Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Већина грађана гледа телевизију и остаје неинформисана
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

15. 07. 2019.

Аутор: В.Ј. Извор: Данас

Београдски центар за безбедносну политику спровео истраживање о ставовима грађана о отворености сектора безбедности у Србији

Већина грађана гледа телевизију и остаје неинформисана

Више од 60 одсто грађана Србије по сопственој процени није, адекватно или уопште, информисана о раду сектора безбедности и безбедносним темама, показало је истраживање Београдског центра за безбедносну политику о ставовима грађана о отворености сектора безбедности у Србији.

Улазећи у појединости, истраживање је показало да су ванредне ситуације попут пожара, хаварија или елементарних непогода, безбедносне теме које изазивају највише пажње код јавности. Интересовање буде и теме које се баве дијалогом Београда и Приштине о Косову, организованим криминалом и тероризмом. Најмање интересовања показали су за питање односа Србије и НАТО – чак 57 одсто грађана није заинтересовано за ову тему.

Више од половине испитаника именовало је телевизију као примарни извор информација о безбедносним питањима. Од њих, убедљиво најгледанији је РТС (22 одсто), а следе Пинк (12 одсто), ТВ Прва (седам одсто) и Н1 (седам одсто). После телевизије, грађани највише информација о раду сектора безбедности добијају од интернет портала (17 одсто), објава појединаца на друштвеним мрежама (осам одсто) и дневне штампе (пет одсто).

У делу истраживања који се бави доступношћу информација, највећи проценат грађана (46 одсто) је истакао да је нужно да решење о разграничењу Србије и Косова буде доступно јавности. С друге стране, најмањи проценат људи (13 одсто) сматра да је неопходно објавити имена људи и организација које БИА прислушкује.

Када је реч о набавци хиљаду аутомобила за потребе Министарства унутрашњих послова, 34 одсто грађана сматра да информације о тој набавци нису доступне јавности. Од тог броја, 41 одсто сматра да је то да би се прикрила корупција и неправилност у раду институција. Слично томе, 38 одсто грађана мисли да имена одговорних за рушење у Савамали нису доступна јавности. Убедљива већина њих (46 одсто) сматра да је то због тога да би се заштитили страначки интереси.

Упитани о томе ко информише јавност о безбедносним питањима, 33 одсто је препознало председника Републике. Међутим, упитани ко би требало да ради тај посао свега 12 одсто је именовало председника. Судећи према резултатима истраживања, грађани би преферирали да тај посао преузму министри полиције и одбране (34 одсто), директори служби и полиције (14 одсто) и запослени у тим институцијама (14 одсто).

Највише поверења испитаници имају у војску (59 одсто), затим у полицију (47 одсто) и безбедносне службе (34 одсто). На зачељу ове листе стоји институција Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности којој верује 25 одсто анкетираних.

Већина испитаника сматра да би институције безбедносног сектора требало да буду отвореније, али и да би контрола у делу који је затворен за јавност морала да буде појачана. Укупно 63 одсто испитаника је рекло да би, како тела која су унутар безбедносних институција, тако и она ван, требало да контролишу њен рад. Већина грађана (37 одсто) би волела да види да тај посао обавља Влада, затим председник Србије (23), па Агенција за борбу против корупције (21).

Без поверења у информације које функционери износе о себи

Чак три четвртине грађана сматра да би полиција требало да буде отворена у свом раду – углавном (50 одсто) или у потпуности отворена (24 одсто). Међутим, само 40 одсто грађана сматра да је полиција тренутно отворена. Занимљиво је да око две трећине грађана сматра да би информације о функционерима на челу безбедносних институција требало да буду доступне. Међутим, чак 64 одсто грађана нема поверења у информације које ови функционери износе о себи (о имовини, приходима, образовању, претходном радном искуству).

Методологија

Теренско истраживање урадила је агенција Ипсос, користећи упитник који су саставили у Београдском центру за безбедносну политику. Укупно, испитано је 1.030 грађана из 67 општина, који су били подељени по полу, старости, региону, типу насеља, образовању. Паралелно, за квалитативне податке, у Београду је одржана фокус група са учесницима који су информисани о безбедносним темама.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси