Вести
11. 11. 2019.
НАША ПРИЧА: Како заштитити појединце који указују на незаконитости од напада актуелног режима Александра Вучића
Узбуњивачима једини спас јавност и слободни медији
Заштита узбуњивача у Србији је мртво слово на папиру због лошег законског оквира и опструкције правосудних органа у примени постојећих законе, који какви год да су служе за украс и показивање странцима, сматра Александар Оленик, председник Грађанског демократског форума (ГДФ).
Исто то сматра и Драган Поповић, директор Центра за практичну политику.
Према њиховом мишљењу, једина нада узбуњивачима у Србији док је ове власти јесте јавност коју чине малобројни слободни медији и активни грађани.
Јавности је тренутно најпознатији случај узбуњивача из „Крушика“, Александра Обрадовића, који је због указивања на незаконитости био и у затвору, а тренутно је у кућном притвору. Подсетимо, Обрадовић је у кућном притвору откако је, средином октобра, из Централног затвора у Београду пребачен у Ваљево. Претходно је био ухапшен 18. септембра. Он је обавестио јавност како се посредством трговаца оружјем блиских СНС-у годинама исисава новац из те ваљевске фабрике.
Према документацији коју је Обрадовић доставио медијима, међу онима који су производе „Крушика“ куповали по повлашћеним ценама је и компанија ГИМ, коју је у тим пословним аранжманима представљао отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића – Бранко Стефановић. Обрадовић тврди да је финансијско исцрпљивање „Крушика“ почело 2014, кад је на чело те фабрике дошао „партијски (СНС) војник Младен Петковић“, који је крајем прошле године доведен на чело Заставе оружја.
Ту су и случајеви полицијских службеника Милана Думановића и Младена Трбовића, којима се тренутно суди због наводног одавања службене тајне јер су обавестили јавност о тајном снимању комеморативног скупа у Сребреници 2015. године којој је присуствовао тадашњи премијер, а сада актуелни председник Александар Вучић. Думановић и Трбовић су због узбуњивања јавности хапшени, а остали су и без посла. Мада је Думановић недавно враћен у полицију, али одмах потом и суспендован.
Александар Оленик наглашава да је заштита узбуњивача код нас „само мртво слово на папиру, што због лошег законског оквира што због опструкције правосудних органа у примени постојећих законе“.
– Чак се иде и даље од изостанка примене важећих закона па на делу имамо отворену злоупотребу права од стране судова и тужилаштва, који под притиском или у страху од режима, од узбуњивача покушавају да направе криминалце. Не пада им на памет да их заштите, док праве криминалце, на које узбуњивачи указују, штите са беспризорним образложењима. Нажалост, једина права заштита узбуњивача је јавност. Као на примеру Крушика, само излазак грађана на улице може да донекле заштити узбуњиваче. Зато Грађански демократски форум ГДФ у потпуности подржава протесте подршке Александру Обрадовићу, узбуњивачу из Крушика и тренутно једним, од укупно два, политичка притвореника у Србији – истиче за наш лист Александар Оленик.
Драган Поповић указује да у „у заробљеним државама попут Србије, институције не значе много, нити се ико у њих поузда, а закони, какви год да су, служе за украс и показивање странцима“.
– То значи да узбуњивачима остаје само јавност коју чине малобројни слободни медији и активни грађани, било индивидуално, било удружени у странке, покрете и организације. То је једина нада узбуњивачима у Србији док је ове власти – објашњава за Данас Драган Поповић.
Један од случајева о којима је Данас први писао је и случај полицијске службенице Иване Величковић, која је обављајући свој посао у Сектору за ванредне ситуације открила 2015. неколико кршења прописа и људских права. Уместо да буде награђена, јер је указала на непрописно поступање, она годинама трпи дискриминацију и мобинг.
Недавно смо писали и о узбуњивачу Драгану Жебељану, који такође трпи дискриминацији јер указује на бројне неправилности и кршења права у МУП-у, а и Инсајдер је објавио причу о вишеструко награђиваном полицајцу, дугогодишњем члану Радне групе МУП-а за истраживање убистава новинара, који је пре две године, без икаквог образложења разрешен дужности, јер је „више пута Сектору унутрашње контроле указивао на незаконитости у раду МУП-а“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.