћеним извештајем (72,4 одсто за 2018. годину, што је податак близу процента индивидуалних корисника интернета Републичког завода за статистику – 73,4 одсто), што је методолошки неопходан услов. Извештај за Индију, на пример, издвојен је из ДНР управо због овог услова (40,9%).

Посебан квалитет овог извештаја лежи у чињеници да се методологија и садржај сваке године мењају у складу са трендовима информисања путем дигиталних платформи. Ове године то су свакако пораст популизма, политичке и економске нестабилности, забринутост због дигиталних гиганата на тржишту и њиховог утицаја на друштва. У исто време, у извештају се ове године реаговало на раније сопствене податке и много детаљније су обрађене информативне и медијске навике младих, пошто се показало да су драстично различите од оних код старијих корисника дигиталног информисања. Питање пада поверења у медије, као последице пристрасних агенди на интернету (кликбејт, разни облици лажних вести и сл.), претворило се у питање: „(…) Како испоручити уравнотежено и фер информисање у дигиталној ери?“ – како га у предговору овогодишњег истраживања поставља Расмус Клаис Нилсен, директор Ројтерсовог института за проучавање новинарства.

Истраживање можете преузети са веб-сајта Института, али је количина прикупљених података толика да позамашних 156 страна објављеног истраживања ни из далека не обухвата све.

За изванредно заинтересоване, сви релевантни подаци (у количини која вас лако може обесхрабрити) налазе се на веб-сајту Института. Срећом, веома су једноставно организовани, па можете лако наћи оно што вас посебно занима.

Добар је тренутак да најавимо и истраживање Студије о навикама и потребама медијске публике у Србији које ће бити представљено на конференцији Медиа Талкс (25. и 26. јуна у Београду) у оквиру пројекта за јачање окружења за одрживост медија УСАИД-а.

То ће бити прво такво темељно истраживање у Србији, чији ће резултати бити јавни и свима на располагању, а многи подаци (посебно они о плаћеним садржајима) моћи ће да се упореде са истраживањем Ројтерсовог института чији сажетак најважнијих налаза преносимо:

– Упркос напорима медијске индустрије, пораст броја особа које плаћају за било какве вести на интернету – било кроз претплату, чланство или донације – веома је мали. Пораст је везан за шачицу земаља, углавном скандинавских (Норвешка 34%, Шведска 27%), док у Сједињеним Државама остаје исти (16%).

– Чак и у земљама са већим учешћем плаћеног садржаја огромна већина је претплаћена на само један портал са вестима – што сугерише динамику типа „победник носи све“. Охрабрујуће је што се већина претплати на годину дана, а не једнократно, на месец дана.

– У неким земљама се можда установљава претплатнички замор, са већином корисника који се одлучују да свој буџет радије троше на забаву (Netflix/Spotify) него на вести. Како многи корисници виде вести као „обавезу“, издавачи ће можда имати проблема да увећају тржиште за скупе претплате на индивидуалне медијске производе. Како све више издавача уводи моделе плаћања, преко две трећине (70%) узорка у Норвешкој и половина у Сједињеним Државама сада наилази на једну или више препрека недељно када настоје да читају вести на интернету.

– У многим земљама људи проводе мање времена на Фејсбуку, а више на алтернативним мрежама (Воцап и Инстаграм) него прошле године. Ипак, мало корисника потпуно напушта Фејсбук и он остаје најважнија друштвена мрежа за вести.

– Друштвена комуникација о вестима постаје све приватнија како апликације за поруке расту, и то свуда у свету. Воцап је постао примарна мрежа за дискусију и дељење вести у земљама ван Запада, као што су Бразил (53%), Малезија (50%) и Јужна Африка (49%).

– У овим земљама вероватније је да ће корисници бити чланови веће Воцап групе са особама које не познају него на Западу. То је тренд који показује како апликације за поруке могу да се користе за лако масовно дељење информација, што потенцијално охрабрује и дељење дезинформација. Јавне и приватне Фејсбук групе које дискутују о вестима постале су популарне у Турској (29%) и Бразилу (22%), али су у много мањој употреби у западним земљама, као што су Канада (7%) и Аустралија (7%).

– Забринутост у вези са дезинформацијама и погрешним информацијама остаје висока упркос напорима платформи и издавача да изграде поверење корисника. У Бразилу се 85 одсто корисника слаже са констатацијом да их брине шта је стварно, а шта лажно на интернету. Забринутост је висока и у Британији (70%) и Сједињеним Државама (67%), али је много мања у Немачкој (38%) и Холандији (31%).

– У свим земљама обухваћеним истраживањем просечан ниво поверења у вести опао је за укупно два процента и сада је на 42 одсто, а мање од половине (49%) каже да верује медијима које користе. У Француској је ниво поверења пао на само 24 одсто (пад од 11 процентуалних поена) у прошлој години, откако су медији дошли под удар због извештавања о покрету „жутих прслука“. Поверење у вести до којих се долази претрагом (33%) и у друштвене мреже остаје стабилно, али екстремно ниско (23%). 

Коментари (1)

Остави коментар
суб

15.06.

2019.

Realan [нерегистровани] у 17:02

Ah

Hoce li ista ostati neuprljano "istinom"!?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси