Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Крагујевац остао без младих новинара
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 09. 2019.

Аутор: Виолета Глишић Извор: Цензоловка

Крагујевац остао без младих новинара

Због тога што не примају плате или су оне мизерне, због економског насиља над медијима, те зато што не могу да раде професионално и без притисака, млади новинари одлазе у Београд или прелазе на друге послове. У крагујевачким медијима раде само две новинарке млађе од 30 година.

Број крагујевачких медија се у последњој деценији преполовио, редакције су сада много мање, а и ти преостали медији су на ивици опстанка. Тако је и новинара у овом граду све мање. Новинарством се у Крагујевцу углавном баве они који су у том послу неколико деценија и који су близу пензије.

Због веома лоших финансијских и професионалних услова за бављење новинарством у Крагујевцу, млади новинари и новинарке одлазе у Београд или се одлучују да своја знања и вештине искористе у другим областима, као што су маркетинг и ПР, или посао траже у невладиним организацијама. У последње време им се придружују и они који имају озбиљан стаж у новинарству.

Доста им је волонтирања

Тренутно у Крагујевцу, на чијој територији живи 180.000 људи и који је четврти град по величини у земљи, у медијима раде само две новинарке млађе од 30 година. Како у Радио-телевизији Крагујевац нису хтели да одговоре на наша питања, посредно смо сазнали да у тој медијској кући само презентерка вести Марина Голубовић има мање од 30 година, али је било немогуће проверити да ли, осим ње, тамо има још младих новинара.

Они који су прешли у неку другу професију углавном кажу да им је било доста волонтирања. Новинари у Крагујевцу, изузев на Радио-телевизији Крагујевац, углавном не примају плате или су оне испод сваког минимума. Поред тога, неки од њих кажу да су били суочени и са притисцима и непрофесионалним условима за рад.

„Више не постоје елементарни услови да се човек бави новинарством у Крагујевцу. Готово сви озбиљни новинари у граду волонтирају и раде то из љубави. Ако хоћемо да напишемо добру причу, урадимо добар прилог, морамо да будемо објективни и да имамо две стране. Тренутно то немамо, не можемо да добијемо изјаву или коментар од градске власти, па радимо искључиво захваљујући Закону о доступности информација од јавног значаја. Међутим, када добијемо те податке, и њих треба неко да растумачи, да објасни и прокоментарише“, објашњава Марија Милошевић, која је десетогодишњу каријеру на Радио-телевизији Крагујевац и на неколико портала заменила активном улогом у Шумадијском центру за грађански активизам „Рес публица“.

Она каже да не постоје основни услови да се бави новинарством, те да зато мисли да је боље да не ради оно што не може да ради како треба.

Њеним стопама пошло је готово 80 њених колегиница и колега, који су непосредно пре приватизације Радио-телевизије Крагујевац (октобар 2015) и после њеног поништавања (јануар 2017) узели отпремнину и отишли да се баве најразличитијим делатностима – од отварања сецонд ханд продавница, преко производње јагода, до проналаска запослења у корпоративном свету.

Слична је ситуација и у недељнику Крагујевачке, у ком запослени већ три године плату примају када се за то створе „погодни услови“, па је у редакцији од 15 новинара остало свега њих петоро.

Једна од њих је 21-годишња Богдана Ђусић, која је, за разлику од својих вршњака, решила да и у таквим условима покуша да се бави новинарством.

„Сви ме питају због чега сам изабрала баш ту професију, а то је за мене веома тешко питање, јер када рано кренеш тиме да се бавиш, када те повуче професија, више не знаш ни како си почео, ни зашто то радиш. Ја сам почела још у новинарској секцији у гимназији, када смо на Радио Крагујевцу имали емисију за средњошколце. Веома ми се допао посао и питала сам могу ли да останем и преко лета, да учим и радим, чак и када емисија не иде. Тада сам се заљубила у медије и више није било ни како, ни зашто, једноставно – заволела сам новинарство“, објашњава Богдана Ђусић.

Ђусић: Економско насиље над медијима

Према њеном мишљењу, неколико је разлога због којих је у Крагујевцу тако мало младих новинара.

„Један од њих је свакако то што нема много медија у граду и што су они који постоје веома затворени. Имам утисак да су медији у Крагујевцу у много горем стању него у неким мањим градовима, у којима они, ма како ситуација била лоша, ипак функционишу. Такође, у медијима никада нису биле високе плате, али је сада то економско насиље над новинарима ескалирало и полако достиже тачку пуцања. Поред финансија, вероватно највећи разлог незаинтересованости младих за новинарство јесте тај што новинарска професија није довољно цењена. Тога је било и у прошлости, али мислим да је садашњим генерацијама од старта усађено веровање да је новинарство лоше, да су сви медији таблоиди, да су прорежимски, и да они унапред одлуче да не желе тиме да се баве“, истиче новинарка Крагујевачких.

Према њеним речима, још двоје младих колега је отприлике кад и она почело да се бави новинарством у Крагујевцу, али су убрзо отишли у Београд и запослили се у Телеграфу и на Пинку, где тренутно прате дешавања у ријалити програмима. То је, истиче, оно што се данас у Србији цени и плаћа.

Иако сматра да ситуација у крагујевачким медијима није сјајна, каже да не воли да се жали, јер је могла да буде правница или професорка, а изабрала је да буде новинарка.

„Колико год звучало сулудо и превише оптимистично, надам се да ћу наћи неки посао у новинарству од кога ћу колико-толико моћи да живим. Волим Крагујевачке новине, у њима сам на неки начин одрасла, јер сам дошла веома млада и свашта сам ту научила, али оне су скоро пред гашењем, јер имају огромна дуговања и готово све колеге су пред пензијом, па је јасно да не постоји шанса за младе новинаре да остану у том медију. Ипак, надам се да ће ми се указати друга прилика“, каже ова млада Крагујевчанка.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси