Вести
27. 03. 2020.
Под велом бриге продубљују јаз међу генерацијама: Увредљиви коментари о старима последица изјава државних функционера
Увредљиве и окрутне поруке на друштвеним мрежама потврђују колико су предрасуде о старима јаке и дубоко укорењене, а понижавајући однос према њима, који је увек постојао, у време коронавируса додатно је наглашен. Званичници, правдајући то бригом, импутирају старима да су одговорни за исход епидемије у Србији
„Нећете ни осетити разлику, старији људи свакодневно умиру. Још један мање.“ „Све је у реду јер умиру само старци.“ „Имала је 80 година. Сада идемо у куповину.“
Ово су само неки од коментара који се последњих недеља шире Твитером у Француској, САД, Енглеској, а ни Србија није одолела вређању старијих. И поред тога што је Твитер 5. марта у своја правила додао забрану говора мржње због старости, инвалидитета или болести, бројни увредљиви твитови остали су на тој мрежи – од оних који поручују „бумери су паразити нашег друштва“ или „превише паразита убија домаћина“, позивајући се на старије људе, до окрутних порука у нади да ће коронавирус „убити све бумере пре избора у САД 2020“, пише лондонски Телеграф.
Babu boomers је назив за генерацију рођену између 1946. и 1965. године у Сједињеним Америчким Државама. Под тим хаштагом или под хаштагом OK boomer могу се наћи и твитови који се односе на америчке унутарстраначке изборе.
Према статистици CNN-а, скоро 70 одсто гласача у Флориди, Аризони и Илиноису има више од 50 година и припада најризичнијој групи када је коронавирус у питању, што је искоришћено за напад на старију популацију.
„Болест ће убити бумере након што су показали да су превише пута гласали за погрешне људе.“
На мноштво погрдних примедаба и говор мржње према старијим особама на друштвеним мрежама, скренула је пажњу и Дуња Мијатовић́, комесарка за људска права Савета Европе.
„Била сам шокирана када сам на Твитеру видела окрутне и дехуманизујуће хаштагове према старијима или манифестације таквих осећања које је забележила француска невладина организација Les Petits des Pauvres. У време када је Европи, можда више него икада раније, потребна солидарност међу генерацијама, такве изјаве су несносне и наглашавају потребу европских држава да се боре против ове врсте дискурса и припазе на опасност од таквог става“, наводи се у тексту.
Стари људи – дежурни кривци на конференцијама за новинаре
Иако је на домаћој мрежи далеко већи број твитова који промовишу солидарност са старим људима, за које је утврђено да су посебно осетљиви на Ковид 19, има и оних који показују потпуну неосетљивост за њихову судбину:
„Коронавирус је једна обична глупост… плус обично умиру стари људи који су већ критични.“ „Код деце до 10 год 100% излечивост, а најугроженији су стари људи преко 65 год… паника без разлога.“
Дискриминација старих људи у јавном простору, за Тамару Скроззу, новинарку и чланицу Комисије за жалбе Савета за штампу, није ништа ново јер „ејџизам“ одавно постоји на друштвеним мрежама и у медијима.
Она оцењује да је наше друштво врло дискриминаторно када су у питању људи различитог узраста, а сада се генерацијски јаз додатно продубио захваљујући необазривим изјавама државних функционера.
„Похвално је што власт брине и води рачуна о старим људима, и што је упозорила да су они нарочито осетљива група, али није добро што се они виде као кривци на свакој конференцији за новинаре. Перципирају се као бреме, као нека створења која треба дисциплиновати, а онда људи на друштвеним мрежама и медији вођени егзистенцијалним страхом преузимају тај наратив. Дакле, државни функционери под паролом да чувају старије људе, заправо их таргетирају“, оцењује Скрозза.
Нехумани твитови и говор мржње ни за повереницу за заштиту равноправности Бранкицу Јанковић нису изненађење. Она напомиње да претходних година континуирано указује на то да „дискриминација старијих и ’ејџизам’ постају све више изражени у савременом друштву које велича култ младости и лепоте по сваку цену“.
Јанковић додаје да та глобална појава није заобишла ни наше друштво, те да људи олако износе генерализоване, увредљиве и недопустиве коментаре, који, нажалост, само потврђују колико су предрасуде и стереотипи о старијима дубоко укорењени и јаки.
