Вести
14. 10. 2019.
Веран Матић за Глас Америке: Трансформација Б92 у О2 може послужити за илустрацију стања у медијима
Трансформација некадашњег Б92 у данашњи О2 може послужити као илустрација онога што се догодило на медијској сцени Србије. Али је ствар много сложенија“, каже у разговору за Глас Америке Веран Матић, један од оснивача Радија Б92 и највише рангирани менаџер Радио дифузног предузећа Б92 од 1989. па све до свог повлачења из те компаније 2019. године.
Србија је према подацима Репортера без граница, међународне невладине организације специјализоване за праћење стања у сфери медија, у 2019. години назадовала 14 места и у оквиру Светског индекса медијских слобода који броји 180 држава налази се на 90. месту. Истовремено, невладина организација Фридом хаус је у свом фебруарском извештају сврстала Србију међу делимично слободне земље – док је у јунском истакла политичке лидере Мађарске (Виктора Орбана) и Србије (Александра Вучића) као популистичке званичнике који гуше независно новинарство и критичку мисао у државама у којима су на власти.
„Слобода медија је системски угрожена са неколико нивоа. Перманентно се угрожава већ петнаестак година после демократских промена. Једно је економско угрожавање медија на шта се не може превише утицати и то је глобални проблем. Политички центри моћи то искористе и преко различитих врста притисака угрожавају медије. Неке медије униште, неке ућуте, а неке купе“, указује Веран Матић, директор невладиног Фонда Б92 и добитник десетина међународних и домаћих новинарских признања (CPJ International Press Freedom Award, World Press Freedom Hero, Legion of Honour), као и награда за друштвени активизам.
Током претходних тридесет година Б92 прешао је пут од омладинског радија, насталог у предвечерје рата деведесетих на простору бивше Југославије, преко једног од ретких професионалних и критички оријентисаних медија према режиму Слободана Милошевића (председника Србије и Савезне Републике Југославије) због чега је забрањиван четири пута (1991, 1996, 1999, 2000).
Период после пада Милошевића обележио је корпоративни заокрет ка мејнстриму, губљење критичке оштрице, гашење култних садржаја попут телевизијске емисије „Утисак недеље“ и програма Радија Б92, промене власничке структуре – и на крају прелазак у руке Срђана Миловановића, човека блиског владајућој Српској напредној странци, чији је брат повереник странке председника Србије Александра Вучића за град Ниш на југоистоку Србије.
“Ако постоји некаква објективна одговорност за оно што се десило компанији Б92 и њеним запосленима – моја је највећа у односу на све остале, јер сам имао највишу функцију. Ако је питање да ли сам могао да доносим некакве другачије одлуке… Вероватно да. Определио сам се за оно што сам тада видео као могућа решења која су постојала у свету“, објашњава Матић.
Указује да је покушао да примени модел британског Канала 4 (Channel 4) за који каже да је играо улогу јавног сервиса – док је истовремено био у приватном власништву.
„Могли смо можда после Петог октобра да постанемо део Јавног сервиса, али тадашња политичка елита је одлучила ипак да контролише јавни сервис и да га употреби на свој начин. Да остане у државној употреби. Сигурно се грешило, али мислим да је заслуга Б92 и подсећање на добру праксу и примере у годинама у којима је функционисао”, каже он.
Веран Матић од 2013. обавља функцију председника Комисије за истраживање убистава новинара, чији је оснивач Влада Србије. Њен тадашњи председник био је Ивица Дачић, а један од потпредседника Александар Вучић – који су му, током деведесетих година као функционери власти Слободана Милошевића, били директно супротстављени. Пре нешто више од године, актуелни председник Србије Александар Вучић, именовао је Верана Матића својим специјалним изаслаником за нестале особе. Матић је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара – у чијем саставу су представници полиције, тужилаштва и новинарских удружења.
Матић указује да га не изненађују тврдње у јавности према којима својим ангажманом даје легитимитет председнику Србије Александру Вучићу – кога мноштво новинара и новинарских удружења означава главним узурпатором медијских слобода у Србији.
“Моја процена је била”, наставља Матић, “да у било којој од ових активности је немогуће било шта учинити ако остајете само у позицији невладине организације или фондације. Неопходна је сарадња са институцијама система – да бисте добили информације које су у главном поверљиве”, каже Матић.
Глас Америке: Али то је систем за који истовремено кажу да иницира и дистрибуира претње према новинарима. То је човек за кога кажу да је био министар информисања у време у ком сте ви имали мету на челу? Ви и ваше колеге? То је истина?
Матић: Добро, то је истина. Али пролазе некако времена и људи се, на неки начин, мењају. Ондашњи Вучић је био антиевропејац. Данас је симбол некаквог проевропског ангажмана, бар у очима, између осталог Запада. Ситуације се мењају. Не можете, ако желите да радите, направите некакав помак на микро плану – одбијати било какву врсту комуникације и контакта. Јер нећете моћи ништа да урадите. Не можете да преспавате некакав период – док се не појави неки који вама одговара.
Комисију за истраживање убистава новинара сам нудио и председнику Тадићу, али она се није догодила. Шта сад да радимо, да ли је требало да чекам неког новог који би ми одговарао из неког разлога? Имам јасну позицију када је реч о томе – веома су ми важни резултати. Немам политички ангажман, нити политичке претензије, да у њему учествујем. Наставићу да радим оно што најбоље умем да радим.
Глас Америке: Имате ли неку сарадњу са председником, да ли са њим разговарате о томе како напредује рад у Групи за безбедност новинара?
Матић: Свакако. Дајем му информације о томе и тражим помоћ онда када мислим да ми може дати ту помоћ. Када постоји неки проблем са неким институцијама са давањем информација. Углавном добијем позитивну реакцију на то. Настојим да га извештавам о томе шта ја мислим да би требало урадити. Шта ће он учинити, не знам. На мени је да искористим могућност директне комуникације и да му то пренесем. Исто као и премијерки Ани Брнабић.
Глас Америке: Да ли некад поразговарате о оним временима лепљења плаката “Булевар Ратка Младића”, или доласка радикала пред зграду Б92 у дану када је Косово прогласило независност?
Матић: Нисмо никада причали о томе. Мислим да би тај разговор био непродуктиван… Није ми до тога. Мислим да се не би завршио на некакав продуктиван начин.
Глас Америке: Јесте ли га некад питали због чега сте то радили?
Матић: Зашто бих га питао када ми је потпуно јасно због чега је то радио… Он је то већ сам износио у најразличитијим интервјуима. Мени је та позиција потпуно јасна. А ми смо се против тога и таквих ставова борили. И ја се борим и даље. Ја сам остао на својим позицијама. Он је променио своје позиције у многим сферама живота. Тако да могу то много више да схватим као наш успех – него његов успех у доласку на власт.
Са Вераном Матићем Глас Америке је разговарао у оквиру мултимедијалног пројекта у припреми – који је посвећен слободи медија и изражавања у Србији – #afreepressmatters #voazaslobodumedija. Тим поводом смо у Београду обавили интервјуе са новинарима истраживачких портала, локалних медија, јавног сервиса, једне комерцијалне телевизије и медијском саветницом председника Србије.
Према последњем објављеном извештају Европске комисије из маја 2019, којим се процењује напредак на путу евроинтеграција, указано је да Србија није остварила напредак у слободи изражавања. Међу критикама је, поред осталог наведено, да је потребно створити окружење за неометану слободу изражавања, поштовање медијских закона, усвајање нове медијске стратегије (на којој се тренутно ради) и обезбедити одговарајуће финансирање јавних сервиса и транспарентност власништва у медијима.
У претходне две године, према бази података Независног удружења новинара Србије, почињено је укупно 190 напада на новинаре – од којих је 16 физичких, 130 притисака и 44 вербалне претње.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.