Када се 2003. године светлоплави лого појавио на нашим десктоповима означио је први пут да обични корисници могу бесплатно да успостављају аудио и видео позиве преко интернета – и тиме је класична фиксна и мобилна телефонија пренесена у дигитални свет. Ипак, у мају, ова некада свеприсутна видео chat платформа заувек затвара своје „свевидеће око“.

Власник Скајпа, Мајкрософт, објавио је да се платформа гаси 5. маја, након више од 20 година рада, у циљу „поједностављивања комуникацијских услуга за кориснике“ и преусмеравања на своју огромну пословну платформу Teams (где ће се пребацити и преостали милиони корисника Скајпа у наредним данима). У саопштењу поводом гашења, Мајкрософт – који је купио компанију 2011. године за 8,5 милијарди долара – навео је да је Скајп био „неизоставан део савремене комуникације и сведок безброј значајних тренутака“, али да је заправо већ деценију на апаратима за одржавање живота.

Можда се питате: како је толико вољена платформа доживела тако озбиљан пад баш у тренутку када се цео свет пребацио на интернет услед пандемије?

Први део приче је тај да Скајп једноставно није успео да парира сјајнијим конкурентима попут Зум-а или Slack-a, који су искористили глобални прелазак на рад од куће. Друга теорија каже да Скајп није био довољно прилагођен за еру паметних телефона. А према некима, Мајкрософт је свесно потиснуо Скајп на технолошку маргину да би ојачао Teams – и тиме полако елиминисао оригиналног пионира.

Када су 2003. године дански софтверски инжењер Јанус Фријс и шведски програмер Никлас Ценстром основали Скајп, компанија је доживела астрономски успех – до краја 2005. имала је 75 милиона активних корисника.

Први пут је продата eBay-u 2006. за 2,6 милијарди долара, да би већ 2009. већински удео био продат конзорцијуму инвестиционих фондова. Затим су се укључили гиганти: Мајкрософт је 2011. надмашио понуде Гугла и Фејсбука и купио Скајп, у тренутку када је платформа имала око 150 милиона активних месечних корисника и чак 663 милиона регистрованих широм света. Скајп је био толико раширен да је постао глагол – синоним за видео позив.

Ако сте користили Скајп у његовим раним годинама, можда вас и данас ухвати талас носталгије када се сетите оригиналног звона позива или оних шушкавих нотификација које су га чиниле неодољивим.

Од 306 пријава из целе Србије, 78 пројеката је добило средства.
Додељивани су износи од 600.000, 700.000, 900.000, па све до 1.200.000 динара по пројекту.
Просечан износ додељених средстава износио је око 602.500 динара.
Бечејски предлози нису прошли ни праг подршке.

Ко је оцењивао медијске пројекте?

У комисији, која је бројала пет чланова, седела је и Зорана Љубојев, уредница и новинарка ТВ Бечеј, суграђанка из исте средине чије пројекте је такође оцењивала.
Поред ње, члан комисије била је и Драгана Стефановић, ћерка Владана Стефановића, власника „ВТВ д.о.о. Суботица“, у оквиру које послују ТВ Бечеј – коју, да подсетимо, грађани бечејске општине „издашно плаћају“ – као и ТВ Нови Бечеј и друге локалне станице широм Војводине.

Удружење електронских медија „ЦомНет“ основано је 2014. године, а као законски заступник тада је уписан Владан Стефановић.
Испред овог удружења за чланицу конкурсне комисије предложена је Зорана Љубојев.
Савез удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ основан је 2015. године, а и у овом савезу Владан Стефановић је уписан као законски заступник, што је и данас и што је и видљиво у званичној евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР).
Испред овог другог удружења за чланицу комисије предложена је његова ћерка, Драгана Стефановић.
Такође, према наводима бројних медија (РТВ, Дневник), као и према информацијама доступним на званичном сајту ЦомНет мреже, од 2018. године Владан Стефановић је постао и заменик заступника Удружења електронских медија „ЦомНет“, чиме у пракси задржава утицај на оба удружења.

У складу са Законом о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016) и Законом о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/2019), члан комисије у поступку одлучивања о додели средстава за суфинансирање пројеката у области јавног информисања дужан је да затражи изузеће уколико постоји стварни или потенцијални сукоб интереса, односно било каква сумња у његову непристрасност.
У овом случају, изузећа није било, иако су две чланице комисије – Зорана Љубојев и Драгана Стефановић – биле предложене од стране удружења са којима је Владан Стефановић повезан: као законски заступник Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ и као заменик председника Управног одбора Удружења електронских медија „ЦомНет“.

Одговор система стигао је брзо.
„Награде“ су подељене – али не онима који су објективно информисали грађане, већ „подобнима“.

Анализа одбијених пројеката из Бечеја
Медиум д.о.о. предложио је пројекат „Портал за основце Бечејски дани“, усмерен на формирање дечјих редакција и едукацију о писању за интернет. Пројекат је оцењен са 61,60 бодова.

Мозаик д.о.о. конкурисао је пројектом „Тамна страна приче о деци – Вршњачко насиље у школама“. Пројекат је добио 60 бодова.

Портал Webinfo пријавио је пројекат „Кликни паметно – Деца у свету дигиталних могућности и ризика“, наставак серијала „Цица и Глиша“ који је већ уврштен у уџбенике основних школа. Пројекат је оцењен са 59,20 бодова.

Портал Мојбечеј је конкурисао пројектом „Транспарентност и интегритет: Одговорне јавне финансије у Потиским општинама“, са циљем да анализира трошење буџета локалних власти. Пројекат је оцењен са 56,40 бодова.

Сви ови пројекти бавили су се важним друштвеним темама: образовањем, безбедношћу деце, борбом против насиља, одговорношћу локалних власти – темама експлицитно предвиђеним као приоритетима конкурса.
Али ни то није било довољно.

Просечна оцена бечејских пројеката износила је око 57 бодова, што је било испод „црте подршке“.

Кад правила нису иста за све
Тешко је поверовати да у Бечеју, у граду са традицијом новинарства и грађанског ангажмана, данас нико није способан да напише пројекат вредан суфинансирања.
Још је теже поверовати да су сви одбијени зато што њихови пројекти нису задовољили конкурсне критеријуме.

Посебно питање остаје отворено:
Како објаснити да су пројекти из исте средине, усмерени на унапређење информисања грађана, образовање и јавни интерес, добили тако ниске оцене?
Како објаснити да су иницијативе које су имале потенцијал да допринесу локалној заједници остале без подршке, док су високе оцене добили предлози са којима поједини чланови комисије имају професионалне или пословне везе?

Било како било, Бечеј је ове године остао без средстава за продукцију интернет медијских садржаја који би унапредили информисање грађана и остваривање јавног интереса.
Не зато што није имао пројекте вредне подршке.
Већ зато што правила, која би требало да важе за све, очигледно нису важила за свакога под‌једнако.

Наставиће се...

После завршеног Пољопривредног факултета у Београду, радила је у специјализованом листу “Пољоиндустрија”.

Године 1984. долази у Радио Београд и на нашем Првом програму постаје ауторка, уредница и водитељка култне емисије "Недељом за село”. Истовремено, као новинарка унутрашње и привредне редакције прати теме и догађаје у сектору пољопривреде за информативне емисије.

Од 2000. до одласка у пензију, Драгана Ћосић била је уредник Унутрашње и Привредне редакције и током готово двадест година однеговала је генерације младих новинара који су данас међу најбољима у бројним домаћим и иностраним редакцијама.

Поседовала је висок степен језичке културе, способност говора пред микрофоном доношења одлука и преношења знања. Знала је да мотивише цео информативни програм. Увек спремна за тимски рад, али и за рад под притисцима, којима је одолевала. 

Сви ћемо заувек памтити њену професионалност, принципијелност, храброст - тако потребну овој професији – срчаност и темперамент. Неговала је заједништво и добру атмосферу, а красила ју је колегијалност и посвећеност послу и зато ће заувек бити у нашем сећању.

Испраћај за кремацију Драгане Ћосић биће у петак, на Новом гробљу у 12 часова.

„Испред једне основне школе у центру Алексинца, данас је у поподневним сатима дошло до инцидента, када се срушила бандера која се налазила поред школске установе. Бандера је препречила цео пут. Није познато како је дошло до тога да бандера падне. Том приликом нико није повређен. Надлежне екипе налазе се на терену и врше увиђај.”

Ову информацију су јуче објавили портали „Блицˮ, „Дневникˮ, „К1 Инфоˮ, „Узвикˮ, „Југ медијаˮ, портали од Новог Сада, преко Београда, до Лесковца. Сви они се позивају на Инстаграм објаву портала „192.рсˮ из Новог Сада. Наша редакција је обишла терен и надлежне у локалној самоуправи и увидела да се ради о нетачној вести.

Из поузданих извора у локалној самоуправи нам је казано да јуче није било никаквог пада бандере и да објављена слика потиче од 10. октобра 2024. када се бандера накривила. Исти извор каже да су тог поподнева реаговале надлежне службе и да је бандера тада уклоњена. На данашњем снимку, који је забележила наша екипа, види се то место без бандере, а на згради школе окачена је улична расвета.

Они који су објавили и пренели ову информацију заборавили су да је новинар дужан да поступа у складу са професионалном етиком, односно у складу са стандардом новинарске пажње прописаним Кодексом новинара Србије. Дакле, приликом извештавања новинар има обавезу да тачност информације коју објављује провери са дужном пажњом, али и да буде свестан евентуалних штетних последица које својим извештавањем може да причини лицу на које се информације односе. Није довољно цитирати само извор и скинути са себе одговорност.

У овом случају без разлога су узнемирили јавност општине Алексинац и вероватно забринули појединце чији су познаници и рођаци имали потребе да данас пролазе тим делом града. Наравно, у времену када доминирају друштвене мреже већина оних који треба да се огласе овим поводом ћуте, вероватно нежелећи да њихово име уђе у јавни простор већег дела јавног мњења за које је најбржа и најистинитија информација она објављена на инстаграм или фејсбук страници. А за нас новинаре најбржи извор информације.

Више пута се показало да такав приступ информисању је погрешан и онда није ни чудо што поверење у медијима је све мање. Што се тиче нашег медија нама је приоритет тачност, одговорност,поузданост, наравно и брзина, али не на штету преходних одредница. Пратите друштвене мреже, јер оне имају свој демократски потенцијал, али не верујте све што се на њима објави.

Наравно, и овог пута нико се неће извинути нити постидети. Наставићемо све по старом. Докле. Можда док нам вести не почне да пише вештачка интелегенција.

Редакција дечјег програма, којој припадам од својих професионалних почетака и у којој обављам посао одговорне уреднице је најбољи пример жртве политичких кретања у друштву (па и у унутар РТС-а), баш зато што њен рад нема додирних тачака са политиком.

Захваљујући скандалозној одлуци РЕМ-а од пре годину дана да укине обавезу свих канала са националном фреквенцијом да у својим садржајима има програм за децу, а која је у јавности прошла скоро незапажено, РТС је остао једино место где је програм за децу обавезан и – постојан.

Некада блистава редакција од тринаест, сведена је данас на само три уредника, који раде у доста скромним буџетским оквирима. И упркос томе, у припреми је било осам пројеката, од којих су неки доказано гледани, а неки сасвим нови.

Свесна одговорности коју имамо према свом имену и задацима, Редакција својим садржајем промовише морал, достојанство, проблематизује насиље, учи своје гледаоце да одвоје добро од зла, упознаје са саосећањем и деци даје осећај сигурности у овом свету учећи их да је „чаша полупуна“.

Редакција има обавезу да промовише оно што се и даље зовемо правим вредностима. Осим тога, њен задатак је и да приволи младе гледаоце да сутрадан, када одрасту, буду верни гледаоци РТС-а.

Дилема у редакцији

Наш рад у последње време дели судбину многих редакција и емисија – практично је блокиран и пре него што су нас студенти физички спречили да уђемо на посао. И пре тога у емисије нису долазили многи које уредници зову, у овом моменту дугогодишњи сарадници-глумци отказују сарадњу, а ми који ту радимо све смо чешће изложени сажаљењу или пак подсмеху што радимо у РТС-у.

Огроман део нас је поносан што је део колектива међу којима су колеге које би свака телевизија пожелела и много нас се пита шта радити у моменту када критеријум избора сарадника не лежи у квалитету него у томе ко уопште хоће да сарађује са РТС-ом.

После блокада зграде РТС-а на посао се враћамо са свим старим и нешто нових проблема… И питамо се како одговоран човек да пронађе помирење између грађанске, људске одговорности и свог уредничког задатка?

Како учествовати у „придобијању“ деце да сутрадан буду верни гледаоци у моменту када, са истог тог екрана, глумце који играју њихове вољене јунаке називају припадницима „Хамаса“, док њихову браћу и сестре, комшије и рођаке најпре назову руљом, а потом их стављају у исту реченицу са нацистима?

Шта је одговорнији чин према својим гледаоцима: „За племенитост морамо да се боримо на све начине и научимо своје гледаоце да одвоје добро од зла да се све ово не би поновило!“ Или бити крајње искрен: „Ја се стидим што је кућа у којој радим ово учинила и од стида нестајем.“

Родитељи и школе отказују учешће

Можемо да замислимо неко дете или помислимо на конкретно дете из окружења. Оно вероватно не зна шта се све дешава и зашто се дешава, јер је дете.

У неком тренутку обузето је и припремама за учешће у „НТЦ квизу“, на пример. За децу-такмичаре је то вишемесечни пројекат, који не иницирају учитељице, већ деца: једни другима постављају питања, вежбају, договарају се, свађају и мире и све у корист квалитета тима који ће представљати њихову школу.

Њихове школе се налазе и у фамозном „Кругу Двојке“ у Београду, али се и у Лалићу, Шајкашу, Александровцу, Шапцу, Лозници… За њих је долазак на снимање у велики студио великог РТС-а догађај године.

Они бирају и шта ће обући у ком нивоу такмичења, фотографисаће се са познатим глумцем, све им је велико и важно. И такве деце је око стотину сваке године. И сваку епизоду је до сада гледало у просеку око 250 до 300 хиљада гледалаца.

И постављам питање делу колектива: драге колеге, да ли сте спремни да прихватите своју одговорност што деца неће учествовати у квизу и што остала деца неће гледати исти тај квиз?

Да ли сте свесни да је управо ваша одговорност за потезе учитељица, директора школа или родитеља, који су нам слали мејлове у којима отказују своје учешће, јер не желе да се деца појављују у програму РТС-а у овом тренутку?

„Надамо се новој пријави када РТС буде био јавни сервис, он то сада није“, пише у порукама. Или: „Са жаљењем вас обавештавамо да су неки од родитеља повукли сагласност да деца учествују у програму РТС-а“. Или:  „Одлуком колектива школе не пристајемо да деца буду приморана да улазе кроз пацовске пролазе и повлачимо своју пријаву.“

Да ли сте спремни да се суочите са одговорношћу да иста глумачка екипа ради серијал „Плава птица“ (најдуговечнији серијал у историји Редакције дечјег програма), да је иста та глумачка екипа кроз четрнаест година рада доказала своју спремност на све услове и неуслове и да су сада послали једногласан став: „‘Плаву птицу‘ волимо, увек хоћемо да је радимо, осим сада.“

Увредили сте их, драге колеге, управо ви, сећате се. Да ли сте спремни да преузмете одговорност за то што се многе колеге у целој телевизији муче, дословно и буквално, да би имали госта у својим емисијама? Да ли разумете да је све то у вези са вашим деловањем?!

Да ли сте спремни да преузмете одговорност пред грађанима, који плаћају претплату да бисмо ми имали где да радимо?! Да ли сте спремни да преузмете одговорност пред неким дететом, за које ниједна емисија по свему судећи неће бити снимљена, мада је свако снимање припремљено? И најзад – шта је цена те одговорности, у којој „валути“ се она плаћа?

Свесна сам да су многа од мојих питања реторичка. Као одговорна грађанка, као одговорна уредница, као часно биће – морам да знам да сам пробала све што ми је пало на ум да ствари променим.

И све то само из одговорности према свом радном месту и деци, коју сви лако потежу у патетичним покушајима подилажењу гласачком телу, деци која су преживела само зато што их је 1. новембра штрајк просветних радника спречио да се не нађу испод новосадске надстрешнице, деци која су преживела јер је школски плафон у Рачи пао када је био нерадни дан, деци коју лечимо СМС-ом и деци која ничим нису заслужила да буду ичије жртве.

И зато…

Драги наши гледаоци, маштоловци, брзопотезни решаваоци ребуса, добри наши другарићи, поштована децо, вама вероватно ништа није јасно.

Ако би Господин Џ поставио питање: шта повезује отказивање емисија за децу и Дневник у 19:30, нико из екипе не би могао да одговор у једној речи, како то обично чине.

Али сам сигурна да би пробали да вам објасне овако: по закону наше државе, у телевизији, неки људи имају обавезу да уоче нешто што се дешава у друштву и пренесу то свима, а они су у току неких важних догађаја изгледа задремали. И нису пренели или су пренели нешто што су претпоставили да се десило. Или им је неко рекао шта да кажу. То што су говорили није било баш увек тачно.

Студенти и грађани су то приметили, па су их опомињали да то не раде, дали им неколико шанси да се исправе, али они су дремали брже, јаче и боље. Нису их пробудиле ни молбе, ни бука студената и осталих грађана, они су наставили по свом.

Нису се тргли чак ни када су увидели да нико у телевизији више не може да ради свој посао због њиховог понашања. То вам је исто као кад вас тридесет игра „између четири ватре“, а њих неколико упорно квари игру. И сви их моле да то не раде, и опомињу, а они настављају. На крају дође наставник и одузме лопту. Није наставник крив, њих неколико прекардашило сваку меру.

Поштована децо, опростите. Опростите, ако можете…

*ауторка је одговорна уредница Редакције дечјег програма у Радио-телевизији Србије

„Е сад је било доста. Је*ите кеву овој багри блокадерима одмах. Одмах данас свима!!!“, написала је Јелена Карлеуша на X-у, али је у међувремену та порука нестала са њеног налога.

На истој друштвеној мрежи обратила се и председнику Александру Вучићу поруком: „„Вучићу, баци им кобре да се играју! Молим те!!!“

Иако је из порука турбо-фолк звезде јасно да позива на примену насиља над студентима у блокади, вест коју је о томе објавио портал Н1 није јој се допала.

„Шта сте сејали болесну мржњу и лажи сејали сте. Српски народ вам неће опростити. Поручујем јавно ЈЕЛЕНА КАРЛЕУША ПОЗИВА НА НАСИЉЕ НАД ЗАПОСЛЕНИМА У Н1“, написала је Карлеуша на друштвеној мрежи X.

Подсетимо, блокада РТС,  једна од најдужих и најрадикалнијих до сада, трајала је 14 дана. Студенти су током блокаде затворили све званичне али и незванични улазе.

Иако су синоћ око 22 сата обуставили блокаду, на улазу у Таковску 10 оставили су поруку „гледамо вас“ исписану кредом.

Пре него што су се разишли студенти су простор испред РТС рашчистили, сколоњени су сви транспаренти.

Студенти су оставили и поруку за грађане у комшилуку у којој им се захваљују на стрпљењу.

Студенти и грађани окупили су се јутрос испред Факултета спорта и физичког васпитања како би спречили декана Патрика Дрида "у покушају да пробије блокаду тог факултета".

Том приликом полиција је неселктивно употребила силу.

Новинар портала Razglas-news Жарко Богосављевић, који је носио ПРЕСС прслук, данас је био међу грађанима и студентима које је тукла полиција.

Он је за Независно удружење новинара Србије рекао није јасно који је био разлог полицијиске интевенције, јер до тог тренутка нико од окупљених грађана није покушавао да узврати.

"Њихова примена силе је, по мени, била непримерена. Када је почело гурање добио сам бибер спреј, као и десетине људи. Добио сам и два ударца, један пендреком, други штитом и гурање. А када је била друга интервенција, на споредном улазу један припадник интервентне ударио ме је штитом", рекао је Богосављевић.

Новинари телевизије Н1 претходно су, у петак, добили претње смрћу.

"Радо бих вас стрељао заједно све из куће Н1 са Ђиласом и Шолаком да нестану сва ђубрад издајничка. Стрељао бих и сву ову затровану студентарију=руљу којој нема наде да оздрави од ваше болести!!! Марш гадови фашистички сви комплетно!!", гласила је порука коју је редакција Н1 примила у петак путем имејла.

SafeJournalists мрежа упозорава да овакве поруке мржње и насиља недвосмислено представљају кривично дело и морају бити третиране као озбиљна претња по безбедност новинара и грађана. П

озивамо надлежне органе, а посебно Тужилаштво за високотехнолошки криминал и Министарство унутрашњих послова Србије, да хитно идентификују и процесуирају особу која је послала ове претње.

Такође, изражавамо забринутост због напада на новинара Жарко Богосављевић од стране полиције, који је обављао свој новинарски задатак - да извештава јавност о дешавањима од јавног интереса. Такође, забрињавајућа је пракса у последњих неколико месеци у којој полиција није реаговала на нападе и ометање новинара током извештавања, иако су се налазили на лицу места.

SafeJournalists мрежа захтева од Министарства унутрашњих послова Србије хитну и темељну истрагу свих околности овог инцидента, идентификовање и процесуирање одговорних полицијских службеника, као и обезбеђивање заштите новинара који свој посао обављају у складу са највишим професионалним стандардима.

Подсећамо да задатак полиције није да брутално гуши грађанске протесте и слободу изражавања, већ да штити права и безбедност свих грађана, укључујући новинаре.

Ови инциденти још једном потврђују забрињавајући ниво угрожености новинара у Србији и атмосферу некажњивости у којој се напади и претње против медијских радника све чешће дешавају, посебно од почетка студентских протеста. Мрежа СафеЈоурналистс ће о овим забрињавајућим дешавањима обавестити и националне и међународне актере.

Сваки напад на новинаре представља напад на демократију, јавни интерес и основна људска права.                   

Међутим, то га не спречава да "уређује" Радио телевизију Србије, коју студенти блокирају већ две недеље.

Како је рекао, не мисли да ће потенцијално расписивање новог конкурса за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) "окончати кризу испред РТС-а".

"Они који протестују испред РТС-а, који, како кажу, блокирају, они су на погрешној адреси, пошто се РЕМ налази на другој адреси. Типична талачка ситуација - ви ухватите једног, а од другог тражите нешто друго. Ја тако видим протест испред РТС-а", казао је Братина у недељу за телевизију Пинк.

Он је открио да су министри добили писмо од директора РТС-а, у коме наводи како не могу да раде, како је програм доведен у питање, али не наводи због чега је таква ситуација. Додао је да РТС унутар себе мора да изврши "идеолошку диференцијацију".

"Да виде да ли су РТС или су заправо исто што и побуњеници. Када то буду урадили, онда ћемо бити начисто с тим шта је РТС", истакао је министар информисања, додајући да не сме да се дозволи да РТС "падне у руке блокадера" и да неко почне да емитује програм "јер би то био знак државног удара или преврата".

- Министар Братина је лако ускочио у вештачки свет Вучићевих медија у којем РТС не крши законе и сасвим нормално информише грађане, у којем то РЕМ противзаконито не постоји и није неки велики проблем, а постоје, ето и "поједине примедбе" на суфинансирање медија.

У том свету не постоји ништа од дугог списка разлога због којих Србија кључа, па ни разлози за блокаду РТС-а. То је забрињавајуће без обзира да ли се човек претвара да све то не зна, пошто није ни глуп ни необразован, или стварно мисли да је сва та медијска олигархија у ствари баш добра ствар. За њега и Вучића је свакако добра, наравно. Једино што то грађани Србије више једноставно не желе - каже за Данас новинар Бранко Чечен.

Он подсећа да државни удар, који министар помиње, по дефиницији може да почини само државни орган.

- Дакле није државни удар што председник, влада, парламент и тужилаштва крше устав, али би, по министру, био државни удар ако се грађани, који плаћају РТС, побуне и успеју да издејствују да јавни сервис ради свој посао како треба?

Државни удар по дефиницији може да почини само државни орган. Студенти и грађани то наравно нису, али свакако имају право на грађанску непослушност ако државни органи не обављају своју функцију. Министар, према томе, мисли да су он и остали министри разлог постојања Србије, а не њени грађани, што смо од отвореног подржаваоца Владимира Путина, којем десетине оних новинара који нису убијени, труну у затворима, могли и да очекујемо - наводи наш саговорник.

Осврћући се на изјаву министра да РТС мора прво на изврши "идеолошку диференцијацију" Чечен каже свака идеологија мора да буде потпуно одсутна из професионалног новинарства.

- Подстицање запослених у РТС-у да се "идеолошки диференцирају" је директан напад на професионално новинарство, што би било дубоко деструктивно и да је то изрекао професор филозофије, али он је сада министар културе и информисања и чини се да има много више тога да савлада осим те "страховите количине закона".

Основе новинарства и Кодекс новинара Србије, на пример - истиче Бранко Чечен.

Истовремено, Слободан Ћирић, потпредседник Удружења новинара Србије (УНС) подвлачи да РТС не сме да падне ни у чије руке и да Јавни сервис мора да буде сервис грађана и служи искључиво јавном интересу.

- Јавни интерес не подразумева, било какву "идеолошку диференцијацију" у његовом функционисању било каква "идеологија", осим истине, не сме да има место у уређивачкој политици РТС-а . И ја сам изненађен тиме што је министар био изненађен предлогом да буде министар. Вероватно нас има још изненађених, али кога је брига за нас, изненађене новинаре и новинарска удружења, важно је, изгледа, само да нису изненађени они који су о избору одлучивали… Сад можемо само да пустимо министра да савлада "страховиту количину закона" из ове бранше. Мислили смо да је то морао бити предуслов да би се уопште кандидовао за ову функцију, али, гле изненађења, преварили смо се - наводи Ћирић.

Како каже за Данас Слободан Првановић, научни сарадник Института за физику, и кандидат за члана УО РТС-а, министар "Батина", као и остали лојалисти у Влади изабрани са искључивим задатком да одрже на власти српског Нерона.

- Његов задатак је да не дозволи ослобађање РТС-а јер би то, неминовно, довело до пада овог режима. Студенти и побуњени грађани не желе да окупирају РТС, већ да га ослободе од окупације - истиче Првановић, додајући да јавни сервис годинама не обавештава грађане на објективан и потпун начин.

Према његовом мишљењу, никакав критички однос према носиоцима власти не постоји, што је обавеза сваког медија који поштује новинарски кодекс и законе.

- Јавни сервис треба да има корективну улогу у свом односу према власти, а не полтронску, какву годинама практикује. Проблем у коме смо додатно је тежи јер се на челу окупационе власти налази особа којој и само одсуство простачке глорификације, какву има на режимским медијима, доживљава као тежак ударац. Зато жели да се, преко "Батине", и обрачуна са недовољно удворичким новинарством на РТС-у и, још више, по сваку цену спречи трансформацију РТС-а у прави Јавни сервис.

Укратко, код нас важи изрека: Батина је из Ћациленда изашла - наглашава Првановић.

Подсетимо, Коалиција за слободу медија оценила је да биографија, јавне изјаве и политички ангажман Братине га "јавно дисквалификује" за функцију министра, те да давање ресора информисања особи која је палила заставу Европске уније и јавно претила учесницима Прајда, шаље поруку не само домаћој јавности, већ и међународној заједници да се Србија удаљава од европског пута и вредности демократског друштва".

Познат је и по екстремистичким ставовима и таргетирању грађанских иницијатива и новинара, а на мети његових критика били су и студенти и Београдски универзитет.

"Уопште не сматрам да су студенти, нажалост, било какав важан ту политички фактор. Они су напросто нахушкани од стране професора да то раде. То није ни први пут, тога је било и раније али ово је сада превазишло сваку меру својом организацијом. Мислим да ће последице овога бити дуготрајне и велике. Београдски универзитет ће имати проблема са егзистенцијом, он је одговаран на своје елементарне обавезе и очигледно да његово руководство мора да се мења", изјавио је крајем марта Борис Братина.

