Вести
12. 11. 2019.
Илић: Ми немамо критичку јавност
У Србији имамо свесно створену медијску џунглу у којој се не поштују закони и правила, изјавио је ФоНету радијски водитељ Драган Илић и оценио да је контрола медија важна, можда и најважнија полуга у овдашњем политичком деловању.
„Можете свесно да кршите Закон о оглашавању, јер знате да ћете платити казну која је мања него ваша зарада. Знате да можете некога да оклеветате, па ће то суђење да траје годинама и нико неће знати какав је био епилог“, предочио је Илић у серијалу разговора Пресступ.
Он указује да у Србији можете да радите шта год хоћете, па и да објавите вест која није проверена без страха да ћете изгубити поверење гледалаца. Као психолог по струци, познат и по колумни „ТВ манијак“ у недељнику Време, Илић ситуацију у медијима анализира и прави паралеле са стањем и околностима у друштву. Као битне црте медијске слике, издваја утицај политике и капитала, али примећује и поделу на супротстављене стране – власт и опозицију. Ако је реч о електронским медијима, ствар се, према његовим речима, свела на два провајдера – СББ и Телеком.
„Ту се, у нашем случају, рефлектује политички сукоб власти и опозиције и тај сукоб у највећој мери дефинише и медијску слику“, оценио је Илић. Према његовом ставу, данас је за контролу медија кључно то ко држи канал којим долази слика или интернет сигнал до публике.
„Можемо да кажемо да је конзумент медија једнако бирач. Када нам се доноси сигнал у кућу, преко кабла или преко антене, доноси нам се и нека политичка порука“, сматра Илић.
Он консратује и да су комерцијалне телевизије потпуно под контролом власти и капитала, а медијску атмосферу пореди са оном деведесетих година. Утисак му је да је и данас, да би се неко потпуно информисао, потребно да користи и укршта више различитих медија и извора, од дневника јавног сервиса, преко вести телевизије Н1 и утисака утицајних твитераша.
„Обичан конзумент медија може на основу тога да покуша да схвати зашто се нешто појављује као вест“, навео је Илић. Употреба медија у политичке сврхе је старија од овог режима, који је, према Илићевим речима, само достигао следећи ниво и тај посао разгранао. Примећује и да је опозиција, преко друштвених мрежа, покушала да парира електронским мдијима и класичним начинима информисања, али да је то, међутим, створило негативан ефекат.
„То је довело до једног стања које можемо да опишемо као борбу лажних вести, паковања, монтаже и свих ових других средстава за стицање дневно-политичких поена“, објашњава Илић.
Говорећи о лажним вестима, он констатује да је то „најбоље средство за симболично мазање какицом“.
„Показје се да се то примило и код нас, а није да нисмо били склони тој врсти чаршијског оговарања. Тим пре је сваки покушај професионализма у медијима додатно отежан количином лажних вести“, сматра Илић. Уверен је и да је функционисање неких система у држави било оптерећено продукцијом лажних вести.
Илић је мишљења да суштински проблем медија није финансијске природе, већ да су то професионализам и квалитет. Како је истакао, у време тржишта и капитализма, добру и поуздану информацију треба да платите.
„Хоћете да се информишете квалитетно, тај сервис ће морати нешто да кошта, макар и симболично. До сада се сматрало да је информација нешто што можете да ‘покупите са нета’, што има катастрофалне последице“, указује Илић.
Сматра и да поуздан извор информисања не могу да буду друштвене мреже на којима се читало како Обреновцем плове лешеви или како Стара планина изгледа као Калифорнија када се тамо гаси пожар. Такве информације се, према његовом мишљењу, на друштвеним мрежама пласирају зарад лајкова и популарности. Као психолог, он указује и на медијски популизам и утицај који има у свести грађана.
„Медији данас убеђују људе да су они најпаметнији, да могу сами да просуде. Та врста популизма је присутна у политици, па и у медијима“, тврди Илић. Како је објаснио, „ми немамо нешто што се зове критичка јавност, или дијалог који би се појавио око важних тема у друштву“.
У Србији се само слушају монолози, рекао је Илић и упозорио да без сучељавања и аргумената тешко можемо да донесемо неки закључак, „а стално нас убеђују да смо најпаметнији на свету и да је народ увек у праву“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.