Вести

17. 02. 2020.

Аутор: Јелена Петровић Извор: Н1

Утисак недеље о РЕМ-у: Да ли ћемо имати другачије медије или "икебану" власти?

Професор Филозофског факултета Слободан Цвејић, новоизабрани члан РЕМ-а, је у Утиску недеље изјавио да ако оне вредности за које се залаже не буду могле да се афирмишу у раду тог регулаторног тела, да у њему неће седети. Професорка ФПН Сњежана Миливојевић оцењује да је процедура избора чланова РЕМ-а "фингирана" и "исмевање демократије" и да такав начин избора не гарантује да ће иједан проблем РЕМ-а бити решен. Новинар Петар Пеца Поповић је уверен да већина чланова РЕМ-а директно одговара носиоцима власти, да такав одсликава цео наш систем.

Професор Слободан Цвејић, новоизабрани члан РЕМ-а, каже да треба дати шансу новом саставу тог регулаторног тела. Рекао је да не постоје услови, у овом тренутку, за фер изборе, али сматра да РЕМ, технички, може да побољша ствари у наредна два месеца, доношењем још неких одредби.

Навео је да је њега предложила одборничка група СНС, односно њихови представници у Одбору за културу и јавно информисање Скупштине Војводине.

"Нисам о тој ствари комуницирао ни пре мог предлагања, ни након тога, нити ме је неко из СНС након овог избора звао. Ја верујем - из простог разлога зато што су на овај начин испоштовали договор који су постигли са представницима опозиције, односно ОЕБС-ом. Мене су звали посредници у преговорима и питали ме, конкретно Милан Антонијевић из Фондације за отворено друштво", рекао је Цвејић. Појаснио је да га је Антонијевић питао да ли жели да буде кандидат Скупштине Војводине, додајући да он (Антонијевић) није знао да ће предлог бити од СНС. "Након тога смо и он и ја сазнали ко је био формални предлагач у Одбору и у Скупштини. Оно што неформално знам, било је да ме предложи Лига, Лига је хтела свог кандидата. То се завршило како се завршило", рекао је гост Утиска. Каже да је то лако прескочио јер је за њега кључно питање, заправо, било пре тога - кад је одлучио да ли жели да уђе у тако нешто, знајући колико је сложена ситуација и колико има да се ради.

"У овој конкретној ствари, ја само морам да одам признање СНС-у што никакав притисак, никакву комуникацију са мном нису правили око тога, пристали су на оно што је био део договора", рекао је Цвејић, који је на одељењу социологије Филозофског факултета.

У Статуту (РЕМ) пише да су сви чланови Савета РЕМ-а самосталне личности, да се бирају по угледу и заслугама и не одговарају за своје поступање чак ни предлагачу, и то јесте идеја регулаторних тела и четвртог стуба демократије, одговорио је Цвејић на питање чије интересе заступа - ЕУ, Милана Антонијевића, СНС или професора Универзитета.

Пеца Поповић каже да му то што је чуо, ипак, не улива поверење да ћемо имати другачије медије. "Зато што верујем да већина чланова постојећег РЕМ-а одговара директно власти... Знају они кога су бирали, знају да ће увек имати једног више, у било којој одлуци... Да се не лажемо. То просто одсликава цео наш систем. Систем се базира на вољи са једног места и просто она се спроводи свуда - у општини, у обданишту, у суду и у РЕМ-у".

Поповић оцењује да је све око избора у РЕМ-у спроведено с циљем  да "они што споља гледају имају утисак да се нешто кључно мења". "Не сумњам уопште у професорове намере, али ће код одлучивања, уколико дигне глас против нечега што је воља с врха, он остати у мањини. У овој земљи је демократија изиграна на свим местима. У Скупштини да данас владајућа странка предложи да је четвртак, они би са 129 гласова изгласали да је четвртак. То је карикирање демократије", наводи Поповић.

Цвејић: Имамо прилику да поправимо услове

Цвејић истиче да данас има много етикетирања те врсте - да поред "твог имена не сме нигде ни трунку"  да се нађе СНС, додајући да ће прогутати ту горку пилулу. Каже да познаје донекле још неколико људи који су ушли сада у састав РЕМ-а и да ни за кога од њих не би помислио да би могао да игра такву улогу (улогу "икебане") и да није свестан да може да буде изманипулисан на тај начин.

Цвејић је рекао да ако оне вредности за које се залаже, не буду могле да се афирмишу у раду РЕМ-а, додајући да верује да ће моћи, да неће седети у том телу. "Ја у ово улазим одричући се неких приватних угодности, да бих још једном пробао нешто да урадим, због тога што сам био у протестима деведесетих, и у овом протесту "1 од 5 милиона" повремено... После избора 2000. сам рекао - није време више за улицу, сада је време да градимо институције. Ја сам социолог, ја системски гледам на ту ствар", каже Цвејић додајући да су ова, али и претходне власти "попуштале у томе". Цвејић је подсетио да је мандат РЕМ-а пет година, додајући да "имају прилику да поправе услове пред ове изборе и да опораве медијску сцену за даљи политички живот". Каже да не треба мислити само о томе да ли је неко икебана странци, јер неко може да буде у позицији да је испостава интереса и крупног капитала.

На питање да ли у овом тренутку постоје услови за слободне и фер изборе, Цвејић каже - не. Упитан да ли верује да је могуће да се, уласком нових пет људи у РЕМ, то оствари у наредна два месеца, каже да ће морати да виде неке ствари, јер још ни на једну седницу није отишао. "Технички мислим да је могуће, постоји закон, постоје поџаконска акта, и ако будемо хтели то да урадимо, постоји довољно времена да се усвоји још нека уредба... Технички да, али стварно док не видим како ствари реално изгледају, на то не могу да одговорим", рекао је.

Професорка Факултета политичких наука Сњежана Миливојевић каже да је до сада обављено темељно уништавање институција, па да очекивање да ће два месеца пред изборе да се то среди - изазива неповерење и да зато не може да честита на одлуци професору Цвејићу.

Миливојевић: Исмевање демократије, фингирана процедура

Професорка Миливојевић, која је писала са својом колегиницом Јованком Матић препоруке шта би требало да ради РЕМ, каже да власт то није прихватила, да је ту писало нешто друго, и то седам, осам месеци уназад, кад је, како каже, можда било времена да се о томе разговара пред јавношћу.

"Ми смо тражили смену чланова РЕМ-а, не оставке. То није једна нормална процедура, у којој су високоморална два члана РЕМ-а поднела оставку, који су се ето склонили да би Милан Антонијевић имао кога да позове, да би ОЕБС могао да изврши притисак на власт, у име свих нас. То није тачно. Тај РЕМ је, као испостава власти, један од главних криваца што су наши медији скандалозни, главни кривац што су националне телевизије, комерцијалне и нешто мало мање јавне, тровачнице и што постоји огромно незадовољство јавности таквим телевизијама", рекла је гошћа Утиска.

Како каже, због свега тога - а и "због кршења Закона о радиодифузији, због игнорисања својих законских овлашћења, због пасивног посматрања урушавања медијског система и катастрофалног пада медијских слобода" - стручни тим у ком је била је предложио да друштво испостави рачун одговорности тој институцији и да чланови РЕМ-а буду смењени. Навела је да у закону постоји процедура за смену, а да се ширила мистификација да су несмењиви. "Предлагали смо да министар културе и државни секретар за информисање дају оставке, због тога што су посматрали то урушавање медијских слобода, али да чланови РЕМ-а буду смењени и да ми као друштво, стекнемо другу прилику, нову шансу да направимо тај РЕМ, да то регулаторно тело, које има огромна овлашћења, заиста почне да функционише. Ово што се сада догодило је, у ствари, исмевање демократије. Власт је прво одлагала до крајњих граница, а онда у тренутку кад је то беспредметно, бар за ове изборе, у једној фингираној процедури, попунила три недостајућа места, три члана која три године нису функционисала. То је такође исмевање - да ви сада као уступак објављујете то што су попуњена места која три године нису попуњена... А при том замолили два члана РЕМ-а да поднесу оставке".

Професорка је оценила да процедура која је завршена не гарантује да ће иједан проблем који има РЕМ бити решен - истичући да су то проблем јавног поверења, некомпетентности и независности.

Професорка Миливојевић истиче то да 15, 16 година имамо урушену институцију (РЕМ-а), да нема поверења у њу... На местима у Скупштини се говори о платама ( у РЕМ-у) и сличним популистичким, јефтиним доскочицама, али никада им није пало на памет да организују јавно слушање, да позову стручне људе да се види шта са РЕМ-ом није у реду, истакла је професорка ФПН.

Поводом гостовања председника СРС Војислава Шешеља на ТВ Пинк с лидером ЛСВ Ненадом Чанком и свему изреченом у тој емисији, каже да смо видели "да ратни злочинац дефилује по нашим телевизијама, а да се РЕМ прави да нема надлежност да интервенише". Она додаје да има надлежности, да спада у моћније регулаторе, и као такав да може да утиче на креирање јавних политика и политике у области медија.

РЕМ има могућност да кажњава такве ствари, каже Цвејић, додајући - једном, два пута кад казните ТВ због тако нечег што се појавило у програму, свако ће да се запита да ли да зове овог у емисију поново, и тако јасно покажете да неким људима није место у јавном простору. Медијски простор је јавно добро, држава игра своју улогу да то јавно добро заштити, рекао је. 

Поповић: Бојим се да ћемо професора изнети из ринга

Пеца Поповић каже да је уморан што нас систем информисања прави будалама. "Да ли ви стварно верујете да нешто може да се деси на телевизијама са националном покривеношћу, да неко пре почетка емисије не провери шта се ту емитује", упитао је. Имали сте председнике који се појављују једном месечно, или једном у три месеца, а сада о свему сазнајете од једног ауторитета, додао је.

Цвејић наводи да истраживања показују да је председник Србије доминантно присутан у медијима. "А сада да ли је механизам такав да неко седи на централном месту и свима каже шта да раде... Ја мислим да има ту доста аутоцензуре, да има доста креативног учитавања у ту политичку визију... Да је то читав један комплекс политичке културе која доводи да се то развије на тај начин. Није то тако једноставна конструкција, и утолико је већи проблем, јер није довољно да искључите један утикач, да све то стане", каже Цвејић.

Овде чујемо аргумент да не треба много очекивати, због процедуре, каже професор Цвејић, објашњавајући да је он решио да уђе у ринг, да "запрља руке", "убаци руке у тесто", да би нешто убудуће било другачије, да се једна институција уреди и помогне да се избори одвијају како треба. "Ја се бојим да ћемо професора изнети из ринга, ако уђе са овим амбицијама", каже на то Пеца Поповић.

Имамо сви таквих искустава, да смо с најбољим намерама улазили у систем, с надом да ћемо нешто променити, а изађете као тотално поражена, избрукана особа, додао је. "Избрукају вас људи који срамоте ову државу, избрукају вас власници речника који не приличи ниједној озбиљној институцији", каже. Пеца Поповић оцењује да је порука власти - ако треба сатанизоваћемо га, све можемо да урадимо, ако испадне из система.

Миливојевић: Интервјуом Информеру председник показао шта је медијски стандард

Професорка Миливојевић је рекла да се овдашња јавна сфера конституише око Информера, ТВ Хепи и Пинк. "То су три медијска стуба на којима ова власт почива, помоћу којих разара јавни живот, уништава опозицију и малтретира сав пристојан свет у овој земљи и председник одлучује да се са тих места обраћа јавности оној коју он сматра вредном",  додала је.

Подсетила је да су некада председници давали за 29. новембар интервју "Политици", а да је актуелни  председник државе изабрао да интервју за Сретење да Информеру, чиме је, како каже,  јасно "показао шта је овде медијски стандард".

Имамо високо поларизован јавни простор, истиче професорка, додајући да се овде насилно ради реинжењеринг медијске сцене и уништава се сваки пристојан медиј, а глорификује се један део спектра који је, како истиче, најстрашније нешто што у медијском свету постоји, а све друго се гура у маргину, проглашава екстремом, "Ђиласовом заоставштином", "тековином жутих"...

Вучић има медијску стратегију да се обраћа тамо где је његово бирачко тело, каже на то Цвејић.

На питање да ли један приватни медиј има право да подржава једну власт и да пушта председника колико хоће, Цвејић и Миливојевић кажу да није тако. Цвејић каже да неко може да има приватни канал, али да кад уђе у јавни простор, не може да ради шта хоће, додајући да "постоји члан закона који каже да мора да се обезбеди равноправност у једном начелн ом смислу".

Извештаји стручних служби РЕМ-а показују да се ТВ Хепи не придржава програмских обавеза из програмске структуре на коју се обавезао, Пинк, Хепи, наводи професорка Миливојевић. Истиче да РЕМ не цензурише појединачне телевизије, већ структурно подиже околности у којима ће телевизије бити боље, а то постиже постављањем неких граница, тако што ће рећи - то није дозвољено  у јавном простору. Додаје да за то има четири мере које директно може да примени - опомена, упозорење, привремено обустављање програма и одузимање дозволе.

Каже да, кад би било који члан било ког регулаторног европског тела, добио колаж снимака само из Утиска недеље, да би били запањени и да не би могли да верују да то постоји, додајући да она није видела да нешто тако постоји у терестријалним медијима у Европи.

Пеца Поповић о Студију Б: Постиђен сам, за шта смо се борили...

Пеца Поповић је истакао да је учествовао са својим плочама у оснивању Студија Б, априла 1970. и да му је Душко Радовић 1977. године дао награду за вишегодишње волонтирање.

"И ја сам постиђен за шта смо се ми борили, за шта сам хиљаде и хиљаде плоча дао, за шта сам долазио годинама без икаквих услова, да учествујем у програму. Да бисмо ово добили", рекао је, додајући да се осећа јако тужно, јер док нешто градите верујете да ће то неко наследити и унапредити.

"Студио Б је слика Београда, има обавезу према овом граду, његовој историји, према оним људима који су се жртвовали за тај Студио Б, да постане најпопуларнија станица, градска на просторима бивше Југославије... Па није ваљда, у години прославе 50 година, ово ред, да овако изгледа програм", навео је.