Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  РЕМ: Како приватним телевизијама омогућити фаворизовање владајуће странке током кампање
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

09. 12. 2019.

Аутор: Анђела Рељић Извор: Цензоловка

РЕМ: Како приватним телевизијама омогућити фаворизовање владајуће странке током кампање

Намера РЕМ-а да донесе обавезујућа правила само за извештавање јавних медијских сервиса у време предизборне кампање, али не и за све остале електронске медије, додатно нас удаљава од стварања равноправних медијских услова за све учеснике изборне трке. Тако ће баш оне ТВ станице које су и до сада предњачиле у фаворизовању једне политичке опције остати нерегулисане.

Прошле недеље Савет РЕМ-а је огласио да 10. децембра почиње јавна расправа о одредбама будућег Правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање. Правилници РЕМ-а ближе разрађују одредбе закона и обавезујући су за електронске медије.

Информисање у предизборној кампањи тренутно је неуређено пошто је РЕМ, без икаквог образложења, у фебруару ове године повукао до тада важећи Правилник о обавезама медија током предизборне кампање.

Правилник који је повучен у фебруару односио се на рад свих електронских медија, док се Нацрт правилника, о коме ће се расправљати у другој и трећој недељи децембра, тиче само обавеза јавних медијских сервиса, РТС-а и РТВ-а, током предизборне кампање.

Чак и када би овај правилник за јавне сервисе био пример добре регулације, његово поштовање неће моћи да анулира могућу штету која ће настати у случају неравномерног извештавања осталих медија о активностима учесника изборне трке.

Уколико РЕМ заиста намерава да донесе обавезујућа правила само за јавне медијске сервисе, то би значило да ће понашање свих осталих ТВ и радио станица током предизборне кампање, националних и локалних, бити препуштено процени њихових власника и уредника, што ствара простор за удаљавање од прописаног стандарда да сви учесници изборне трке морају имати једнак третман и заступљеност у програмима електронских медија.

Не сме се заборавити да су баш ти електронски медији, који ће сада бити изузети од обавезујућих одредаба Регулатора, у претходним изборним циклусима флагрантно кршили законска и подзаконска акта. У њиховим програмима евидентирана је несразмерна заступљеност кандидата владајуће партије у односу на кандидате опозиције у свим изборним циклусима од 2014, потврдила су истраживања специјализованих организација као што су БИРОДИ или Новосадска новинарска школа.

Важно је рећи и да се фаворизовање највиших државних функционера и политике владајуће коалиције у програмима ових ТВ станица одвија како током предизборне кампање тако и у свакодневном програму, и то не само у вестима већ и у свим другим програмима, па чак и у беспризорним ријалити емисијама.

Регулатива која уређује информисање током предизборне кампање

Закон о електронским медијима, члан 47 став 5, обавезује све пружаоце медијских услуга да „поштују забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације“.

То је једина одредба у Закону о електронским медијима која се тиче рада медија у време предизборне кампање. Даља разрада ове проблематике препуштена је надлежном регулаторном телу (РЕМ), које „прописује правила која су обавезујућа за пружаоце медијских услуга“, „контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона“ итд.

У складу са својим надлежностима, РЕМ је 2015. донео Правилник о обавезама медија током предизборне кампање. Овај подзаконски акт садржао је правила која су се односила на информисање о предизборним активностима учесника избора, о представљању изборних листа и кандидата у програмима ТВ и радио станица, о току и резултатима избора. Укључивао је и одредбе које су се тицале забране прикривеног рекламирања учесника избора, као и правила за политичко оглашавање.

Такође, садржао је и одредбе које су прецизирале обавезе јавних медијских сервиса, РТС-а и РТВ-а, који су посебно дужни да „представе све изборне листе и кандидате“, и то „равномерно и без дискриминације“, што је иначе стандард који су дужни да поштују и сви други електронски медији, без обзира на структуру власништва и територију коју покривају.

Овај правилник, додуше, није нудио добра и прецизна решења за сва питања која је потребно регулисати како би се обезбедила једнака медијска заступљеност свих политичких актера. Може се рећи да је имао значајне недостатке и то посебно када је реч о спречавању функционерске кампање, о регулисању политичког оглашавања, али и о обезбеђивању услова за једнак медијски третман. Међутим, са повлачењем овог правилника, понашање електронских медија током предизборне кампање остало је само начелно регулисано – са једном одредбом Закона о електронским медијима и са неколико одредаба Закона о избору народних посланика и Закона о оглашавању.

