Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Истраживање: Фејсбук омиљена друштвена мрежа медија на језицима мањина
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 01. 2020.

Аутор: Ј. П. Извор: Комшијске новости

Истраживање: Фејсбук омиљена друштвена мрежа медија на језицима мањина

Од 22 изабрана медија националних мањина у Србији, који медијске садржаје објављују на једном или два језика, 16 свакодневно објављује садржаје на друштвеној мрежи Фејсбук, показало је истраживање Комшијских новости (www.komsijskenovosti.rs).

Анализом, која је пратила колико су ти медији били активни на друштвеним мрежама од 14. октобра до 14. новембра прошле године, евидентирано је да од 22 медија националних мањина у Србији, осим Фејсбука, седам има налоге на Твитеру, шест на Инстаграму, а девет медија имају Јутјуб канал.

Лист на мађарском језику Мађар Со има Фејсбук страницу од 2010, као и Твитер налог од 2012. године. Друштвене мреже овог листа имају највећи број пратилаца, у односу на остале анализиране медије на језицима националних мањина. Ипак, последња објава овог листу на Твитеру је од априла прошле године.

Недељник на словачком језику „Хлас Људу“ свакодневно медијске садржаје објављује на свом веб издању, као и на друштвеним мрежама. Фејсбук страница овог недељника, која је покренута 2012. године, има око три хиљаде пратилаца. На Твитер профилу, који је креиран 2013, нема објава од 2017. године. Јутјуб канал има 31 пратиоца.

Портал „Слободни Мађар Со“ (Szabad Magyar Szó) има налоге на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Јутјубу. На Фејсбук страници, на којој је активан од 2016. године и има око 13,9 хиљада пратилаца, овај портал је у посматраном периоду објавио више од 700 садржаја. Јутјуб овог портала има 278 претплатника, а Твитер 91 пратиоца.

Недељник на румунском језику „Либертатеа“ активан је на Фејсбуку и Инстаграму. На Фејсбуку уместо пословне странице има профил, што није уобичајена пракса за медије. На Инстаграм профилу овог недељника објављено је 32 садржаја у посматраном периоду који су у највећем броју случајева биле фотографије њихових насловних страна. Твитер не користе.

Лист на русинском језику “Руске слово” од друштвених мрежа користи Фејсбук и Инстаграм. Страница овог листа на Фејсбуку има око 1,4 хиљаде пратилаца, а креирана је 2011. године. Инстаграм налог прати 220 особа.

Медијска кућа РТВ Цариброд, која информише на српском и бугарском језику, активна је на Фејсбуку и Јутјубу. Фејсбук страница, која има више од 2,5 хиљада пратилаца, покренута је 2009. године.

Ова медијска куће највише садржаја објављује на Јутјуб каналу, који има више од четири хиљаде пратилаца. У посматраном периоду објављено је 196 видео снимака.

Анализа је показала и да лист који објављује садржаје на бугарском „Ново братство“, на буњевачком портали Буњевачка рич и Буњевачка рич Сомбор, као и сајт Ром прес чији су садржаји намењени ромској мањини на српском језику, немају друштвене мреже. Портал на хрватском  „Cro info“ има Фејсбук страницу, али не и садржаје на њој.

Истраживање је пратило медије који објављују садржаје на мађарском - Мађар Со, Хет Нап, Вајдашаг Ма, Слободни Мађар Со, Делхир, РТВ на мађарском, Панон РТВ, словачком – Хлас Људу, румунском –Либертатеа, бугарском – Ново братство, хрватском – Хрватска ријеч и Cro info, буњевачком – Буњевачка рич и Буњевачка рич Сомбор, као и албанском језику портале bujanoci.net и presheva.com.

Осим наведених, анализа ја обухватила и медије који објављују садржаје на српском и албанском - Фар и РТВ Цариброд, бошњачком и српском – РТВ Нови Пазар, као и Ром прес који информише на српском језику, иако је намењен ромској заједници.

Целокупно истраживањe преузмите у прилогу.

Истраживање

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси