Вести
22. 01. 2020.
Отмичари у редакцији Недељника
Понедељак је углавном ударни дан за Недељник. Не толико хаотичан као уторак, можда, али понедељком стиже гро текстова, а часопис који листате полако добија обрисе.
Овог понедељка, ипак, уместо кафе и чаја и понеког ретког осмеха, запослене у Недељнику дочекали су – отмичари.
Можда нису носили чарапе преко главе нити нам уперили дуге цеви у чело – мада, у каквом смо расположењу, лакше би нам било да јесу – већ су прљави посао обавили из неке своје јазбине. Главни рачунар Недељника постао је жртва такозваног “ransomware” напада: “Adame”, верзија вируса “Phobos”, преузео је све фајлове на њему и учинио их бескорисним, све док се не плати тражени откуп.
Ransomware заиста функционише по принципу метафоричке отмице: сви ваши фајлови су ту, и видљиви су, али не можете да им приступите док не добијете “кључ”. “Кључ” се, наравно, добија када нападачима уплатите одређени износ, најчешће у биткоинима.
Хакерски напади обично се дешавају “другима”, док се не десе вама: није нам била превелика утеха што је пре неколико месеци и редакција PC Press-а – у којој седе људи много обдаренији рачунарским знањем од нас у Недељнику – нападнута на готово истоветни начин. На сајту PC Pressa, уз причу о њиховом “незваном госту”, можете прочитати још неколико одличних и технички писмених текстова, уз многе савете како да се заштитите.
Један од начина је и да стално радите бекап, а ту лекцију ми смо научили на тежи начин. Иако јесмо правили бекап, нисмо правили и “бекап бекапа”, што значи да је добар део богате архиве Недељника (укључујући и фотографије) тренутно отет и затворен у некој мрачној виртуелној просторији, где га муче и злостављају…
У Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал, којем је цео случај пријављен, кажу да је само у Србији у последњих неколико година било на стотине, па и на хиљаде сличних напада, али да се виновници не нађу скоро никад, па ни тада.
Ransomware је један од најисплативијих послова за сајбер-криминалце. ФБИ процењује да је досад хакерима плаћено више од милијарду долара, а званичници Бироа саветују да никако не преговарате са нападачима, пошто се тако само охрабрују и финансирају. Па ипак, има оних који се не обазиру: доступни подаци кажу да је 55 одсто малих и средњих предузећа прошле године у Америци платило да им се подаци врате (иако нема никакве гаранције да ће зликовци, по уплати, то и учинити). Занимљиво је и да је више од 500 школа, 140 полицијских станица, болница и јединица локалне самоуправе нападнуто само у 2019. само у Америци. Власти Ривијера Бич Ситија на Флориди платиле су 600.000 долара, док је Балтимор постао град који се хвалисао тиме да није преговарао са “терористима”. Уместо тога, новац су уложили у заштиту и превенцију.
Превенција је, уз бекап, најважнија. Ransomware можете закачити тако што отворите сумњив мејл са линком за “phishing”, може да вам дува промаја кроз портове, може да вас заврне неки администратор којег сте наљутили, можете да мислите да је сасвим у реду да вам сви рачунари имају исту шифру за Windows.
Послушајте нас – није.
Коментари (2)
Остави коментар24.01.
2020.
Cicijašenje na IT podršci ?
Žao mi je što im se to desilo, ali...
ОдговориCicijašenje i "ušteda" na IT podršci se na kraju duplo plati kad se dogodi nešto ovako...
Ključno pitanje je da li Nedeljnik ima svog dobro plaćenog i zadovoljnog IT stručnjaka, ili se opredelio za jeftiniju opciju - outsorcing, po pozivu.
23.01.
2020.
Ah
Kakva farsa. Vrana vrani oci ne vadi.
Одговори