Вести

19. 11. 2019.

Аутор: Јелена Петровић Извор: Н1

Грухоњић: Таблоиди цртају мету новинару Н1, озбиљан симптом болести друштва

Новинар и програмски директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) Динко Грухоњић оцењује да је довођење питања новинара Н1 у везу са здравственим стањем председника Вучића, што раде прорежимски медији, цртање мете, али и симптом болести друштва. У последњих седам година имамо процес "нормализације насиља", таблоиди немају зазора, присуствујемо тоталној пропаганди, док је морал гурнут у страну, додаје. Истиче да му смета што новинари нису довољно солидарни.

Након што је објављено да је председник Србије Александар Вучић примљен на ВМА због проблема са срцем, таблоиди и прорежимски медији за то су окривили новинара телевизије Н1 Миодрага Совиља, који је Вучићу постављао питања о афери Крушик. То се надовезало на нападе таблоида на директора Н1 Југослава Ћосића.

Адвокат Зденко Томановић је најавио да ће тражити безбедносну процену угрожености Ћосића.

Динко Грухоњић каже да је оправдано да се уради безбедносна процена и да не би био никоме у кожи коме буде процењено да постоји потреба да буде полицијски заштићен, јер то значи да сте 24 сата у друштву с полицијом и јер то значи да вам је живот угрожен.

Сећам се и деведесетих, и ово што се нама дешава, нарочито у последњих седам година, а што се заоштрава из године у годину,  је процес који бих назвао "нормализација насиља", каже гост Дана уживо. "Јер када једном у друштву прогласите насиље нечим што није друштвено опасна појава, када таргетирате појединце као домаће издајнике, стране плаћенике из Луксембурга итд, онда је, ма колико то грозно звучало, потпуно "нормално" да ти људи некако "заслужују" неку врсту батина и да после тога јавност уопште не реагује на то. Јер је припремљена на то да је насиље сасвим уобичајена ствар у оваквом друштву конфликта", оцењује Грухоњић.

Упитан о текстовима таблоида који су доводили у везу питања Миодрага Совиља са погоршаним здрављем председника Вучића, каже да то црта огромну мету на репортера Н1 и да је то један од озбиљних симптома болести друштва.

"Ако навикавате јавност у неком друштву да су допуштена искључиво питања која се неком политичару свиђају, и ако јавност то прихвати као неку нормализацију, о чему ми онда причамо - где је критичка јавност, која је ту улога медија, новинара? Ми смо, с друге стране, сви одушевљени тиме што је Мића Совиљ поставио питање Вучићу. Слушајте, то је најнормалнија сртвар, ми новинари смо ту да постављамо непријатна питања, између осталих, и политичарима. Ја не видим шта је ту чудно. Али, успели су да направе карикатуру и од тога, да човек данас - сутра има проблем на улици због тога што су повезали једно најнормалније провокативно - а и треба да буде провокативно, питање са здрављем председника. То је потпуни апсурд, то је потпуно лудило", наглашава Грухоњић.

"Власт је та која треба да се правда"

Говорећи о атмосфери у којој раде новинари у Србији, подсећа да постоје новинарска удружења која воде евиденцију о нападима и притисцима.

Власт је та која треба да одговара за те врсте претњи, и власт је та која треба да се правда, а не ми да се правдамо зато што нас власт напада, каже Грухоњић. "Ред је да они објасне, тамо где треба да објасне, због чега Србија тоне из године у годину на свим међународним листама кад је у питању слобода медија и слобода изражавања".

Ми смо те сценарије већ имали, не бих да вучем такве паралеле и да слутим оно што се дешавало са Дадом Вујасиновић, Ћурувијом и Пантићем, додаје гост Н1. Подсећа да је пред убиство Славка Ћурувије, постојала "таблоидна припрема његовог убиства", додуше  тадашњих режимских медија, јер таблоиди у данашњем значењу тада нису постојали. Све је било спремно за убиство Ћурувије, и на крају и атенатат на Ђинђића медијски је био пажљиво спреман, указао је.

Истиче да га брине то јер се степен насиља појачава, јер таблоиди немају апсолутно никаквог зазора, констатујући да присуствујемо нечему што се зове "тотална пропаганда", а да је морал гурнут у страну. "Да људима можете да радите шта хоћете, да их етикетирате на који год начин хоћете, да објављујете овакве или онакве измишљене и монтиране фотографије и томе слично, и да зато не одговарате", наглашава Грухоњић.

Подсетио је да је Савет за штампу само током 2018. уочио 3600 кршења Кодекса новинара Србије, оцењујући да је то ужасавајућа ствар и, према његовом мишљењу, синдром болести друштва. "Знак да у овом друштву морал више не постоји, и да се то практично диктира са највиших нивоа власти".

