Вести
23. 07. 2019.
Танјуг прошлу годину завршио са минусом од 32 милиона динара
Од 2015, када је званично угашена, новинска агенција Танјуг не само да је наставила да ради већ је само ту годину до данас успела да заврши са добитком. Прошлогодишњи минус од 32 милиона динара ипак није и највећи до сада. У Министарству културе и информисања кажу да за ту агенцију – немају планова.
Новинска агенција Танјуг остварила је у 2018. години нето губитак од 32,2 милиона динара, показује финансијски извештај објављен на сајту Агенције за привредне регистре.
Пре три и по године, потписом тадашњег премијера Александра Вучића, Новинска агенција Танјуг требало је да престане са радом после седам деценија извештавања из Југославије, Србије, света. Испоставило се, међутим, да Влада Србије неће поштовати сопствену одлуку о гашењу агенције, па ће Танјуг наставити да и даље извештава о догађајима из земље и света.
И даље је непознато шта ће бити са овом новинском агенцијом, која, иако прокламовано не постоји, и даље добија послове код државних предузећа и институција. И поред тога, од „повлачења државе“ из Танјуга, ово предузеће послује са губицима. Танјуг је добитак забележио још 2015. године, али након тога се ређају губици – у 2016. години 51 милион, у 2017. 10 милиона, да би у 2018. години остварио нето губитак од 32,2 милиона динара.
Како се може видети у финансијском извештају, током прошле године Танјуг је остварио више од 130 милиона динара прихода, од чега највећи део од продаје услуга на домаћем тржишту, а 3,4 милиона пристигло је на име премија, субвенција, донација. Насупрот томе, расходна страна износила је 163 милиона динара, од чега је на зараде, накнаде и личне расходе отишло 84 милиона. Како се води у папирима, ова агенција има само једну запослену особу – директорку Бранку Ђукић, која ни после неколико дана чекања није одговорила на питања Цензоловке у вези са пословањем предузећа којим руководи.
Из извештаја се види и да су против Танјуга покренути судски спорови по различитим основама. Вредност процењених спорова је 6,2 милиона динара и 22,5 хиљада евра, а наводи се и да су покренути судски спорови којима није опредељена вредност.
Министарство без планова, Танјуг може да покрије губитке
Због нерешеног статуса Танјуга поставља се мноштво питања, а једно од њих је и оно које се тиче покривања губитака. Вођени пређашњим искуствима, грађани би могли да очекују да део дуга овог предузећа једноставно буде отписан. Међутим, још већи проблем је тај што, након бројних лицитирања о судбини овог предузећа у којем и даље раде новинари, држава која га је и угасила – не зна шта да ради с њим.
„Министарство културе и информисања нема планова који би се односили на новинску агенцију Танјуг. За ту агенцију се очекују решења која би проистекла из Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2022. године, односно измена и допуна Закона о информисању и медијима, које следе по доношење поменуте стратегије у Влади Републике Србије“, наводе за Цензоловку у Министарству културе и информисања.
Када су у питању губици, у Министарству наводе да се Танјуг од гашења не финансира из јавних прихода, што би значило да евентуалне губитке санира из сопствених прихода. Истина, Танјуг се не финансира директно из јавних прихода, али ипак у ову агенцију јавни новац долази индиректно. Како је показало истраживање ЦИНС-а, држава је, кроз своје институције, наставила да финансијски помаже Танјуг, док су јавна предузећа склапала комерцијалне уговоре на основу јавних набавки, а међу њима су и послови које је Танјуг добијао без конкуренције.
Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић објашњава за Цензоловку да предузеће Танјуг није угашено и да оно наставља да послује као било које друго, јер Влада није спровела одлуку о гашењу.
„Није ово прва година да Танјуг бележи губитке а да у исто време наставља да објављује највише вести и видео-снимака. У ревизорском извештају наводи се да Јавно предузеће Танјуг од новембра 2015. године не добија субвенције и да приходе остварује продајом својих производа и услуга на тржишту, а да је на повећање расхода током прошле године утицало повећање трошкова рада због ‘значајно веће производње Танјугових производа и услуга у односу на претходну годину’. Ако су финансијски извештаји тачни, Танјуг би могао да покрије губитак јер му је имовина књиговодствено већа од акумулираних губитака. Наравно, било би боље да се губитак покрије додатним приходима на тржишту, а не продајом имовине“, објашњава наш саговорник.
Споран положај запослених
Међутим, Удружење новинара Србије брине и радноправни статус новинара у Танјугу, који, по Радомировићевим речима, немају основна права гарантована Законом о раду. Како поручује за Цензоловку, ако се нешто хитно не промени, овај период у историји Србије биће упамћен по уништавању националних и локалних медија.
„Наша земља постаће једина у Европи без озбиљних и јаких дневних новина, националне новинске агенције и одрживих локалних медија. Танјуг годинама има само једног запосленог, директорку агенције, док државни органи обећавају да ће питање Танјуга бити решено. Последњи пут је то представницима удружења новинара и удружења власника медија пре готово годину дана рекла премијерка Ана Брнабић, објаснивши да је у току процењивање вредности жига Танјуга и да ће након тога тај жиг бити продат. Од тада нема никаквих вести ни о процени ни о намерама државе у вези са Танјугом, који није угашен, а који од свих агенција на тржишту пушта највише вести и има најбоље сервисе“, закључује Радомировић.
Питање положаја новинара једно је од најважнијих које се намеће у случају Танјуга. Да управо новинари неће бити у најбољем положају, показало се и приликом „гашења“ агенције. Према сведочењу Јасминке Коцијан (1959–2017) за Fairpress, запослени у Танјугу су о гашењу били обавештавани путем медија, док је део њих телефоном добио поруку да не морају више да долазе на посао.
Двоје новинара који су за Танјуг радили након „гашења“ агенције у 2015. години, за Цензоловку су испричали две приче о раду у овој медијској кући. Оно где се приче поклапају јесте да је плата била редовна.
„Радио сам у Танјугу, имао уговор о раду, плата је била редовна и били су коректни. Што се тиче ствари о којима си морао да извештаваш, то ми није одговарало. У суштини, све је било дириговано, СМС-ом бих добио спремна питања. Због тога и не радим више за Танјуг“, рекао је један бивши Танјугов новинар за Цензоловку.
Насупрот томе, другачија прича стиже од новинарке која са Танјугом није имала закључен никакав уговор, него је била ангажована преко једне продукције. И њој је плата стизала на време, али поруке са питањима која би требало да постави – није добијала.
„Пратила сам највише владајуће политичаре, али било је и много других догађаја. Пошто си дописник за целу Војводину, физички не можеш све да испратиш и онда се фокусираш на оно најважније, а они ти свакако увече пошаљу које догађаје треба да пратиш сутрадан. Никад нисам добила питања која би требало да поставим. У суштини, када пратиш догађаје на којима су владајући политичари, често се догоди да постоји само њихово обраћање и нема простора за питања“, закључује новинарка која је желела да остане анонимна.
Подсетимо и на то да је Влада Србије у мају ове године објавила Нацрт стратегије развоја система јавног информисања, према којем је предвиђено гашење Танјуга, односно „без одлагања подношење регистрационе пријаве за брисање овог јавног предузећа из регистра привредних друштава и брисање медија који послују под тим предузећем из Регистра медија“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.