Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Драгана Пећо: Прво решите све нападе на новинаре
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

16. 08. 2019.

Извор: Глас Америке

Драгана Пећо: Прво решите све нападе на новинаре

„Напади на новинаре су горуће питање од кога све почиње“, каже у интервјуу Гласу Америке Драгана Пећо, новинарка Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) уочи нове, треће рунде, разговора представника власти и опозиције о изборним условима, најављене на београдском Факултету политичких наука (ФПН).

Организатори сусрета ФПН и Фонд за отворено друштво планирају да тема новог сусрета две стране буде рад медија током изборног циклуса. КРИК је један од неколико независних медија у Србији, који се због истраживачких текстова о коруптивним аферама високопозиционираних државих званичника и њима блиских људи, нашао на мети физичких и вербалних претњи, покушаја професионалне и личне дискредитације дела представника власти, медија и таблоида чији су власници властима блиски људи.

„Само скупљамо случајеве и случајеве напада, претњи, физичких и вербалних атака. База података Независног удружења новинара Србије (НУНС) показује да се њихов број, из године у годину, повећава. Прво решите све нападе на новинаре – јер то је нешто што се не сме толерисати. То би био показатељ свима да се такво понашање санкционише. То је оно што мислим да је на првом месту како бисмо могли да обављамо свој посао“, каже новинарка која је за свој досадашњи рад освајала престижне награде попут Data journalism award, CEI SEMMO Award, док јој је чак три пута додељивана награда за истраживачко новинарство Независног удружења новинара Србије.

„Превише тога треба да се реши. Пројектно финансирање, начин на који се новац из буџета додељује медијима, а они су опет у власништву људи који су блиски владајућим структурама. Али, напади на новинаре су горуће питање од ког све почиње“, подвлачи Пећо.

Глас Америке: Стан у коме сте живели био је обијен пре две године. Једно време, током првих годину дана, помињало се да полиција има трагове о осумњиченима? Онда делује да је наступио тајац. Имате ли инфо докле је стигла истрага?

Драгана Пећо: Случај провале није решен. Помињано је да су саслушаване неке особе. Наводно из Бугарске – што је ствар учинило смешном јер је то земља у којој смо открили власништво над 24 стана актуелног министра финансија и бившег градоначелника Синише Малог. Полиција и Тужилаштво смењивали су се у пребацивању одговорности са једних на друге због тога што нема очигледних помака.

Глас Америке: Са чиме би се тај догађај могао довести у везу?

Драгана Пећо: Не постоји ниједан конкретна ствар која би се са тиме могла довести у везу... Ниједна конкретна прича не би могла да се повеже са обијањем стана – јер сам радила на већем броју истраживања. Ништа не бих могла довести у везу са тим.

Глас Америке: Које су биле околности провале?

Драгана Пећо: Споља је изгледало као да је све у реду. Врата и брава су били на свом месту. Међутим, квака нам је приликом хватања остала у руци. Читав механизам је био растурен. Само је споља све деловало као да је било у реду. У стану су све моје ствари биле испретуране, док оно што је припадало мом дечку није дирано. Ормани које смо делили, само моја половина испретурана. Мој накит разбацан по поду, факултетска диплома, просуто смеће из канте у купатилу. Све фиоке испражњене. А ништа није однето. А надохват руке су били један мобилни телефон, уређај Ајпед и један рачунар који не користим. Оно што је битно је да се тамо није налазило ништа од ствари чија крађа би могла да угрози мој рад или било кога од извора. Нити мој пословни лаптоп нити иједан пословни документ.

Глас Америке: Шта вам је прошло кроз главу у првом моменту?

Драгана Пећо: Да се то неком од мојих колега десило одмах би ми било јасно шта је то. Међутим, када је о мени самој реч – прво сам размишљала о томе што се то догодило.

Глас Америке: И када кажете „то“ на шта тачно мислите?

Драгана Пећо: Покушај застрашивања. Такав случај носи такву поруку. У почетку сам мислила да ће тај случај бити решен – природно је гајити такав осећај без обзира што нас стварност константно демантује. Сећам се да је министар полиције сутрадан рекао да ће бити учињено све да починиоци буду пронађени – из дана у дан постајало је све јасније да се вероватно никада неће сазнати ко је то урадио. Догађај називам покушајем застрашивања јер није успео. Није утицао на мене да престанем да се бавим послом којим се бавим.

