Вести
15. 07. 2019.
Читајте своје текстове у “Политици” потписане туђим именом!
Дневни лист „Политика“ је објавио „ексклузивну“ анализу о рекордној прошлогодишњој заради банака у Србији која је преписана – у појединим деловима све са зарезима – из специјалне годишње едиције „Финансије ТОП“ коју већ 15 година за редом издаје економски месечник „Бизнис и финансије“. Тако је „Политика“ увела нови модел „економије дељења“ на наше тржиште – други часопис осмисли, договори и плати стручну пословну анализу, а „Политика“ тај текст једноставно касније преузме и представи као свој и то још у форми интервјуа који у стварности није урађен, али тако делује уверљивије.
Конкретно, дневни лист „Политика“ је у суботу 6. јула објавио текст под насловом „Банке у 2018. зарадиле рекордних 70,5 милијарди динара“. Ову анализу о пословању банкарског сектора у прошлој години и рангирању најпрофитабилнијих банака је за специјалну годишњу едицију „Финансије топ 2018/19″ претходно и наменски урадио финансијски стручњак Ненад Гујаничић, који такву анализу пише за ово специјално издање већ 15 година, колико едиција излази на нашем тржишту.
Овогодишња едиција је, као и претходних година, јавно промовисана у београдском Медија центру 20. јуна 2019. године, у присуству новинара и представника компанија које послују у финансијском сектору. Том прилком су детаљније коментарисани и подаци из анализе о пословању банкарског сектора, а присутне колеге новинари су на основу тога насправиле сопствене прилоге, док је већина других медија чији новинари нису могли да присуствују догађају објавила саопштење које им је прослеђено након промоције. У оба случаја, као извор објављених података наведена је специјална публикација „Финансије ТОП“ у издању економског месечника „Бизнис и Финансије“.
„Политика“ није послала свог новинара на ову промоцију иако им је позив, као и другим медијима, на време достављен, нити је објавила прослеђено саопштење. То, наравно, није спорно, али јесте спорно да „Политика“, чији су уредници очигледно проценили да ова тема није од интереса за њихове читаоце, две недеље касније објави анализу о пословању банкарског сектора коју смо ми претходно договорили и објавили у нашој едицији, без навођења да је та анализа преузета од нас. Напротив, новинарка „Политике“ Јована Рабреновић је тај текст потписала као свој интервју са аутором анализе.
Разлози због којих тек сада јавно реагујемо су у томе што смо ми и аутор анализе целе претходне недеље покушавали да се договоримо са потписницом спорног текста Јованом Рабреновић, економским уредником „Политике“ Озреном Милановићем и главним уредником „Политике“ Жарком Ракићем да колегијално разрешимо овај проблем.
Но, уместо испуњења нашег захтева да „Политика“ објави у свом штампаном издању и на свом порталу да је конкретни текст урађен на основу анализе која је објављена у едицији „Финансије ТОП 2018/19“ часописа „Бизнис и финансије“ – што сматрамо да је минимално с обзиром на штету која нам је причињена – једино што смо добили је одговор потписнице спорног текста Јоване Рабреновић. У том одговору је истакнуто како је „опште познато“ да „Политика“ објављује ранг листе банака сваке године те да је „ПУКА СЛУЧАЈНОСТ“ што је та анализа објављена прво код нас, па тек касније и у „Политици“.
Ми немамо иза себе тако дугу новинску традицију којом се „Политика“ дичи, али толико знамо да овакве „пуке случајности“ додатно срозавају нашу професију о којој у јавности ионако, најблаже речено, не преовлађује повољно мишљење када је реч о професионалном, објективном и непристрасном извештавању.
Медији, посебно штампани, јесу у веома тешкој ситуацији и на сопственом примеру знамо колико је данас тешко изборити се за тржиште, али ми то чинимо настојећи да будемо другачији и своји, док неки други, очигледно, сматрају да је памет у томе „злоупотребити туђе да ради за тебе“.
У наставку достављамо оба текста, а у оригиналној верзији која је објављена у нашој едицији додатно су обележени делови који су дословно преписани.
Коментари (4)
Остави коментар16.07.
2019.
Напад и реклама
Данима ја лично као аутор текста Банке прошле године зарадиле 70,5 милијарди динара и лист Политика на мети смо у медијима и на друштвеним мрежама беспризорних напада месечника Бизнис и финансије да је текст преписан од њих. То је ноторна неистина. То је ауторски текст са саговорником Ненадом Гујаничићем, брокером куће Моментум Секјуритиз, иначе дугогодишњим саговорником Политике на банкарске и многе друге теме што наши читаоци сасвим добро знају. У тексту је коришћена анализа коју нам је он доставио о чему постоје докази. Поменути месечник се позива да је иста или слична информација објављена пре тога код њих. Какав је однос нашег саговорника са другим медијима ми не знамо, не можемо да знамо, нити морамо да знамо. На питање које смо упутили саговорнику не можемо да знамо да ће он идентичан одговор послати на две или више адреса. Такође, не можемо ни да преправљамо одговоре саговорника.
ОдговориПолитикин текст је пренела агенција Танјуг, а пренели су га самим тим и многи други медији. Непознато је шта је разлог поменутог месечника за медијску хајку па ми остаје да нагађам да је проблем у томе што су медији у Србији о профиту банака цитирали Политику, а не њих.
И још нешто. Подаци о пословању банака, њиховом приносу на капитал, каматама, провизијама... су јавно доступни. Може да их види ко хоће и коментарише ко хоће. Они нису ничије приватно власништво нити било ко има ексклузивно право да их користи само зато што је неке податке први објавио.
16.07.
2019.
Напад као реклама
Данима ја лично као аутор текста „Банке прошле године зарадиле 70,5 милијарди динара” и лист Политика на мети смо у медијима и на друштвеним мрежама беспризорних напада месечника Бизнис и финансије да је текст преписан од њих. То је ноторна неистина. То је ауторски текст са саговорником Ненадом Гујаничићем, брокером куће Моментум Секјуритиз, иначе дугогодишњим саговорником Политике на банкарске и многе друге теме што наши читаоци сасвим добро знају. У тексту је коришћена анализа коју нам је он доставио о чему постоје докази. Поменути месечник се позива на то да је иста или слична информација објављена пре тога код њих. Какав је однос нашег саговорника са другим медијима ми не знамо, не можемо да знамо, нити морамо да знамо.
ОдговориПолитикин текст је пренела агенција Танјуг, а пренели су га самим тим и многи други медији. Непознато је шта је разлог поменутог месечника за медијску хајку па ми остаје само да нагађам да је проблем у томе што су медији у Србији о профиту банака цитирали Политику, а не њих. Само зато што су раније објавили ту информацију.
И још нешто. Подаци о пословању банака, њиховом приносу на капитал, каматама, провизијама ...су јавно доступни. Може да их види ко год хоће и да их прокоментарише ко год хоће. Они нису ничије приватно власништво нити било ко има ексклузивно право да их користи само зато што је неке податке први објавио.
Јована Рабреновић, новинар листа Политика
15.07.
2019.
Zluradost
Nema dzabe bez lazi reklame.. Gujanicic je poznati i na glasu broker I bankarski analiticar, medijski veoma trosen, i ni gestom ni mumlanjem nije pomenuo da je te podatke koje iznosi Politici radio ili nije radio jos za nekog. Cuti mudro ali time zatvara vrata sebi kao bogomdanom… Znaci, javi se mali Perica i kaze nepravda, ja sam prvi s njim, plato sam mu a on tako… A u modi je vec prica a la ukraden tekst, diplomu i sl. A UNS I niko vise, zanimljivo, (selam alejkum) jedva docekao, bez provere i stava druge strane da arbitrira… Smesno I jasno koja je to kuhinja i radna grupa za podvale i podmetanja…
ОдговориBio sam ali odavno nisam clan UNSa, bas zbog onih koji su hteli da osvoje Politiku pa nisu uspeli ali su zauzeli UNS I odatle pucaju li pucaju, corcima… Alejkum, reporterska grupo u sinjelu UNSa.
15.07.
2019.
Politika
Istini za volju, licno gospodin Gujanicic je novinarki Politike prosledio rezultate njegovog istrazivanja o zaradi banaka, a i razgovarao je sa novinarkom Rabrenovic telefonom. Tako da bi sve nedoumice cenjene kolege iz BIF trebalo sa njim da razrese.
Одговори