Вести
18. 10. 2019.
Виши суд: Раднику Крушика сутра не истиче забрана напуштања стана
Поводом захтева за укидање мере забране напуштања стана уз електронски надзор (кућни притвор) који је данас суду поднео бранилац радника "Крушика" А. О, Виши суд у Београду је указао да ова мера може да траје док за то постоји потреба, а да се њена оправданост преиспитије на свака три месеца.
Мера забране напуштања стана А. О. не истиче у петак 18. октобра већ ће бити преиспитивана свака три месеца, за разлику од притвора када се редовна контрола врши на сваких 30 дана, речено је Танјугу у Вишем суду.
Подсећају да је решењем судије од 20. септембра, А. О. одређена мера забране напуштања стана, која може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правоснажности пресуде, односно до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција, али најдуже док не истекне време издржавања казне изречене у првостепеној пресуди.
Ова одлука је потврђена решењем кривичног ванпретресног већа овог суда 14. октобра.
Што се тиче захтева браниоца за укидање мере, објашњавају да суд није обавезан да о њему одлучује.
Тужилаштво за високотехнолошки криминал терети А. О. за кривично дело одавање пословне тајне, јер сумња да је пет година неовлашћено прибављао поверљиве податке о том предузећу и предао их страном држављанину ради објаве на интернету.
У саопштењу тужилаштва је прецизирано да је против А. О. истрага у овом моменту усмерена на радње које је предузео од 2014. године до покретања поступка у септембру.
За кривично дело за које се он терети запрећена је казна затвора од две до 10 година и новчана казна.
Сумња се да је радећи на позицијама евидентичара и терминера у производњи у предузећу наменске индустрије "Крушик" а. д. из Ваљева због, како наводи тужилаштво, разлога личне природе, противно законима и не придржавајући се одредби Закона о заштити узбуњивача, неовлашћено прибављао податке различитих степена тајности о пословању овог наменског предузећа у вези са више војних производних програма у намери да их преда "непозваном лицу".
Након тога, те податке је, како се сумња, предао путем рачунарске комуникације страном држављанину у знатном обиму, да би то лице без даљег утврђивања истинитости добијених података, један део података објавило на Интернету.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.