Репортер Н1 јавља да студенти славе испред Радио-телевизије Србије (РТС) и узвикују „Конкурс је расписан, РТС је слободан“. 

Подсетимо, данас је расписан нови конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а на Одбору за културу и информисање. За је било 15 од 16 посланика. Претходно је стари конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а једногласно поништен. Расписивање новог конкурса за избор чланова Савета РЕМ-а био је захтев студената, како би прекинули блокаду зграда РТС-а.

Одбор за културу и информисање донео одлуку о покретању новог поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а

"За" је било 15 посланика.

Расписивање новог конкурса за избор чланова Савета РЕМ-а био је захтев студената, како би прекинули блокаду зграда РТС-а.

Очекује се да, након расраве, буде гласање за расписивање новог конкурса.

Посланица Ивана Роквић из Народног покрета Србије апеловала је на власт да се на том новом конкурсу, како она каже, не понови кршење процедура.

Изнела је мере за квалитетнији процес. Између осталог, да се документација предлагача изнесе на време и достави, како би се утврдило да ли су предлагачи испунили критеријуме, да се дисквалификују кандидати уколико постоји сукоб интереса, те да је неопходна политичка непристрасност у избору нових кандидата за Савет РЕМ-а.

Побијаном пресудом, ставом првим изреке, дозвољено је субјективно пренење тужбе из поднеска тужиоца од 28.07.2023. године. Ставом другим изреке наложено је туженом, одговорном уреднику медија интернет портала „Информер“ да без накнаде и без одлагања, а најкасније наредни дан од пријема пресуде и без одлагања, објави исправку тужиоца на информације изнете у чланку под називом „Скандалозно! ТВ Н1 оправдава убице српске деце! Оптужени злочинци за њих су ‘господа саговорници’!“ од 10.06.2022. године.

Исправка коју је Информер дужан да објави гласи:

„Нетачно је да телевизија Н1 и интернет портал N1info.rs објављивањем текста ‘Оптужени пилот за Н1: Не осећам се кривим, све смо часно одрадили у рату‘ дана 08.06.2022. године оправдавају убице српске деце, као и да стаје у одбрану хрватских пилота који су бомбардовали избеглице на Петровачкој цести 07. августа 1995. године. Нетачно је да је телевизија Н1 подржала покушај званичног Загреба да прогласи ништаво српску оптужницу, као и да је директном одбраном оних који су убили невину децу у избегличкој колони покушавала да релативизује злочин и медијски одбрани оне које су оптужени за масакрирање српских цивила. Истина је да је текст објављен под насловом: „Оптужени пилот за Н1: Не осећам се кривим, све смо часно одрадили у рату“ дана 08.06.2022. године на порталу N1info.rs садржи изјаве Данијела Боровића, једног од пилота оптужених за ратни злочин на Петровачкој цести током акције „Олуја“ 1995. године. Изјаве Данијела Боровића су инкорпориране у текст, заједно са информацијама у вези са кривичним поступком и неким од реакција у хрватској и српској јавности. Текст не садржи било какве закључке новинара или уредника, нити се на било који начин ставља на страну хрватских пилота који су оптужени за ратни злочин.“

Информер“ је, према пресуди Апелационог суда, дужан да исправку објаави у истом делу медија, у истој рубрици, са истом опремом, као што је била објављена информација од 10. јуна 2022. године на коју се одговара у тој истој рубрици, с ознаком „Исправка“, без измена, изостављања или допуна, под претњом плаћања тужиоцу новчаног износа од 50.000 динара за сваки дан застоја у случају да се не поступи по наредби суда и не објави исправка у року и на начин дефинисан ставом другим изреке ове пресуде.

Његов поступак представља пример посвећеног и ангажованог новинарства које превазилази информативну улогу и активно доприноси очувању демократских вредности у друштву и промоцији здравих стилова живота.

Годишње признање портала “Слободна реч” ове године добили су матуранти Гимназије “Бора Станковић у Врању, због враћања интегритета образовној установи која је увек била покретач друштвених промена у граду.

Достојанствено се одупревши свим притисцима више од три месеца, остали су истрајни у подршци студентима у блокади и њиховим захтевима и охрабрили своје професоре да им се придруже у борби за боље, здравије, безбедније и слободније друштво.

Добитницима ће признање бити уручено у Врању, у понедељак, 28. априла, на догађају који редакција организује поводом прославе петог рођендана.

Досадашњи добитници Годишњег признања портала Слободна реч

Епидемиолог ZZJZ Врање др Слађан Станковић (2021), Продукцијска кућа This and That (2022), Народни музеј у Врању (2023), Иницијатива ПроГлас (2024).

Портал Слободна реч основан је у Врању, 26. априла 2020. године, са циљем неговања идеје о слободној речи. Подржавамо одговорност за јавно изговорену реч и очување владавине права. Залажемо се за доследност, објективност и провереност информација у извештавању грађана о свему што је од значаја за њихово учешће у друштвеном животу и о темама које се тичу политике, друштва, културе, живота појединца и слободе у земљи чији је стратешки циљ чланство у Европској унији.

Испуњење захтева Нашег протеста (Наш пРоТеСт) за истинито извештавање и независан рад зависи од комплетне трансформације уредништва Информативног програма – смене људи који су ту 30 и више година, који нису новинари, већ пропагандисти и слуге владајућој странци и председнику државе, каже за Цензоловку Милена Вујовић, дугогодишња новинарка и уредница Радио-телевизије Србије.

Од самог почетка је чланица групе Наш протест, која се прикључила студентским блокадама РТС-а. Испред зграде РТС-а и онлајн сакупила је око 15.000 потписа за расписивање новог јавног позива за предлагање кандидата за чланове Савета РЕМ-а. Говори и да је уређивање централне информативне емисије Јавног сервиса Дневника 2 дато „провереним”, којима је „притисак  непотребан, јер су нашпановани на такав начин рада”.

