Вести

27. 01. 2020.

Аутор: Анђела Рељић Извор: Цензоловка

Нови правилник РЕМ-а: Стварање додатне конфузије током предизборне кампање

Усвајањем Правилника о обавезама РТС-а и РТВ-а током предизборне кампање, који садржи контрадикторне и недовољно прецизне одредбе, отвара се простор за произвољно понашање електронских медија, што ће све утицати на стварање додатне конфузије у већ хаотичном медијском простору у Србији.

Упркос бројним критикама стручне јавности и апелима релевантних организација и појединаца који се баве медијском регулативом, Савет РЕМ-а није одустао од своје намере да обавезујућим документом уреди само понашање јавних медијских сервиса током предизборне кампање, а не и свих осталих комерцијалних радио и телевизијских станица.

Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) прошле недеље је усвојио коначан текст Предлога правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање и упутио га Министарству за културу и информисање на оцену законитости и уставности.

Највећи део новог правилника преписан је из претходног Правилника о обавезама медија током предизборне кампање, који је важио за све електронске медије, и комерцијалне и јавне, а који је без образложења повучен у фебруару 2019. године. Одредбама претходног правилника додата је једна нова, додуше веома спорна, формулација.

Повучени правилник је садржао бројне мањкавости и није на адекватан начин регулисао питања као што су функционерска кампања, поштовање принципа равномерне заступљености учесника изборне трке у програмима електронских медија, обавезе јавних медијских сервиса током предизборне кампање, транспарентно политичко оглашавање итд.

Повлачење овог документа било је добра прилика да се доносе унапређена верзија у којој би се отклонили уочени недостаци и обезбедило равноправно медијско представљање изборних листа и кандидата.

Међутим, уместо да у складу са својим законским обавезама донесе квалитетан правилник, који ће омогућити да политички актери током предизборне кампање буду заступљени без дискриминације у програмима електронских медија, РЕМ доноси документ који, слично претходном, садржи недовољно прецизне, па чак и контрадикторне одредбе. Притом, новим правилником из своје надлежности изузима већи део електронских медија у Србији.

Нови правилник РЕМ-а није уважио сугестије стручне јавности

Да ствар буде још апсурднија, у финални документ нису унете сугестије које су током јавне расправе дали еминентни стручњаци и релевантне организације, а којима би текст правилника био знатно унапређен.

Јавна расправа је одржана од 10. до 24. децембра 2019. и укључивала је два састанка и могућност да се коментари упуте писменим путем. У јавној расправи су учествовали НУНС, Асоцијација онлајн медија, Локал прес, НДНВ, ЦРТА, Транспарентност Србија, БИРОДИ, ЦЕСИД, као и професор Раде Вељановски, а сви наведени актери доставили су и писане коментаре који су објављени на сајту РЕМ-а.

Потребан правилник за све електронске медије, не само за јавне медијске сервисе

Позивајући се на законске одредбе и чврсту аргументацију, учесници јавне дебате били су једногласни у ставу да је неопходно донети правилник који ће уређивати рад свих електронских медија у време предизборне кампање. Међутим, Савет РЕМ-а је остао при својој намери да комерцијалне радио и телевизијске станице изузме од обавезујућих правила и најавио да ће за њих донети упутства у виду необавезујуће препоруке.

РЕМ је прихватио неколико сугестија стручне јавности.

Тако је у члану 4, којим се забрањује приказивање „играних, документарних, забавних…  програмских садржаја у којима се појављује функционер или истакнути представник подносиоца изборне листе или кандидат“ уколико је програм произведен годину дана пре расписивања избора – овај рок продужен на четири године.

Иако је продужењем рока донекле смањена могућност „прикривеног или посредног препоручивања изборних листа и кандидата“, оваква одредба то неће спречити уколико кандидат долази из света уметности, те је у јавном животу Србије присутан једну или више деценија.

У складу са овом одредбом, јавни медијски сервис ће имати слободу да приказује серије, концерте, забавне и сличне емисије у којима је дотични кандидат учествовао пре пет, десет или петнаест година, а у зависности од квалитета тих програма, они би могли представљати још већу рекламу за потенцијалног учесника на изборима од неког његовог скоријег уметничког остварења.

Продужењем рока са једне на четири године РЕМ је само једну одредбу учинио мало мање бесмисленом. Било би много ефикасније да је уведена потпуна забрана приказивања забавних и документарних програма у којима се појављује функционер или кандидат током предизборне кампање.

РЕМ је из Нацрта правилника избацио и формулацију која се тицала обавезе јавних медијских сервиса да поштују „принцип пропорционалне једнакости“. Она се налазила у члану 5, који се бави информисањем о предизборним активностима учесника избора.

Према оценама стручне јавности, увођење оваквог принципа било би супротно духу важећих закона, који прописују једнако и равноправно представљање свих учесника у програмима емитера током предизборне кампање.

Иако је избацио „принцип пропорционалне једнакости“, РЕМ је у истом члану, ставу и реченици правилника оставио другу, подједнако спорну формулацију, за чије су се уклањање учесници јавне расправе такође залагали. Ова спорна формулација се односи на, новим правилником уведену, обавезу јавних медијских сервиса да о предизборним активностима кандидата информишу „имајући у виду значај политичких странака и кандидата, односно значај догађаја у којима они учествују“.

Правилник РЕМ-а, међутим, не нуди критеријуме за одређивање значаја неке политичке странке и кандидата, као ни за утврђивање значаја неког догађаја са кога се извештава. Важно је рећи да се и у овом случају ради о увођењу обавеза које не само што немају упориште у важећим медијским законима већ им у горе наведеном смислу и противрече.

