Вести
22. 02. 2020.
У Медија центру конференцијом обележен Европски дан жртава криминалитета
Сензационализам додатно виктимизује жртве
“Однос према жртвама је заиста тест за све нас, а то је недавно показао и случај отмице девојчице Монике К., који је био вишеструки тест како за државне органе, тако и за многе друге субјекте у друштву, а пре свега медије” – рекла је Наташа Новаковић из Мисије ОЕБС-а у Србији.
ОЕБС као партнер Министарства правде реализује пројекат “Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела” који финансира Европска унија.
Она је на конференцији за медије којом је петнаести пут обележен Европски дан жртава крминалитета констатовала да је последица сензационалистичког извештавања у овом, као и у многим другим случајевима секундарна виктимизација жртве, и да то хумана, демократска друштва не смеју да дозволе.
Податак да у Евопи на годишњем нивоу око 75 милиона људи постану жртве криминала забрињава, али и опомиње да државе и свако друштво овом питању морају да посвете још више пажње. Један од одговора на нарастајући криминал је и Директива Европске уније о правима жртава, подсетила је Уна Кели, програмска менаџерка у сектору правосуђа Делегације ЕУ у Србији.
“Европски стандарди захтевају пуно препознавање и поштовање права жртава у погледу људских права, а нарочито поштовање њихове безбедности, достојанства, приватности и заштите права породице, као и препознавање негативних ефеката на жртву криминала” – рекла је Кели.
Наводећи мноштво примера у којима су медији извештавајући о жртвама кршили Кодекс и право достојанства жртве, новинарка Тамара Скроза навела је да је поводом случаја писања о отмици девојчице Монике Комисији за жалбе Савета за штампу, чији је и она члан, поднето чак 14 жалби, што је рекорд од када ово саморегулаторно тело постоји.
Приказивање стравичних слика, изношење ужасавајућих детаља о стању жртве и злоупотреба емотивног стања жртве или њене породице супротно је и професионалном и етичком кодексу, рекла је Скроза, али и указала да кривица није само на новинарима већ често и на онима који такве информације достављају медијима.
Да Кодексе не крше само новинари, већ и људи из правосуђа, вештаци, па и представници других државних институција, констатује и психотерапеуткиња Биљана Славковић за коју је то знак да је преузимање професионалне одговорности нужно у свим сегментима. „Многобројни примери показују да се друштво суочава са правом спиралом насиља и да при томе није спремно да се на адекватан начин односи према жртвама“ – каже Славковић и истиче да је један од разлога и тај што је у Србији фокус и даље на насилнику, док се сама жртва маргинализује.
„Недовољна сензибилизација јавности проистиче и из недовољно знања, а познавање права представља најбољи пут за њихово остварење“ – нагласила је др Милица Колаковић Бојовић, експерткиња ангажована и у изради Националне стратегије за унапређење положаја жртава. На ово је указало и иницијално истраживање јавног мњења урађено у оквиру пројекта „Подршка жртвама и сведоцима кривичних дела у Србији“ које је показало да грађани Србије недовољно познају проблематику подршке жртвама и сведоцима, права које они имају и начине њиховог остваривања, а уједно имају и низак степен сензибилизације у односу на жртве тешких кривичних дела.
Испитаници као жртве криминала у највећој мери (30,8%) препознају оне који су материјално оштећени, док је,примера ради – жртве сексуалног насиља навело само 2,9%. Готово трећина (27%) испитаника је рекло да не зна ко се сматра жртвом криминала, а 37,5% не зна која права имају жртве и сведоци криминала. Четвртина грађана сматра да у Србији не постоје службе које пружају подршку жртвама криминала, а од оних испитаника који кажу да знају да у Србији постоје службе за подршку жртвама и сведоцима, 47,3% као ту службу наводи полицију. Као главни разлог непријављивања кривичног дела, 2/3 испитаника наводи страх и неповерење.
Све ово узето је у обзир при изради Националне стратегије која уз оснивање Националне мреже за подршку жртвама подразумева и дефинисање контакт тачака у полицији и судству на којима ће жртве добити све основне информације о правима и подршци на коју имају право, увођење аудио-видео опреме која ће обезбедити давање исказа без директног контакта жртве и окривљеног и низ механизама који ће допринети стварању свеобухватног система подршке жртвама и сведоцима кривичних дела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.