Цензоловка: Наш протест придружио се блокадама студената и изнели сте четири захтева. Први је да вам се обрати руководство РТС-а, а затражили сте и оставке свих уредника и новинара који нису поштовали медијске законе и Кодекс новинара. Захтевате и да се настави са истинитим извештавањем и независним радом, али и тренутну промену уређивачке политике. Од чега зависи испуњење ових захтева, а посебно последњег?

Милена Вујовић: Неформална група радника РТС-а Наш протест настала је много пре последњих блокада наше куће. Убрзо након насртаја колима и физичког напада на студенте и професоре са ФДУ, током одавања почасти настрадалима у паду надстрешнице, окупили смо се око заједничког става да су таква дешавања недопустива.

Није било тешко предвидети да ће извештавање и однос дела нашег Информативног програма пратити наратив владајуће структуре. Потврда је врло брзо стигла – у централној информативној емисији студенти су називани хамасовцима, плаћеницима који се туку за новац, обојеном револуцијом, на концу и руљом. Тај моменат је проузроковао прву блокаду РТС-а.

Позивали смо наше руководство да врате Информативни програм Јавног сервиса својој основној сврси – објективном и истинитом извештавању. Наше синдикалне организације, најчешће једногласно, свих шест, обраћало се генералном директору и главном и одговорном уреднику Информативног програма са истим захтевима. Без одговора, промене или било какве реакције. Тако ни сада не очекујем било какву промену, а за то свакодневно добијам потврду у Дневнику, који се емитује са непознате локације.

Испуњење последњег захтева зависи од комплетне трансформације уредништва Информативног програма – смене људи који су ту 30 и више година, који нису новинари, већ пропагандисти и слуге владајућој странци и председнику државе.

Цензоловка: Колико је новинара и уредника унутар РТС-а који желе да професионално извештавају? И колико сте и Ви и они изложени притисцима због тога? И каквим? Да ли сте мобинговани и ко то чини?

Вујовић: Знам да таквих људи има, верујем да их је и више од онога што ја поуздано знам, и да настоје да свакодневно, на неке фине, субверзивне начине прогурају макар део истине. То је, међутим, веома тешко извести у Дневнику 2, јер су они који га уређују искључиво „проверени”. Над таквим, „провереним”, притисак је непотребан, они су нашпановани на такав начин рада. Код њих аутоцензура ради 24/7, зато су и одабрани. Верујем да остали трпе, пре свега од сопствене свести и савести, а има и телефонских позива.

Цензоловка: Ко одлучује о томе како ће информативни програм изгледати? Да ли постоје некакви спискови ко и шта не сме да се спомене, или је то неко колективно учитавање аутоцензуре?

Вујовић: Могло би се рећи да о томе како ће Информативни програм изгледати одлучују генерални директор и главни и одговорни уредник Информативног програма, мада верујем да главни цензор седи на Андрићевом венцу. Лично, након одласка из сектора у којем сам била тешко мобингована, а на шта је генерални директор остао нем и незаинтересован, не трпим никакве притиске, сарађујем са професионалцима и пристојним људима.

Цензоловка: Током блокаде је било снимака како се у РТС-у прати шта се дешава испред зграде тако што се гледају друге телевизије. Било је снимака како се гледа управо Н1. Коментаришу ли запослени извештавање РТС-а о протестима?

Вујовић: Видите, ја тврдим да је РТС најбоља телевизија у Србији. Потпуно је погрешно стављати знак једнакости између Информативног програма и РТС-а. Јер, РТС је и дечји, школски, културно-уметнички, образовно-научни програм… Симфонијски оркестар, сектор Баштине, Галерија, РТС клуб, Радио Београд! Доведени смо у апсурдну ситуацију да, након ондашњег позива на бојкот РТС-а, сви побројани наилазе на проблем због одбијања саговорника, отказују се гостовања, изложбе… а Информативни програм, који је проузроковао тај позив на бојкот – несметано ради! Тако је апсурд и да ми на некој другој телевизији пратимо шта нам се дешава практично на прагу куће, уместо да имамо извештача и укључења уживо у програм.

Цензоловка: Студенти су од првог дана говорили да се блокада може окончати чим Одбор за културу и информисање распише нов конкурс за чланове Савета РЕМ-а. Зашто је то најављено тек девет дана после почетка блокаде? Истовремено, до понедељка нећемо знати да ли ће конкурс уопште бити расписан. Верујете ли да ће се то догодити?

Вујовић: Не знам зашто је најављено скоро десет дана од почетка блокаде. Сврставам то у корпус неразумних делања и одлучивања. Ми смо се том захтеву придружили покретањем петиције коју је за само четири дана, до момента док ово пишем, уживо и онлајн потписало око 15.000 људи. Ако оставим по страни наду и жељу да се то догоди, и да РЕМ коначно почне да ради оно због чега и постоји, врло сам скептична према томе.

Цензоловка: Ви сте изјавили да је некоректно и непрофесионално изводити на улице у оваквим ситуацијама младе новинаре, посебно оне који немају још решења о радном односу (или су их добили непосредно пре него што су их извели на улице), већ да би са улице требало да извештава особа која је народ који протестује назвала руљом. То је уједно и четврти захтев Нашег протеста. Да ли је бар тај захтев услишен?

Вујовић: Имамо довољно разлога да бринемо за безбедност новинара у Србији, имајући на уму дешавања из не тако далеке прошлости. Противим се томе да се хонорарци, млади и неискусни новинари, шаљу на догађаје са повишеним ризиком.

