Вести
19. 11. 2019.
Радомировић: 2008. доживео сам прогон због питања председнику, Скроза: "Имам право на мишљење"
Шта сме новинар данас да постави као питање и да ли то има везе са здрављем председника? Ко данас брани, а ко је некада нападао?
Професионални стандарди су скрајнути, мало ко штити начела, тако новинарка Љиљана Смајловић коментарише ситуацију у којој однос новинара према институцији председника остаје исти и с променом власти, док се стране мењају у складу с политичким опредељењем.
Новинарка Тамара Скроза је за дневни лист "Данас" изјавила да не зна шта може да се деси у нечијој глави па да изнесе такву оптужбу - било директно било "између редова", да новинарско питање може да буде узрок нечијег лошег здравственог стања.
“То нам у сваком случају говори да је почела нова форма напада на новинаре, где ћемо бити ‘криви’ не само за нечије срчане проблеме, већ и за поплаве, земљотресе или раст цена нафте. Стрепим само од тога како ћемо бити кажњени за те грехе. Што се тиче медијске саветнице, она по ко зна који пут прелази границу својих овлашћења и заборавља шта јој је посао. Овај пут наступа као педагог, за шта - колико ми је познато - није квалификована”, казала је Скроза за "Данас".
Међутим, не баш тако давно и сама Скроза нашла се у сличној ситуацији када је 2008. у борби за независно новинарство, у свом тексту у "Времену", напала тадашњег новинара "Политике" Владимира Радомировића, иначе данашњег председника УНС-а, због “непримереног обраћања председнику Борису Тадићу и увреде институције председника”.
Радомировић је након тога отпуштен из листа “Политика”.
Шта је тада било написано?
Подсетимо, Тамара Скроза је у тексту из 2008. под насловом "Стенограм из председништва" истакла да "чак и уколико се неко из овог или оног разлога не слаже с председником, од медија какав је 'Политика' очекује се да покаже макар елементарно поштовање према институцији председника Републике".
"Имајући све ово у виду, поставља се логично питање како је овај интервју уопште објављен. Кабинет председника Тадића, баш као и неки други виђенији кабинети у Србији, познат је по детаљним ауторизацијама и пажњи посвећеној свакој речи, а то се овај пут очигледно није догодило. Извори "Времена" из поменутог кабинета потврђују да ауторизације није било – како се наводи, "препознали су злу намеру, па су од ауторизације одустали", написала је Скроза.
"'Политика' је објављивањем овог интервјуа други пут за месец дана отворила сумње у то да је отворено стала против једне од политичких опција и да се убрзано претвара у таблоид", рекла је о овом листу Скроза 2008. године.
Шта данас кажу?
На питање шта се то променило од 2008. до 2019. године и зашто смо данас у ситуацији да неке колеге које су некада нападали Владимира Радомировића данас бране Миодрага Совиља, Љиљана Смајловић одговара:
"Разлика је у томе што се Владимир Радомировић није непримерено обраћао Борису Тадићу. Све остало је исто, само је председник други. Неки новинари увек штите своје политичке фаворите и нападају колеге за које се плаше да угрожавају те фаворите. Професионални стандарди су скрајнути, мало ко штити начела, колеге се углавном сврставају у складу са својим политичким симпатијама. А сада, и све више у складу са својом политичком мржњом".
Председник УНС-а Владимир Радомировић осврнуо се на ситуацију из 2008. године.
"Кабинет тадашњег председника Бориса Тадића, тачније саветник Небојша Крстић, покушао је да цензурише интервју који сам с њим урадио током изборне кампање 2008. године, да преформулише моја питања, измени Тадићеве одговоре и избаци делове разговора. Главна уредница Политике Љиљана Смајловић и ја нисмо дозволили такво фалсификовање интервјуа и он је објављен у целини, онако како се и десио. Затим су неки новинари и професори новинарства осудили моју 'непрофесионалност', наводећи да је овај интервју 'записник са саслушања', да се новинари Политике 'лажно представљају као перјанице слободне штампе', да је то била 'непристојна туча', 'таблоидно, острашћено новинарство' и да саветник председника има право да не дозволи објављивање 'спорног дела'. Тај саветник, Небојша Крстић", касније је изјавио да је интервју био 'срамота за новине и за уредника који су га таквог објавили'", рекао је Радомировић за Б92.
Епилог напада кабинета председника, самозваних слободних новинара и наставника "новинарства", подсећа Радомировић, била је смена Љиљане Смајловић с места главног уредника "Политике" и прогон новинара чије се писање није свиђало власти.
"Треба напоменути да сам интервју водио поштујући институцију председника Републике, без повишеног тона, без иједне фразе из сленга, а због прогона који сам тада доживео професионално обављајући свој посао сматрам обавезом да као председник Удружења новинара Србије не дозволим да се тако нешто понови било ком колеги. Да су остале колеге те 2008. браниле право новинара да постави питање председнику, да објави интервју с њим без притисака и не добије отказ због свега тога, сигуран сам да бисмо данас имали много бољу медијску ситуацију", истакао је он за наш портал.
Новинарка Тамара Скроза тврди да ситуација с недавне конференције за новинаре на којој је новинар Н1 поставио низ питања Александру Вучићу нема додирних тачака са интервјуом из 2008. године и да њен текст "није имао никакве последице".
"Ради се о тексту који се тиче догађаја који нема сличности и никакве везе са догађајем у којем је учествовао Миодраг Совиљ. Моје је право као новинарке да имам своје мишљење. Миодраг Совиљ је постављао питања председнику државе, а у тексту који сам написала сам рекла да није коректно да се преноси интерна комуникација која се дешавала иза интервјуа. Да улазим поново у ту причу нећу", рекла је Скроза за Б92.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.