Вести
21. 02. 2020.
Број прекршаја Кодекса новинара порастао 17 одсто
Тамара Скроза: Медији траже све крвавије садржаје
Током последњих шест месеци прошле године Кодекс новинара Србије прекршен је у 5.057 текстова, што је 17 одсто више у односу на 2018.
Како показује мониторинг Савета за штампу, међу посматраних осам дневних листова предњачи Ало са 1.266 прекршаја, а прате га Курир (1106), Српски телеграф (864) и Информер (667).
Посматрани медији најчешће су се оглушавали о Кодекс износећи претпоставке као непобитне чињеница, али кршећи претпоставку невиности и угрожавајући достојанство жртве, не устежући се при томе да јуре за скандалозним насловима чак и када су у фокусу текстова била деца.
Коментаришући последње податке чланице Комисије за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза истиче да медији траже „све крвавије садржаје“.
– С једне стране стоји та фамозна прича о тиражу. Ако сте једног дана на насловној страни имали псовку, сутрадан желите да имате још нешто горе јер сте себи подигли лествицу. Са друге стране, ми не можемо од медија да очекујемо да буду много другачији од окружења у коме живимо. А живимо на јавној сцени у којој су псовке, претње и клетве постале уобичајене – истиче Скроза.
Због кршења Кодекса новинара Савет за штампу прошле године реаговало је и два наврата, и то приликом извештавања о отмици малолетне М. К. из Ниша, као и приликом кампање које су панчевачки медији месецима водили против новинара Ненада Живковића.
У текстовима и прилозима објављеним на порталу епанчево и на ТВ Панчево Живковић је називан најпогрднијим именима због чега је поднео укупно четири тужбе.
На питање Данаса како изгледа када се нађете у вртлогу негативе кампање, Ненад Живковић каже да је цела прича била оркестрирана из медија који су под контролом СНС-а у Панчеву и уследила је након што је одржао говор на скупу Један од пет милиона.
– То је била покушај да се дискредитујем у локалној и широј јавности, у чему нису успели. Не искључујем могућност да су очекивали да се неки неупућени, лаковерни грађанин обручана на улици са новинарем за кога је у медијима чуо да је страни плаћеник и усташа, непријатељ Србије – каже Живковић, додајући да га не чуди што се Кодекс новинара све бруталније крши јер на једној страни „неодговорним новинарима не прете никакве санкције а на другој постоји општи тренд у новинарству да се све скандализује, без вођења рачуна о елементарној људскости“.
Поред кампање против новинара Живковића, Савет за штампу реаговао је и због непрофесионалног извештавања о отмици девојчице М.К. из Ниша, када су медији чак пренели исказ оптуженог Нинослава Јовановића.
Проблематично извештавање о отмици М.К. није изолован случај. Подаци Савета за штампу показују да се значајан број прекршаја кодекса новинара (417) односи се на текстове о малолетним лицима који су или откривали идентитет жртве или на неки начин угрожавали њено достојанство, излажући тако малолетнике додатној виктимизацији.
– Дешава се да неки медији пише о малолетници коју је злостављао очух и онда објави слику куће у којој се дешавало насиље. Или се објаве имена чланова породице. На тај начин јасно се открива идентитет жртве – каже Скроза.
Кривична пријава
Београдски центар за људска права поднео је Републичком јавном тужилаштву кривичну пријаву против Н. Н. лица из Вишег јавног тужилаштва у Нишу односно полицијских службеника Министарства унутрашњих послова, зато што су медијима открили садржај исказа Нинослава Јовановића који је осумњичен за отмицу малолетне М.К. Како објашњава Лука Михајловић из БЦЉП-а, за сада нема информације да је било шта урађено поводом ове пријаве. „Једном службеном лицу би морало да буде јасно какву штету жртви може да нанесе одавање оваквих података. Ово није усамљен случај а начин да се томе стане на пут јесте да се покрену кривични поступци. Није тешко установити ко је могао да пренесе информације из истраге медијима. Одговорни морају бити кажњени и тако шаљете поруку да је то забрањено поготову ако су у питању малолетна лица“, каже Михајловић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.