Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Борба за сваког читаоца: Друштвене мреже преотеле публику и зараду, али неки медији имају све више претплатника
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 06. 2019.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Цензоловка

Борба за сваког читаоца: Друштвене мреже преотеле публику и зараду, али неки медији имају све више претплатника

У времену у ком су се приходи од продаје штампе драстично смањили, а дигитално тржиште преузели Фејсбук и Гугл, којима иде велики део прихода од медијских прилога, када је публика навикла на то да вести не мора да плаћа, најуспешнији уредници успевају да дођу до публике која је спремна да плати за проверене информације.

Сваки медиј, поготово у данашње време, мора на првом месту да ослушне мишљење и жеље публике, био је један од закључака на самиту Глобалне мреже уредника (Global Editors Network) у Атини.

Ово се питања провлачило кроз многе панеле на прошле недеље одржаном тродневном окупљању 700 уредника, медијских радника, представника друштвених мрежа и различитих компанија које се баве применом технолошких изума и вештачке интелигенције у медијском бизнису. 

Већина говорника на ГЕН самиту се на ову тему позивала и на управо представљени Извештај о дигиталним медијима Ројтерсовог Института за проучавање новинарства, који показује да две трећине испитаника сматра да су медији успешни у преношењу вести, али да им не помажу да те вести и разумеју.

Осим тога, повећан је и проценат корисника који избегавају вести (32 одсто) услед лошег утицаја на њихово расположење и због стварања осећаја да никако не могу да утичу на актуелне догађаје. Ова појава најзаступљенија је у Великој Британији, где су испитаници наводили да углавном избегавају вести о Брегзиту јер код њих изазивају љутњу, досаду или тугу.

Истраживање је такође показало да већина корисника радије одваја новац за Нетфликс, Епл мјузик и Спотифај него за претплате на онлајн медије. Томе у прилог иде и чињеница да сам Нетфликс има око 150 милиона претплатника, док Њујорк тајмс и Вашингтон пост заједно имају око четири милиона претплатника.

У истраживању су издвојене три државе у којима постоји култура плаћања за информације, па тако у САД 16 одсто људи плаћа претплату на неки медиј, и тај број је у порасту, у Норвешкој 23 одсто, док је у Великој Британији девет одсто претплатника на медијске садржаје.

Дигитални консултант Стифан Дамборг, позивајући се на овај извештај Ројтерсовог института, истакао је да је порастао број људи који желе да плаћају претплате медијима у скандинавским земљама, као што су Норвешка и Шведска. Он је додао да су медији у тим земљама кренули са ниским ценама претплата, да би их временом знатно подигли, али нису изгубили претплатнике.

Према његовим речима, флексибилни модел наплате се у том делу Европе показао као добар, а подразумева premium content и free articles, односно да се за један део садржаја посебно плаћа, као и да се одређени текстови могу читати бесплатно. Као пример добре промоције, која је данас неопходна медијима, навео је Гардијан и Њујорк тајмс.

Он је напоменуо да медији морају да воде рачуна о томе шта публика жели и указао на податак да теме које се тичу начина живота (life style) изазивају највише реакција публике.

„Људи су спремнији да плате за посебне садржаје и теме, за неке рубрике, али не и за комплетан садржај који нудите на сајту“, истакао је Дамборг објашњавајући зашто се мора водити рачуна о томе шта публика заиста чита од садржаја који одређени медиј нуди.

Космин Ене из компаније Латерпаy рекла је да људи радије плаћају музичке и видео садржаје него информације које доносе медији. Навела је да људи боље реагују на позитивне приче и осврнула се на промоцију медијског садржаја на Фејсбуку:

„Докле год је ваш садржај на Фејсбуку, он је доступан свим људима, и ту ће га тражити, неће ићи на сајт.“

Главна и одговорна уредница британског Гардијана Кетрин Винер нагласила је да је улога медија да одговори на друштвене појаве, а да је улога њеног медија у животу читалаца та да им они морају дати неку наду и да ако људи не могу да разумеју свет, да то они морају да им поједноставе.

У времену у ком су се приходи од продаје штампе смањили, а дигитално тржиште преузели Фејсбук и Гугл, Кетрин Винер каже да Гардијан у великом проценту (чак 55 одсто) финансирају читаоци. 

Она је додала да овај британски лист тренутно бележи највеће приходе, а најмање трошкове, те да је њен план да 2022. године стекну два милиона читалаца који су спремни да плате за медијски садржај.

„Наши читаоци знају ко смо и зашто постојимо“, рекла је уредница Гардијана на ГЕН самиту. „Читаоци желе хранљиво штиво, а не да се гоје брзом храном кликбејта. Све што објавимо мора бити значајно.“

Оснивач иницијативе Google News Кришна Барат рекао је да је истовремено и предност и мана интернета то што сви имају право да износе мишљења и информације, а да је задатак технолошких компанија да пронађу начин како да новинари боље комуницирају са публиком.

И Рос Аткинс из Би-Би-Сија, говорећи о пројекту 50:50 који његов медиј промовише када је у питању заступљеност жена у вестима, као део стратегије унапређења њиховог новинарства, нагласио је да је одрживост медија велики изазов.

„Моћно је то када нам публика поставља захтеве, када кажу – хеј, рекли сте то, сада морате то и да урадите“, нагласио је Аткинс.

Говорећи о медијској писмености, Никос Панагиоту, професор новинарства на Универзитету у Солуну, такође се осврнуо на важност слушања публике.

„Медијска писменост новинара значи и разумевање публике“, оценио је Панагиоту.

* Аутор је уредник Danas online

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси