Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ово је пандемија, а не рат: Не можете укинути новинарима слободу да извештавају грађане
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

07. 04. 2020.

Аутор: Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Ово је пандемија, а не рат: Не можете укинути новинарима слободу да извештавају грађане

Централизација информисања, каква се спроводи у Србији, не постоји у највећем делу европских држава. „Ако немате слободу штампе, немате демократију“, каже за Цензоловку португалски новинар Александре Мартинс, који мисли да владе које о епидемији говоре као о рату чине то јер је то једина ситуација када слобода штампе може бити оправдано ограничена

Прошлонедељно доношење, па нагло повлачење, закључака Владе Србије којима су за давање информација у вези са лечењем од коронавируса овлашћени само чланови Кризног штаба и они које тај штаб овласти, као и претња свима који „шире дезинформације“ у време ванредног стања, изазвало је узбуну на домаћој медијској сцени.

Наводно покајање премијерке Ане Брнабић због акта Владе који је довео и до хапшења новинарке nova.rs Ане Лалић, међутим, неће решити проблеме које су медији имали и пре него што су ти закључци донети.

Европске државе се такође боре са коронавирусом, као и са вирусима лажних вести и дезинформација који прате ову пандемију, али највећи део њих са цензуром има мање проблема него новинари у Србији.

Португал: Нико не омета рад новинара

Александре Мартинс, новинар португалског листа Publico, у разговору за Цензоловку каже да новинари немају никаква ограничења у свом раду, да је слобода говора и штампе загарантована Уставом, и поред тога што је у тој земљи проглашено ванредно стање – први пут од 1974. године и демократске револуције.

Мада ванредно стање само по себи суспендује нека грађанска права, у Португалу, земљи у којој до 7. априла има готово 12.000 заражених, власт никог не тера у затвор.

„Ниједна рестрикција не омета рад новинара. Напротив, премијер и председник су јасно нагласили да демократија није суспендована и да су мере усмерене на здравство и стратегију борбе против пандемије. Мислим да је ово опасна ситуација за наше демократије, посебно у Европи. Очување људских права представља суштину европског идеала“, истиче Мартинс.

Он мисли да постоји ризик да се неке владе крију иза страха који је произвела ова пандемија, како би посегнуле за мерама које би се наставиле чак и када се све врати у нормалу.

„Ако немате слободу штампе, немате демократију. Неке владе инсистирају на томе да о пандемији говоре као о рату, јер је то једина ситуација када слобода штампе и говора може да буде оправдано ограничена. Ово је пандемија, не рат. То је здравствени проблем, не идеолошки“, каже Мартинс и указује на то да извори информација ни у ком случају нису централизовани и да нема, као у Србији, оних који се једини могу сматрати званичним.

Црна Гора: Препоруке медијима, а не претње

Црна Гора није наредила медијима од кога могу да добијају званичне информације, али је донела препоруку у којој нема претњи хапшењем нити изричитих забрана и у којој се медијима сугерише да „све информације у вези са активностима на спречавању уношења у земљу, сузбијању и спречавању преношења новог коронавируса траже од Националног координационог тела за заразне болести и да своја сазнања пре објаве провере код тог тела“. 

Одлуке као што је она да су званични извори само чланови Кризног штаба, који чини неколико особа, међу којима је и премијерка Ана Брнабић, или пак они које овај штаб овласти, изазива чуђење код Лусије Освалдове, новинарке словачког дневног листа Dennik N.

И у тој средњоевропској земљи, у којој 530 људи болује од коронавируса, боре се са дезинформацијама. Власт покушава да процесуира оне који их шире углавном путем друштвеним мрежа, али новинари без страха могу да разговарају са свима.

„У Словачкој не постоји обавеза да новинари цитирају искључиво наводе овлашћених владиних извора. Чак и у ванредном стању, новинари се обраћају различитим експертима, докторима у болницама, обичним људима, како би сазнали шта они мисле о уведеним ограничењима и како се они носе с тим. Влада свакодневно објављује број новооболелих и не меша се у рад новинара, а све у циљу поштовања демократије. Ипак, можда је и до тога што је ово тек први месец актуелне власти, с обзиром на то да су избори организовани свега неколико дана пре ширења вируса у Словачкој“, објашњава Освалдова.

Холандија: Новинарска независност се не доводи у питање

Холандија је међу 10 земаља у Европи које су највише погођене коронавирусом. Заразило се готово 19.000 људи, а њих 1.867 је преминуло. Томаш Блом, новинар недељника Елсевиер Њеекблад, каже да је криза коју је изазвао вирус до сада утицала једино на економски аспект новинарства, с обзиром на то да је почело повлачење оглашивача из медија, али сами новинари нису суочени с проблемима у извештавању.

„Током кризе као што је ова, у Холандији се и даље примењују нормални закони о медијима. Новинарска независност се не доводи у питање. Штавише, влада тражи да буде обавештена о лажним вестима. Ипак, ова порука је углавном усмерена ка јавности и односи се на велики број сумњивих порука које се деле на друштвеним мрежама. На новинарима је да одлуче који је извор поуздан, а који не. Опасно је то када  влада почне да тврди да има ексклузивитет на поузданост извора. То не мора да буде опасно истог трена, али показује да је цензура на путу“, поручује Блом за Цензоловку.

У Србији су и пре доношења фамозних закључака постојали механизми којима се може спречити ширење дезинформација, али они евидентно нису коришћени.

Ни у Казахстану није централизован извор информација

Политички коментатор из Будимпеште Габор Бодиш рекао нам је да у новим уредбама мађарске власти постоји и одлука којом је ширење лажних вести кривично дело и за које је предвиђена казна и до пет година затвора. Како је објаснио, „уколико неки репортер, новинар, уредник, погрешно тумачи ставове или изјаве Кризног штаба, може да ‘заради’ затвор“.

Због овога су реаговали Репортери без граница, али су указали и на то да многе владе ускраћују приступ званичницима тако што забрањују физичко присуство на конференцијама за медије. Репортери су указали и на то да су Словенија и Чешка Република, између осталог, објавиле да неће имате те врсте конференција.

„Не смеју се дозволити мере које ограничавају медијско надгледање влада“, саопштили су Репортери без граница.

Проблеми са цензуром у Србији ближи су онима у Казахстану него у Холандији или Португалу. Према речима Мерујете Шалбајеве, новинарке Атамекен телевизије из Казахстана, држава има право да регулише масовне медије, те да забрани неки видео или фотографију током ванредном стања.

„Међутим, до сада се нисмо сусрели са таквим случајевима, барем када је у питању канал Атамекен, за који радим. Све изјаве званичника су углавном у вези са владиним мерама и статистичким подацима у вези са оболелима и преминулима од коронавируса. Те податке објављује искључују држава и ти подаци су једини званични. Ипак, ми као медиј радимо у истом ритму, објављујемо вести, проверавајући их као и раније, чак је и програм са вестима продужен због актуелне ситуације. У овом тренутку власт не контролише наше материјале и тешко ми је уопште да замислим тако нешто. Ситуација да се у потпуности централизује објављивање информације водила би у цензуру, а такав сценарио би уједно и отежао било какав развој медија“, закључује Шалбајева за Цензоловку.

Подсетимо и да је Славко Ћурувија фондација упутила захтева да Влада Србије омогући благовремено информисање свих грађана и грађанки у локалним срединама у вези са пандемијом коронавируса. Како се наводи, закључком Владе Србије се практично укида медијско извештавање, а медијима се додељује улога разгласа искључиво оних информација и ставова које Влада сама жели да пружи грађанима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси