Вести
16. 08. 2019.
Може ли се о медијима разговарати иза затворених врата?
„Мислим да ће о теми слободе медија бити најмање попуштања од стране власти, то јест председника Србије Александра Вучића", уверен је Бобан Стојановић, политиколог и члан стручног тима протеста „Један од пет милиона“, који је учествовао у изради препорука за поправљање стања у медијима и на пољу изборних услова.
"Медији јесу нешто на чему он базира и начин своје владавине и генерално подршку коју има. Због тога сам сигуран да ће јако тешко доћи до било каквог померања“, каже Стојановић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Слобода медија требало би да буде тема трећег округлог стола 19. августа на којем учествују представници власти и дела опозиције на Факултету политичких наука (ФПН) у Београду, у организацији невладине Фондације за отворено друштво и ФПН-а.
Сумирајући препоруке стручног тима „Један од пет милиона“, Бобан Стојановић каже да је главни захтев да институције раде свој посао.
„Између осталог, препоруке јесу да чланови РЕМ-а (Републичког тела за електронске медије) поднесу оставке, односно буду смењени. Разлог је то што не користе надлежности које имају“, каже Стојановић.
'Прекинути медијску сатанизацију'
Према његовим речима, препорука је и да Јавни сервис треба да омогући равноправне услове за све политичке станке, као и дебатне емисије у којима ће се чути различита мишљења стручњака.
„Оно што би био фер изборни процес јесте да телевизије равноправно третирају политичке субјекте, да у периодима изборне кампање не можете да имате функционерску кампању на медијима, да медији не треба да служе за политичку кампању и сатанизацију политичких противника, већ да морају да се понашају професионално“, објашњава Стојановић.
Да је одговорно извештавање јавних сервиса и телевизија са националном фреквенцијом важно питање, слаже се и председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић.
У разговору за РСЕ, Радомировић каже да би било боље да је овакав разговор организован у оквиру институција, али додаје да је то, због опште климе у друштву готово неизводљиво. Што се тиче тема о којима би, под условом да је састанак отворен, требало разговарати, председник УНС-а каже:
Могло би се разговарати и о улози медија у изборној кампањи, и о функционисању институција које прате како медији извештавају, односно да ли дају довољно простора у складу са законом свим политичким опцијама на изборима. Ту говорим првенствено о Регулаторном телу за електронске медије, али и о свим другим институцијама, попут телевизија са националним фреквенцијама, које по закону имају обавезу да омогућавају да се у њиховим програмима види сав спектар политичких опција које постоје у земљи“, наводи Радомировић.
Створити услове за медијско тржиште
У Независном удружењу новинара Србије (НУНС) кажу да за решавање великог броја проблема у медијима није потребно чекати да се донесу измене закона. Светозар Раковић, генерални секретар НУНС-а, набраја теме које би требало најпре отворити:
„Да новинари неометано обављају свој посао, да се створе услови за равноправно медијско тржиште и да престане очигледно фаворизовање појединих провладиних медија. То у пракси видимо у формату пројектног финансирања медија, где доминантне износе новца односе медији који су нескривено прорежимски и који се више баве политичком пропагандом него објективним информисањем јавности“, оцењује Светозар Раковић.
РСЕ је замолио за коментар РЕМ, Радио-телевизију Србије (РТС) и Радио-телевизију Војводине (РТВ) о захтевима које је представио стручни тим „Један од пет милиона“, али до закључења овог текста нисмо добили одговор.
Подсетимо, на великом протесту „Један од пет милиона“, одржаном 13. априла у Београду, захтеви окупљених сумирани су у три тачке које подразумевају: формирање заједничке комисије власти и опозиције за дефинисање изборних услова, избор новог састава РЕМ-а и избор техничког руководства и уређивачког колегијума, који би у прелазном периоду чиниле нестраначке личности.
У међувремену, оформљен је стручни тим протеста, који чине експерти из различитих области, и који је остао при смени руководства РЕМ-а и предожио измене информативног програма РТС-а и РТВ које ће обезбедити да се поштују високи стандарди политичког плурализма.
Департизација медијског простора
„Оно што нама као Удружењу новинара Србије смета јесу захтеви за смену и пре свега захтеви да политичке странке одређују ко ће водити јавне медијске сервисе. То за нас није прихватљиво“, каже Радомировић.
Светозар Раковић, са друге стране, каже да НУНС нема проблем са сменом руководства у јавним сервисима, али напомиње да је много важније у тој области променити законе.
„Често смо указивали на то да је Јавни сервис можда и најболнија тачка у систему јавног информисања. Ако јавни сервис не обавља добро свој посао, шта онда очекивати од комерцијалних емитера? Ми имамо идеје како да се унапреди рад јавних сервиса кад је у питању начин именова управе Јавних сервиса, али се те измене тичу измена закона“, каже Раковић.
Питање је хоће ли представници НУНС-а уопште имати прилику да своје предлоге образложе на састанку 19. августа, пошто је то удружење у четвртак саопштило да је прихватило позив за учешће, али само у првом делу који ће бити јаван.
Делимично отворени разговори
Наиме, претходне две рунде разговора одржане су без присуства медија и по принципу Цхаттам хоусе-а, што значи да се о догађају може извештавати, али да се не могу цитирати учесници. Након позива медијских удружења да разговор о слободи медија буде у потпуности отворен за јавност, организатори су одлучили да делимично изађу у сусрет и отворили врата за уводна излагања.
У саопштењу НУНС-а се истиче да Извршни одбор тог удружења сматра да њихови представници не треба да учествују у затвореном делу састанка, јер о медијским слободама треба разговарати јавно.
"Зато ће НУНС јавно саопштити своје оцене ставова власти и опозиције који буду саопштени након састанка", додаје се у саопштењу.
Удружење новинара Србије је раније саопштило да њихови представници неће бити присутни, јер није уважен захтев УНС-а да се свим заинтересованим новинарима омогући да прате цео ток састанка.
'О медијима само јавно'
У изјави за РСЕ, председник УНС-а Владимир Радомировић каже да се на овај начин јавности и представницима медија шаље лоша порука:
„Не може се разговарати о слободи медија, а у исто време ограничавати та слобода. Ако желимо да разговарамо о слободи медија и правима новинара, то мора да се ради у отвореном формату и да сви новинари који то желе могу да извештавају са тог састанка“, каже Радомировић.
На првом састанку власти и опозиције на ФПН-у, одржаном 30. јула, разговарало се о изборним условима, док се 9. августа на другом сусрету разговарало о финансирању политичких кампања. На оба панела су експертске анализе представиле невладине организације Транспарентност Србија, Центар за слободне изборе и демократију и Центар за транспарентност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.