Вести
28. 02. 2020.
Саслушање Асанжа: Учествујем у процесу таман колико учествујем док гледам Вимблдон
У првој недељи саслушања Џулијана Асанжа показало се да и у судници он има исти третман који је довео до тога да и даље делује дезоријентисано и истраумирано. Није му дозвољено да седи са адвокатом, изолован је иза непробојног стакла, што је представница Репортера без граница упоредила са кавезима на суђењима у Азербејџану
Да је саслушање Џулијана Асанжа у судници Вулвич краун у Лондону поводом захтева америчке владе за његово изручење, које је почело у понедељак, 24. фебруара, позоришна представа, могли бисмо мирне душе рећи да се у публици тражила карта више – без које су остајале и ВИП званице, укључујући, у једном тренутку, и чланове одбране самог Асанжа.
Између осталих, својим присуством у судници подршку Асанжу пружили су припадници међународних организација за помоћ новинарима, попут Репортера без граница, чланови различитих ПЕН подружница, поједини европски парламентарци, као и људи из Асанжове организације Викиликс.
Испред суднице су свакодневно организовани протести који су окупљали људе са најразличитијих страна, тако да су у једном тренутку говорили и дива британског дизајна Вивијен Вествуд, бивши министар финансија Грчке Јанис Варуфакис и суоснивач рок групе Pink Floyd Роџер Вотерс.
Представници протеста названог „Жути прслуци“ из Француске уручили су један прслук Асанжовом оцу.
Протести су одржани и у другим европским градовима, при чему је, судећи према новинарским извештајима, најмасовнији био онај у Барселони.
Третман непримерен развијеним демократијама
Као што је Цензоловка већ писала, Сједињене Америчке Државе траже од Велике Британије изручење Џулијана Асанжа окривљујући га за шпијунажу и тврдећи да је откривањем извора у објављеним документима те изворе довео у „озбиљну и непосредну опасност“.
Асанжова одбрана и већина међународних организација које се залажу за слободу изражавања, укључујући и оне у Америци, као што је Amnesty International, сматрају да је у питању политички мотивисан процес. Они указују на чињеницу да САД немају закон који штити узбуњиваче који објављују информације од посебног јавног значаја, те да би, ако буде осуђен, Асанж могао да заврши са затворском казном и до 175 година.
Судећи према сведочењима очевидаца, од којих су неки о потезима у судници у редовним интервалима извештавали на друштвеним мрежама, Џулијан Асанж је деловао „убледело“, „дезоријентисано“ и „истраумирано“.
Таквом утиску свакако је допринела и чињеница да је током сва четири дана саслушања Асанж од осталих у зачељу суднице био одвојен дебелим стаклом, које је у једном тренутку директорка британске канцеларије Репортера без граница Ребека Винсент упоредила са кавезима какве је виђала на суђењима у Азербејџану – „потпуно непримереним развијеним демократијама“.
И други посматрачи се слажу с оценом да је такав третман одговарајући само за тешке преступнике, у које Асанж не спада. Према истом извору, физичка локација Асанжа је толико бесмислена, да су од четири дана, два почела а да у судници нису регистровали да Асанж још увек није присутан.
Лисице, претресан до гола, одузета документа
Асанжов правни тим је одмах тражио да му се омогући да седи уз своје адвокате, тврдећи да под садашњим околностима он нема приступ својим правним заступницима, што је подржао чак и тужилац.
Судија то ипак није одобрио, што је, како преноси Гардијан, Асанж прокоментарисао реченицом да у свом саслушању учествује таман колико и у мечу на Вимблдону. Његов правни тим је уложио и друге жалбе, укључујући наводе да су Асанжу руке биле у лисицама 11 пута, да је претресан до гола два пута, да га около „носе“ уместо да му дозволе да хода и, можда најозбиљније – да су му одузета правна документа.
Од нових детаља, одбрана је током саслушања изнела податак да је Асанж био забринут због тога што ће „трећа страна“ (Der Freitag, немачке новине) објавити имена америчких сарадника које Викиликс није изнео у јавност, да је због тога лично звао Хилари Клинтон, која је у то време била државни секретар, и тражио хитан разговор. У Белој кући су му одговорили да се јави за неколико сати.
Тужба је све време покушавала да објасни да се на Асанжа не односи међународно хуманитарно право, чему се његов правни тим и међународне експертске организације аргументовано противе.
Након трећег дана у судници, огласио се и бивши министар спољњих послова Аустралије Боб Цар. Гостујући у једној од најпопуларнијих јутарњих радио-емисија рекао је како је време да влада његове земље – врати Асанжа кући.
Чуло се и то да ће адвокати тражити од Француске да Асанжу пружи азил. Ова идеја, коју подржавају Репортери без граница са седиштем у Паризу, базира се, између осталог, на чињеници да његов син већ живи у тој земљи и да ту постоје канцеларије Викиликса.
Након четири дана интензивних саслушања, Асанж је поново у затвору Белмарш. Процес ће се наставити 25. марта. Ако све буде ишло по плану, од 18. маја до 5. јуна ће се узимати искази сведока, док се коначна пресуда може очекивати у августу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.