„Они би да виде ратове и сукобе. Могу да изазову једнократно насиље, након чега ће сви бити ухапшени. Јасно им је да нико неће да изазива насиље осим њих. Имамо већих проблема од њихових досадних трикова“, рекао је он.

Председник Србије на тај начин индиректно подстрекује насиље према новинарима, посебно на скуповима на којима су константно под нападима, укључујући и полицију која би требало да их штити.

АНЕМ подсећа да је последњих неколико година, а нарочито након 1. новембра прошле године, безбедност новинарки и новинара у Србији на забрињавајућем нивоу, чему су дирекно допринеле и запаљиве изјаве против критичких медија од стране, на првом месту, председника државе и других највиших државних званичника. Такве изјаве давале су „ветар у леђа“ прорежимским таблоидима и телевизијама с националним фреквенцијама да наставе негативне кампање и таргетирање одређеног броја новинарки и новинара, што је довело до тога да у првих десет месеци 2025. године Србија бележи рекордан број претњи, притисака и физичких напада на представнике професоналних и критичких медија.

Према евиденцији Фондације Славко Ћурувија, само у септембру представници власти су чак 141 пут вербално напали новинарке и новинаре, а Репортери без граница забележили су у последњих годину дана 89 физичких напада.

Апелујемо зато, по ко зна који пут, на представнике власти да моментално престану с таргетирањем и негативним кампањама против критичких медија и новинара, јер такве изјаве могу имати опасне последице по безбедност тих особа и њихових породица.

Подсећамо и да је само у августу и септембру забележено 22 напада на новинарке и новинаре од стране полиције док су извештавали с јавних скупова, те је и те како оправдано да новинарска и медијска удружења воде рачуна о новинарској заједници и пруже им адекватну помоћ, подршку и опрему у таквој ситуацији.

Извештавање медија о протестима као догађајима од јавног интереса је један од основних задатака и улоге новинарства у демократским друштвима, те свако оптуживање медија за изазивање насиља, ометање у раду на терену и физичко насиље сматрамо недопустивим.

Позивамо поново и представнике међународних организација и Европску комисију да осуде овакву опасну реторику од стране председника државе која се готово свакодневно употебљава против новинарки, новинара и неистомишљеника.

Апелујемо и на све новинаре, новинарке и представнике медија да редовно пријављују сваку врсту угрожавања безбедности током обављања свог посла. Свим новинарима доступан је и бесплатни број телефона нон-стоп Сигурне линије (0800 100 115) на којој представници медија могу добити објашњења о законском третману дела и о поступцима који треба да се покрену како би се надлежним институцијама, полицији и тужилаштву пријавило угрожавање безбедности.

Веран Матић, председник УО АНЕМ, члан Сталне радне групе за безбедност новинара и оператер на Сигурној линији за новинаре

Овај инцидент, који се догодио 27. октобра, не само да представлја драстично кршење медијских стандарда, већ и огољава већи системски проблем: тренутно непостојање функционалног Савета РЕМ-а.

У ситуацији када тело надлежно за регулацију електронских медија није конституисано, поставља се питање ко ефикасно штити децу од штетних садржаја.

Управо зато смо се обратили Министарству, апелујући да поступи по службеној дужности и премости овај опасан регулаторни вакум.

Захтевамо од Министарства да:

Предузме хитне мере за утврђивање околности под којима је дошло до емитовања спорног садржаја.

Иницира утврђивање одговорности уредништва канала ПИНК Кидс.

Обавести јавност о корацима који ће спречити понављање оваквих пропуста.

Функционална и независна регулаторна тела су прва линија одбране права детета у медијима. Њихово одсуство не сме бити оправдање за заштиту права деце у медијима.

„Овде је важно ко је подносилац пројекта, тачно се зна ко треба да добије средства, на основу политичкој утицаја. С друге стране, постоји и својеврсна кумовско-другарска, кафанска коалиција где се чланови комисије договарају и да за одређени постотак додељују средства и пројекте“, оценила је Торовић. 

Никола Стојановић, директор Медиа и реформ центра Ниш, такође је навео да је пројектно суфинансирање медија у Нишу и даље веома лоше и да се пројекти додељују по кључу.

„Апсолутно сви који размишљају другачије у односу на прорежимске медије нису у могућности да добију средства од града. Медији се тешко финансирају и тешко је доћи до средстава која припадају грађанима Ниша. Нажалост, не видим да ће се неке ствари променити у наредном периоду, с обзиром на моделе које власт користи“, напоменуо је Стојановић.

Ни у Димитровграду ситуација није другачија. Славиша Миланов из портала ФАР из тог града пројектно суфинансирање медија на локалу оцењује као „катастрофално“ због чега више и не учествују на конкурсима.

„Углавном се финансирају медији блиски властима, док објективни и независни медији не добијају готово ништа од средстава. Искуства портала ФАР су таква да више не конкуришемо за средства на локалном нивоу, барем док се не промени такав механизам и не успостави се бољи комисијски преглед и бодовање квалитета пројеката“, изјавио је Миланов.

Саговорници су били полазници осме од 10 обука за писање медијских пројеката за локалне медије које су у организацији АНЕМ планиране ове године у градовима широм Србије.

Радионица, коју је водио Илир Гаши, намењена је локалним медијима како би стекли конкретна знања о писању пројеката од јавног интереса, у складу са Законом о јавном информисању и медијима, али и пројеката међународних организација.

Тренингу су присуствовали представници медија и фрееланце новинари из Ниша и Димитровграда. Обука је уједно била и прилика за размену искустава о учешћу на овогодишњем процесу пројектног суфинансирања, односно на конкурсима које су расписивали Министарство информисања и телекомуникација и органи локалне самоуправе.

Извршна уредница БИРН-а Гордана Андрић каже за Данас да се примећује да медији у Србији често извештавају о Русији, што је и логично с обзиром на дешавања у свету и да прорежимски медији користе фразу “руске службе” како би заправо писали и стављали протесте у Србији у одређени контекст.

“Тако се та фраза – руске службе, заправо злоупотребљава за неку врсту кредибилитета њиховог писања. То најчешће виђамо у таблоидним медијима који оцрњују студенте, користећи епитете којима покушавају да их представе као рушитеље државе, стране плаћенике и терористе. У том смислу видимо да извештавање о руским службама служи да би се таквој врсти наратива о српским протестима дала нека врста иностраног кредибилитета”, наводи Андрић.

Како објашњава, Русија и Путин су међународни актери у које грађани Србије имају највише поверења, па је то и разлог зашто се у прорежимским медијима позивају на Русију, Москву и Путина.

“То је искоришћавање поверења које Русија и њене институције уживају или су уживале у очима грађана Србије“, каже Андрић.

У наведеним текстовима који су преплавили медије јасно се види покушај да се смањи утицај студентских протеста и оправда репресија власти над њима. До сада је у покушајима умањивања или неутралисања утицаја студентског покрета предњачио председник Србије Александар Вучић, који је ишао низ длаку прорежимским таблоидима.

„Ти стручњаци, ти блокадери, су нас оставили без гасовода оставили су нас на бившем југословенском нафтоводу, који иде из Хрватске до Панчева, само то имајте у виду. Нису изградили ни метар нафтовода, ни метар гасовода“, рекао је Вучић у видео обраћању преко свог Инстаграм налога поводом увођења санкција НИС-у.

Коментаришући овакво поступање медија, Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука у пензији, наводи да је то “део перманентне пропаганде режима који више не преза ни од чега”.

“Није дилема да ли је у питању злоупотреба медија. Режим се не осећа добро, уздрман је и онда бескрупулозно користи сва средства да би у свест грађана учитао одређене поруке које су у његовом интересу. Када би све то било тачно, онда медији и треба о томе да обавештавају јавност, али има пуно спинованих и лажних информација које служе у манипулативне сврхе. Тешко је борити се против таквих медија из тог пропагандног апарата јер су информације које они саопштавају непроверљиве”, истиче Вељановски.

Према новинарском Кодексу медији не смеју да шире информације са циљем манипулације јавним мњењем, а економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, пристрасно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности.

„Морамо имати у виду да цело једно поглавље Кодекса новинара и новинарки Србије говори о независности од утицаја, односно да новинари и уредници треба да се супротставе сваком притиску на слободу новинарског рада без обзира одакле он долази”, рекла је потпредседница Удружења новинара Србије Оливера Милошевић.

Како објашњава, тај вишедеценијски наратив, систематски пласиран, о Русији као највећем пријатељу Србије, Путину као највећем борцу против “ злог Запада” и “ спасиоцу Србије”, сада, у тренуцима великих политичких превирања, узима данак и доживљава свој врхунац.

„Сетите се недавних објава о наводима Руске обавештајне службе да критички медији уз помоћ ЕУ желе да изазову “ српски Мајдан”. То је опасно цртање мета новинарима. На списку су били многи локални медији са веома малим утицајем, али добар део грађана ово гута као готов, проверен производ. То више и нису само грађани који одувек гаје тај проруски сентимент, већ је, захваљујући ширењу антизападне пропаганде, тај број све већи”, наводи Милошевић.

Аутор анализа о руској пропаганди, немачки новинар Томас Брај указује да је дугогодишња масовна пропаганда српске политичке класе, предвођене Вучићем, успела да обезбеди да њени грађани имају велико поверење у Русију, а посебно у њене тајне службе.

“Због тога, Вучић користи сваку прилику да наводну исправност својих понекад апсурдних теза потврди Русија и тако је верификује у очима својих градана. На овај начин, он може да шири увек исте, али потпуно нереалне, тврдње: да постоји обојена револуција, да Запад жели да га убије или да ЕУ жели да колонизује Србију”, истиче Брај.

Према мишљењу професора Факултета политичких наука у пензији Зорана Стојиљковића, стратегија власти се мења у зависности од процене последица или политичких промена “до којих ће доћи или неће на изборима у Србији”.

 Различити политички актери од патријарха до председника подгревају у јавности теорије о обојеним револуцијама и о контактима са руским функционерима. Русија, иако номинално подржава режим и критикује “обојене револуције“ истовремено оставља простор говорећи да је то унутрашња ствар Србије“, закључује Стојиљковић.

Сведочила је Јудита Поповић, која је описала догађај са јавне седнице Савета РЕМ-а од пре три године, на којој су кандидати за националне фреквенције за телевизије, међу њима и „Курир“, износили елаборате.

Поповић је рекла да су сви кандидати, међу којима је био и Курир, изнели своје елаборате након чега су им чланови Савета РЕМ-а постављали питања.

„Жежељ је рекао да ноћу приказују руски програм, јер немају довољно сопственог. О томе нисам ништа прочитала у елаборату па сам га питала о какавом руском програму се ради јер јавност има право да зна. Он је тада тихо, готово шапнуо псовку. Ја сам га пажљиво гледала и слушала и видела сам и чула да ме је опсовао. Можда је он то упутио на моје питање, али ја сам прихватила као да је мене опсовао“, описала је догађај Поповић.

Навела је и да јој је потом пришла тадашња председница Савета РЕМ-а Оливера Зекић уз коментар да „то не може тек тако да остане“, као и да јој је радник РЕМ-а из тзв. „глуве собе“ потврдио да се чула псовка.

