Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Британци надзиру насиље на Фејсбуку или Твитеру, у Србији насиље на мрежама и даље ван контроле
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 02. 2020.

Аутор: Анђела Рељић Извор: Цензоловка

Британци надзиру насиље на Фејсбуку или Твитеру, у Србији насиље на мрежама и даље ван контроле

Док у Србији не постоји закон који регулише коришћење друштвених мрежа, а РЕМ и Савет за штампу нису надлежни да надзиру све што се објављује на Фејсбуку, Твитеру или Јутјубу, британско регулаторно тело ће се старати да неприкладне и штетне садржаје – посебно оне који се тичу насиља, тероризма и сексуалног злостављања деце – највеће платформе брзо уклоне, али и да осигурају да се могућност објављивања таквих садржаја сведе на минимум

Британско регулаторно тело Офком (Ofcom) ускоро ће добити нове надлежности које ће му омогућити да утиче на реаговање друштвених мрежа у случају објављивања штетних и неприкладних садржаја, а посебно оних који се тичу насиља, тероризма и сексуалног злостављања деце, недавно је јавио ББЦ.

Онлајн платформе ће бити обавезне да такве садржаје брзо уклоне, али и да осигурају да се могућност објављивања таквих садржаја сведе на минимум. По новој британској регулативи, компаније које управљају друштвеним мрежама биће дужне да корисницима јасно назначе правила понашања, да прецизирају шта није дозвољено, као и да воде рачуна о поштовању утврђених правила.

Британска влада је почетком фебруара одлучила да контролу онлајн садржаја повери Офкому, британском регулаторном телу које је до сада регулисало електронске медије, телеком, поштанске и интернет услуге, али не и безбедност на интернету.

Очекује се да на пролеће буде објављена нова регулатива која ће прецизирати обавезе великих технолошких компанија као што су Гугл (Google), Фејсбук (Facebook), Твитер (Twitter), Јутјуб (YouTube) итд., као и механизме које ће Офком као регулатор моћи да користи како би осигурао безбедно коришћење друштвених мрежа.

Најављено је да ће британска влада поставити основна начела будуће регулативе за интернет платформе, док ће Офком имати задатак да детаљније разради ова правила, као и да их у будућности стално прилагођава новим онлајн изазовима.

Дебата о томе како се супротставити ширењу дезинформација у онлајн свету и како заштитити квалитетно новинарство већ је дуже актуелна у британској јавности, али је посебно интензивирана након сазнања о злоупотреби друштвених мрежа у време референдума о Брегзиту.

Такође, захтеви да се спречи објављивање непримерених садржаја на друштвеним мрежама додатно су појачани у Британији након смрти малолетне Моли Расел (Molly Russell) 2017. године. Утврђено је да је ова четрнаестогодишња девојчица извршила самоубиство подстакнута узнемирујућим садржајима на Инстаграму који су се односили на депресију и самоубиство.

Прошле године је на иницијативу британске владе објављен независни извештај који је разматрао могућност увођења регулативе за технолошке компаније које управљају онлајн платформама. Након закључка да је потребно регулисати рад онлајн платформи како би се спречило ширење лажних вести и штетних садржаја, као и финансирање оних који то чине, британска влада је спровела широку јавну расправу и објавила Белу књигу о штетним онлајн садржајима.

Саморегулација друштвених мрежа

Фејсбук, Јутјуб, Твитер, Снепчет и друге компаније које управљају интернет платформама су 2018, под великим притиском стручне јавности, европских институција и организација, као и националних влада, увеле одређене механизме саморегулације. Ови механизми укључују како укидање лажних налога са друштвених мрежа тако и уклањање непримерених садржаја који шире говор мржње и насиље или су извор лажних вести.

Овакве саморегулаторне мере уследиле су након што је читава планета сазнала за планску злоупотребу друштвених мрежа током Брегзита и председничких избора у САД, после открића о шокантним манипулацијама са подацима прикупљеним са друштвених мрежа које је у политичке сврхе спроводила компанија Кембриџ аналитика (Cambridge Analytica), после сведочења о раду „фабрика тролова“ у Русији и Ирану, као и због поражавајућих последица ширења лажних вести.

Компаније Фејсбук и Твитер су од тада, у неколико наврата, уклањале милионе лажних налога и неприкладних објава. ФБ је објавио да је за три месеца прошле године са своје платформе уклонио 3,2 милијарде лажних налога, као и преко 11 милиона објава које су се односиле на злостављање и сексуално искоришћавање деце или су биле повезане са самоубиствима и голотињом.

Исту политику води и компанија Јутјуб, која је у истом периоду уклонила скоро девет милиона видео-клипова и милионе коментара, и која на својој страници, слично другим платформама, објављује детаљне податке о свим мерама које предузима у процесу саморегулације.

Већина неприкладних садржаја са онлајн платформи уклања се помоћу алгоритама, али све ове технолошке компаније запошљавају и људе који надгледају садржаје који се постављају. Недавно је објављено да Јутјуб запошљава 10.000, а Фејсбук 35.000 људи који контролишу и уклањају нелегалне и штетне садржаје.

Да ли се регулацијом може увести ред на онлајн платформама? 

Међутим, нису сви одушевљени резултатима које су технолошке компаније постигле у процесу саморегулације. Представници удружења грађана која се баве заштитом права деце и безбедношћу на интернету у Британији незадовољни су зато што компаније које управљају друштвеним мрежама и поред бројних покушаја још увек нису успеле да заштите децу у онлајн свету.

Питер Ванлес (Peter Wanless), представник британске добротворне организације НСПЦЦ, за ББЦ каже како стално обећавају да ће спречити да се права деце крше на онлајн платформама, стално говоре „оставите то нама“, али да до сада нису ништа урадили, и зато истиче да је регулација неопходна.

С друге стране, има и оних који критикују намеру британске владе да уведе регулативу за онлајн платформе јер сматрају да се на тај начин може угрозити слобода говора.

Организације које се баве заштитом људских права и слободе говора, Article 19 и Open Rights Group, упозоравају да ће нова регулатива повећати надзорну улогу приватних интернет компанија и дати им могућност да се нађу у улози цензора.

Суочене са могућим казнама, приватне компаније ће помоћу алгоритама уклањати са интернета и више садржаја него што је потребно, сматрају представници организације Article 19.

„Приватне компаније ће одлучивати шта је у складу са законом а шта не, и може се очекивати да пре уклањају више него што је потребно, а не мање. Уместо оваквог решења, влада би требало да обезбеди адекватну независну контролу активности на интернет платформама. Тај механизам је познат као корегулација, а могао би да је надгледа Офком“, сматра Џим Килок (Jim Killock), извршни директор организације Open Rights Group.

И британски писац и новинар украјинског порекла Питер Померанзев (Peter Pomerantsev) сматра да се против дезинформација, које су и саме вид цензуре, не може борити „са још више цензуре“.

Померанзев каже да је неопходно учинити интернет много транспарентнијим како би било јасно на који начин алгоритми бирају информације и ко стоји иза сваког садржаја који се објави онлајн.

СВЕТ И СРБИЈА

Британија није једина земља која је донела регулативу за надзор онлајн садржаја.

Немачка је 2018. донела закон по коме друштвене мреже које имају више од два милиона корисника на њеној територији морају да уклоне недозвољене садржаје у року од 24 сата, а у супротном ризикују да буду кажњене са чак 50 милиона евра.

И аустралијски закон, донет 2019, предвиђа високе новчане казне, али и казне затвора до три године за директоре технолошких компанија које управљају друштвеним мрежама.

Према руском закону, донетом новембра 2019, надлежни регулатор у Русији има право да обустави коришћење интернета у случају опасности, док су у Кини блокиране онлајн платформе Гугл, Твитер и Воцап (WhatsApp).

У Србији не постоји закон који регулише коришћење интернет платформи и друштвених мрежа. Закон о јавном информисању и медијима, у члану 3, у ком се дефинише предмет регулисања тог закона, наводи да закон уређује и „слободу ширења информација и идеја преко интернета и других платформи“, међутим – у каснијем тексту закона нема детаљнијих одредаба, осим што се у члану 30 констатује да „платформе попут интернет форума, друштвених мрежа итд.“ нису медији „осим ако нису регистровани у Регистру медија“.

Саморегулаторно тело Савет за штампу, поред контроле штампе, надзире и поштовање Кодекса новинара Србије у онлајн свету, али се овај надзор односи само на онлајн медије, не и на платформе и друштвене мреже.

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које је пандан британском Офкому, засад нема надлежност да надзире и регулише друштвене мреже и интернет платформе. Једини начин на који корисници друштвених мрежа у Србији могу да се одупру неприкладним садржајима и говору мржње јесте да прекршиоце директно пријаве Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму. Што они понекад успешно и чине.

 

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси