Вести
21. 02. 2020.
Гости Н1 о афери "Недељник": Нема дилеме ко је наручилац
Главни и одговорни уредник агенције Бета и новинар Вукашин Обрадовић оценили су у Новом дану да је ситуација око афере "Недељник" "потпуно јасна". Јањић истиче да нема дилеме ко је наручилац, а Обрадовић нема дилему да је комуникација пресретана. "Сад, на који начин, која техника је коришћена и ко је наручилац би ваљало добро проучити, јер мислим да ово већ постаје озбиљно и опасно и по новинаре и по јавност уопште", каже Обрадовић, док Јањић додаје да је "ово пример како се државни ресурси употребљавају у политичке сврхе".
Министар одбране Александар Вулин је у изјави достављеној Тањугу реаговао на ауторски текст Драгана Шутановца који није објављен ни у једном медију, већ га је бивши министар одбране нудио на објављивање главном уреднику Недељника Вељку Лалићу, о чему су се договарали електронском преписком.
Опозиција захтева смену министра одбране Александра Вулина због очигледних доказа да је имао увид у електронску преписку Недељника и Драгана Шутановца, док новинарска удружења траже од тужилаштва да истражи сумње о прислушкивању.
Јањић каже да је очигледно ко је корисник те услуге, као и да нема дилеме око наручиоца.
"Апсолутно, једини корисник је министар, ту нема дилеме око наручиоца, он је користио информацију. Ако држава заиста трага за тим ко је пресрео информацију, треба да пита саму себе, одакле је њен министар добио информацију која је пресретена. Било да је користио приватне службе или државне, свакако је то урадио на начин који није прихватљив", каже Јањић.
Вукашин Обрадовић мисли да је ствар потпуно јасна.
"Нема никаквих дилема да је пресретана комуникација између бившег министра и главног и одговорног уредника Недељника. Сад, на који начин, која техника је коришћена и ко је наручилац би ваљало добро проучити, јер мислим да ово већ постаје озбиљно и опасно и по новинаре и по јавност уопште", каже Обрадовић.
Јањић истиче да је у питању прекршај, која год техника да је коришћена.
"Откуд министру право да користи приватне изворе да би се обавештавао о нечему, а ако су државне службе, онда за то мора да постоји неки јавни интерес, неки захтев за прислушкивањем. Ствари су врло јасне. Мислим да је ово само један у низу догађаја који показују како се државни ресурси употребљавају у политичке сврхе", каже он.
Јањић додаје да је то "огроман проблем који оптерећује јавни живот у Србији".
"Драстична злоупотреба државних органа", каже он.
Обрадовић је апсолутно сигуран "да се неко у овој држави бави и критички настројеним новинарима и опозиционим политичарима".
"Мислим да је прилично наивно очекивати од државе која прислушкује и пресреће разговоре да она сама испитује себе и доказује своју кривицу", каже, додајући да би требало формирати независно анкетно тело које би се бавило оваквим случајевима.
Јањић додаје да имамо формиране независне контролне органе који би требало да воде рачуна о оваквим стварима.
"Ово је заиста једна крупна ствар која се, нажалост, не види довољно у нашим медијима и у нашем јавном дискурсу", каже он.
Обрадовић је испричао да је и сам био актер једне ситуације која подсећа на ову.
"Ову случајеви показују само врх леденог брега. Треба се позабавити овом темом, јер очигледно да и овај случај показује да имамо основа да сумњамо да се велики број људи налази под тзв. мерама и питање је када ће те информације бити коришћене и у које сврхе", каже Обрадовић.
Јањић истиче да су новинари увек били прислушкивани на неки начин.
"Али, у нека ранија времена су прислушкивани пре свега зато што су били у контакту са разним безбедносно занимљивим особама. Овде, међутим, имамо све више случајева где су новинари прислушкивани због онога о чему ће да пишу. Не можемо да замишљамо да живимо у идеалном свету где нико никога не прислушкује, али се тежи да се то некако уради законски, да се зна шта се не сме. То је увођење диктатуре идеја, ви хоћете да наредите шта сме да се прича, а шта не", сматра Јањић.
Обрадовић додаје да "имамо власт која жели апсолутно да контролише све медије".
"Када имате такав систем, такав однос према медијима, наравно да ће се примењивати сва средства према оном малом броју критички настројених медија. За мене лично, све што се сада десило не представља никакво изненађење, јер ова власт жели да контролише информације. Медији су њен крвоток, трудиће се да држи под контролом што је могуће више и редакција и информација. Ово што се десило представља суштински однос власти према независним медијима", рекао је Обрадовић.
Јањић истиче да ту има нечега што би могао да опише као "потпуни аматеризам".
"Захваљујући неспособности, да се благо изразим, ми имамо у јавности очите доказе да држава прислушкује. Ти докази морају да буду третирани, од суштинског је значаја да се ово процесуира, да се види зашто се догодило", каже Јањић.
Обрадовић сматра да се ради о "неспретности, али и да говори о бахатости власти".
"То нас посебно забрињава. Јер кад ви себи дозволите да без претходне контроле изађете у јавност са једним коментаром текста који није објављен, то говори о самој природи власти. То показује да се ова власт не либи ниакквих метода када су у питању политички противници. Ова власт је медије претворила у политичке противнике, то је суштински наш проблем. Имамо проблем са влашћу која на медије не гледа као на четврти стуб демократије, него четврти стуб власти - ту су медији да помажу власт, а не да информишу јавност", каже он.
Истиче да се "она у складу са тим и понаша - као власник свих медија у Србији".
"А када имамо неку немирну децу, онда их дисциплинујемо на разне начине. То је, чини ми се, суштински проблем ове власти и медија у Србији - власт посматра медије као средство да се дође на власт и да се остане на власти што више", каже Обрадовић.
Са тим се слаже и Јањић.
"Медији се доживљавају као алат за одржавање на власти", каже Јањић.
Родић: Није немогуће доћи до онога ко генерише напад, али је тешко
Стручњак за информациону безбедност професор Бошко Родић рекао је у разговору за Н1 да је све актуелнији проблем информационе безбедности.
"Када је у питању пресретање, још седамдесетих година мој професор је говорио о тзв. пасивном нападу. То је пресретање, прислушкивање и претицање. У његовој причи, то је један од најподмуклијих напада, где ми тешко, скоро никако не можемо наћи оног ко нас напада", каже он.
Истиче да није немогуће доћи до извора оног ко генерише тај напад, али да је јако тешко.
Како је рекао, законска ограничења су јако проблематична.
"Тек пре можда пет, шест година је изашао Законик о информационој безбедности, до тад га Србија није ни имала. Добар је, боље икакав, него никакав", каже он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.