Вести
15. 07. 2019.
Уместо повлачења из медија, држава преузима готово потпуну контролу
Телевизије са националном фреквенцијом су у потпуности стављене под контролу власти, док држава повећава своје присуство у медијима, показује истраживање о медијском власништву које су спровели Балканска истраживачка мрежа и Репортери без граница.
Подаци који су сакупљени у бази о медијском власништву показују да четири највећа власника штампаних медија, телевизијских и радио-станица имају толики удео у читаности, гледаности и слушаности да он представља висок ризик по медијски плурализам.
То је најочигледније на пољу штампе, где Рингиер, Инсајдер тим (издавач Информера), Адриа медија груп и држава имају удео у читаности од преко 70 одсто.
Држава, која је према Закону о информисању требало да се повуче из медија, заправо ради супротно. То се види на примеру Вечерњих новости, где је државна штампарија Борба преузела власништво и сада има 98 одсто акција у Компанији Новости.
Слична је ситуација и са власницима медија у различитим медијским секторима истовремено. Према тим резултатима, осам власника контролише медије чији је удео у гледаности, слушаности и читаности готово 75 одсто.
Налази представљени на сајту показују и да су у последње две године телевизије са националном фреквенцијом у потпуности стављене под контролу власти или људи повезаних с њом.
Од краја прошле године власника су промениле две националне телевизије, ТВ Прва и О2, које је, као што је већ раније објављено, купио Срђан Миловановић, брат Звездана Миловановића, повереника Српске напредне странке за Ниш.
Међутим, истраживање је показало да је Миловановић повезан и са Телевизијом Хепи и то преко позајмице коју јој је дао 2017. године. Наиме, фирма Коперникус системс дала је те године 4,8 милиона евра фирми Хаппy ТВ. Као обезбеђење да ће новац бити враћен, фирме које су формални власници те телевизије заложиле су своје уделе у њој.
Према уговору о залози, уколико позајмица не буде враћена, Коперникус може да прода ове уделе. Не зна се да ли Хаппy поштује уговор и да ли позајмицу враћа, али оно што се може видети јесте да залоге још увек нису избрисане из регистра Агенције за привредне регистре, што може значити да позајмица још увек није враћена и поред тога што су потраживања доспела на наплату 31. децембра 2017. године.
С обзиром на овакву контролу медија, критике власти и владајуће странке сада готово и да нема на националним телевизијама. То неће поправити ни евентуална додела пете фреквенције која је остала слободна након гашења Телевизије Авала.
За ово упражњено место тренутно конкуришу Студио Б, Коперникус и БК ТВ, све телевизије које су благонаклоне према власти.
Нетранспарентно државно финансирање медија
Један од индикатора требало би да оцењује утицај државе на функционисање медијског тржишта и да пружи податке о државном оглашавању у медијима. Савет за борбу против корупције је у свом извештају из 2015. године закључио да су 124 државне институције у периоду од 2011. до 2014. године потрошиле више од 60 милиона евра на оглашавање у медијима.
С обзиром на то да нема званичних и јавно доступних података о додељивању државних средстава, у истраживању је наведено да је то један од најнетранспарентнијих аспеката медијског тржишта у Србији. Закон о јавном информисању и медијима прописује да се у медијски регистар морају бележити сва буџетска давања, али се државно оглашавање тамо не може видети.
Политичка контрола медија
Захваљујући оваквом развоју догађаја на пољу ТВ емитера, повећана је и опасност по политичку контролу медија. Резултати истраживања показују да је власништво осам од десет телевизија обрађених узорком, на неки начин повезано са политиком.
У управним одборима јавних сервиса, који би требало да буду у служби јавног интереса, налазе се људи који су блиски СНС-у. Поред поменутих телевизија Срђана Миловановића, ту су и канали Пинка и његовог власника Жељка Митровића. Он је годинама опстајао и ширио свој бизнис тако што је био близак са сваком влашћу.
Када говоримо о радио-станицама, тај број је чак и већи јер је од 14 радио-станица из узорка, њих 11 на неки начин блиско политичким структурама.
У односу на анализу од пре две године, забележен је и сукоб међу кабловским операторима, СББ-ом и Телекомом. СББ, који има доминантну позицију, нашао се пред јаким ударом државног Телекома, који је у склопу своје развојне стратегије, по којој жели да дође до милион корисника, почео да купује мање конкурентске операторе.
Највише пажње привукла је свакако куповина Коперникуса, а сумња се да је тим парама Срђан Миловановић, некадашњи власник тог оператора, касније купио Прву и О2.
Ова тржишна битка СББ-а и Телекома може се посматрати и као покушај државе да смањи утицај власника једне од ретких телевизија које имају критички однос према власти – Н1.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.