Закон о оглашавању, донет 2016, кроз неколико општих чланова регулише и политичко оглашавање у време предизборне кампање. Опште одредбе овог закона прописују слободу оглашавања и забрањују сваку дискриминацију, обмањујуће и прикривено оглашавање, а за кршење ових одредаба правна лица могу бити кажњена износом од 300.000 до два милиона динара.

Неколико чланова Закона о избору народних посланика тиче се обавеза јавних медијских сервиса, тј. средстава јавног информисања чији је оснивач Република Србија у време предизборне кампање. Поред тога, овај закон прописује формирање Надзорног одбора који контролише предизборне активности политичких странака и понашање средстава јавног информисања која су дужна да обезбеде равноправне услове за њихово представљање. Последњи пут је овакав одбор био формиран за парламентарне изборе у децембру 2000. Ових дана је Влада Србије најавила формирање Надзорног одбора за предстојеће парламентарне изборе 2020, што се сматра једним од резултата дијалога власти и опозиције уз посредовање Европског парламента.

РЕМ је у претходним изборним циклусима тражио од Скупштине Србије да формира Надзорни одбор, али до тога није дошло, па је непостојање тог тела често било део оправдања РЕМ-а за неефикасну контролу извештавања медија током предизборне кампање.

Улога Надзорног одбора је да прати рад медија, да „предлаже мере за поштовање једнакости кандидата у излагању њихових програма“ и упозорава уколико примети да средство јавног информисања „угрожава једнакост права свих кандидата“. Међутим, овај одбор нема надлежност да покреће поступке и изриче мере медијима који крше закон, већ је то надлежност РЕМ-а. Оно за шта Надзорни одбор јесте надлежан је да иницира покретање поступка пред надлежним органима у односу на учеснике избора када они „својим понашањем позивају на насиље, шире националну, верску или расну мржњу, или подстичу на неравноправност полова“.

САМО ПРЕПОРУКЕ ЗА КОМЕРЦИЈАЛНЕ ТВ

Савет РЕМ-а је данас објавио да је усвојио Нацрт препоруке комерцијалним пружаоцима медијске услуге о обезбеђивању заступљености без дискриминације током предизборне кампање. Препоруке немају обавезујући карактер као Правилник.

Потребан је правилник за све електронске медије, не само за РТС и РТВ

Уколико РЕМ остане при намери да обавезујућим документом уреди само понашање јавних медијских сервиса током предизборне кампање, то ће представљати не само изигравање Закона о електронским медијима, који обавезује све радио и ТВ станице да у време избора извештавању без дискриминације, већ и јасан знак да се наставља са удаљавањем од стандарда о равномерној заступљености политичких кандидата и изборних листа.

Такав потез РЕМ-а биће додатно охрабрење за електронске медије који ни до сада нису поштовали регулативу, нити су због тога трпели санкције, да наставе са праксом фаворизовања жељене политичке опције, али сада без могућности да због тога буду позвани на одговорност у складу са подзаконским актом регулаторног тела.

Доношењем најављеног правилника, РЕМ би и сам себе, у доброј мери, ослободио обавезе да током предизборне кампање контролише електронске медије који нису јавни медијски сервиси, те би као и у случају ријалити емисија могао да се претвара да покушава да регулише медијски простор, и да се притом жали да га нико не слуша због неадекватних законских решења.

Додуше, такво понашање било би само наставак већ добро познате праксе Савета РЕМ-а, који ни у претходним изборним циклусима није контролисао и санкционисао рад електронских медија, нити је о томе извештавао јавност, иако су ове активности разлог његовог постојања.

Јавна расправа о нацрту новог правилника који се тиче само јавних медијских сервиса почиње сутра, 10. децембра и траје до 24. децембра 2019, а текст нацрта доступан је од данас, 9. децембра, на интернет страници РЕМ.рс и на порталу е-Управе.

Ако постоји искрена намера да се обезбеде једнаки услови за представљање свих политичких опција у електронским медијима, прва и главна тачка на предстојећој јавној расправи морао би бити захтев да се обавезујућа правила за понашање током предизборне кампање донесу за све електронске медије, а не само за јавне медијске сервисе.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси