Састанци овлашћених предлагача ради утврђивања заједничког предлога два кандидата за члана Савета РЕМ требало је да буду настављени у понедељак 16. јуна, али су отказани, а из скупштинског одбора навели су да ће учеснике благовремено обавестити о новом термину.

Истог дана, подсетимо, из процеса избора чланова Савета РЕМ повукло се укупно 78 овлашћених предлагача и 16 кандидата и кандидаткиња. У чак седам од укупно девет категорија иступили су и предлагачи и кандидати.

"Наша одлука уследила је након што ниједан од укупно 30 приговора које су поднели легитимни предлагачи није размотрен, а упозорења на груба кршења закона и погрешна тумачења основних правних норми остала су игнорисана", наводи се образложењу ове групе предлагача.

Иначе, у овом процесу било је 46 кандидата од 189 предлагача, чије се биографије могу прочитати на овом линку.

Остао омбудсман Зоран Пашалић за Стевицу Смедеревца и Жарка Симовића. Из кабинета поверенице озваничили да су се Јелка Јовановић и Гордана Предић повукле.

„То је оно што имамо врло често у савременим условима, а то је симулација. Имате утисак да је све по процедури, али видите да ту постоје одређене врсте и договора и лобирања“, рекла је Мирјана Николић, ректорка Универзитета уметности.

Договора у коме се као предлагачи појављују готово фантомске организације.

„Овог пута су кршили много више законе, прошли пут је било много мање организација које су и пристале и које да учествују у процесу, ако немају право да учествују. Скупштина је по први пут дозволила да једна особа представља пет или десет организација. Што значи да они неће ни доводити те организације да гласају, него ће довести једну која ће рећи ‘ево, ја сад гласам у име свих ових нелегалних организација“, каже Маја Стојановић из Грађанских иницијатива.

По таквим правилима многи неће да играју.

„Ја сам чуо да је постојала интенција, немам доказе за то, али сам чуо својим ушима и био сам и позиван да преговарамо о примени закона. Пазите да преговарамо, ето ми ћемо вама да пустимо оволико па ће онда ви да имате оволико, ми оволико то је буквално пијачна варијанта“, рекао је Жељко Хубач, бивши кандидат за Савет РЕМ-а.

Да владајућа већина нема намеру да направи искорак ка бољем РЕМ-у говори што ниједан од 30 приговора који су поднели легитимни предлагачи није прихваћен.

Они који су иступили кажу – не учествујемо у симулацији реформи и фингирању испуњавања европских обавеза, међу којима је и нови Савет РЕМ-а.

„Нема велике разлике између старог сазива РЕМ-а и овог сада стања где је вакуум и због чега је заправо и донет нови закон о електронским медијима али далеко горе решење би било да имамо РЕМ који ће бити само продужена рука власти јер практично то значи да ће садашње стање или остати исто или ће сасвим извесно бити још горе“, каже Душан Алексић, бивши кандидат за Савет РЕМ-а.

„Ако сада треба исти посао да обавимо а по истом закону а чинимо исте грешке пропусте и практично намерне као први пут онда то наравно да јесте још гора ситуација…“, додаје професор ФПН у пензији Раде Вељановски.

Можда гора ситуација за медије који раде свој посао у служби јавности, а не жељама власти.

„Мислим да је у овом тренутном односу ствари мислим да би Вучић пре дао Београд него РЕМ“, мишљења је Вељко Лалић, главни уредник Недељника.

Савет РЕМ-а, тело који би требало да надзире електронске медије не постоји од новембра, истеком мандата тадашњег сазива.

Први конкурс пропао је повлачењем седам кандидата. Нови конкурс расписан је тек после двонедељне студентске блокаде јавног сервиса. Може ли трећи конкурс да буде срећан за РЕМ или власт спрема неки нови маневар?

Замислите земљу у којој је премијер Винстон Черчил, председник Марко Аурелије, а министар правде Нелсон Мандела. Иако звучи као сценарио за научнофантастични филм, управо такав пројекат, назван Острво Сенсеј, развија се на Филипинима, преноси 021.рс.

То је прво острво на свету којим у потпуности управља вештачка интелигенција, користећи дигиталне реплике неких од најутицајнијих личности у историји, пише Нет.хр.

Иза овог амбициозног подухвата стоји стартап "Сенсеј", који је за пројекат прикупио скоро три милиона евра. Њихов циљ је да покажу да вештачка интелигенција може да понуди транспарентно, ефикасно и непристрасно доношење одлука, лишено политичке пристрасности и бирократских кашњења која оптерећ́ују модерне владе, пише Travelling for business.

Влада историјских личности

Кабинет владе острва Сенсеј састоји се од 17 дигиталних реплика, свака пажљиво дизајнирана да имитира личност, вредности и стил доношења одлука историјске личности коју представља, преноси Нет.хр.

Иза овог амбициозног подухвата стоји стартап "Сенсеј", који је за пројекат прикупио скоро три милиона евра. Њихов ћиљ је да покажу да вештачка интелигенција може да понуди транспарентно, ефикасно и непристрасно доношење одлука, лишено политичке пристрасности и бирократских кашњења која оптерећ́ују модерне владе, пише Travelling for business.

Кабинет владе острва Сенсеј састоји се од 17 дигиталних реплика, свака пажљиво дизајнирана да имитира личност, вредности и стил доношења одлука историјске личности коју представља, преноси Нет.ћр.

Ове личности вештачке интелигенције обучавају се на основу својих списа, филозофија, говора и записа.

Са Марком Аурелијем као председником и Винстоном Черчилом као премијером, кључне улоге играју:

Елеонора Рузвелт: државна секретарка

Сун Ћу: министар одбране

Нелсон Мандела: министар правде

Флоренс Најтингејл: министарка здравља

Ада Лавлејс: министарка науке и технологије

Конфучије: министар просвете

Овај кабинет вештачке интелигенције ће разматрати политике и доносити одлуке на основу комбинације стоичке мудрости, стратешке оштроумности и етичких принципа.

Дигитална демократија и е-грађанство

Острво Сенсеј неће бити само технолошки експеримент, већ и платформа за учешће јавности. Ускоро ће глобални корисници моћи да се региструју као "е-грађани", што ће им омогућити да предлажу нове законе и политике.

Ови предлози ће бити јавно разматрани, а кабинет вештачке интелигенције и јавност ће гласати о њима. Успешни предлози ће постати део стално еволуирајућ́ег устава острва.

Пројекат такође предвиђа "сигурносни вентил": повеља демократије ће омогућити становницима да пониште или ревидирају било коју одлуку вештачке интелигенције, обезбеђујући да крајња контрола остане у људским рукама.

Поред управљања, Сенсеј планира да користи своју технологију за иновације у туризму. Позвали су туристичке заједнице широм света да сарађују како би створили интерактивна искуства користећи дигиталне реплике локалних хероја и легенди.

Међутим, пројекат такође покреће сложена правна и етичка питања. Док Сенсаеј промовише одговорну употребу вештачке интелигенције, широм света расте забринутост због злоупотребе дигиталних реплика.

Недавни примери, као што су лажне песме познатих музичара или дипфејк видео снимци који шире дезинформације, подстакли су законодавце у САД и другде да креирају законе који би регулисали ову технологију и заштитили појединце од неовлашћене употребе њиховог лика и гласа.

У овом огласу, позива се на оснивачку скупштину АНС, али потписници Иницијативе нису навели кад и где ће се одржати овај догађај.

Многи потписници су медијски радници који годинама уназад таргетирају новинаре и углавном долазе из медија који отворено подржавају актуелну власт Српске напредне странке (СНС) и Александра Вучића.

Упркос томе, они у позиву тврде да ће се залагати за „бескомпромисну заштиту свих новинара, као последњи бастион одбране од никад јачих притисака на слободу и интегритет новинарства“.

Ипак, ови потписници иницијативе нису прецизирали од кога долазе притисци на новинаре.

„Ова иницијатива представља борбу за одговорност и заштиту новинара од насиља које прети да уништи једино оружје које новинарска професија има – слободу и независност“, каже се у овом огласу.

„НЕ СМЕ ДА БУДЕ АЛАТ КОРПОРАЦИЈА ИЛИ ИНТЕРЕСНИХ ГРУПА“

Такође, наводе да „новинарство није и не сме да буде алат у рукама корпорација или интересних група“.

О политичком утицају се нису изјашњавали.

„Новинарство је јавно добро, а новинари морају бити слободни да истражују, извештавају и буду глас оних који га немају“, кажу провладини новинари.

Наводе и да је тренутак „када медијски простор све више постаје играчка оних који желе да манипулишу јавним мњењем“, али нису прецизирали да ли су ту мислили на медије које воде и у којима раде.

Уместо тога, рекли су да је „време да устану и заузму место које им припада“.

Потписници АНС, између осталог, су: 

Миломир Марић, главни уреддник ТВ Хeпи,

Драган Ј. Вучићевић, власник Информера,

Горан Гмитрић, уредник информативног програма ТВ Пинк,

Јована Јеремић, водитељка ТВ Пинк,

Гордана Узелац, новинарка ТВ Пинк

Миња Милетић, регионална директорка Euronews Србије,

Бранка Лазић, новинарка ТВ Информер,

Марија Стаменић, водитељка јутарњег програма ТВ Прва,

Оливера Зекић, бивша председница РЕМ-а,

Иван Радовановић, колумниста Информера и Еуронеwс Србија,

Драган Караџић, главни уредник ТВ Б92,

Живорад Николић, некадашњи водитељ РТС и Пинк, а касније одборник СНС у СКупштини града Београда,

Милан Недић, главни уредник Радио Београда,

Милица Недић, уредница и водитељка Дневника 2 РТС-а,

Предраг Сарапа, водитељ ТВ Пинк…

Они тврде да „овај Манифест подржава још више од 1.000 колега, новинара, и уредника из читаве Србије“

Рисантијевић је претње добила у порукама на Фејсбуку, на којем је исте и објавила.

„Моје сестре, нажалост, нису са нама и њихови животни путеви окончали су се у њиховим најлепшим годинама. Немам ништа против када нападају мене и мој рад, али дирати у нечију породицу у најнежније успомене – злочин је без преседана“, наводи Рисантијевић за Данас.

Додаје да то сведочи о томе какви су то нељуди.

„Наравно, непријатно је, наравно застрашује ме помисао да би неко могао да повреди због мржње према мени моју породицу. Али, знам колико тек њих застрашује истина и зато имам дужност према свим Зајечарцима и слободоумним људима да потиснем свој дмстрах и бол“, истиче Рисантијевић, уредница портала Глас Зајечара.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) најоштрије је осудила језиве поруке и увреде које је новинарка Анђела Рисантијевић из Гласа Зајечара добила на друштвеној мрежи Фејсбуку.

АНЕМ, у свом саопштењу, подсећа да су оваква узнемиравања новинара у Србији због њиховог посла последица дуготрајне негативне кампање, таргетирања и атмосфере у друштву који произилазе из наратива самог државног врха према критичким и професионалним медијима.

„То доводи до тога да свако даје себи за право, поготово на друштвеним мрежама, да узнемирава новинаре и новинарке и да им пишу најгоре увреде и претње, што је недопустиво и доприноси угрожавању безбедност медијских радника. Позивамо још једном новинаре и новинарке да упркос растућем неповерењу у државне институције све случајеве узнемиравања, притисака и претњи пријаве надлежним органима, као и да о истима обавесте новинарска и медијска удружења која ће наставити да случајеве прате кроз постојеће механизме комуникације и инсистирају на расветљавању недопустивих напада, претњи и притисака на колеге и колегинице,“ наводи се у саопштењу АНЕМ-а.

И у Данској има политичара који покушавају да утичу на новинаре, али без много успеха, а чак ни власници медија не могу да се мешају у уређивачку политику.

Могенс Блихер Бјерегорд из Данског удружења новинара је у разговору са новинарима из Србије рекао да су независни медији без контроле државе од суштинског значаја за демократију и да већина данских политичара поштује слободу медија и не покушава да утиче на новинаре.

„У поређењу с другим земљама имамо високе стандарде слободе медија, али не узимамо то здраво за готово, јер дански политичари нису другачији од било којих политичара, али ми имамо друштво изграђено на поверењу. Имамо поверење између државе и грађана. Не само да грађани верују влади, него и влада верује грађанима. То међусобно поверење је кључно, али је потребно време да се изгради“, рекао је Бјерегорд, бивши председник Европске федерације новинара.

Као пример тог поверења он је навео избор чланова Савета за штампу који се састоји се од новинара, издавача, представника јавности и судија. Оно што је посебно у Данској је то да министар правде одобрава чланове које номинује свака од тих група.

„То захтева друштво поверења. Јер кад Данско удружење новинара номинује два члана за Савет, сваки пут министар правде то једноставно прихвати и одобри, исто и за друге организације. Веома је важно да министар поштује принцип независности. То функционише ако имате земљу поверења, али ако немате поверење између државе и медија онда би било опасно да министар правде одобрава чланове Савета за штампу“, рекао је Бјерегорд.

Посебан савет који одобрава финансијску помоћ приватним медијима је такође независтан од државе, а сви приватни медији су у том процесу расподеле средстава једнако третирани и новац добијају према броју новинара.

„Циљ је да се медијима пружи подршка да би се осигурало да постоји основно финансирање плуралистичког медијског окружења“, рекао је Бјерегорд новинарима који су боравили у Данској у оквиру пројекта „Пулс Европе – медијске посете ЕУ“.

Чак ни власници медија не могу да кажу да ли нешто треба да се објави или не, јер о томе одлучују само уредници.

Бјерегорд се осврнуо на случај од пре неколико година када је једна од највећих данских транспортних компанија продала свој власнички удео у великом дневном листу после објављивања приче која је била неповољна за ту компанију.

„Нису могли да дођу и кажу да не могу то да штампају јер је прича била важна за слободу говора, друштво и демократију“, рекао је Бјерегорд.

Ослушкивање јавности

Независност медија и слобода у извештавању у Данској види се и на јавном сервису ДР, који ове године слави 100 година постојања.

Новинари те куће са којима су разговарали српски новинари истакли су да је важно да јавни сервис има легитимитет, да представља становништво, слуша грађане и извештава о темама које интересују јавност.

Уредник у ДР и контролор програма Џонатан Каргард је рекао да је важан део њиховог рада организовање дискусија и дебата у којима људи могу да изразе своје мишљење и да су оне „знак здраве демократије“.

Поверење грађана Данске у медије је међу највишим у свету и јавни сервис, како истиче наш саговорник, мора да уважава њихово мишљење и критике.

„Људи имају мишљење о стварима које се дешавају у друштву и треба да им буде дозвољено да изразе своја мишљења и то укључује све. Морамо да будемо репрезентативни и да представимо становништво на веран начин“, рекао је Каргард.

Задобијање поверења је процес, градња комуникације, слушање и преиспитивање да ли нешто треба радити другачије.

„Слушате људе који вас критикују и онда некад кажете, размислио сам о томе и мислим да је ово прави начин. Морате бити у стању да слушате и морате да учините да људи осете да их неко чује. Мислим да је то веома важно, посебно сада када људи имају сопствене различите начине конзумирања вести и информација“, истакао је Каргард.

Девет од 10 Данаца прати ДР преко телевизије, радија или онлајн.

Вечерње вести прати око пола милиона гледалаца, највећи подкаст има око 100.000 слушалаца дневно, а велике драмске продукције или фудбалске мечеве прати више од милион људи.

Јавни сервис без реклама

Ипак, када је у питању телевизија, немају велику конкуренцију.

Поред ДР, који има три телевизијска и седам радио канала, у Данској постоји још једна велика телевизијска станица, ТВ2, али ту постоји нека врста поделе посла. ДР је више фокусиран на велике градове и производњу вести, а ТВ2 има више спорта и веће регионално покривање.

У Данској постоји и више мањих приватних телевизија које се углавном емитују из иностранства.

И док на данским јавним сервисима уопште нема реклама, ове приватне телевизије могу да имају рекламе, али само између емисија.

Највећа конкуренција јавном сервису су заправо нове врсте медија – друштвене мреже и стриминг сервиси као што су ХБО и Нетфликс.

ДР се финансира из буџета, односно пореза грађана, а на сваке четири године праве се договори са политичарима који том приликом могу да траже да се већи приоритет да одређеним садржајима или темама. Тада није ретко да неке партије траже да се јавном сервису смањи буџет јер нису задовољни његовим радом, али новинари успевају да се одупру утицају тих политичких преговора.

Изазови са којима се дански медији данас суочавају немају везе са слободом и независношћу, цензуром, претњама или нападима на новинаре, већ су то пре свега спољни фактори, као што су дезинформације, технолошки гиганти и вештачка интелигенција и заштита ауторских права у тим новим околностима.

„Данас имамо много дезинформација, хибридни рат који такође укључује ширење лажних информација, хакерске нападе и ново информативно окружење које је теже него раније. Улога јавног сервиса је да буде сидро у том мору, да пружи људима место где знају да је документација добра, где знају да постоји снажан фокус на оно што је истина а шта не, место које је искрено и транспарентно“, истакао је Каргард.

Један од таквих изазова била је пандемија, када су новинари морали да праве равнотежу између правовременог и тачног информисања јавности и критичког односа према раду државе и њеном управљању кризом.

„Пандемија је била велика криза која је донела много великих промена у веома кратком периоду. За јавни сервис било је веома изазовно време јер смо морали да радимо неколико ствари истовремено, што је било ново искуство. На једној страни, морали смо јасно да обавештавамо грађане шта треба да раде, да им пружамо потребне информације да би могли да се снађу у тим новим околностима. А на другој страни, морали смо да имамо критичке дискусије о политичким иницијативама које су покретане и било је веома изазовно да то балансирамо“, рекао је Каргард.

Иако каже да добијају критике са свих страна, истиче да је у тим ситуацијама важно да издрже притисак и да одбране свој став, али и да признају грешку ако је направе.

„Има људи, компанија, политичара који мисле да постоји разлог за критику онога што радимо. Зато је важно да за све што радимо имамо документоване доказе, да можемо да одбранимо новинарство и онда можемо да се суочимо са сваким мишљењем и да расправљамо. Али немамо људе иза сцене који повлаче конце, покушавајући да нас натерају да урадимо нешто. Трудимо се да све дискусије изнесемо на видело“, казао је Каргард.

Упитан да оцени слободу медија у Данској, Каргард би рекао „можда 10“.

„Али увек постоје неки проблеми, тако да ипак девет. Не верујем у савршенство ни у једној ситуацији“, рекао је Каргард.

Асоцијација медија, уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, развила је платформу pravameramedija.rs, која обједињује све медије из Регистра медија (АПР).

Позивамо медије да се одазову анкети током јуна и јула, како бисмо креирали јединствену базу података о гледаности, слушаности, тиражу и посетама порталима.

Уколико медиј није званично одитован, потребно је да достави податке и објашњења о релевантности својих информација за оглашиваче.

Паралелно се ради на ажурирању студије „Права мера медија“ из 2017, коју воде стручњаци с искуством у медијском сектору, а циљ је мапирање евиденције и базе података о медијима у региону и остатку Европе.

Без јасне слике о публици, медији не могу да буду препознатљиви ни за оглашиваче, за јавност у целини.

Огласи се! Да ти верују, да те виде, да те чују, да те прате.

Додаје да то сведочи о томе какви су то нељуди.

„Наравно, непријатно је, наравно застрашује ме помисао да би неко могао да повреди због мржње према мени моју породицу. Али, знам колико тек њих застрашује истина и зато имам дужност према свим Зајечарцима и слободоумним људима да потиснем свој дмстрах и бол“, истиче Рисантијевић, уредница портала Глас Зајечара.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) најоштрије је осудила језиве поруке и увреде које је новинарка Анђела Рисантијевић из Гласа Зајечара добила на друштвеној мрежи Фејсбуку.

АНЕМ, у свом саопштењу, подсећа да су оваква узнемиравања новинара у Србији због њиховог посла последица дуготрајне негативне кампање, таргетирања и атмосфере у друштву који произилазе из наратива самог државног врха према критичким и професионалним медијима.

„То доводи до тога да свако даје себи за право, поготово на друштвеним мрежама, да узнемирава новинаре и новинарке и да им пишу најгоре увреде и претње, што је недопустиво и доприноси угрожавању безбедност медијских радника. Позивамо још једном новинаре и новинарке да упркос растућем неповерењу у државне институције све случајеве узнемиравања, притисака и претњи пријаве надлежним органима, као и да о истима обавесте новинарска и медијска удружења која ће наставити да случајеве прате кроз постојеће механизме комуникације и инсистирају на расветљавању недопустивих напада, претњи и притисака на колеге и колегинице,“ наводи се у саопштењу АНЕМ-а.

Осим колега, овакво угрожавање професионалних медија осудио је и НУНС, као и неколико представника опозиције, те се ова тема нашла и на седници нишке Скупштине. Медије који раде у јавном интересу је током јучерашње конференције градоначелника Ниша Драгослава Павловића, уживо у програму своје телевизије која ради без дозволе – власник и уредник Бојан Аврамовић назвао је “фашистичким”.

Директор МРЦН Никола Стојановић је зато данас поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Нишу, а истиче да је њен циљ – заштита права новинара у Нишу, очување слободе изражавања и спречавање даљег урушавања медијских слобода и културе јавног дијалога у нашем друштву.

Оваква квалификација представља неприхватљив говор мржње и покушај дискредитације оно мало професионалних новинара и медијских радника који свој посао обављају у складу са највишим професионалним и етичким стандардима. Изјаве оваквог типа не само да вређају лично и професионално достојанство новинара, већ директно угрожавају слободу говора и стварају атмосферу страха и притиска на медије који раде у интересу грађана – сматра Стојановић.

Стојановић је рекао да од надлежних очекује да хитно и непристрасно реагују, у складу са законом, и да заштите права новинара и професионалних медија који су свакодневно изложени нападима, претњама и неоснованим оптужбама. Сматра да је слобода медија основ демократије, као и да новинари у Нишу имају право на свој рад без страха и притисака.

НУНС осуђује опасне изјаве, тражи да РЕМ испита рад нелегалне ТВ

Независно удружење новинара Србије (НУНС) је реаговало јуче саопштењем, у коме наводе да најоштрије осуђују непримерене, увредљиве и опасне изјаве које је власник и главни уредник Ниш ТВ Бојан Аврамовић, изнео током преноса конференције за медије из Скупштине града Ниша.

Подсећају да је Аврамовић новинаре и новинарке Медиареформ и друге медије који професионално раде свој посао назвао “фашистичким”, само зато што су поставили легитимна питања о законитости рада његове телевизије.

Овакве увреде и таргетирање новинара, посебно оних који професионално обављају свој посао и постављају питања од јавног интереса, представљају недопустив напад на слободу медија и новинарски интегритет. Посебно забрињава што је овом инциденту претходило извештавање портала Медиареформ о томе да телевизија Ниш ТВ емитује програм без дозволе Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), као и без одобрења Скупштине града Ниша за коришћење имена “Ниш” – истиче НУНС.

Из удружења истичу да додатно узнемирава понашање особе која се представила као новинар Ниш ТВ, а која се током конференције директно обратила уредници портала Медиареформ Јовани Стојановић, коментаришући њен физички изглед, и то пред градоначелником Драгославом Павловићем. Оцењују да овакав мизогини испад представља грубо кршење достојанства новинарке и радног окружења у којем треба да буде заштићена.

Подсећамо да носиоци власти без обзира на ниво, имају обавезу да омогуће једнак приступ свим медијима и да осигурају безбедно и професионално окружење за рад новинара, без дискриминације и притисака. Градоначелник Павловић, међутим, није реаговао на увреде упућене новинарки, нити је осудио јавно вређање медија, већ је наставио да учествује у програму телевизије која постоји и послује незаконито, тако што је поново гостовао управо на овој телевизији – наводе из НУНС-а.

На крају захтевају од РЕМ-а да хитно испита околности емитовања програма без дозволе и предузме законом прописане мере, као и да се Министарство које је раније навело да “нема информације” о нелегално телевизији “хитно изјасни о случају и покрене поступак због незаконитог рада медија”.

Поједини политичари опозиције реаговали, извињење од председника Скупштине

Инцидент који је касније прерастао у јавну и опасну увреду свих професионалних медија у Нишу – догодио се на конференцији за новинаре у Скупштини града, ретком месту где новинари и новинарке у овом граду могу да поставе питања представницима власти.

У том тренутку на питања је одговарао управо градоначелник Ниша Драгослав Павловић, који није реаговао на то што је човек који се представио као “новинар Ниш ТВ”, а касније се испоставило да је у питању Томислав Ловрековић, рекао новинарки Медиареформ “да јој се тресу руке од острашћености и да то утиче на лепоту”.

Аврамовић се управо на то надовезао у свом програму називајући медије “фашистима”, а потом је таргетирао и директно Јужне вести.

Реаговале су бројне колеге, а огласила се убрзо и Група грађана “Др Драган Милић”, оцењујући да је Аврамовићева изјава “тешка оптужба на рачун медија, која показује да се наставља подела народа и да се тешким квалификацијама таргетирају новинари и слободномислећи грађани”.

Сматрамо својом дужношћу да оштро осудимо овакав облик реторике који представља озбиљан удар на слободу медија, професионални интегритет новинара и демократске вредности. Коришћење термина попут “фашизам” опасно релативизује злочине и идеологију фашизма и вређа жртве тог режима. Напади ове врсте служе искључиво за застрашивање новинара, сужавање простора за слободно изражавање и подстицање неповерења у медијске институције – наводе у саопштењу.

Истичу да најоштрије осуђују овакав говор мржње, као и да новинари и новинарке у Нишу нису фашисти и да је наратив да су противници режима фашисти недопустив.

Њихова одборница, иначе бивша новинарка Далиборка Алихоџић је инсистирала током седнице да се председник нишке Скупштине извини због Аврамовићеве изјаве, што је Новаковић и учинио, преноси Данас.

Саопштењем се огласила и Странка слободе и правде, одакле поручују Аврамовићу да новинари нису фашисти, већ раде свој посао.

Назвати новинаре “фашистима” јер постављају легитимна питања није лапсус – то је намерни напад на професију и покушај да се јавност застраши и ућутка. Уместо да одговори на питање зашто Ниш ТВ ради без дозволе и користи име града без сагласности, Бојан Аврамовић бира увреде. А док се новинарки пред камерама коментарише изглед, институције ћуте. И то је једнако опасно. Овакви испади нису само увреде – то је таргетирање. То је покушај да се новинари понизе и зауставе – истичу у саопштењу.

Такође верују да би РЕМ морао да реагује “кад би постојао и радио свој посао”, као и да Министарство мора да покрене поступак, а Нишлијеи да дигну глас, јер сматрају да “кад новинари нису слободни да постављају питања, сви остајемо без одговора”.

На недавно одржаној Скупштини ЕФЈ у Будимпешти делегати из Европе усвојили су резолуцију због све учесталијих напада, претњи и притисака на новинаре у Србији, коју су предложили Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Грански синдикат „Независност”.

Север за Цензоловку каже да су бројке о нападима на новинаре у Србији застрашујуће, али да ни оне у потпуности не дочаравају притисак са којим се свакодневно суочавају.

Док разговарамо, стиже и вест о томе да је на televiziji Euronews отказ добила новинарка Марија Шехић. Како су саопштиле медијске организације и удружења, отказ представља освету зато што се „супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће”.

Маја Север: О проблемима на Euronewsu смо били обвешетени и током раније посете Србији. Таква промена уређивачке политике и такав притисак који је колминирао овим отказом једној вредној, храброј, професионалној колегиници заиста је застрашујућа. Сва подршка Марији. Свакако ћемо о овоме што се догађа обавестити све релевантне европске институције.

Цензоловка: Како медијске слободе у Србији изгледају из перспективе државе која је чланица ЕУ? Да ли бисте их могли упоредити са оним што се дешава у Хрватској или у Мађарској?

Север: Заправо не бих. Тешко ми је што то кажем. У Хрватској гласно тражим ојачавање заштите слободног и професионалног новинарства, гласно критикујем хрватске институције и политичке ауторитете јер не раде довољно за заштиту новинарства, што показују и извештаји мисије Медиа Фреедом Рапид Респонсе (MFRR).

Ситуација код нас је лоша. Али, нажалост, са ситуацијом у Србији – не може се поредити. Са мисијом MFRR сам била у Србији, у контакту сам са колегиницама и колегама у вашој земљи. Не могу се поредити две земље управо због тога кроз шта пролазе новинари и новинарке у Србији, а то су напади са свих страна. Јуче ујутру ми је искочио на мрежама наступ Александра Вучића на РТС-у. Невероватан је начин на који разговара и како се обраћа новинарки.

У Србији су и тензије, земља је у ванредном стању више месеци, а новинари изложени свим тим нападима и притисцима. Притом су и сами део друштва и треба о свему томе да извештавају.

Пратимо и избор чланова Савета РЕМ-а. Где год да се окренеш, ствари не функционишу: од отворених напада, физичких, кампања говора мржње, некажњивости. Дакле, неупоредиво је. И са Мађарском исто.

НЕМА ПРАВДЕ ЗА ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНИХ НОВИНАРА

Цензоловка: Јуче су обележене 24 године од убиства новинара Милана Пантића. Нема оптужнице. Убиство новинарке Даде Вујасиновић је застарело. Резултат суђења за убиство новинара Славка Ћурувије је ослобађајућа пресуда Апелационог суда.

Север: То је страшна порука за било кога. Пре свега за породицу и пријатеље, али и за целокупно друштво. То је језива порука за оне који су радили, а тек опасна за оне који данас обављају новинарски посао и свакодневно извештавају.

Ево, управо је објављено да су коначно осуђени људи који су извршили убиство малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције, а у Србији не да се ствари не решавају, него се погоршавају. Они су који су били осумњичени да су учествовали у злочину, туже оне који су писали о судском поступку.

Цензоловка: НУНС бележи 135 напада и притисака на новинаре, УНС бележи 16 физичких напада од почетка године, АНЕМ је подвукао 11 напада у Пионирском парку (тзв. Ћациленд) у присуству полиције…

Север: Бројке су стварно застрашујуће. Када је мисија Медиа Фреедом Рапид Респонсе (MFRR) боравила у Србији, колегинице и колеге из других европских земаља били су шокирани сведочанствима српских новинара.

Када људи из Европе чују од српских новинара шта им се догађа, како им наоружани људи упадају у редакцију или невладину организацију, претресају просторије више од 20 сати – у шоку су. Чак ни страшне бројке не дочаравају колико је застрашујућ тај притисак у свакодневном животу новинара.

Цензоловка: Али, нема озбиљније реакције Европске уније. Шта кажу представници ЕУ када разговарате са њима о овој теми?

Север: Нажалост, нема реакције. Тонино Пицула је недавно дао мало оштрији и отворенији извештај. Када смо разговарали са представницима европских организација, они најчешће слежу раменима. Европа је слаба, слабија него кад је Хрватска улазила у ЕУ.

Немају механизам, из неког разлога – могли би сада о томе ламентирати, али то није тема овог интервјуа. Вучић им треба, жмуре и окрећу главу од евидентних кршења слободе медија и људских права у вашој земљи.

Исто осећам фрустрацију од 17. саопштења, 19. алерта и пријаве MFRR платформи, Савету Европе и другим институцијама, али немамо други механизам. Бар када је негде записано, онда имамо нешто чиме можемо да лупамо по столу, тражимо, захтевамо. Бар да се чује.

Српска удружења и организације су веома активни. А знамо и колико су студенти акцијама до Стразбура и до Брисела допринели да се отворе неке теме и питања. Иако реакције нема, морамо бити гласни, солидарни и помоћи колегама који су физички угрожени, да се могу склонити, или помоћи опремом онима којима је оштећена.

Сада радимо на међународном пројекту, мрежи психолошке подршке. Верујем да данас, у нашим земљама, морамо имати и такав механизам за подршку колегама.

"Када будемо расправљали о томе, можемо да дискутујемо коме се новац додељује. Друга ствар, да није било опструкције око избора чланова Савета РЕМ-а, РЕМ би до сада вероватно већ одавно радио. Сем тога, Роквић се очито меша управо у тај рад РЕМ-а, тј. у рад независног тела", рекао је Братина.

Поводом критика о раду телевизија Пинк и Информер, министар је истакао да они нису државни медији, већ приватни.

"Што се тиче неких овде, они су доказали своју бригу око РТС-а у 15-дневној фејкованој опсади РТС-а и талачкој кризи коју су тада изазвали", рекао је Братина.

Он је захвалио председници Скупштине Ани Брнабић, рекавши да се сви ови медијски закони никад се не би ни догодили да, како је рекао, није било њеног колосалног труда.

Посланик Покрета слободних грађана Павле Грбовић рекао је да се изменама и допуна закона о медијима ништа специјално неће променити и додао да ће се наставити, како наводи, велика издвајања државног новца за медије који, према његовим речима, "креирају једну врсту паралелне стварности".

Грбовић је коментарисао и то што је председник Србије Александар Вучић понудио јуче украјинском председнику да Србија реконструише два града у Украјини, наводећи да је у реду помагати онима који су у невољи, али је оценио да би "прво требало да помогнемо сами себи".

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић рекла је да је седам од 10 међународних експертских медијских организација оценило да је српски ријалити програм најгори у Европи.

Питала је зашто телевизија Пинк није санкционисана од стране РЕМ-а због свог програма.

"Не очекује ту ништа ни од новог министра информисања Бориса Братине, јер нема никаквог искуства у области информисања,новинарства и медија", рекла је Роквић.

Посланик листе Александар Вучић - Србија не сме да стане Здравко Младеновић питање за Министарству на који начин ће се стати на пут томе што, како је рекао, прекограничне телевизије Н1 и Нова раде последњих година, а посебно последњих седам месеци.

Како тврди, они "пумпају и трују народ, деле и таргетирају грађане и подстичу на насиље", а за њих је, како је рекао, одговоран луксембуршки РЕМ.

Он је, такође, затражио да сви медији у земљи имају једнак третман.

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков одговорила је посланику Еколошког устанка Александру Јовановићу који је предложио имплементацију Душановог законика из 14. века за оне који не воде рачуна о животној средини, наводећи да то није политика Владе Србије јер је српски народ доста био сакаћен у прошлости и доста је претрпео.

"Својим сопственим животом је потврдио да нема потребе више да на било који начин подноси такав вид жртве, како бисмо могли у било којој области да напредујемо, а свакако ни за мене, ни за Владу Србије, насиље није решење", казала је Павков.

Поручила је Јовановићу да би му могао бити интересантан члан 123. Душановог законика, који говори о санкцијама које су имали Саси у тадашње време, а бавили су се најразвијенијом граном тадашње привреде - рударством.

"Најављивање трагедије, попут помињања надстрешнице, није пут ни за заштиту природе, ни за заштиту ваздуха, ни за грађане Србије. Оно што јесте пут је да Министарство заштите животне средине ове године има на располагању 23,8 милијарди динара. Пут је то што ћемо мењати ове године закон о заштити природе, закон о националним парковима, закон о управљању отпадом, што ћемо донети нови програм о циркуларној економији са акционим планом, што ћемо донети најважнији стратешки документ, а то је стратегија заштите животне средине, која у потпуности транспонује пет стубова зелене агенде", казала је Павков.

Посланик Александар Јовановић изјавио је да би поново требало увести Душанов законик и то, како је рекао, еколошки Душанов законик према којем би се "сваком ко загади реку одсекла рука, а загађивачима ваздуха би се", како је додао, секла глава".

Од свог послодавца Арена њуз ченелс ДОО Београд формално је добила отказ јер је „несавесно или немарно извршавала радне обавезе“ и „повредила радну дисциплину“. Међутим, ни Шехић, а ни новинарска удружења Србије не верују да је то прави разлог.

 „Ако се ти оградиш од ове куће…“

Све је почело 18. априла, у време студентске блокаде Радио-телевизије Србије. Редакција „Јуроњуза“ огласила се тада саопштењем ‘Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а’, где је осудила блокаду и позвала надлежне институције да реагују и да омогуће рад јавног сервиса.

Међутим, како ће се касније испоставити, саопштење редакције није одражавало право расположење већине запослених, који су се од њега убрзо оградили.

Шехић је иступила међу првима. Она је рекла надређенима да ће се оградити од саопштења „Јуроњуза“ и пре него што је постојао договор колектива да то заједнички ураде.

„Мени је тада речено: ‘Ако се ти оградиш од ове куће, и ова кућа ће од тебе’. Рекла сам директорки да она ради шта мора, а ја ћу радити шта ја морам. Тад смо завршиле сваку комуникацију“, прича Шехић за „Време“.

„Опет бих урадила исто“

Додаје да би опет поступила исто, без обзира на цену.

„Сматрам да је новинар пре свега одговоран јавности, закону и Кодексу новинара Србије, те да је дужан да брани правила и част професије“, прича дојучерашња новинарка „Јуроњуза“.

На питање да ли очекује да њена бивша редакција настави са отказима, каже да не може ништа да тврди, али да им је раније најављено да ће бити „нове систематизације радних места“.

„И у саопштењу НУНС-а и УНС-а се наводи да је укинута једна смена викендом. Смене су промењене нешто после оног саопштења, тако да мислим да они сада иду на то да представе да имају технолошки вишак, али то је само моја претпоставка“, додаје.

Шехић није једина која се оградила од „Јуроњуза“, а да тамо више не ради. Како каже за „Време“, пре неколико недеља је ову медијску кућу напустила директорка дигитала Јасмина Копривица, а пре два дана је исто учинила продуценткиња Ивана Стојадиновић. Међутим, и Копривица и Стојадиновић су се са „Јуроњузом“ “споразумно разишле”.

„Можда је мој отказ упозорење осталима у редакцији, али моје колеге су показале да су довољно часне и да су спремне да се боре за своју професију и објективност у извештавању, колико год је то могуће“, каже Шехић и закључује:

„Ја сам неколико пута у неколико месеци чула реченицу: ‘Буди паметна’. Сви знамо шта то значи, али верујем да ће моје колеге да наставе се труде да раде као и до сада“.

УНС: Позивамо „Јуроњуз“ да престане са оваквом праксом

Због отказа Марији Шехић огласила су се и новинарска удружења. Удружење новинара Србије (УНС) у саопштењу истиче да „неоснован отказ новинарки Марији Шехић на ТВ Јуроњуз Србија представља освету јер се супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће, од како су на њена челна места дошле Миња Милетић, регионална директорка, и Драгана Пејовић, главна уредница“.

Из Решења о отказу уговора о раду Марије Шехић, у који је УНС имао увид „јасно је да се драконски потез, остављање без посла, заснива на другим побудама, јер се као основ наводе три ситуације, а од којих је једна то да је погрешно навела функције двоје гостију у живом програму, а што је још у истој емисији и исправила“.

„Подсећамо да су у претходном периоду новинари и медијски радници Јуроњуз Србија изложени озбиљним притисцима уредништва и менаџмента, укључујући цензуру, забрану постављања питања властима и санкције за професионално поступање. Отворено им се прети отказима и сугерише да морају бити лојални власнику медија, што угрожава слободу изражавања и уређивачку независност. Након израженог неслагања са политиком куће, запослени трпе одмазду кроз промене распореда, најаве отпуштања и покушаје да се оправда технолошки вишак“, саопштио је УНС.

То новинарско удружење истиче да се „плаши да ће руководство Јуроњуз Србија наставити да се сурово обрачунава са новинарима и медјским радницима који су се именом и презименом потписали на саопштење од 18. априла и тако постали ‘непожељни’“.

УНС је позвао менаџмент и уредништво „Јуроњуза“ да одмах прекину с праксама које „угрожавају професионални интегритет и слободу изражавања запослених, те да обезбеде услове за слободан и достојанствен рад без страха од репресије – укључујући престанак притисака у виду претњи отказима и дисциплинских мера због савесног и одговорног новинарског рада“.

„Такође позивамо их да поново размотре своју одлуку о отказу који је јуче уручен колегиници Марији Шехић“, саопштио је УНС.

“Желим грађанима да укажем на једну ствар која се у Србији није догађала у претходних тридесет година. Не 30, богами 35. Никада се није догодило оно што се догађало синоћ и прексиноћ Бранки Лазић у Зајечару, а посебно Драгани Ћендић у Косјерићу”, рекао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу за РТС (архивирано овде – 11:22 минут емисије).

Његова изјава односи се на инциденте током изборног дана на локалним изборима у Косјерићу и Зајечару 8. јуна 2025, када су, између осталих, нападнуте новинарке провладиног таблоида Информер.

Према саопштењу Министарства информисања, новинарка Драгана Ћендић била је изложена “вербалном и физичком нападу”. Она је за Еуронеwс Србија рекла да је “док је излазила из зграде општинске управе, била ‘изложена вербалним увредама, пљувачини и нападу'” грађана окупљених испред седишта градске изборне комисије, те да је један мушкарац покушао да јој отме телефон и ударио је у раме, док јој је други нападач ударио шамар.

Регионална информативна новинска агенција РИНА објавила је снимак инцидента на свом Инстаграм профилу, али се на њему не може јасно видети шта се тачно догодило. Две особе су ухапшене због овог напада.

Ипак, тврдња да се овакав или сличан напад на новинаре није догодио у последњих 35 година није тачна, што потврђују бројни документовани случајеви напада, претњи и убистава новинара у Србији.

Више напада у Косјерићу и Зајечару

Новинарке Информера нису биле једине којима је током изборног дана било онемогућено да несметано извештавају о локалним изборима у Косјерићу и Зајечару и те нападе су осудила новинарска удружења.

Осим напада на Драгану Ћендић, Удружење новинара Србије (УНС) осудило је и “нападе и вређање екипа Новости, АЛО-а, Тањуга, Гласа западне Сербије и телевизија Прва, Пинк, Њузмакс Балкан и Студио Б”.

Како наводи Независно удружење новинара Србије (НУНС), тог дана забележено је још напада на новинаре. НУНС је осудио те инциденте, поручивши да је “застрашивање и ометање новинара током изборног дана недопустиво”.

У ноћи између 8. и 9. јуна, новинар дневног листа Данас Угљеша Бокић спречен је да извештава испред просторија Српске напредне странке у Новом Саду. Након што је покушао да фотографише начелника Полицијске управе Нови Сад, Невенка Марића, Бокића су вербално онемогућавале и физички гурале непознате особе које су одбиле да се легитимишу, а није утврђено да ли су у питању припадници полиције или цивили.

Новинарки недељника Време, Тијани Станић, избушене су две гуме на аутомобилу и поломљени ретровизори у Косјерићу. Инцидент се догодио након што је тим овог недељника снимао сумњиве активности у дворишту локалне фирме која је претходно означена као место могућих неправилности у изборном процесу.

Физички и вербални напади, као и онемогућавање рада новинара, забележени су и током предизборне кампање.

Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) саопштио је да су њихови посматрачи регистровали 71 случај застрашивања, вербалног и физичког насиља над опозиционим активистима, новинарима и грађанима (архивирано овде).

Шта је било последњих 35 година?

Дан након председниковог интервјуа, обележена је 24. годишњица убиства новинара, за које до данас нико није одговарао.

Дописник Вечерњих новости Милан Пантић убијен је 11. јуна 2001. године у улазу зграде у Јагодини, у којој је живео са породицом. Три пута је ударен чврстим предметом у потиљак (линк архивиран овде).

Пантић је непосредно пре смрти највише писао о привредном криминалу, нарочито о приватизацији Јагодинске пиваре и Цементаре у Поповцу, што се у јавности и даље сматра главним мотивом за његово убиство.

Убиство Милана Пантића једно је од три нерасветљена убиства новинара у Србији у протеклих 35 година.

Власник листова “Дневни телеграф” и “Европљанин” и новинар Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године са више хитаца испред зграде у Светогорској улици у Београду (архивирано овде).

Иако је овај случај једини од убистава новинара у Србији који је доспео пред суд, Апелациони суд у Београду је 2024. године правоснажно ослободио четворицу бивших припадника Државне безбедности оптужених за његово убиство. Налогодавци никада нису идентификовани, нити је истрага о њима икада отворена.

Ћурувија је био оштар критичар власти Слободана Милошевића, за шта многи сматрају да је управо разлог због ког је убијен. Неколико дана пре убиства, провладин таблоид Политика експрес објавио је текст под насловом “Ћурувија дочекао бомбе”, у коме је инсинуирано да је подржавао НАТО бомбардовање Србије и “издао” земљу. Текст је потом у целости прочитан у дневнику РТС-а.

У време Ћурувијиног убиства, министар информисања био је Александар Вучић.

Радислава Дада Вујасиновић, новинарка недељника “Дуга”, пронађена је мртва 8. априла 1994. године у свом стану на Новом Београду. Још увек није утврђено да ли је реч о самоубиству, убиству или несрећном случају (архивирано овде).

Првобитна званична верзија догађаја била је да је новинарка преминула од суицида, пуцњем у груди из ловачке пушке. Породица је оспоравала службену верзију смрти.

После промене власти, 2001. године случај је поново отворен као сумњива смрт, с могућношћу да је реч о убиству. Касније је Форензички институт у Хагу закључио да је смрт могла да наступи као последица убиства, самоубиства или несрећног случаја.

Тридесет и једну годину касније, случај се налази у предистражном поступку Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Вујасиновић је извештавала са ратишта и писала о корупцији и организованом криминалу. За своје ратне репортаже награђена је наградом Удружења новинара Србије “Светозар Марковић”.

У истом временском оквиру, који председник користи како би истакао да се “никада није догодило” оно што се десило новинаркама Информера 8. јуна, поред ових случајева било је и више стотина напада на новинаре.

На пример, новинару Дејану Анастасијевићу је 14. априла 2007. године постављена ручна бомба “кашикара” на симс прозора собе у којој је спавао са супругом. Детонација је оштетила прозор и фасаду око њега, као и путничка возила паркирана испред зграде. Иако су шрапнели засули собу стана у приземљу, друга бомба није експлодирала и Анастасијевићи пуком срећом нису повређени (архивирано овде).

Упркос тадашњем обећању надлежних да је реч о “приоритетном случају”, никада није утврђено ко је поставио бомбу. Анастасијевић је преминуо 2019. године, верујући да је био мета због својих сведочења пред Хашким трибуналом, о чему је и јавно писао.

Још један пример је и случај новинара Милана Јовановића у Врчину, коме је 12. децембра 2018. године запаљена кућа. На његов дом бачени су Молотовљеви коктели, а починиоци су пуцали на врата како би спречили излазак њега и његове породице. Јовановић и његова супруга успели су да се спасу изласком кроз прозор, али је њихова имовина, укључујући и аутомобил, потпуно изгорела (архивирано овде).

Европска федерација новинара овај напад је директно повезала са Јовановићевим писањем о корупцији у општини Гроцка (архивирано овде). Због подстрекивања на овај злочин, бивши председник општине Драгољуб Симоновић осуђен је на четири године затвора. Осуђени су и његови саучесници, док је извршилац Александар Маринковић и даље у бекству.

Пораст физичких напада на новинаре

Напади на новинаре у Србији нису реткост. НУНС је од почетка године забележило 125 напада и притисака на новинаре и новинарке. Како је за медије 22. маја рекла правница овог удружења Марија Бабић, новинари су годинама изложени вербалним претњама, али се у последње две године примећује и пораст физичких напада (архивирано овде).

“Његов режим (Александра Вучића) допринео да је безбедност новинара у последњој деценији драстично погоршана и да из месеца у месец имамо нападе, притиске, претње на новинаре”, рекао је за АФП 11. јуна 2025. Жељко Бодрожић, председник НУНС-а.

Удружење новинара Србије (УНС) је од почетка године до данас регистровало 74 случаја угрожавања новинара, што је за 17 више него у истом периоду прошле године (архивирано овде).

УНС посебно истиче податак да је забележено 16 физичких напада, чак 13 више него прошле године. Истакнуто је и да се велики број напада десио у присуству полиције, али без њихове реакције.

“У последњих пар година неколико новинарки и новинара морало је да користи механизме сигурних кућа и да се склањају из Србије због бруталности претњи и напада на њих, нарочито у протеклих годину и по дана”, рекао је за АФП 11. јуна 2025. Веран Матић председник Асоцијације независних електронских медија.

Како истиче Матић, који је и члан Сталне радне групе за безбедност новинара формиране 2017. године, до процесуирања одговорних за нападе на новинаре долази у врло малом броју случајева.

“Више од половине пријављених случајева или буде одбачено од стране тужилаштва или суда као неосноване за кривично гоњење по службеној дужности, или полиција не одговара на ургенције тужилаштва за прикупљањем доказа”, додаје он.

Према подацима Вишег јавног тужилаштва у периоду од 2016. до априла 2025. године пријављено је укупно 614 случајева напада на новинаре, а до сада је правоснажно или првостепено решено 359 случајева, што чини 58,47% укупног броја.

Међутим, како истиче Матић многи новинари и не пријављују нападе због неповерења у институције.

‘Свакодневни позиви СОС телефона од почетка протеста’

Према извештајима домаћих и међународних новинарских организација, Србија предњачи према броју напада на новинаре, а истовремено је на дну лествице медијских слобода.

У најновијем извештају Репортера без граница (РСФ), који преноси НУНС, закључује се да, “када је у питању безбедност новинара и новинарки”, они се у Србији “и даље не осећају заштићено”.

“У политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари су често мета напада чланова владајуће елите, које додатно појачавају поједини национални ТВ канали,” наводи се у извештају.

Матић објашњава да се “нама из медија у протеклих пар година догађа ‘савршена олуја’, комбинација претњи, насиља, слапп тужби, ослобађајућих пресуда за најстрашнија убиства и уз све то невиђене увреде и таргетирања новинарки и новинара и медија од стране највиших представника власти”.

“Од када су почели протести у новембру прошле године било је неупоредиво више физичких напада на новинарке и новинаре. Не прође дан а да се на СОС телефон за пријављивање претњи и напада на новинаре не јаве они који се на различите начине осећају угрожени”, рекао је Матић за АФП.

Напади на новинаре знатно су се повећали у току студентских протеста, истиче Комитет за заштиту новинара, међународна невладина организација која се бави безбедношћу новинара у свету, (Цоммиттее фор Протецтион оф Јоурналистс, ЦПЈ).

ЦПЈ наводи да се  “атмосфера ‘лова на вештице’ против критичара власти у Србији, на коју су новинари упозоравали пре годину дана, у међувремену претворила у пораст напада и претњи на новинаре, након што је у новембру 2024. године дошло до смртоносног урушавања железничке станице, што је покренуло широки антикорупцијски покрет”.

АФП је писао о дезинформацијама који се тичу новинара и протеста у Србији.

Новинари којима је угрожена безбедност могу позвати СОС телефон број 0800 100 115.

Текст пренет са портала АФП Србија.

Учесници су имали прилику да размене искуства из досадашњег процеса — од пријављивања и комуникације са Министарством информисања и телекомуникација и јединицама локалне самоуправе путем Јединственог информационог система (ЈИС), до рада у самим комисијама. Кроз отворену дискусију мапирани су бројни изазови и проблеми, међу којима се истичу неуједначени критеријуми оцењивања, неадекватна комуникација са институцијама и мањак транспарентности у одређеним фазама процеса.

Министарство информисања и телекомуникација је било позвано да присуствује данашњем састанку, али су били спречени да дођу.

Посебан акценат стављен је на потребу за унапређењем бодовних листи које се користе приликом оцењивања и кандидата и медијских пројеката, као и на важност додатне обуке и јаснијих смерница за чланове комисија.

Закључци и препоруке са састанка биће обједињени и упућени Министарству информисања и телекомуникација, као и међународним партнерима укљученим у реформу медијског законодавног оквира, с циљем побољшања система пројектног суфинансирања и јачања квалитета и интегритета процеса.

Овај састанак је уједно послужио као увод у планиране обуке за будуће чланове комисија, које ће бити организоване у наредном периоду у градовима широм Србије.

„Велики одзив, конструктивна расправа, предлози учесника и представника релевантних новинарских удружења и медијских асоцијација, охрабрују нас у наставку дијалога, даљој проблематизацији са намером отклањања негативности и решавању многих проблема из домена пројектног суфинансирања медијских садржаја“, изјавио је Саша Мирковић из АНЕМ-а.

Састанак се организује у оквиру пројекта Асоцијације независних електронских медија “Партиципативно праћење реализације процеса суфинансирања пројеката” који је подржан од стране холандског Министарства спољних послова кроз програм МАТРА.

У том очигледном пословно-политичком савезништву Јунајтед медије са медијским удружењима отказ Марији Шехић, који је уследио после бројних опомена и систематски поновљених грешака искориштен је да би се дало повода новом у низу ових напада. Истине ради, иако нисмо имали намеру да појединостима о отказу штетимо овој новинарки морамо да кажемо да је она својим бројним професионалним пропустима, попут оног да је у програму Euronews-а цитирала лажни налог са X-а (Твитер) као званичну информацију израелске обавештајне службе Мосад, озбиљно урушавала углед и кредибилитет наше редакције. Нарочито зато, што је управо Euronews претходно извештавао о истом налогу као о моћном извору ширења дезинформација.  

А то није у складу са стандардима новинарске професије ни принципима Euronews Србија, као ни у складу са "пристојним новинарством" на које се медијска удружења позивају у свом саопштењу. Управо је супротно свему томе.  

Euronews Србија остаје посвећен очувању слободног и независног новинарства, једнако колико и одговорном и професионалном извештавању, без ширења дезинформација и неће подлећи притиску ниједне политичке опције, баш као ни притиску једног дела јавности који захтева да се извештавање прилагоди њиховим жељама и опредељењима.  

Најављене промене у пословању Euronews-а немају никакве везе са политиком, нити временски коинцидирају са политичким дешавањима у земљи јер су покренуте много раније и  последица су напора власника да спроведе стратегију дигитализације, по узору на водеће светске медије и да истовремено подигне гледаност и професионални ниво редакције, која послује по стандардима лиценце коју представља и чије критеријуме поштује.  

У нашем програму се не прећуткује ниједна информација, постављају се питања властима и преносе и њихове критике на рачун нашег рада и чују се сва мишљења, па и мишљење дела запослених који се нису слагали са недавним саопштењем управе поводом блокаде РТС, а чему је јавност, па и медијска удружења која сада говоре да су промене у систематизацији освета потписницима овог саопштења, обавештена управо из програма наше телевизије на којој је то саопштење читано у вестима пуна два дана. 

Медијска удружења злонамерно тврде да је овај отказ освета. Питамо их да ли су се сви потписници наводно спорног саопштења заштитили од сваке врсте одговорности за професионалну грешку? Да ли их тај чин потписа чини недодирљивим и заштићеним од сваке врсте професионалне критике? И да ли то значи да за њих ни Кодекс новинара и новинарки Србије више не важи? 

Пошто је једини циљ овог политичко – пословног савеза напад и дискредитација Телекома Србија, као власника лиценце Euronews-а за Србију, БиХ и Црну Гору, више неће бити одговора на оваква саопштења.  

Руководство Euronews Србија

"Поштујемо лични и професионални интегритет наших чпанова, којим смо се руководили предпажући их за чпанове Савета РЕМ-а и ову одпуку сматрамо изразом одговорности и поштовања јавног интереса", наводи се у саопштењу Удружења драмских уметника Србије.

Филмски уметници Горица Поповић и Младен Матичевић такође су се повукли из процеса за избор за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије, саопштила су филмска удружења.

"Чврсто стојимо иза одлуке наших истакнутих чланова, филмских уметника Горице Поповић и Младена Матичевића, да се повуку из процеса избора за Савет РЕМ, као јасног става против изборних неправилности и нетранспарентности у поступку избора чланова овог тела", наведено је у саопштењу шест удружења.

Асоцијација филмских редитеља Србије, Документаристи Србије, Српска асоцијација сниматеља, Удружење филмских глумаца Србије, Удружење филмских уметника Србије и Удружење сценариста Србије су навели да потез Горице Поповић и Матичевића сматрају" изразом професионалног интегритета и одговорности према јавном интересу".

Горицу Поповић и Младена Матичевића за чланове Савета РЕМ предложила су удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Србији, наводе из филмских удружења.

Владимира је награђена за новинарски текст „Кроз живот ходам другачије“, објављен на порталу Storyteller, који доноси причу о Јарославу Копчоку, параплегичару из Бачког Петровца, који својим достојанственим, самосталним и активним животом свакодневно руши друштвене баријере и инспирише заједницу.

„Огромно хвала на овој награди. Она припада пре свега човеку из моје приче — Јарославу, параплегичару из Бачког Петровца који је, упркос свему, изабрао да не одустане. Хвала му на поверењу и на храбрости да подели свој живот са нама. Ова награда је подсетник да новинарство има смисла када даје глас онима које друштво често не чује,“ изјавила је Владимира на додели.

Награђена прича део је пројекта „Један дан у мањинским ципелама“, који је портал Сторyтеллер реализовао уз подршку Независног удружења новинара Србије (НУНС), с циљем да кроз личне приче осветли вишеструке маргинализације које доживљавају припадници мањинских заједница.

И данас, бројни храбри активисти, боре се за ваздух, воду, шуме, реке, за правду, истину, широм земље, нападани, пребијани, затварани и окупирани тужбама. 

Mноги од њих кажу да су лакше издржали сва малтретирања, све жртве, али сталне тужбе, непрекидна суђења односе и енергију и време и новац. SLAPP тужбе (стратешке тужбе против учешћа јавности) су нови начин на који моћници бројним серијским тужбама настоје да зауставе активисте и новинаре да се баве јавним интересом, откривајући криминал, злоупотребе, уништавање природе. Ова пошаст бележи се и у бројним другим земљама. Дафне Каруана Галиција, новинарка са Малте, имала је 38 тужби које је нису зауставиле у разоткривању корупције у врху власти. На крају је убијена постављањем експлозива у њена кола. Употреба SLAPP тужби против новинара је присутна у јавности, али оне против бројних активиста и невладиних организација у унутрашњости невидљиве су у јавности. 

Често је тешко објаснити шта значи заиста SLAPP тужба. Овај филм документује и кроз примере објашњава механизам и разарајућу снагу овог новог облика притисака, цензуре, често правосудног насиља, над активистима, новинарима, узбуњивачима који настоје да својим текстовима или активностима штите јавни интерес, природу, слободу говора.  

„Максимално смо се бавили активизмом – а сада се максимално бавимо том институционалном борбом“, каже Владимир Божић из Мајданпека који је са својим удружењем Не Дам Ну Дао бори против уништавања природе од стране Зи Ђин корпорације. „Више проводимо времена по полицијским станицама и судовима него са својим породицама.“

Драгана Арсић из удружења Одбранимо шуме Фрушке горе, за племениту борбу за заштиту шума ове планине, добила је пет тужби, у којима је за њу тражена и казна затвора. 

Петар Живановић, бранећи свако стабло у илегалној сечи шуме на Фрушкој Гори, претучен је, одузет му је мобилни телефон и избрисани снимци. (Овим случајем бавио се и председник државе објавом да су насилници приведени и да ће бити санкционисани). 

Драган Дмитровић, активиста „Не дамо Старицу“, преживео је насиље, Никола Драгошановић каже да је у полицији бројао шамаре до 28, а после није бројао ударце по целом телу. 

Били су 100 дана у кампу-блокади и заштити планине Старица, која је штитила Мајданпек од додатног загађења са околних јаловишта. Потом су били 90 дана у затвору. И од тада до данас, по судовима небројено пута. 

„Нисмо бранили своју личну имовину, већ имовину државе Србије“ (Владимир Божић)

Слободан Швајнер, бавио се проблемом неодношења смећа у Кладову, под псеудонимом на друштвеним мрежама. Убрзо је разоткривен и кренуле су претње, и њему и другим активистима. Праћен од стране полиције, привођен. Коришћено је класично „вођење на пишање“, како би се, кроз тестирања на алкохол и наркотике, вршио притисак, а потом и намештани позитивни резултати. 

Аладин Паучинац из Новог Пазара је један од активиста који је за време епидемије короне водио протесте којима су тражене тачне информације из болнице о броју умрлих од ове болести, уверени да се прикривају прави резултати. Добио је 13 тужби у низу, које су касније спајане, али и после тог таласа, уследио је нови са тужбама. Претње на улици, које доживљава у присуству полиције, су језиве. Тужбе и претње постале су његов живот: „Циљ је био да ме сломе и да послужим као пример другима“. 

Новинарке и новинари редакције КРИК-а су најчешћа мета SLAPP тужби. У овом тренутку, више од 15 судских процеса који имају елементе SLAPP тужбије у току. Они су најчешћа мета политичара и њима блиских моћника. 

О разорности оваквих тужби говори Стеван Дојчиновић, главни и одговорни уредник КРИК-а: „До 2021. године најмање 10 пута смо тужени, али сваку тужбу смо на суду добили. Од 2021. се све променило и кренули смо да губимо поступке…"

Овај талас SLAPP тужби хоће да редефинише правила у новинарству: „Мислим да власт, која држи већину медија под контролом, не може да нађе начин да нас заустави и сада су нашли начин да кроз будуће судске пресуде успеју у томе.“ 

„У питању је системска, темељна, промишљена, диригована кампања против независних медија, јер је просто невероватно да сви они - Шапић, Никола Петровић, Колувија, користе исте методе“, сведочи Александар Ђорђевић новинар БИРН-а, редакције која има 5 SLAPP тужби.

Aна Тоскић Цветиновић из организације Парнери Србија каже׃ „Циљ је свакако застрашивање и притисак. Сасвим вам је јасно да је то тужба усмерена да престанете да извештавате или да се оглашавате о некој теми и мислим да је то осећај који је непогрешив.“

Својеврсни хероји су и адвокати који су саборци својих клијената. У филму говоре адвокати Михаило Павловић,  Кристина Тодоровић, као и Данијела Несторовић, адвокатица, али и народна посланица, која се и сама поред клијента нашла на мерама прислушкивања и праћења, иако има „двоструки имунитет“, и као законска заступница, али и као народна посланица. 

 Адвокатица КРИК-а, Круна Савовић, каже׃ „У неком сасвим нормалном ритму живота, поједине клијенте бих виђала много ређе. Уколико се заређају суђења после месец дана свакодневног виђања, када дође период у ком суд не ради у пуном капацитету, ви видите да вам та особа након неког времена недостаје. Имате потребу да проверите како је.“

Адвокати наглашавају и да не треба нови закон о SLAPP тужбама и да имамо институте против оваквих тужби. „Добар начин да се ова појава спречи јесте да се у сваком конкретном случају пође од тога шта је јавни интерес.“ 

Круна Савовић додаје׃  „Можете да наслутите да ће нека борба бити са оним исходом од кога се плашите. Али сте спремни да се борите. Па и пред институцијама ван ове земље, односно пред Европским судом за људска права.“

Ова суђења су дуга и исцрпљујућа, док се прође више инстанци протекне по неколико година и тек када се исцрпи свака могућност, преостаје тужба Европском суду за људска права. И нових неколико година. У случају тужбе Б92 против Србије коју је заступала Круна Савовић, а која је поднета 2016. године, пресуђено је у корист ове медијске куће тек 2023. године, а држава је морала да плати нешто више од 5.000 евра као накнаду штете и још 2.400 евра за трошкове поступка. За десетак година судског поступка. Свакако, новац није сатисфакција, већ правда, и установљавање судске праксе.

А за све актере из овог филма, заштита јавног интереса је изнад свега. И решеност да се боре до Стразбура, уз свакако огромне жртве. 

Ово је само део новинара и активиста који су обухваћени СЛАПП тужбама. Медији прате највише случајеве истраживачких новинара, али је веома важно да сваки случај у било којем делу земље буде равноправно третиран и да се о сваком SLAPP шамарању извештава, како би се и шира јавност солидарисала са заштитницима јавног тј. и њиховог интереса. 

Јелена Зорић је новинарка која је део заједнице,  која је веома цењена као непоткупљива, професионално снажна, без неких алтернатива. Доживела је све оно што никоме не бисмо пожелели, напад са више различитих претњи упућених њој лично, а потом и породици. Остала је незаштићена од стране институција. И наставила је још упорније да се бави новинарством, што иритира власт. Када сам је питао шта је на њу оставило највећи утисак у раду са жртвама SLAPP тужби, рекла ми је:

„Тек када сам почела да истражујем SLAPP над активистима, схватила сам да су размере SLAPP-а несагледиве."

Тај SLAPP на српски начин нису само парнични поступци, то је буквално прогон неистомишљеника, где је држава или највећи слапер или најозбиљнији саучесник.

Тамо негде по Србији, далеко од медијских рефлектора, активисти се изопштавају из друштва, са посла, хапсе, пребијају, углавном већ сиромашне људе покушавају да оглобе казнама, тако да их натерају у изгнанство, како би радили да исплате намете.

То је разарање појединаца, заједница и друштва у целини.

И кад је реч о новинарима - медијима, активистима, јасно је да је SLAPP механизам против слободе говора, заправо бруталан облик цензуре.

Јелена је прави избор БИРН-а да направи овај документарац. Она је сâма изложена оваквој врсти правног насиља. Драгана Жарковић Обрадовић је најбоље разумела оно што се њој и редакцији БИРН-а догађа. То што је направио Александар Ђорђевић својим истраживањима везаним за злоупотребе државе, тамо где је то најстрашније, на социјалним питањима, нема други одговор осим оног везаног за заверу и SLAPP оптужбу. 

Невероватни хероји пате данас у Србији од SLAPP тужби. Плаћају превисоке цене активизма, који можемо дефинисати као заштиту јавног интереса, па и саме Србије... И захваљујући Јелени и БИРН-у упознајемо оно што смо и знали, видели, али нисмо довољно снажно регистровали. Нисмо се солидарисали до краја са онима који су водили битке у наше име. Јелена и БИРН сведоче о разорној улози власти, доминантној, оној којој се све може, и индивидуалним херојима који пружају отпор и по цену сопствене егзистенције. 

Имамо среће да ти хероји постају наша свакодневница, да их је препуна Србија, јер само заједичком борбом за јавни интерес и кроз солидарност може доћи до промена система, без чега неће бити помака када је реч о заштити и од судских прогона, о чему говори "Шамарање". На крају филма није писало „наставиће се“… али је јасно да постоји још пуно примера са којима треба упознати јавност.

Наставиће се…

Пројекат "Систем превенције насиља и заштите новинара", спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ и Центар за развој локалних медија, а уз подршку Европске Уније и Балканског фонда за демократију.

За нове претње у Штарк Арени на Новом Београду надлежно је, по територијалном кључу, Треће основно тужилаштво у Београду.

Претеће и увредљиво скандирање учестало је последњих година. Због најмање два таква случаја, током утакмица 22. маја 2022, потом 6. јуна 2023, поднета је пријава против НН лица Првом основном тужилаштву за кривично дело Угрожавања сигурности Бранкице Станковић, Насилничко понашање или неко друго дело за које се гоњење преузима по службеној дужности.

Пријаву је поднео Веран Матић, представник Сталне радне групе за безбедности новинара. 

Новинари Инсајдера данас су питали Прво основно тужилаштво шта је предузело у том поступку, у којој је он фази, да ли су идентификовали хулигане који у маси скандирају и прете Бранкици Станковић и да ли су обавештени да се синоћ са трибина поново чуло исто увредљиво скандирање.

Упутили су нас, међутим, на Више тужилаштво које је, кажу, још у мају 2022. преузело предмет. Према ранијим информацијама, Више тужилаштво је најпре информације тражило од полиције, од које је стигао одговор да нису идентификовали починиоце, али да ће наставити да раде на њиховој идентификацији. Тужилаштво потом полицији издаје нови налог – да са снимака камера извештачи идентитет хулигана који су претили Бранкици Станковић. Идентификован је, према полицијском извештају, само један од њих, док за осталима полиција наставља да трага сада већ пуне две године. И после тога, тајац. Све то указује на повлачење државе пред криминалом за који су одговорни хулигани.

Претње Бранкици Станковић почеле су још 2009. године, у време емитовања серијала Инсајдера „(Не)моћ државе“. Повод за серијал је био случај француског држављанина Бриса Татона, ког су према пресуди претукли припадници навијачке групе Партизана и који је услед тих повреда преминуо. У серијалу је отркивено да је полиција против вођа екстремних навијачких група водећих домаћих клубова подносила на десетине кривичних пријава које, или нису процесуиране, или су поступци против њих трајали годинама.

Са трибина се тада чуло скандирање “Отровна си као змија, проћи ћеш к’о Ћурувија” – новинар који је убијен са 18 метака у леђа у априлу 1999. године. Иако се јасно видело и чуло скандирање велике групе хулигана, уследиле су најблаже или чак ослобађајуће судске пресуде.

Шта се дешавало на трибинама?

Након хапшења одговорних за убиство Бриса Татона, трибине Партизана остају практично упражњене и тада на сцену ступа навијачка група Јањичари. Вођа ове групе, Александар Станковић звани Сале Мутави убијен је у машијашком обрачуну 2016, а трибине потом преузима његова десна рука Вељко Беливук. Он је са својом криминалном групом ухапшен у фебруару 2021. и суди им се за најтежа кривична дела, укључујући брутална убиства.

Убрзо је објављена вест да је на условну слободу, након низа необичних одлука надлежних институција, пуштен Ђорђе Прелић, раније осуђен због убиства Бриса Татона.

Случајно или не, тада поново почиње скандирање Бранкици Станковић са трибина, али држава на то не реагује више година.