Вести
04. 12. 2019.
Снежана Перенић о нестанку свог супруга: Желела бих да ова агонија престане
Снежана Перенић, супруга Ранка Перенића каже да је њен супруг био добар човек који никоме ништа није дуговао и да упркос толико прошлог времена за њу је њен нестанак још увек свеж.
"Желала бих да апелујем на све да се ова агонија прекине“.
Каже да је мислила да је Ранко остао да ноћи у Ораховцу, али јој је сутрадан постало сумјиво шта се са њим заправо десило. Почела је потрага али да се за годину дана није ништа помакло.
„Ово су нечији животу у питању, иза њих су остале њихвое породице, њихова деца која више нису деца него људи. Ми имамо право да сазнамо шта се са њима десило. Они ни за шта нису криви и ја постављам то питање већ двадесет година“, казала је Снежана.
Новинар Живојин Ракочевић је казао да је кључно и основно питање „да ли човек може нестати?“
„У свим цивилизацијама један живот се завршава смрћу и сахранама, у овим случајевима је нестанак фатални термин над породицама и свима. Морам интимно да кажем да се сваки пут осећам нелагодно пред породицама својих колега и пријатеља. Испричао је да је дете једног од пријатеља који је нестао питало „Зашто си ти жив? Зашто мој отац није жива, а зашто си ти жив? Зашто је он нестао?“.
О нестанку свог брата Момира Стокуће причала је Бранка Дамјановић. Она је казала да се убиству њеног брата и сазнавању истине интересује једино Удружење новинара Србије.
Ивана Петровић, главна и одговорна уредница "Сити радија" из Ниша говорила је о пријатељу Александру Симовићу.
„То је био човек чија је смрт најбоље показала сав бесмисао свих ратних глупости, убистава, свега. Просто Александар Симовић је био човек саткан од свих финих ствари. Он је просто био човек који није умео да мрзи и није био свестан различитости људи“.
Каже да се дружио са Албанцима и да због тога није имао превише разумевања од људи јер је у то време било непопуларно дружити се са Албанцима. Симовић је нестао после дружења у кафићу са својим пријатељем Албанцем, џез музичарем.
Зекрија Шабани, новинар Инфокус портала каже да треба више радити на откривању судбина несталих и убијених новинара.
„Ми знамо њихова имена а имамо само бројеве. Срби са једне а Албанци су са друге стране и информације које добијамо уливају неку наду, тако да смо живели заједно у овим тешким врменима 98. и 99. године. Апелујем на све колеге и чланове породице да нам причају о другој страни наших колега која је нама можда непозната. То ће можда учинити да се обрати већа пажња. Потребно је да они нађу свој мир, да се обележе гробови“, казао је Шабани.
Он је казао да мора да се тражи правда у овим случајевима. Каже да нико није довољно радио на откривању истине, али да треба радити више како би се сазнала судбина више од 1600 лица.
Говориће о улози Еулекса у проналажењу истине Живојин Ракочевић каже да се ништа значајно није догодило.
„То је административна инерција која је прогутала нечији живот. Стичете утисак да они желе да се отарасе те приче и да она нестане са несталима“.
„Њихово суочавање са сопственом одговорношћу је равно нули. Потпуно безначајно. Они су се изненадили упорношћу, сталним инсистирањем и методологијом да се све то уобличи у један захтев да човек не може нестати без трага“, рекао је Ракочевић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.