„У ’глувој соби’ се чује свака изговорена реч, а задатак радника је био да прати све јер смо имали техничких проблема са микрофонима“, појаснила је Поповић уз напомену да се псовка не чује на доступоном снимку седнице.

Она је подсетила да се против ње већ води поступак по тужби Жежеља, у којем је сведочио радник РЕМ-а, који је потврдио да је псовка изговорена, док је Оливера Зекић изјавила да се не сећа догађаја.

На питање пуномоћнице Славко Ћурувија фондације Круне Савовић да ли су новинари верно пренели њене речи и утиске, Поповић је одговорила потврдно: „Стојим иза сваке своје речи. Новинарима сам пренела оно што сам чула; познато је да говорим на основу чињеница и не износим таблоидне претпоставке.“ Додала је да Цензоловка није објавила саму псовку како би се избегао таблоидни публицитет.

Наредно рочиште заказано је за март 2026. године, на којем треба да сведоче ауторка текста Тамара Спаић и главни уредник Цензоловке Перица Гуњић.

Кандидати се позивају на законске одредбе које се односе на избор чланова Савета РЕМ-а и на овлашћене предлагаче у категорији националних савета националних мањина и тврде да додавање нових предлагача нема законско упориште.

"Савет РЕМ-а је тело које мора да брани законитост и интегритет медијске сцене. Зато као кандидати и кандидаткиње који теже да у њему учествују не могу ћутати пред очигледним кршењем прописа у поступку његовог избора", наведено је у писму.

Писмо су потписали Ђорђе Влајић, кандидат новинарских удружења, Гордана Предић, кандидаткиња независних институција, Антонела Риха, кандидаткиња удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања, Душан Алексић, кандидат удружења чији су циљеви заштита деце, Родољуб Шабић, кандидат удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања, Милева Малешић, кандидаткиња новинарских удружења и Дубравка Валић Недељковић, кандидаткиња удружења чији су циљеви заштита деце.

Међу потписницима су и Вања Шибалић, кандидаткиња универзитета у Републици Србији, Младен Матичевић, кандидат удружења филмских и драмских уметника и удружења композитора, Љумтурије Амети, кандидаткиња националних савета националних мањина, Мухедин Фијуљанин, кандидат националних савета националних мањина и Ира Проданов Крајишник, кандидаткиња удружења филмских и драмских уметника и удружења композитора.

Они су истакли да се сви гласови и листићи које су потписали национални савети који нису били овлашћени предлагачи морају прогласити неважећим, а резултат гласања утврдити искључиво на основу три легитимна гласа Бошњачког националног већа, Албанског националног савета и Националног савета мађарске националне мањине.

Мушкарац се потом издвојио из масе и кренуо ка нашој репортерки настављајући са увредама и покушавајући да јој се унесе у лице, док је она испред себе и даље држала телефон и снимала га.

Након неколико тренутака пришла је и полиција, која је старијег мушкарца који је и даље настављао са увредама, вратила у колону.

Према нашим сазнањима мушкарац није ухапшен, а до већег инцидента није дошло само захваљујући прибраности осталих колега, које су притекле нашој новинарки у помоћ.

У исто време режимски медији спекулишу да је дао отказ на тој телевизији, на којој обавља и функцију главног уредника, наводи Нова.рс.

Марић је 20. октобра у Агенцији за привредне регистре регистровао продукцију „Ћирилица“. Седиште те фирме је у стану које је у власништву његове супруге Весне Радусиновић.

Продукцију „Ћирилица“ отворио је заједно са Катарином Коршом.

Медији блиски власти данас су објавили да ће „угледни новинар, уредник Јутарњег програма“ на ТВ Хепи радити до четвртка и да је после 18 година дао отказ. Пише и да је на њеном челу био од 2008.

Портал Нова.рс контактирао је Марића са намером да провери ову информацију, али он није био у расположењу да са нама да разговара:

„Не можете да проверите информацију. Не знам о чему говорите“.

Миломир Марић дугогодишњи је новинар, а претходних година практично је био на услузи председнику Србије Александру Вучићу. Он је био чест гост његових емисија.

Марић је један од оснивача прорежимске Асоцијације новинара Србије, а уз њега су ту још били познати такође режимски новинари Драган Ј. Вучићевић, Јована Јеремић, Миња Милетић, Оливера Зекић, Гордана Узелац…

У последње време телевизија на којој Марић ради очито није била у добрим односима са влашћу. Тако се ТВ Информер бавио њеним извештавањем о студентским протестима. Хепи су оптужили да је на њој „прочитана вест која је у том облику комотно могла да се нађе на било којој хејтерској телевизији пошто обилује масним лажима“. Главни и одговорник уредник Информера, Драган Ј. Вучићевић оптужио је ТВ Хепи да „пумпа“ и да „хоће да буде гори од Н1“.

ТВ Хепи је иначе годинама уназад подржавала режим Александра Вучића, баш као и ТВ Пинк, Информер и други медији блиски власти.

Од тада више није део медија на цијем је челу био од 2008.

Аутор емисија "Ћирилица" и "Голи живот" за сада неће да коментарише где ће наставити своју новинарску и ТВ каријеру.

У његовом новом тиму биће као и до сада глумица и водитељка Катарина Корша.

Они су већ уигран тандем и она је као и Марић дала отказ и са њим наставља даље, а остаје да се види на којој ће телевизији наставити своју каријеру, пише Курир.

Саопштење ових организација преносимо у целости:

Када се 1. новембра прошле године срушила надстрешница на железничкој станици у Новом Саду, шеснаест људи је погинуло. Ова трагедија изазвала је протесте широм земље против корупције у влади, који трају до данас.

Иако су српски тужиоци на крају подигли оптужнице против тринаест особа због урушавања надстрешнице, демонстранти који траже правду и новинари који извештавају о протестима и реакцијама власти и даље се суочавају са озбиљним насиљем и репресијом, углавном од стране државних службеника и полиције.

Уочи прве годишњице ове смртоносне несреће, ми, партнери Платформе Савета Европе за промоцију заштите новинарства и безбедности новинара, окупили смо се крај Дунава у Бечу да бацимо шеснаест белих ружа у реку - по једну за сваку жртву.

Овај симболични чин, током годишњег састанка Платформе и Светског конгреса Међународног института за штампу (IPI) у Бечу, подсећа на мисију солидарности иницијативе Media Freedom Rapid Response у априлу.

Пуштањем ових цветова у исту реку која протиче кроз Србију, свака партнерска организација одаје почаст жртвама и изражава пуну солидарност са њиховим породицама и свима који трагају за правдом. Истовремено, поново истичемо нашу непоколебљиву подршку свим новинарима, укључујући и студенте новинарства, који храбро настављају да извештавају упркос непрекидним притисцима и застрашивању због свог рада.

Преко Дунава — сећамо се.

Потписници:

Европска федерација новинара (EFJ) 

Удружење европских новинара (AEJ)

Индекс цензуре (Index on Censorship)

Међународни институт за штампу (IPI)

PEN International

Међународна федерација новинара (IFJ)

Free Press Unlimited (FPU)

Срђан Бошковић је завршио Факултет драмских уметности - смер продукција.

На Радио-телевизију Србије долази 1984. године као новинар-сарадник у Информативном програму Радија 202 и Првог програма Радио Београда и водитељ информативних емисија.

Од 1989. био је водитељ информативних емисија Трећег канала РТС-а, а потом и продуцент спољнополитичке редакције Информативног програма Телевизије Београд.

Од 2001. био је новинар - уредник у привредној редакцији информативног програма Ју инфо канала.

Потом прелази у Привредну комору Србије, где је обављао више значајних функција.

На месту главног и одговорног уредника Првог програма Радио Београда провео је осам година.

Колеге ће га памтити по професионализму, колегијалности, ведром духу, и људској топлини. Време и место сахране биће накнадно објављени.

Приликом конкурисања за избор за генералног директора, сваки кандидат је дужан да, уз потписану пријаву, достави и биографију, уверење о држављанству,уверење о пребивалишту, доказ о захтеваној стручној спреми (диплома/уверење о дипломирању), доказ о радном искуству на руководећим пословима у трајању од најмање 10 година, програм рада и управљања РТС-ом за  период именовања, доказ да се не води кривични поступак (доказ не може бити старији од три месеца од дана објављивања конкурса, доказ да лице није осуђивано (доказ не може бити старији од три месеца од дана објављивања конкурса) и потписану изјаву да није носилац јавне функције, нити функције у политичкој странци.

Све доказе о испуњавању услова конкурса доставити у оригиналу или  овереној фотокопији.

Мандат генералног директора је пет година, и једно лице може бити именовано за генералног директора највише два пута. За генералног директора не може бити именовано лице које не може бити члан Управног одбора, изузев запослених код пружалаца медијских услуга.

Потписане пријаве, са биографијом и доказима о испуњавању  услова конкурса, доставити на адресу: Управном одбору Јавне медијске  установе, Радио-телевизије Србије, Београд, Таковска 10, поштом или лично преко Писарнице РТС-а (са назнаком  за ЈАВНИ КОНКУРС ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА РТС-а).

Рок за пријављивање кандидата је 30 дана од дана објављивања јавног конкурса, односно од 24. октобра 2025. године.

Управни одбор Радио-телевизије Србије ће именовати генералног директора  Радио-телевизије Србије у року од 45 дана од дана отварања пријава на конкурс, у складу са важећим Правилником о поступку и условима избора именованих лица.        

О резултатима јавног конкурса кандидати ће бити обавештени у року од осам дана од дана доношења одлуке о избору.

Апсолутни рекордер ове листе је Зона плус из Ниша. 

Телевизија и портал који функционишу у оквиру ове куће успели су да кроз 25 пројеката од државе и локалних самоуправа добију 41.610.000 динара.

Но нити је то коначна сума, коју су медији у власништву породице актуелног министра одбране Братислава Гашића добили на овогодишњим конкурсима, нити су Гашићи, међу локалним медијским играчима у Србији, апсолутни шампиони када је у питању додела буџетског новца за информисање.

За Машу – машала

Медији у власништву чланова породице Гашић, међу којима су поред поменуте Зоне плус из Ниша, још и НИП Победа, Радио Рубин и АДД Продуцтион из Крушевца, током 2025. године инкасирали су укупно 54.240.000 динара. 

Сума од око 460.000 евра их пласира на вицешампионско место. 

Међу познатим локалним медијским играчима прави шампион ове године је Радоица Милосављевић, крушевачки бизнисмен, који је својевремено из приватизације покуповао бројне локалне телевизијске куће широм Србије. 

Човек кога Крушевљани знају по надимку Маша за износ који су његови медији згрнули на овогодишњим конкурсима може само да каже „машала“. 

Мрежа од 12 фирми – издавача медија у његовом власништву, прикупила је за своје пројекте равно 132.000.600 динара – 1,12 милиона евра. 

Од 26 издавача медија који се налазе на АНЕМ-овој листи организација које су 2025. добиле највише средстава на конкурсима, пет је у власништву Радиоце Милосављевића. 

Радио-телевизија Крушевац налази се на петом месту ове листе пошто је за 17 пројеката добила – 24.370.000 динара. У стопу је прати Телевизија Пирот са 22.600.000 за седам пројеката. 

Међу првих 10 на листи је и Милосављевићева Телевизија Лесковац, са 10 пројеката и 20.800.000 динара. 

Ту су још и Радио-телевизија Канал М из Параћина (15.750.000 динара – 14 пројеката и Радио-телевизија Цариброд из Димитровграда (13.200.000 динара – 6 пројеката).

Иако нису на листи, нимало безначајне суме добили су и остали његови медији који послују о оквиру фирми Радио Брус, Сантос цомерце доо Зрењанин, те Телевизије Пожега, СОС канала плус, ТВ Телемарк из Чачка, РТВ Бачка Паланка и Центра за информисање Нови Кнежевац.

За Стијаковића – дупла порција

На АНЕМ-овој листи Дневник Војводина Пресс из Новог Сада налази се на четвртом месту (26.182.000 – 20 пројеката). 

Ово предузеће је пак ћерка фирма Новосадске ТВ која је на 11. месту, са добијених 19.190.000 динара.

Новосадска ТВ има још једну ћерку фирму – Радио-телевизију Стара Пазова која је на конкурсима добила 4.500.000 динара. 

Бивша ТВ Аполо, сада Новосадска ТВ и сама је, међутим, ћерка фирма и то предузећа Србија данас доо, чији је оснивач, према подацима из Агенције за привредне регистре, Горан Лалић.

Лалићеве фирме су за пројекте својих локалних издања, кад се подвуче црта, добиле 49.872.000 динара, те још 5.600.000 за портал Србија данас.  

За оне који су пратили резултате медијских конкурса Министарства информисања и телекомуникација, ко се налази међу високо рангиранима по количини новца добијеног за пројекте неће бити изненађење. 

Да су медији чији је власник или сувласник Славко Стијаковић само од Министарства инкасирали близу 209.000 евра Цензоловка је већ писала. 

Но сада, када се чекају резултати из још седам локалних самоуправа, слободно се може рећи да су захваљујући локалним и конкурсу АП Војводине, Стијаковићеви медији успели да удвоструче износ. 

Бивши официр ЈНА, у чијем власништву су Телевизија Фрушка гора, Градска М телевизија, Радио Брег, Радио Фрушка гора, СС Туристичка телевизија 1961 доо и мрежа од двадесетак портала, требало би да буде задовољан са 47.810.500 динара.

Поготово ако се узме у обзир да његово интернет медијско царство оморика, борова, рамонда, жица, труба и којекаквих других фолклорних умотворина, функционише по систему ‘један човек – три портала‘.

Од локалних медијских играча ове године нису лоше прошли ни Коперникус Цабле Нетwорк, Ниш (31.490.000 динара) и Радио-телевизија Нови Пазар (31.300.000 динара).

Медији Врањанца Зорана Величковића који функционишу у склопу Радио-телевизије Врање и РТВ Бујановац добили су укупно 27.170.000 динара, а сличан износ слио се и у медијске куће Владана Стефановића из Суботице, власника десетак локалних медија, 27.135.000 динара. 

За Радомировиће – кромпирићи

Да су, насупрот томе, бројни локални медији који су извештавали о студентским и грађанским протестима ове године остали на конкурсима „кратких рукава“ Цензоловка је већ писала. 

Неко би рекао да ко губи, има право да се љути, и можда чак и измишља разлоге због којих је изгубио на конкурсној утакмици. 

Међутим, оно што се ове године догодило медијима у власништву породице Радомировић у великој мери иде у прилог тврдњама да ако у медијима има речи о протестима, онда нема ни говора о буџетском новцу.

„Народне новине“ лане су добиле 16.000.000 динара на конкурсу Града Ниша, 800.000 динара од Министарства информисања и телекомуникација и још 200.000 динара од нишке општине Медијана.

Телевизија „Беллле Амие“ је само од Града Ниша добила 19.900.000 динара, а још по 500.000 динара добили су радио и портал коју послују у оквиру ове радио-телевизијске куће. 

Медији у власништву браће Томислава и Видосава Радомировића, међу којима су још и зајечарски дневник „Тимок“, недељник „Слобода“ из Пирота, те ТВ Сокобања, новац су добијале од градова и општина на југу и истоку Србије, али и од Министарства информисања и телекомуникација.

Извештавање о студентским и грађанским протестима их је, народски речено, скупо коштало. На нишком конкурсу медији у склопу РТВ „Белле Амие“ добили су 0 динара, а исти износ припао је и „Народним новинама“. 

Нишки медији у власништву Радомировића добили су 1.080.000 динара од општине Медијана, у којој владајућу већину чини Група грађана „Др Владан Милић“ и још 100.000 динара од Града Јагодине.

Једино је пиротска „Слобода“ добила чак нешто већу суму него лане – 3.000.000 динара. 

Уз 890.000 динара, колико је добио недељник „Тимок“, кад се подвуче црта, медији власника који су се колико до јуче убрајали у најјаче играче на југу Србије инкасирали су 5.120.000 динара. 

То је тек нешто више од једне осмине износа који су добијали само од Града Ниша у време кад је њихово извештавање било по вољи власти. 

Студентски протести нису им се, сва је прилика, „обили о главу“ само финансијски. Наиме, дан након што су „Народне новине“ на насловној страни писале о протесту у Београду као „највећем скупу у историји Србије”, Телевизија „Белле Амие“ је нестала из понуде кабловског оператера Телеком Србија, а у појединим деловима Србије не види се ни дан-данас. 

