Вести

07. 04. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

За Београд – по вести: Централизација информисања погубна по локалне медије, који губе сврху постојања

Пут до информација новинарима локалних медија онемогућава се од дана када се први заражени коронавирусом појавио у Суботици. Слично је и у Нишу, Крагујевцу, Панчеву, Бечеју... Новинари се аутоцензуришу да не би прошли као Ана Лалић, док се међу грађанима уместо тачних вести шире гласине, дезинформације и – страх

У Србији нема цензуре, сваком је загарантовано право на слободу мишљења и изражавања, као и право на обавештеност.

Ове одредбе из Устава Србије очигледно су само мртво слово на папиру. Бојазан медијских радника, стручњака и европских представника да ће прошлонедељни Закључак Владе бити оружје у обрачуну са медијима – врло брзо се показао као тачан јер је само дан након ступања те одлуке на снагу, Ана Лалић, новинарка портала Nova.rs, приведена због текста о условима рада у Клиничком центру Војводине.

Ана Лалић је после бурних реакција јавности пуштена, али се пројекат контроле и централизације информација и пре и после тога успешно спроводи широм Србије. Локални новинари и новинарке тешко долазе до података, који су током ванредног стања и тренутне здравствене кризе још драгоценији. Ускраћивање тих информације широм Србије само буди страх и неповерење према институцијама.

Лесковац: Страх већи без информација

Медији у Лесковцу су након доношења закључка обавештени да више неће моћи да добијају информације од Градског штаба, већ да треба да се за све податке обрате Влади Србије.

Недостатак званичних информација почео је да се осећа и у овом и у околним градовима, што доводи до ширења спекулација, каже за Цензоловку Љиљана Стојановић, главна и одговорна уредница портала Југпрес.

„Страх је још већи када немате информације. Мени стижу поруке грађана који су уплашени и траже да им потврдимо информације, а ми то не можемо увек“, сведочи наша саговорница и додаје да међу новинарима такође постоји бојазан од санкција.

Крагујевац: Клинички центар прави селекцију медија

Крагујевачки портал Прессек је након закључка Владе остао ускраћен за релевантне информације из Института за јавно здравље Крагујевац, институције која им је била једини извор података, јер им је речено да више неће моћи од њих да добијају статистику.

Ипак, чим је одлука повучена, након бурне реакције јавности, према речима Марије Обреновић, новинарке Прессека, из те институције је поново почео да им стиже детаљан извештај о броју тестираних и заражених пацијената.

Прессек до сада није могао да из Клиничког центра добије информације, а у петак, 3. априла, та здравствена установа је први пут од почетка епидемије објавила број хоспитализованих пацијената и особа на респиратору, њихов пол и територију са које долазе.

Како сведочи наша саговорница, од почетка ванредног стања, градоначелник Радомир Николић је одржао само једну конференцију за медије, на којој се није појавио директор Клиничког центра Крагујевац.

Обраћање медијима уследило је након што су се бројне локалне медијске куће, али и дописници националних медија из Крагујевца, обратили и градоначелнику и другим институцијама отвореним писмом протестујући због тога што не успевају да остваре контакт са надлежнима у Клиничком центру. Затражили су редовну дневну комуникацију градске власти и новинара. То им је обећано, али обећање није поштовано.

„Клинички центар је селектовао медије, па је Радио-телевизија Крагујевац добијала податке. Мислим да затвореност институција и централизација информација нису никакво решење, него баш обрнуто – потпуна отвореност установа за медије и грађане. Људи су у овој ситуацији гладни локалних информација и то им треба омогућити“, наводи Марија Обреновић.

НИШ: ЉУДИ ВЕРУЈУ ДА СЕ МНОГЕ СТВАРИ ПРИКРИВАЈУ

Због неинформисања јавности, расте страх и неповерење грађана и грађанки и на југу Србије. Гордана Бјелетић, уредница Јужних вести, упозорава да се не може објављивати само број умрлих и заражених, јер људи нису статистика.

„Замислите да је објављено да на југу тренутно нема тестова, али да власт ради на томе и да ће их бити у наредном периоду. Истину би грађани прихватили, а ћутање је довело до панике. Људи зато сада верују да се и многе друге ствари прикривају. Све више њих не верује властима, а у овој ситуацији, када од њих зависимо још више него иначе, заиста верујем да би требало да се пресаберу и третирају нас као грађане способне да разумно формирају ставове на основу истинитих информација које ћемо добијати“, сматра наша саговорница.

Она оцењује да је закључком Владе покушано да се укине право лекарима, градоначелницима и многим другима чија је то обавеза да одговарају грађанима, и истиче да власт не може да грађанима укине право да питају.

„Наш дописник из Београда свакога дана добија много питања. То нису само питања грађана са југа Србије, са територије са које ми извештавамо, што показује колика је глад за информацијама и колико тога људи не знају, а важно им је. Наравно да не успева да добије одговоре, јер је немогуће очекивати да чланови Кризног штаба буду упућени у све што се дешава у другим градовима. Добијамо десетине порука забринутих грађана. Кажу да је на Инфективној клиници са симптомима коронавируса челник једног великог колектива, чији сви запослени и даље раде. Сумњам да су они у Штабу у Београду икада чули о овом и другим сличним примерима, да су уопште упознати с тим како се мере које доносе примењују у пракси. Морао би да постоји неко у Нишу ко ће данас грађанима да каже шта се дешава, што је најважније – које су мере предузете“, истиче уредница Јужних вести.

Гордана Бјелетић сматра да власт нема осећај за право јавности да зна и да би истинити и правовремени подаци морали да буду доступни свима. Она закључује да ће се редакција Јужних вести као и до сада трудити да грађанима обезбеди поуздане информације, али сматра да у овој ситуацији оне неће увек бити правовремене, јер дуге провере из незваничних извора трају.

Бечеј: Новинари не могу да дођу ни до основних података

Ана Аћимов, новинарка портала Мој Бечеј, истиче за Цензоловку да новинари нису могли да дођу до основних информација – да ли запослени у здравственим установама имају довољно маски и рукавица, у којој се мери грађани јављају лекарима ако посумњају да су инфицирани коронавирусом, као и да ли има заражених у њиховој општини.

Она додаје да су надлежне здравствене установе на локалу и у округу, од којих су тражили одговоре, прво пребацивале надлежност једна на другу, да би им на крају саопштили да за конкретне информације питају представнике власти на редовној конференцији за новинаре у Београду.

„Незванично нам је и потврђено да је установама још на почетку забрањено да одговарају на питања новинара. Искључиво се шаљу саопштења, очигледно претходно одобрена од надлежних у Влади. Свакодневно пратимо званичне податке са сајта цовид19.рс, а на конкретна питања нам и даље не одговара ни портпарол полиције, као ни Министарство здравља. Забрињава нас што је сајту цовид19.рс престало објављивање пресека стања заражених по градовима и општинама, где смо пратили да ли има заражених у нашој општини“, каже наша саговорница.

Локални медији, истиче Ана Аћимов, потпуно губе сврху свог постојања, а грађани остају ускраћени за важне информације, што је недопустиво у демократском друштву.

Панчево: Посебан третман режимских медија

У Панчеву здравствене установе такође не сарађују са медијима, већ их упућују на адресу Института за јавно здравље Батут у Београду, одакле на позиве не одговарају. Ни у другим државним службама нису вољни да одговоре на питања локалних новинара.

„Послао сам више мејлова Министарству здравља са питањима везаним за Панчево, али одговор никада нисам добио. Информације о броју заражених на подручју Панчева узимамо са сајта ковид19 и на сајту Канцеларије за ИТ и е-управу, али се оне информације о броју заражених више не ажурирају. Такође, користили смо и изјаве званичника. Мислим да би на мејлове морао неко да одговара, и да подаци буду ажурни и доступни. Грађани у локалу желе информације“, истиче Александар Стојковић, уредник информативног садржаја панчевачког портала 013 инфо.

Ипак, као и у неким другим градовима, и у Панчеву поједини медији имају посебан третман. Тако прорежимски портал епанцево, који је прошле године водио незапамћену кампању против новинара Ненада Живковића и због тога зарадио чак девет опомена Савета за штампу, има ажуриране податке о броју заражених људи у Панчеву и броју оних који су под надзором.

У текстовима се, међутим, не наводи извор информација, па се само може нагађати од кога их добијају.

Суботица: Власт говори кад хоће, а не када новинари питају

Закључак Владе Србије Наталија Јаковљевић, новинарка суботичког портала Маглочистач, схватила је као  додатну меру за увођење потпуне цензуре на локалном нивоу. Она каже да су информације у Суботици о коронавирусу већ централизоване и да двосмерна комуникација не постоји.

„Оваква цензура је у многим локалним срединама већ одавно успешно спроведена. Сада су све вести централизоване, што значи да ће локалним медијима, који професионално обављају свој посао, једино остати да преузимају вести са државног нивоа. Питање је да ли ми на локалу уопште можемо очекивати било какве одговоре на наша питања“, каже Наталија Јаковљевић за Цензоловку.

Представници власти се, према њеној оцени, обраћају медијима „када они то хоће, а не онда када ми имамо нешто да их питамо“, а ексклузиве су подељене медијима који су блиски локалној власти. Ипак, она истиче да ће као и до сада професионално обављати посао, ослањајући се искључиво на проверене и тачне информације, поуздане контакте, стручне и професионалне саговорнике на локалном и ширем нивоу.

„То значи да ће мој посао бити много тежи него раније, али сваки новинар мора да изнађе решење и да својој публици у свакој ситуацији понуди одговоре и битне информације од јавног значаја“, закључује новинарка Маглочистача.

Обрадовић: Хапшењем Ане Лалић послата порука

Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије, које је и позвало Владу Србије да повуче закључак о информисању у време пандемије Ковид-19, каже за Цензоловку да су посебно угрожени локални медији, који неће моћи да добијају информације у свом граду.

„Ако Влада мисли да локалне институције нису довољно обучене да одговарају на питања новинара, онда нека обезбеде обучене људе. Ово што је урађено није добро и чини се да је неспроводиво, а ако буде тако, то ће повећати број гласина и непроверених информација. То није хир новинара, већ је у питању насушна потреба грађана да имају информације у овој кризи“, оцењује Радомировић.

С њим се слаже новинар Вукашин Обрадовић, који сматра да оваква врста „пузајуће цензуре“ власти оставља могућност кажњавања новинара, што се већ и догодило. Истиче да није очекивао овако драстичан одговор власти и привођење новинарке, али да сматра да неће бити више оваквих обрачуна са представницима медија.

„Без обзира на то што је одлука укинута, мислим да је ефекат у доброј мери постигнут. Овим хапшењем колегинице Ане Лалић власт је желела да се пошаље поруку новинарима шта може да им се деси ако не пишу у складу са општим смером који влада у провладиним медијима. То ће, у сваком случају, повећати ниво аутоцензуре и страх код новинара“, оцењује Обрадовић.

Изјаву Ане Брнабић, председнице Владе Србије, да ће се власт још више борити са лажним вестима, наш саговорник види као најаву за изналажење нових начина да што више држе под контролом информације.

„Свакако да нисам поборник лажних вести, али мислим да премијерка и ја не мислимо исто када је борба против дезинформација у питању. Јер, против лажних вести се може борити само правовременим и објективним информисањем, а плашим се да Ана Брнабић не мисли тако“, сматра Обрадовић.

Он упозорава да повлачење одлуке Владе, у пракси неће променити ништа, те да ће наставити да се примењују решења која су у њој предвиђена, с обзиром на то да садашњи систем почива на „високо централизованој технологији контролисаних информација, која ће бити све чвршћа“.

ПРАВО НА ПРИСТУП ИНФОРМАЦИЈАМА МОЖЕ СЕ ОГРАНИЧИТИ САМО ЗАКОНОМ

Организација Транспарентност Србија указала је на то да су, према Закону о заштити становништва од заразних болести, „информисање становништва и здравствених радника“ обавезни да врше „заводи, односно институти за јавно здравље“ и да се та обавеза не може укинути закључком Владе.

Како се појашњава у саопштењу, за време ванредног стања Влада може да доноси уредбе, којима уређује питања из законске материје, па чак и да ограничи поједина уставна права (нпр. слободу кретања), међутим – ни тада није овлашћена да кроз закључке уређује правне односе другачије него што су они уређени прописима.

У организацији сматрају да је Влада вероватно желела закључком да спречи органе локалних самоуправа и здравствених установа да пружају информације медијима, а те мере би угрозиле и спровођење Закона о слободном приступу информацијама.

„Право на приступ информацијама може се ограничити једино законом. Када би се грађанин обратио са захтевом за приступ информацијама нпр. Клиничком центру у Нишу или градоначелнику Ваљева, они не би могли да правно ваљано ускрате информацију позивајући се на закључак Владе“, напомињу у Транспарентности Србија.