Дан два након тога МУП је објавио саопштење да се у Београду дневно обије пет станова – што је била релативизација свега што се догодило. Саопштење је објављено одмах након обијања стана у коме сам живела. Други медији су преносили то саопштење МУП-а – и тада је један од читанијих портала у земљи објавио текст о томе који је илустровао фотографијом улице у којој се налазио стан у коме сам живела – који је обијен. То ми је било баш превише.

Глас Америке: Да ли се, с обзиром на то којим се послом бавите, као новинар у Србији осећате сигурно?

Драгана Пећо: Не, јер смо били изложени различитим претњама – чак и смрћу на друштвеним мрежама. Што је један од случаја који такође није решен до данас. Не можете предвидети када ће се и којим поводом било ко определити да вам прети на друштвеним мрежама због онога што радите. Јер много тога се, очас посла, из дигиталног окружења може пребацити на реалан живот. У мноштву случајева ниједна од тих особа не буде пронађена. Не могу да кажем да се осећам безбедно, поготово што људи из врха власти – чланови Владе, народни посланици све то подржавају својим наративом који износе на конференцијама за медије или пак гостујући на телевизијама са националним фреквенцијама које гаје блиске везе са властима. Не знамо шта да очекујемо, каквом нападу ћемо бити изложени, када следећи пут објавимо неко истраживање.

Глас Америке: Који су критеријуми за одабир тема које обрађујете?

Драгана Пећо: Фокус су значајни послови у држави, највећи тендери који имају везе са државом. Један од последњих била је концесија Београдског аеродрома (уговор о преузмању Аеродрома Никола Тесла је под велом тајности. КРИК је открио да ће од продаје околног земљишта за потребе проширења аеродрома, Станко Суботић, бизнисмен ослобођен оптужби за шверц цигарета, због застарелости, али и чињенице да је суд одбацио доказе против њега, зарадити 28 милиона евра, прим. нов.) Важно нам је да истражимо где одлази новац грађана у случајевима када је нешто представљено као највећи пројекат у држави. Такође, занимају нас послови и мовина људи из самог врха власти. Пратимо и најзначајнија суђења која су у вези са организованим криминалом.

Глас Америке: Шта су били највиши домети КРИК-а да ли сте вашим радом успели да допринесете некој фактичкој промени?

Драгана Пећо: Први су, 2015. године били истраживачки текстови о пословима тадашњег градоначелника Београда, а данас министра финансија, Синише Малог. Тада смо откирли његову везу са неколико офшор компанија. Као директор две такве фирме купио је 24 стана у Бугарској. Један од тих станова био је на његово име. Такође, открили смо да је док је радио у Агенцији за приватизацију свом оцу помогао да приватизује компанију „Братство“ 2004, које је после неколико година под управом његовог оца и партнера пропало. Његова породица стоји и иза илегалног присвајања десет хектара државног земљишта. Знамо да постоји правоснажна пресуда да се та земља врати држави, али то формално још није учињено. У катастру та промена још није уписана. У тој инститиуцији нам је речено да то још није учињено из неких процедуралних разлога.

Утицај (импакт) тих истраживања био је то што је Агенција за борбу против корупције саставила извештај који је доставила Тужилаштву у вези са пословима Синише Малог. У том извештају се исказује сумња на прање новца. Међутим у Србији институције не раде професионално и независно свој посао. Прави утицај нашег истраживања неможемо да очекујемо. Када објавимо истраживање којим се указује на јасне сумње о прању новца у које је умешан некадашњи градоначелник Београда Синиша Мали у Србији се не дешава да та особа подноси оставку, буде процесуирана и да Тужилаштво даље крене да се бави тим случајем. Него се све то заврши на пример тиме да се Тужилаштво огласи тиме да је у току предистражни поступак – који може трајати годинама. Или да није уочило елементе за евентуално покретање поступка који је у надлежности те инсититуције. Уместо тога та особа буде унапређена – био је градоначелник Београда, данас је на позицији министра финансија. Предводи и тело Владе Србије чија је сврха спречавање прања новца. Говоримо о особи о којој постоје сумње да је учествовала у прању новца. Када погледамо све то – нажалост не можемо да очекујемо да ће се у Србији догодити да се након новинарских открића о јасним коруптивним везама и јасним доказима о корупцији деси нешто попут подношења оставки или процесуирања оних који су у то умешани.