На овој конференцији јавност је могла да чује ко је починио дело, које је председник назвао „терористичким актом“, иако је то у супротности са Законом о кривичном поступку (ЗКП) и Уставом Републике Србије, који кажу да се „свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правоснажном одлуком суда“.

У члану 3 ЗКП се додаје и да су „државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни су да се придржавају правила из става 1. овог члана и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног“.

Откривањем идентитета осумњиченог, али и низом детаља из његовог приватног живота, као што су име оца, године, где је све радио, медији драстично могу да прекрше Кодекс новинара и новинарки Србије, који штите претпоставку невиности и правило приватности особа о којима се пише.

Поглавље 3, тачка 5 Кодекса:

Новинари/новинарке су дужни/дужне да поштују право претпоставке невиности и не смеју никога прогласити кривим до изрицања правоснажне судске пресуде.

Новинари/новинарке и уредници/уреднице су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и идентитет осумњичених или починилаца, чак и у случају признања кривице, осим у случајевима где преовлађује јавни интерес.

Објављивањем снимка приказаног на конференцији председника, у којем се јасно види идентитет осумњиченог и у којем објашњава мотиве и детаље зашто је починио кривично дело крше се још најмање две одредбе новинарског кодекса.

Снимањем и приказивањем особе како лежи на поду и објашњава своје разлоге док га држи полиција грубо је нарушено и његово достојанство. Такође, имајући у виду да је рекао да је то учинио јер је хтео да га убије полиција пошто „не може више да живи“ очито је реч о особи с проблемима због чега новинарима, према Кодексу, није дозвољено преношење изјаве односно злоупотреба његових емоција и недовољне способности расуђивања. Не, није дозвољено, чак и ако је председник рекао „проследити овај видео свим медијима“.

Поглавље 5, тачка 4 Кодекса:

Новинари/новинарке не смеју да злоупотребе емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.

Новинари/новинарке морају да имају у виду да саговорници нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре.

Осим идентитета осумњиченог, у медијима није дозвољено ни откривање идентитета жртве, поготово не детаља из њеног приватног живота, као што су да има двоје деце и да му је ћерка студенткиња, јер се на тај начин индиректно нарушава и право на приватност деце.

Поглавље 6, тачка 1 Кодекса:

Новинари/новинарке поштују приватност људи о којима пишу.

Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава или починилаца које их јасно идентификују. Није дозвољено ни објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртава, било починилаца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.

У обраћању председника имали смо и директно таргетирање опозиционе посланице Маринике Тепић, за коју је инсинуирао да има везе с догађајем пошто је „снимала минут раније“.

Кодекс новинара и новинарки Србије строго забрањује објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина, али и „злонамерно нарушавање репутације особа“.

Поглавље 6, тачка 3 Кодекса:

Новинари/новинарке поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.

Преношењем низа детаља које је изнео председник Србије на конференцији медији немају оправдање за кршење професионалних и етичких стандарда новинарства и људских права особа о којима пишу.

Поглавље 6, тачка 1 Кодекса:

Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починилаца или жртава, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка или лоша комуникацијска пракса државних органа не подразумева дозволу за кршење Кодекса новинара и новинарки Србије.

То што председник не поштује Устав, законе и права особа о којима јавно говори не значи да и медији треба да буду саучесници у томе. Нажалост, велика већина већ јесте.

Медије који послују у оквиру компаније Унитед Медиа, министар је оптужио да су у претходних годину дана „цртали мету на челу председнику Вучићу“.

„И ово је требало да се деси председнику Вучићу, баш као и Роберту Фицу, чак су и истих година. Дакле, они су медијски регрутовали особу, готово идентичну особи која је упуцала премијера Фица у Словачкој. Али шта се испречило? Испречила се та мала оаза слободе, која се налази на простору Пионирског парка и на платоу испред Народне скупштине. Та мала оаза слободе је заштитила Председништво, заштитила је председника Републике, показала да постоје неки људи који могу слободно да мисле, који могу слободно да се изражавају, који желе да сачувају своју државу“, рекао је Глишић.

Затим је отишао корак даље, изневши тврдње да је Владан А. јуче пуцао како би удовољио новинарима Н1.

„Удовољио је Даници Вученић, на пример, која каже пре емисије – хајде сад нешто да драмимо, хајде да позивамо сад на неко насиље, хајде сад измишљамо нешто како бисмо подстакли неку нову лаж. Ту вам је онај репортер, не знам како се зове, (Младен) Саватовић, није битно. Небитан је лик. Који каже потпуно су нормалне мирне демонстрације, све је у реду, грађани мирно спаљују просторије СНС које се налазе у просторији стамбене зграде у којој живи 30, 40 или 50 људи“, казао је он.

Поручио је и да никада не би затворио Ћациланд, већ би га оставио као „споменик времена, када је држава сачувана“.

Тешке оптужбе на рачун независних медија на Пинку је изнео и народни посланик СНС-а Марјан Ристичевић који је рекао да су „тајкунски, незаконити медији“ подстрекивали на тероризам, годину дана распиривали кривично дело и стварали подлогу да се оно врши.

Тако су Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности кандидовали Стевицу Смедеревца и Гордану Предић.

Смедеревац није познат широј јавности. Он је помоћник директора РЕМ-а за надзор и анализу, био је одговорни уредник Редакције научно образовног програма ТВ Београд од 2010. до 2012, али и члан Привременог надзорног тела за праћење изборне кампање од 2022. до 2023. Од 1998. до 2000. био је директор ТВ Нови Сад, као и уредник Информативног програма те телевизије.

Предић је била државна секретарка за информисање и медије, као и државна секретарка за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. 