„Тешка ситуација у којој су се нашли готово читава Европа и свет, само је додатно појачала и продубила те предрасуде. Неки су пустили себи на вољу да говоре колико су им други и другачији небитни и мање вредни и не презају да то и јавно изнесу. Често ни сами нисмо свесни да о њима говоримо као о ’роби којој је истекао рок трајања’, а то не само да је недопустиво него је и дубоко нехумано. Нико од нас није изнад других, нити има право да одређује колики животни век је прихватљив и довољан. Међутим, када се спустимо на индивидуални ниво, долазимо до парадокса – моји родитељи треба да живе, али глобално гледано, није страшно ако туђи родитељи умру. Дакле, пре него што откуцамо нешто овако, треба да пођемо од себе: да ли заиста мислимо да су наше маме и тате, бабе и деде, живели довољно? Или суштинско питање: како бисмо се осећали да ми имамо неке године, а неко нас само ’отпише’ својим коментаром“, наглашава за Цензоловку Бранкица Јанковић.
Неколико грађана се због таквих објава телефонски обратило повереници, али нису подносили притужбе. Повереница сматра да је вређање и стигматизација старих људи показатељ одсуства разумевања и толеранције, међусобног поштовања, солидарности, па и здравог разума.
„Старији нису издвојени у мерама за сузбијање ширења епидемије као посебно угрожена категорија становништва да би неко ликовао над њиховим могућим страдањем од болести, већ да би се они што боље заштитили од могуће заразе. Колико последице таквог начина размишљања могу да буду страшне, видимо у ономе што су медији пренели да се десило у Шпанији, где су старији остали сами, без подршке и помоћи медицинског особља у дому за старе, услед чега су неки од њих преминули“, указује Јанковић.
Страх и паника са насловних страна
Српски медији су пак, како сматрају наше саговорнице, овога пута у великој мери показали свест и одговорност приликом извештавања о коронавирусу. Бранкица Јанковић напомиње да медији треба да се придржавају свог етичког кодекса, као и закона и Устава наше државе, да извештавају објективно, правовремено и непристрасно.
Тамара Скрозза оцењује да су таблоиди одговорнији него што је очекивала и да нема много кршења права на приватност, али да поједини листови својим објавама шире неоправдани страх.
„На насловној страни листа Ало пре неки дан су приказани мртвачки ковчези у Италији, са насловом ‘Пензионери, не излазите из кућа’. То је велики удар на психу људи, а сви смо већ застрашени и узнемирени. Медији треба да пишу реално о свакој ситуацији, а не да сеју додатни страх и претварају ситуацију у апокалипсу, јер то погодује узнемирености читавог друштва, несташицама и неоправданој паници“, оцењује Скрозза и додаје да власт не реагује на овакве објаве, док је врло агилна када је ширење лажних вести на друштвеним мрежама у питању.
„Наши старији грађани треба да буду третирани равноправно и не треба их представљати као жртве, као потенцијални терет за друштво или здравствени систем“, истиче Бранкица Јанковић и додаје да су мере које се односе на њихову заштиту неопходне, те да је добро што су надлежни организовали волонтерске сервисе у локалним заједницама за помоћ старијима за набавку хране и лекова, и телефоне за психолошку и другу подршку.
ВАНРЕДНО СТАЊЕ НЕ СМЕ БИТИ ИЗГОВОР ЗА ДИСКРИМИНАЦИЈУ
Коментаришући ускраћивање основних људских права у ванредном стању, Бранкица Јанковић каже да оно омогућава суспензију одређених права, али да то не значи да се било чија права могу неограничено и произвољно нарушавати.
„Овде говоримо о потреби спасавања људских живота и ту треба водити рачуна шта је урађено за нечије добро. У овом тренутку није могуће проценити да ли је свака мера била сразмерна циљу који се желео постићи. Засад сви релевантни показатељи указују на то да су ове и овакве мере потребне. Разумем да никоме није лако да се одрекне неких својих устаљених навика и да је тешко навићи се на привремену забрану кретања, али ова ситуација показује колики је значај основних људских права за све нас и колико можда нисмо ни били свесни шта она значе. Да не говорим о значају међусобног поштовања, разумевања и толеранције – ми смо о томе много говорили у редовним околностима. Ванредно стање наравно не сме бити изговор за дискриминацију по било којој основи“, закључује повереница.
Коментари (1)
Остави коментар29.03.
2020.
Под велом бриге
Ја сам новинар - ветеран ,још увек активна и надам се да ће тако остати и после овог зла које хара по целој планети ...Колегиница пише о чистој истини , о неразумевању старих ...Једна је од ретких која се позабави овом темом , и то баш сада , никад није касно ,а чињеница је , како су говорили , наши , раније , поштовани стари : "С вако зло има своје добро !" Тако се деси да и даље ,баш ово важи . Мој наклон драга колегинице ...Н.Дринска ( члан УНС-а)
Одговори