Уколико јавни медијски сервиси буду мерили значај политичких кандидата на основу произвољних критеријума, па сходно томе буду одређивали простор који ће политички актери добити у њиховим програмима, сва је прилика да ће поступање по новој одредби правилника јавне медијске сервисе довести у колизију са обавезом да о предизборним активностима свих кандидата током предизборне кампање извештавају „без дискриминације“, како то налажу Закон о електронским медијима и Закон о јавним медијским сервисима.

Тоналитет медијског извештавања

Занимљиво је поменути да РЕМ није прихватио ни предлог Бироа за друштвена истраживања да се током изборне кампање мери и тоналитет извештавања електронских медија. БИРОДИ, чија је једна од главних активности мониторинг извештавања телевизија са националном фреквенцијом, сматра да је за анализу извештавања неопходно мерити не само време заступљености кључних актера и тема већ и тоналитет њиховог извештавања. Сходно томе, од РЕМ-а је затражио да у правилник, као индикатор извештавања медија у изборној кампањи, поред заступљености у секундама, уведе и тон представљања актера, те је у ту сврху предложио конкретну методологију, која засад није привукла пажњу РЕМ-а.

БИРОДИ је сугерисао да се тоналитет медијског извештавања класификује као неутралан, позитиван или негативан, а да се медијско представљање политичких кандидата квалификује као „промотивно-пропагандно“ или „негативно етикетирајуће“ у зависности од тога да ли је позитиван или негативан тон заступљен више од 50 одсто времена у неком медијском прилогу.

И даље без одредаба које спречавају функционерску кампању

Велики пропуст РЕМ-а је то што у текст новог правилника није унео одредбе које се тичу спречавања „функционерске кампање“, тј. злоупотребе медијског простора током предизборне кампање од стране државних функционера са циљем њихове политичке промоције.

Током претходних изборних циклуса препознато је да је функционерска кампања један од кључних узрока неравномерне заступљености изборних листа и кандидата у програмима електронских медија.

И поред квалитетних и конкретних предлога које су понудили учесници јавне расправе, међу којима се налазе и писани коментари организација као што су БИРОДИ, ЦРТА, Транспарентност Србија итд., РЕМ није уврстио њихове сугестије у финални текст правилника.

Тако је Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) предложио да се кроз одредбе правилника емитери обавежу да током предизборне кампање неће приказивати програме који су пропагандни, партијски, који имају негативно етикетирајући тон према учесницима избора, или у којима функционери користе јавне ресурсе за промоцију политичких идеја и субјеката.

Предлог Транспарентности Србија био је да се у члан 4 правилника дода одредба којом ће се емитери обавезати да неће преносити изјаве јавног функционера које се непосредно или посредно тичу подносиоца изборне листе или кандидата.

Организација ЦРТА, која је и сама израдила своју верзију правилника и понудила је РЕМ-у, предложила је одредбу којом би се забранило емитовање програма у којима функционери обављају своје редовне активности и „користе их за партијску или предизборну промоцију“.

ЦРТА предлаже и да се информисање о редовним активностима функционера, који су и учесници избора, врши само текстуално, без аудио и видео снимка, што је био предлог који су изнели и неки други учесници јавне расправе.

По мишљењу стручне јавности, нови правилник не само да не сузбија могућност функционерске кампање него је кроз поједине одредбе и подстиче. Због тога су НУНС, Асоцијација онлајн медија и Локал прес између осталог затражили од РЕМ-а и да измени одредбу члана 4 став 2 којом се јавном медијском сервису дозвољава да у информативним програмима, изван програма који се односе на предизборну кампању, извештава о активностима државних функционера, а како би се избегла могућност да они у тим ситуацијама промовишу своју политичку странку, коалицију или кандидата. Ни ови, као ни претходно наведени предлози стручне јавности, нису наишли на позитивну реакцију РЕМ-а.

Последице доношења правилника

Усвајањем правилника који садржи контрадикторне и недовољно прецизне одредбе отвара се простор за произвољно тумачење законских обавеза и произвољно понашање електронских медија, што ће све утицати на стварање додатне конфузије у већ хаотичном медијском простору у Србији.

Доношење обавезујућег документа само за јавне медијске сервисе, али не и за комерцијалне електронске медије, оставиће озбиљне последице на извештавање електронских медија у време предизборне кампање, што ће се негативно одразити и на стварање услова за фер и поштене изборе.

Изузимањем комерцијалних медија из подзаконске регулативе која уређује информисање током предизборне кампање, РЕМ и сам себи одузима могућност да реагује када ови емитери буду поступали супротно закону, што је већ добро уходана пракса овог регулаторног тела. У бројним критичним ситуацијама РЕМ се за своје нечињење оправдавао својом ненадлежношћу и непостојањем адекватне регулативе, иако сам представља тело које је надлежно за доношење обавезујућих прописа за емитере, као и за давање иницијатива за измену и доношење закона и прописа како би ефикасно могао да обавља свој посао регулације, контроле и санкционисања медија.

Комерцијални електронски медији, посебно они са националном фреквенцијом, годинама предњаче у кршењу законских и подзаконских аката – како оних релевантних за редовно информисање тако и оних намењених извештавању у време изборне кампање. Изузимање комерцијалних електронских медија од обавезујућих правила у време изборне кампање довешће до даљег удаљавања од законског стандарда који прописује једнаку медијску заступљеност свих учесника изборне кампање без икакве дискриминације.