Она је одговорна за усклађивање законодавства са ЕУ стандардима. Пре тога је радила на РТВ Политика, у листовима Политика, Базар, РТВ Ревија, Хоризонт и Сат, као и на Радио-телевизији Војводине.

Како је писао АНЕМ, била је међу 16 кандидата који су у јуну желели да напусте избор Савета РЕМ-а због нерегуларности у процесу.

Цркве и верске заједнице за чланове Савета РЕМ-а предложиле су Снежану Миљковић и Мељвуда Дудића.

Миљковић је запослена у Храму Светог Саве у Београду од 2018. године као шефица протокола/координаторка. Завршила је Факултет за менаџмент, Универзитет УНИОН - Никола Тесла и постала дипломирани економиста, а на Вишој пословној школи у Сремским Карловцима стекла звање оперативни менаџер.

Дудић је доктор исламских наука. Од оснивања часописа Глас Ислама 1996. године члан је редакције и колумниста. Професор је комуникологије на Универзитету у Новом Пазару.

Удружење издавача електронских медија предложило је Милоша Гарића и Јовану Витез.

Гарић је, како наводе у Фондацији Славко Ћурувија, власник фирме за производњу ТВ садржаја Garnets, што је забрањено Законом о електронским медијима, а био је државни секретар министра информисања у претходној влади, а у Фондацији Славко Ћурувија навели су да је саветник министра Бориса Братине.

Витез је каријеру у електронским медијима, према њеној званичној биографији, почела 1997. године у радију Академац. Након тога била је новинарка, водитељка и уредница у различитим медијима. Од 2008. године до данас ради као уредница у медијској групацији Maxim media плус.  АНЕМ је објавио да је кандидаткиња АДЕМ-а, Comnet-а и Удружења медија и медијских радника.

Удружења новинара у скупштинску процедуру шаљу Милеву Малешић и Ђорђа Влајића. Обоје су били кандидати и УНС-а и НУНС-а.

Влајић је био уредник и водитељ информативних емисија на Радио Београду, као и дописник Би-Би-Си-а.

Малешић је активисткиња и новинарка у пензији. Радила је у локалном недељнику "Полимје" и на Радио Полимју као новинарка, уредница и директорка од 1979. до 2008. године. Директорка и главна и одговорна уредница ТВ Форум била је до 2024. године. Добитница је многих новинарских награда.

Удружења чији су циљеви заштита деце за РЕМ су кандидовали Душана Алексића и професору Дубравку Валић Недељковић.

Алексић је доцент на Филозофском факултету у Нишу, доктор наука комуникологије. Од 2012. до 2014. био је новинар на Нишкој телевизији.

Валић Недељковић била је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду, на одсеку за медије. Пре тога, на Радио-телевизији Војводина, у Радио Новом Саду, била је запослена као новинарка и уредница информативно-политичке редакције.

Добитница је многих новинарских награда за информативни радио-програм и радио-репортажу. Објавила је осам књига и више од 300 академских радова о новинарству и медијима.

Удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања за РЕМ су кандидовали Родољуба Шабића и Антонелу Риху.

Шабић је био повереник за информације од јавног значаја, док је Риха дугогодишња новинарка, која је радила на ТВ Б92, НИН-у, РТС-у…

Национални савети националних мањина изгласали су Иштвана Боџонија и Мухедина Фијуљанина.

Боџонија је предложио Национални савет мађарске националне мањине, директор је Фондације Панонија и директор РТВ Панон из Суботице. 

Фијуљанин је завршио Факултет политичких наука у Сарајеву, а био је кандидат Бошњачког националног вијећа за РЕМ.

Удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора кандидовали су Младена Матичевића и Иру Проданов Крајишник.

Редитељ Матичевић се раније био повукао из процеса избора за чланове Савета РЕМ-а због изборних неправилности и нетранспарентности.

Овлашћени предлагач - универзитети акредитовани у Републици Србији предложили су Вању Шибалић и Милана Петковића.

Сви они ће проћи кроз поступак јавног слушања, а од њих 18 деветоро ће бити изабрано на седници Скупштине Србије.

Парламент је такође изразио забринутост због недавних покушаја српске владе да ослаби медије који извештавају о актуелним протестима. ОЦЦРП и његов српски партнер КРИК недавно су објавили процурели аудио снимак разговора између директора Телекома Србија и новоименованог генералног директора холандске компаније United Group, која је власник United Media – матичне компаније телевизије Н1 у Србији.

„Изгледа да је српска влада преговарала са власницима компаније United Media како би ‘ослабили’ независне медије који послују у њеном оквиру,“ наводи се у резолуцији.

Упозорава се да би „ако се то потврди, то представљало озбиљан напад на већ угрожен медијски плурализам у Србији.“

Посланици су такође позвали на истрагу извештаја о незаконитом надзору коришћењем шпијунског софтвера попут Пегасуса и других технологија.

Резолуција долази након скоро годину дана студентских протеста, који су почели након урушавања новообновљеног крова на железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 људи. Пројекат, који су изводили кинески извођачи у оквиру билатералног споразума који је заобишао правила ЕУ о јавним набавкама, постао је симбол нетранспарентних инфраструктурних послова и укорењеног политичког фаворизовања у земљи, наводи ОЦЦРП.

Трагедија је изазвала талас демонстрација широм земље, уз захтеве за одговорност, транспарентност и слободу медија. Демонстранти су оптужили власти за прикривање корупције, а пароле „корупција убија“ постале су главни слоган протеста.

Од тада, демонстранти су суочени са широко распрострањеном репресијом, укључујући полицијску бруталност, произвољна притварања и употребу сузавца и, наводно, соничног оружја против окупљених грађана. Независни посматрачи документовали су више од 1.000 хапшења и стотине насилних инцидената, укључујући и оне у којима су учествовали малолетници.

Обраћајући се Европском парламенту, Тонино Пицула, известилац ЕУ за Србију, рекао је да је резолуција намењена подршци грађанима који захтевају одговорност. Нагласио је да је најбољи начин да се ода почаст жртвама Новог Сада тај да се разоткрије корупција која „уништава институције и односи животе.“

„Локални позив за транспарентност прерастао је у национални покрет за демократију, слободу и правду,“ изјавила је Кетлин Ван Бремпт, потпредседница Европског парламента задужена за проширење, у изјави за Euractiv.

„Предуго је ЕУ покушавала да купи стабилност удовољавајући Вучићу. Да би се обезбедила правда и заштитила демократија од аутократије, ЕУ мора да делује.“

Пицула је додао да пут Србије ка чланству у ЕУ зависи од опипљивих реформи.

„Слобода медија и независно правосуђе нису пусте жеље — то су услови,“ рекао је.

Посланици су истакли да, иако Вучић и даље тврди да је Србија посвећена приступању Европској унији, напредак земље ће бити помно праћен, а даљи кораци ка чланству условљени веродостојним побољшањима у области владавине права, независности правосуђа и слободе медија.

Резолуција позива Европску комисију да размотри увођење санкција у оквиру Глобалног режима санкција ЕУ за људска права против оних који су одговорни за злоупотребе у Србији. Такође захтева слање мисије за утврђивање чињеница ради процене ситуације на терену и позива државе чланице ЕУ да ускладе свој одговор на „демократско назадовање“ Србије.

„Када поједини медији на овакав или сличан начин вређају појединце или групе због њихове верске, националне или друге припадности, то не представља само неетичко новинарство, већ може подстаћи мржњу, дискриминацију и насиље, нарочито када се у обзир узме актуелни и комплексан друштвени контекст“, упозорила је повереница.

Додала је да је по Закону о јавном информисању и медијима забрањено објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихове припадности некој раси, религији, нацији, полу или другој личној особини.

„Сви медији су у обавези да поступају у складу са Уставом, законом, и највишим професионалним стандардима. Слобода изражавања од кључне је важности за развој демократског друштва, али ова слобода не сме бити изговор за било који вид дискриминације, навођење на дискриминацију и омаловажавања по било којем личном својству“, навела је повереница за заштиту равноправности.

Одговор UG преносимо у целини:

„United Group поздравља континуирану пажњу Европског парламента посвећену стању демократије, владавине права и слободе медија у Србији и широм Западног Балкана и подржава резолуцију о поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након трагедије у Новом Саду. United Group категорички одбацује нетачне наводе о наводним преговорима са Владом Србије у циљу „слабљења“  United Media.

United Group доследно заговара принципе које је сада поново потврдио Европски парламент – пре свега, кључни значај независног медијског сектора, транспарентног управљања и отвореног јавног дијалога.

Као што смо више пута истицали, независност информативног програма је светиња за тренутни менаџмент и већинског акционара BC Partners, и никада неће бити под утицајем било каквог политичког мешања или интереса. Уредничке одлуке наших информативних канала доносе искључиво уреднички тимови, а извештавање Н1 и Нове одвија се у потпуности независно, што је свима видљиво.“

Данас је покушано мирење брачног пара Ђорђевић и КРИК-а, на које новинарке нису пристале – јер је услов судије Ђорђевић био брисање њеног профила из базе, као и то да се о њој више не пише.

Пошто мирење није успело, судија Бранко Станковић заказао је суђење за крај јануара наредне године. Постоји могућност да се оно не одржи пошто су судија и њен супруг тражили да се овај поступак споји са другим у коме је суђење већ почело. У том поступку, Ђорђевићи су поднели кривичну тужбу против уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића и новинарке Бојане Павловић.

Брачни пар Ђорђевић је против Дојчиновића и Павловић поднео две тужбе – парничну којом су тражили новчану одштету за наводно нарушавање угледа и кривичну којом захтевају да новинари буду осуђени на по 10 месеци затвора и да им се изрекне двогодишња забрана бављења новинарством. По обе тужбе поступци су у току.

Нову, трећу тужбу по којој је данас почело суђење поднели су, како тврде, јер су тек на претходним суђењима сазнали да су у изради базе „Просуди ко суди” учествовале и Јовановић и Радивојевић. Ово образложење заправо, не стоји будући да је захтев за интервју и конкретна питања током истраживања судији Ђорђевић слала управо Радивојевић.

База „Просуди ко суди”, коју је КРИК покренуо крајем 2020. године с циљем повећања транспарентности судства, садржи податке о 51 судији који одлучују у најважнијим поступцима у земљи. За сваког од судија објављене су информације о случајевима у којима су судиле, подаци о имовини коју поседују и подаци о поступцима који су вођени против њих или чланова породице. У бази није објављено ништа што би могло да угрози њихову безбедност.

 Судија Ђорђевић, међутим, у тужбама тврди да су јој новинари повредили приватност тиме што су објавили њено име и функцију у Апелационом суду у Београду, као и колико некретнина са супругом поседује. Тврди и да објављивањем ових података, КРИК позива на јавни линч, ставља мете на чело члановима њене породице и да навођењем имовинског стања сугерише да оно потиче од корупције и криминала.

Прве две тужбе које су Ђорђевићи поднели је међународна Коалиција против СЛАП тужби у Европи (CASE) означила као класичне примере СЛАП-а – односно тужби које се подносе без икаквог основа и чији је циљ притисак на новинаре како би престали да извештавају о одређеним темама.