Потпуно је јасно, каже гост Дана уживо, да се овде мржња и насиље из мржње не препознају као друштвена опасност, поготово кад су новинари у питању. Грухоњић је изнео и податке сталне Радне групе за безбедност новинара за период од 2016. до краја септембра ове године и навео - поднете су 194 кривичне пријаве због претње новинарима, од тога 104 предмета су окончана. Од тог броја, додаје, 78 кривичних пријава је одбачено. Кривична пријава се најчешће одбаци зато што тужилаштво процени да није у питању претња већ су у питању притисци, и упућују на грађанску парницу, појашњава. Преосталих 26 пријава су нагодбе и судске одлуке за које не знамо да ли су настале на основу споразума о признању кривичног дела, додаје. Оцењује да ти подаци показују да тај део правосуђа не препознаје говор мржње.

На питање да ли међународна заједница толерише то што Србија тоне кад је у питању слобода медија, каже да их разуме јер је стабилност региона апсолутни приоритет који је поставила, али сматра да ће та погрешна тактика коштати и њих, пре или касније. Јер ако имате овакву државу у Европи у којој институције не функционишу, а декларативно стреми ка ЕУ, каже гост Дана уживо, онда ће и ЕУ пре или касније имати проблем због такве државе - у којој су "уништене практично све институције и у којој је безмало све дозвољено да се ради".

"Смета ми што новинари нису довољно солидарни"

Кад су новинари у питању, каже да му смета чињеница што нису довољно солидарни.

"Када говоримо о новинарима, мислим заиста о новинарима, не о овима који се представљају тако, а у ствари су таблоидини пропагандисти у служби сваког режима... Далеко би ефикасније било да се ми, који се још држимо кодекса наше професије, који покушавамо да се бавимо овим на начин како је то прописано - да се ујединимо. На пример, да ако колега који истражује неку прича, у овом случају колега (Миодраг) Совиљ истражује неку причу, уколико му треба помоћ, а треба му помоћ - хајде да се сви ујединимо и да нападнемо ту причу са 15 страна. И то није ствар коју ја измишљам, то је ствар која постоји у историји новинарства, то је ствар која се дешава у демократским друштвима", каже Грухоњић и додаје да би тада сви постали свесни да су политичари ту, односно "да постоје захваљујући нама".

Наше оруђе је реч, слика, глас и јавност, нагласио је.

Мислим да треба да ставимо прст на чело и да видимо где иде ова наша професија, додаје.

Грухоњић оцењује да владајућа политика непрестано подстиче конфликт, да "непрестано говори у оквирима тоталне пропаганде, поништава морал на друштвеној сцени и шаље ужасну карамазовску поруку да је све дозвољено". Ово је пројектовано друштво  конфликта и мислим да се добар део друштва заразио том реториком, оцењује. "Не сећам се да је Србија деведесетих, барем унутра, била толико подељена као данас".

Сузана Васиљевић дала лош пример

Саветница за медије председника Србије Сузана Васиљевић је у једној емисији током викенда говорила о "слободи новоинара на конференцијама", најављујући да неће више да дозволи да новинари претварају конференције за медије у своје интервјуе. У једном тренутку споменула је и случај кад је Бела кућа одузела је акредитацију новинару ЦНН-а Џиму Акости, изостављајући нешто битно - да му је, по налогу суда, убрзо и враћена. Коментаришући то, Грухоњић каже да се он не би хвалио тиме с обзиром на то да знамо ко је амерички председник и какву политику води. Трампа не бих наводио као узор било каквих медијских слобода, каже Грухоњић, додајући да мисли да јој није добар пример. Наводи да се то може читати као нека врста поруке, додао је.

"Какве су то конференције на којима ће се одузимати акредитације и постављати искључиво намештена питања, или на којима ће седети неки људи, који се издају за новинаре, који неће реаговати када председник или било који други функционер ту пред свима њима напада колегу? А то нам се дешава редовно, па видите докле смо стигли... Довољно сам матор да се сећам да смо из колегијалних разлога напуштали конференције кад особа X, најчешће политичар, касни 15 минута, такође смо из колегијалних разлога напуштали конференције када политичар напада нашег колегу, такође - барем онај део колега из независних медија током Милошевићеве владавине - увели бојкот СРС у моменту кад је "војвода Шешељ" претио нашој колегиници смрћу, Антонели Рихи", подсетио је.

Као што и лекар који мора да поштује Хипократову заклетву, не треба да будете новинар ако не поштујете новинарски кодекс, закључио је Динко Грухоњић.