У Информативном програму РТС-а има довољно искусних људи који би тим послом требало да се баве. Видели смо током блокаде Аутокоманде како је извештавала екипа РТС. Како је било тешко далеко искуснијој новинарки да истрпи звиждуке. А посебно подсећам на начин како је то представљено у нашој централној информативној емисији: „Наша екипа је нападнута!”

И такву неистину сервирају упркос небројеним снимцима који су преплавили друштвене мреже и у којима се јасно види да није било никаквог напада. Истина, екипа је радила у нерегуларним и отежаним условима. Али, тим пре није коректно да са таквих дешавања извештавају они који су, такорећи, јуче дошли. И, да, волела бих да видим особу, нећу је ни сада назвати новинарком, како се сналази у таквим околностима. Јер, она у студију угости председника који јој се обраћа именом! И ћутке прелази преко најстрашнијих увреда које он изговара на рачун куће која је плаћа и свих запослених у њој. Захтев није испуњен, тренутно нико више не извештава.

Исто важи и за пренос Васкршње литургије.

Цензоловка: РТС је на блокаде одговорио кривичном пријавом у којој каже, како преносе медији, да им је онемогућен рад, те да су запослени угрожени овим насилним блокадама. Како то коментаришете?

Вујовић: Истина је да је рад онемогућен. Руководство куће и тзв. Уреднички колегијум би морали да схвате шта је довело до тога да сви радници РТС-а буду онемогућени да раде. Запослене су управо они довели у стање угрожености – спровођењем кроз некакве отворе настале брусилицом скинутим решеткама, изложивши их озбиљним повредама.

Или, кроз кордон полиције, где су морали да истрпе најстрашнији одијум јавности.

Судећи по памфлетима који се ишчитавају у Дневнику, бојим се да су далеко од таквих болних, неопходних и лековитих увида. А што се емитовања програма тиче, добро би било да погледају шта емитују и ко је то произвео. Мислим да Први програм, а ни Други, одавно нису емитовали квалитетнији садржај.

Подсећамо, у Новом Саду, испред DIFF-a од јутрос су тензије. Полиција је напала студенте и грађане пендрецима и бибер спрејом, а декана Патрика Дрида који позвао полицију да интервенише на факултету и ушао у зграду извела су двојица мушкараца.

У среду је Невена Ђурић, председница Одбора за културу и информисања, заказала седницу скупштинског Одбора за 15 сати, а на дневном реду су две тачке. Прва је стављање ван снаге Одлуке о покретању поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а од 25. новембра и поништавање свих одлука донетих на основу наведене одлуке.

Као друга тачка наводи се доношење нове Одлуке о покретању поступка за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а.

На питање да ли поводом данашње седнице Одбора Скупштине Србије за културу и информисање очекује да буде расписан нов конкурс за избор чланова Савета РЕМ-а, наводи да је то у интересу свих грађана али и власти.

„Слободан медијски сервис је начин да се чују све приче. Да престанемо да жмуримо и не видимо оно што сви виде. Без слободног новинарстава нема напретка ни у једном сегменту друштва“, оценила је саговорница Н1.

Како је казала, њихов послодавац су сви грађани Србије и само њима би требало да полажу рачуне.

Поновио је ранију изјаву да је изненађен тиме што је именован за министра информисања и телекомуникација.

„Нисам заиста очекивао… Гостујући код вас и по другим телевизијама, схватио сам једног јутра да сви новинари знају, а да ја не знам за то. Када сам проверио, да то каже двоје, троје, онда сам поверовао. Да видимо како ће то да изгледа“, казао је Братина.

Говорећи о критикама које су изношене у делу јавности због тога што је некада палио заставу ЕУ и имао хобофобичне изјаве, казао је да он није „апаратчик било које врсте“, нити неко ко је безличан и да, када неко има ставове, то увек може неко да критикује.

Братина је казао да може конкретно да говори о ставовима због којих је критикован у делу јавности, али је водитељка рекла да не мора, због других тема које треба да буду обрађене у емисији.

Казао је да су министри добили писмо од директора РТС-а, у коме говори како не могу да раде, како је програм доведен у питање, али не наводи због чега је таква ситуација.

Додао је да РТС унутар себе мора да изврши „идеолошку диференцијацију“.

„Да виде да ли су РТС или су заправо исто што и побуњеници. Када то буду урадили, онда ћемо бити начисто с тим шта је РТС“, додао је министар информисања.

Братина је навео да не сме да се дозволи да РТС „падне у руке блокадера“ и да неко почне да емитује програм „јер би то био знак државног удара или преврата“, на шта се надовезао министар унутрашњих послова Ивица Дачић који је рекао да је то немогуће, али да држава мора да интервенише ако дође до прекида емитовања програма.

Према Дачићевим речима, демонстранти су сада у „дилеми зашто их држава не бије“.

„То што држава наша, и сам председник, кажу да идемо ка испуњењу њихових захтева, па не реагујемо, њих доводи у једну ситуацију да они не знају шта сада даље да раде“, оценио је министар унутрашњих послова.

Казао је да држава до последњег тренутка процењује „где је тај моменат када даље више не може“, додајући да за полицју није никакав безбедносни проблем да ли ће нешто да предузме.

„Не уклапа им се то у концепт који они хоће и зато стално траже и најављују да ће да блокирају Градско саобраћајно предузеће (ГСП), није им довољно што малтретирају РТС. Хајде, грађани ће да преживе ако нема програма РТС-а, али ако немате аутобусе, тролејбусе, то је већ ударац на свакодневни живот грађана“, казао је Дачић.

Коментаришући наводе да ће студенти на протесту 1. маја, на Дан рада, позвати на радикализацију протеста и наводно нове облике штрајкова, Дачић је казао да су „сви само чекали да им се обрати неки пленум и сад ће сви да иду у генерални штрајк“.

Додао је и да би волео да се студенти појаве на изборима, „па да завршимо ту причу на изборима“.