Вести
17. 10. 2019.
Режимска порука – ћутање је злато
Шта је циљ „тајног“ хапшења Александра Обрадовића, човека који је медијима дотурио податке о сумњивој трговини оружјем? Оптужбе против њега су бесмислене, тврде стручњаци, а циљ да се заштите људи блиски власти.
Пословне авантуре пензионера Бранка Стефановића, оца министра полиције Небојше Стефановића, испливале су захваљујући писању домаћих и страних медија. Као један од извора новинара послужиле су и информације које је доставио Александар Обрадовић, ИТ стручњак фабрике „Крушик“ из Ваљева.
Како је јавност сада сазнала, Обрадовић је ухапшен још 18. септембра на свом радном месту. То се десило само пар дана након што је портал Армс Wатцх са низом докумената објавио причу према којој старији Стефановић по повлашћеној цени набавља оружје које затим завршава на ратиштима Блиског истока.
Као одговор на оптужбе за корупцију тужилаштво се није бавило Стефановићима већ узбуњивачем Обрадовићем. Тек када се сазнало да је у притвору – о чему су и његова породица и адвокат двадесетак дана ћутали – притисак јавности је приморао правосудне органе да га пусте у кућни притвор. Тамо му је забрањена употреба интернета.
Оптужбе су озбиљне: одавање пословне тајне за шта је запрећена казна до десет година затвора. „Тужиоцу сам све рекао, тачно је, немам шта да кријем, ништа нисам украо нити слагао, само сам желео да истина о пословању Крушика изађе на видело“, рекао је Обрадовић након изласка из затворског притвора.
Освета власти
Пример Александра Обрадовића показује да институције, које иначе не раде, брзо реагују када је потребно заштитити некога ко је близак владајућој странци, каже за ДW Софија Мандић, чланица Центра за правосудна истраживања.
„Ако јавно укажете на могуће кршење закона од стране представника власти, ви ћете настрадати тиме што ће вас провући кроз таблоиде, или ће против вас бити покренут кривични или парнични поступак“, указује наша саговорница.
Мандић наводи да су оптужбе за одавање пословне тајне „потпуна бесмислица“. „Ако је тачно оно што смо видели, компанија је оштећена управо активностима оца министра полиције. Одавање пословне тајне би требало да иде на штету компаније, а у овом конкретном случају то није тако“, каже ова правница.
Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво, каже да још није познато довољно детаља за коначан суд.
„Стога би тужилаштво морало да изађе са много више података, како бисмо знали да ли се ради о кршењу права некога ко је могао бити узбуњивач, да ли је знао шта треба да учини да добије статус узбуњивача по закону и да ли је ова освета некоме ко с правом узбуњује јавност непримерена“, оцењује Антонијевић за ДW.
Коме пријавити оца министра полиције?
Међутим сада је активирана још једна квака 22 српског правосуђа – с обзиром да је Александар Обрадовић осумњичени, он више не може формално добити статус узбуњивача. Сам Обрадовић истиче да није имао поверења у државне органе, али да је свеједно на сумњиве послове покушавао да упозори Надзорни одбор и синдикате Крушика.
Како за ДW објашњава Софија Мандић, закон је врло строг када је реч о томе како постати узбуњивач. „Најпре морате да се обратите интерно послодавцу, да прођете све унутрашње инстанце, да пријавите дело тужилаштву, како бисте на крају са тиме смели да изађете у јавност“, каже она.
„Када сте разуман човек – имате на неки начин умешаност и министра полиције, која води истрагу заједно са тужилаштвом – има ли икаквог смисла да пријављујете том тужилаштву и тој полицији да је отац министра полиције урадио нешто незаконито или оштетио компанију?“, пита се Софија Мандић.
Премда према, како каже Мандић, овом „лошем закону“ Обрадовић више не може бити узбуњивач, то не значи да је крив за дело које му се ставља на терет. „Јер податак који је одао је очито важан за јавност и такав податак не може бити заштићен ниједним степеном тајности.“
Застрашивање постигло ефекат
Милан Антонијевић наглашава да следи наставак процеса у којем ће се одређивати кривична одговорност, али да „такође може уследити и паралелни процес уколико би дошло до кршења радних права оптуженог и да он у том случају може добити статус узбуњивача“.
У сваком случају, фокус се са сумњиве трговине оружјем у којој је учествовао отац министра полиције пребацио на човека који је указао на могућу корупцију.
У једној изјави за медије председник Србије Александар Вучић није видео ништа спорно у томе што Бранко Стефановић посредује у трговини оружјем.
„Посао председника државе није да то коментарише, али и кад коментарише то је бланко подршка свима који су у његовој партији или блиски властима“, скреће пажњу Софија Мандић.
Циљ је, закључује наша саговорница, да се заплаше сви који би могли да се супротставе таквим послићима људи на власти. „Мислим да су они тај циљ постигли јер су заплашили људе и показали како ће проћи сви они који би могли да се усуде да укажу на неку незаконитост.“
„Александар Обрадовић ће проћи кроз многе непријатности, можда ће добити и отказ, и то је негде за власти довољно. Сам поступак ће се највероватније одуговлачити унедоглед, и избегаваће се доношење било какве коначне одлуке“, додаје Софија Мандић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.