Вести
20. 08. 2019.
Поводом смрти Дениса Куљиша, познатог новинара, публицисте и писца из Хрватске
Новинар који се супротстављао господарима рата
Напустио нас је човјек који је био изразито важан за хрватску политичку и медијску сцену.
Денис Куљиш је у великој мери персонализација полета једне генерације младих новинара са почетка осамдесетих година. Он је обележио ратно новинарство у Хрватској па и на Балкану, и читав тај период посткомунизма у медијима, закључује Давор Ђенеро, политички аналитичар из Загреба, поводом смрти познатог новинара и писца.
Истакнути новинар, писац и публициста Денис Куљиш умро је у недељу 18. августа у Загребу у 69. години након кратке и тешке болести.
Ђенеро се у разговору за Данас присећа како је последњи пут разговарао са Куљишем након заједничког гостовања у једној емисији пре око два месеца.
– Причао ми је о пројектима које мисли радити, деловао ми је јако оптимистично у вези тога, као да има још пуно планова, пуно за урадити, зато ми вест о његовој смрти долази као изненађење, наглашава Ђенеро.
Куљишев допринос остаће, резимира он, то што је суделовао у оснивању два недељника и једног новог дневног – Јутарњег листа – који је био први посткомунистички дневник у Хрватској. Куљиш је и оснивач прве хрватске новинске корпорације Еуропапресс Холдинг.
– Куљиш је био врло интелигентан, брзо мислио, добро писао, имао осјећај како упакирати своје ставове, необуздан, није био спреман на било каква ограничења, излагао је главу зарад професије… Најзаслужнији је био за откривање злочина током рата на хрватској страни, конкретно за случај обитељи Зец и оставио је за собом бројне упечатљиве текстове против хрватских и босанско-херцеговачких лордова – господара рата, истиче Ђенеро као Куљишева највећа достигнућа.
Аналитичар додаје да је и преминули новинар, као и сваки важан човек, имао мана, али да је одскакао од других захваљујући свом изразито снажном осећају за атрактивну причу. Био је предводник генерације новинара који су писали о рату, а која је после рата донекле утихнула, или отишла у друге бранше.
„Времена су постала мање опасна, вероватно су тиме била и мање атрактивна за њега“, сматра Ђенеро.
Куљиш је рођен у Сплиту 1951. године. На Филозофском факултету у Загребу студирао је општу лингвистику и социологију. Новинарску каријеру започео је 1972. Радио је у Полету, Вјеснику, Старту, Данасу и недељнику Студио, а 1989. заједно с партнерима основао је фирму Медиа Пресс, која затим прерасла у Еуропапресс Холдинг, највећу новинско-издавачку кућу у Хрватској. Од 2005. до 2017. објављивао је колумне у Јутарњем листу и Вечерњем листу и у низу дневних новина у Србији, Словенији и Босни и Херцеговини. Његова колумна „1000 шема Дениса Куљиша“ излазила је годинама на последњој страни Глобуса.
Књиге – од гангстера до Туђмана и Тита
Објавио је књигу новинских текстова и фељтона „Мајмуни, гангстери и хероји“ (2001), која је 2005. добила наставак под насловом „Мајмуни, гангстери, хероји, генији, лупежи & папци“. Објавио је још „Два памфлета против Туђмана“ (2004), „Ад хоминем“ (2006), политички роман „Хрватски Бог Меркур“ (2010) и збирку есеја „Wahrheit Macht Frei“ (2011). Написао је књигу „Тито: Неиспричане приче“ (2013) заједно са историчарем Вилијамом Клингером, који је преминуо током рада на овом делу. Почетком 2019. године, београдски Службени гласник издао је Куљишову књигу „Титов тајни империј“, за коју је поговор писао Радивој Цветићанин, новинар и бивиши амбасадор Србије у Загребу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.