Глас Америке: Због чега тврдите да Тужилаштво није урадило тај посао?

Драгана Пећо: Потпуно је у подређеном положају и велику улогу у свему томе игра политика. Та институција не ради независно свој посао. Под утицајем је најмоћнијих политичких фигура у држави, а буквално би требало да се бави њима.

Министар одбране Александар Вулин до данас није објаснио порекло 200 000 евра за куповину новог стана у Београду. Тужилаштво је истраживало тај случај, али до данас није питало министра да објасни порекло новца. Све се на крају завршава у предистражним поступцима пред тужилаштвима, или пак они на крају не виде основ за покретање неких поступака. Не раде свој посао јер су под утицајем људи из врха власти.

Глас Америке: Какве су реакције изазвали резултати истраживања код оних који су њима обухваћени?

Драгана Пећо: Свако ко располаже неком моћи или некаквим механизмом – користи их да нас нападне после објављивања истраживања. Углавном сазнају чиме се бавимо оног тренутка када их конктактирамо јер о нашим сазнањима желимо да разговарамо са свима њима. Они, наравно никада не пристају на разговор. Најжешћи напади на КРИК били су када смо објавили резултате истраживања у вези са министром здравља Златибором Лончаром и станом који је стекао од Земунског клана. Тада је наш уредник Стеван Дојчиновић био на насловним странама таблоида (предњачио је таблоид Информер, прим. нов.) Били смо праћени и прислушкивани. Наша канцеларија је била озвучена – то смо знали јер су неке ствари које смо говорили излазиле у таблоидима. Фотографисали су нас на улици и у томе су били ангажовани људи из Безбедносно информативне агенције (БИА). Током поступка који је наш уредник покренуо против тог таблоида због ствари које су објављивали обелодањено је да су информације добијали од БИА-е. Такође, Стеван Дојчиновић је поступак покренуо и код Заштитника грађана – који дуго траје. Омбудсман од БИА-е тражи доставу информација - што они пак не чине.

Глас Америке: Да ли је то праћење и прислушкивање новинара КРИК-а организована акција Безбедносно информативне агенције (БИА) као државног ентитета – или пак мислите да појединце унутар те службе неко злопупотребљава да спроводе такве акције?

Драгана Пећо: Поједници су злоупотребљени у борби против независних истраживачких новинара. Не знам да ли је то државна акција, али праћење новинара није посао којим би службеници БИА требало да се баве. Њих користе у те сврхе.

Глас Америке: Последња у низу прича коју сте радили је о могућим коруптивним везама брата министра финансија Предрага Малог са компанијом „Миленијум тим“ која се чини незаобилазном у изборима за извођача важних послова на нивоу државе? Уследиле су оптужбе да по градским улицама пратите мајке са децом. Раде ли то новинари КРИК-а?

Драгана Пећо: Новинари КРИК-а не прате мајке са бебама. Многе ствари сада ту нису јасне. И даље се не зна ко је особа коју је један од београдских таблода (Српски телеграф прим. нов) означио као нашег новинара који је наводно пратио супругу и дете Предрага Малог. Тај таблоид је без икаквих доказа тврдио да се ради о нашем новинару. У јавност су опет, посредством истог таблоида, изашли његови наводни искази дати у полицијској истрази. Оно што је посебан куриозитет је што је Министарство унутрашњих послова (МУП) нудило новчану награду да би се сазнао идентитет те особе и како би се до ње дошло. Циљ свега тога је био да се скрене пажња са нашег истраживања. Па се скоро све своди на то да морамо да објашњавамо да се не бавимо праћењем беба. То је био још један покушај наше дискредитације.

Глас Америке: Зашто упркос свему томе настављате и даље да се бавите тим послом?

Драгана Пећо: Бављење истраживачким новинарством доживљавам као мисију. Размишљала сам о томе и нашла одговор да, било живела у Србији или се преселила на неки други крај планете, наставићу да радим исто.

Глас Америке: Зашто вам је то важно?

Драгана Пећо: Осећам да је то битно за мене и појединце који живе у Србији. Надам се да ће се у Србији једног дана ствари решити. Да ћемо живети у уређеном друштву где ће институције радити свој посао независно и професионално. И где ће бити много мање корупције. Разумем да не може да се искорени, али се надам да ће бити много мање заступљена него што је сад. Јер утиче на сваког појединца у овом друштву.

 

 

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси