Трибину организује Нова економија, уз подршку НЕД-а. 

Тема трибине је „Ко контролише јавне инвестиције – како се троши наш новац“, а говорници ће бити:

Родољуб Шабић, адвокат

Др Душан Јањић, Форум за етничке односе

Јасмина Пауновић, тужитељка у пензији 

Др Илија Батас Бјелић, научни сарадник и енергетичар

Др Јован Комшић, политиколог, универзитетски професор

Модеторка: Марија Шехић, новинарка Нове економије

Кроз дискусију ће бити отворена питања о томе како се доносе одлуке о јавним инвестицијама, колико грађане коштају пројекти попут ЕXПО-а, стадиона и делфинаријума, зашто леx специалис постаје ново средство погодби иза затворених врата, као и ко контролише инфраструктурне радове, јавне набавке и задуживања у којима се често појављују кинески и арапски кредитори. Посебан акценат биће на корупцији и недавним трагедијама попут рушења надстрешнице, као симбола неодговорности система.

Трибина у Зрењанину, коју подржава Нови Оптимизам, прва је у серији јавних дискусија „Ко контролише јавне инвестиције – како се троши наш новац“. Након ње следи наставак у Крагујевцу (23. септембар) и Горњем Милановцу (29. септембар).

 „У том тренутку ја сам потрчао да видим шта се дешава, снимио сам све. У моменту када сам слао материјал у редакцију, приметио сам да ме непознато лице снима и да је уперило телефон у мом правцу. На моје питање: ‘Ко си, шта си, због чега ме снимаш?’, почео је да се склања, да бежи од мене. Ја сам наставио за њим да га питам коме хоће да пошаље снимак и тако даље. У том се прикључио још један дечко који је рекао да би било боље да се склоним одатле. На моје питање да ли је то претња, окренуо се и ударио ми телефон, који ми је испао из руке. Ја сам узео телефон, а он је поново кренуо на мене. Ја сам се склонио после тога“, казао је Миљуш.

На констатацију да је „он ту да ради свој посао“, та друга особа му је одговорила да га ради негде друге, те да не снима њих, него да снима себе.

До напада на новинара Инсајдера дошло је током скупа синдиката у центру Београда 1. маја ове године. Тог дана су синдикати, заједно са студентима, обележавали Међународни дан рада, као и шест месеци од трагичног пада надстрешнице у Новом Саду.

Непосредно пре напада, новинар Инсајдера снимио је инцидент у којима је група људи који подржава власт ушла вербални, а потом и физички сукоб са неколицином припадника ветеранских удружења који су кроз Трг Николе Пашића пролазили на путу до зграде РТС-а.

Паралелно са пријавом тужилаштву, Инсајдер је доставио и снимак инцидента на којем се јасно види идентитет особа која је напала Стефана Миљуша. Напад на њега осудило је више новинарских удружења.

„У вези са питањем које сте поставили, обавештавамо вас да ниједан новинар није под истрагом Специјалног тужилаштва и да не постоји ниједан отворен случај који укључује новинаре. Специјално тужилаштво наставља да поступа у потпуној сагласности са законом, чувајући независност, непристрасност и професионализам у сваком случају“, рекла је Љута.

Председница Косова* Вјоса Османи наставила је и данас са изјавама повезујући „неке новинаре“ са „Радоичићима“ и са „државним ударом“

И Асоцијација новинара Косова најоштрије је осудила те изјаве и оптужила Османи да њима директно угрожава физичку безбедност новинара.

Такав тренд директно угрожава безбједност медијских радника и сужава право јавности да буде правовремено и тачно информисана. Бројна новинарска удружења, редакције и медијске организације огласили су се поводом ових инцидената, тражећи од надлежних институција хитну, ефикасну реакцију – идентификовање и санкционисање починилаца, као и гаранције да ће новинари моћи несметано да раде свој посао.

С друге стране, већ годинама уназад постоји тијело задужено за безбједност новинара, које можда није толико познато широј јавности ван медијске заједнице. Стална радна група за безбједност новинара (СРГ) окупља представнике новинарских организација и државних институција са циљем стварања механизама који треба да штите новинаре и омогућавају благовремену реакцију на нападе на њих.

Иако је већ мјесецима у неком полу-замрзнутом облику, механизми СРГ и даље функционишу.

ШТА ЈЕ СРГ?

Стална радна група за безбедност новинара основана је 2017. године. Формирали су је Врховно јавно тужилаштво (ВЈТ), Министарство унутрашњих послова Републике Србије (МУП) и сва релевантна новинарска и медијска удружења – Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ). Битно је напоменути да у раду СРГ од његовог оснивања учествује и Мисија ОЕБС у Србији.

Темељ за оснивање СРГ настао је потписивањем Споразума о сарадњи и мјерама за подизање безбједности новинара крајем 2016. године. Потписнице су правосудне институције Републике Србије с једне стране и медијска удружења с друге.

Циљ оснивања СРГ био је стварање механизама за брзо реаговање у случају угрожавања безбједности новинара. Стога су у оквиру групе одређена лица задужена за координацију поступања у случајевима извршења кривичних дјела против новинара. Они се називају контакт тачке. С медијске стране контакт тачке налазе се у медијским удружењима, док се испред тужилаштва налазе у апелационим јавним тужилаштвима за територије њихове мјесне надлежности. Контакт тачке у Министарству унутрашњих послова одређене су у 27 управа полиције.

Почетком ове године, медијска удружења једна за другим обуставила су сваки вид сарадње са органима законодавне и извршне власти, због, како је тада наведено фингирања демократских процеса и урушавања владавине права. Посљедично, медијска удружења замрзла су и чланство у Сталној радној групи за безбједност новинара. Међутим, иако се званичне сједнице не одржавају, механизми СРГ и даље функционишу.

ШТА КАЖУ ПОДАЦИ?

Према извјештају СРГ за 2024. годину може се видјети да се ова група састала четири пута у оквиру редовних сједница, док је организовано девет посјета на локалном нивоу, а у циљу унапређења дијалога и креирања повјерења у ово тијело. У прошлој години евидентирана су 62 напада на новинаре, што је смањење од око 18 одсто у односу на годину дана раније, када је регистровано 76 случајева. Међутим, дошло је до повећања броја напада на новинарке, те су у 2024. години 55 одсто жртава биле новинарке. У 2023. години новинарке су чиниле трећину. Када је ријеч о нападима у дигиталном окружењу, у девет случајева жртве ду биле мушкарци, а у 19 жене.

Првостепена или правоснажна одлука донијета је у 17 предмета формираних током 2024. године, што представља 27,42 одсто од укупног броја. У предметима покренутим 2024. године донесена је једна осуђујуц́а пресуда, што је знатно смањење у односу на 2023. годину, када је било 12 осуђујуц́их пресуда. Од почетка вођења базе напада на новинаре у тужилаштву 2016. па до краја 2024. године, формирано је укупно 587 предмета у свим тужилаштвима у Републици Србији, а по основу пријава за кривична дјела против новинара. Према статистичким подацима тужилаштва за овај период ријешено је укупно 350 предмета, што је 59,63 одсто.

Такође, према извјештају, судови су у два предмета донијели одлуку да осумњиченима за пријетње новинарима буде омогуц́ена одбрана из куц́ног притвора са наногицом, и у оба случаја та лица су побјегла те и даље представљају пријетњу угроженим новинарима. На крају, од 17 ријешених случајева током претходне године, тужилаштво је у 14 њих донијело одлуку да одбаци кривичне пријаве, односно да нема мјеста покретању кривичног поступка.

Крајем априла прошле године правноснажно је окончан и кривични поступак вођен због паљења куц́е Милана Јовановиц́а, новинара интернет портала “Жиг Инфо” из Гроцке. Наиме, након шест година, овај новинар је коначно дочекао епилог. Ипак, посљедња судска инстанца одлучила је да осумњиченима умањи затворске казне на које су осуђени.

У истом периоду правноснажно је окончан и поступак вођен због пријетњи Игору Божиц́у, програмском директору телевизије Н1, које су упуц́ене у форми коментара на порталу овог медија. Особа одговорна за поменути коментар закључила је са тужилаштвом споразум о признању кривичног дела, а Виши суд у Београду прихватио је тај споразум и окривљеном изрекао условну осуду у трајању од годину дана. Извјештај СРГ наводи овај случај као примјер добре праксе у раду Сталне радне групе. 

Међутим, у неким случајевима, као што су напад на новинара недељника “Радар” Вука Цвијића и претеће поруке упућене представницима НДНВ, судски епилог и даље није дочекан.

ДОСТИГНУЋА И ПРЕПРЕКЕ

Предсједник Високог савјета тужилаштва и члан СРГ Бранко Стаменковић каже за “Време” да постоји више достигнућа Сталне радне групе од њеног оснивања до данас. Као прво би, објашњава, издвојио “градјење разумевања проблема са којима се новинари суочавају у свом раду”, а који се тичу могуће кривичноправне заштите. Додаје да је њима, као тужиоцима, било изузетно битно да сагледају и разумију што више околности и чињеница које се тичу безбједности новинара и да након тога предлажу конкретније мјере како тужилаштву тако и новинарима и њиховим удружењима и асоцијацама.

Стаменковић додаје да је друго најважније достугнуће доношење Општег обавезног упутства тада Републичког, сада Врховног јавног тужиоца Републике Србије. Како каже, “овим је по први пут на тлу Европе формирана мрежа стално дежурних јавних тужилаца посебно за предмете безбедности новинара”. Саговорник каже “да мрежа и данас, и поред свих потешкоћа, броји преко 110 тужилаца у 90 јавних тужилаштава, и дежурна је 24 часа дневно током целе године”. Појашњава да дежурни тужиоци надаље имају обавезу да формирају предмет у року од 24 часа од догадјаја, тј. потенцијалног извршења кривичног дјела, и да у наредних 48 сати обаве разговор са новинаром.

Додаје да постоји још достигнућа СРГ, али да су ова два по његовом мишљењу најбитнија.

Када се говори о повјерењу у Сталну радну групу за безбједност новинара, саговорник мисли да је пређен велики пут од једног “врло присутног неповерења до постојања значајног разумевања рада и поступака јавног тужилаштва у овој области од новинара и њихових удружења и асоцијација”.

Но, додаје да је чињеница да “потпуно поверење не постоји и да таква ситуација потиче из изазова са којима се суочавају, који се крећу од потешкоћа у прибављању доказа о извршењу кривичног дела до неразумевања једног броја новинара које су границе поступања институције коју он представља”.

Стаменковић каже да су “ескалација насиља која се примећује на јавним скуповима у последње време – а на којима присутни новинари раде свој посао – и последице тог насиља које се пресликава и на њих, забрињавајуће и не воде ка јачању поверења”, већ, како сматра, “имају супротан ефекат”.

“Сигуран сам да простора за унапредјење има и да је, у ствари, потребно да Стална радна група не само настави свој рад, већ да га појача управо у вези са догадјајима кривичноправне природе који се дешавају у последње време свим новинарима у нашој земљи”, закључује
саговорник.

Дигитални асистент, који помаже људима да се сналазе у државним службама на интернету, постао је први „виртуелно креиран“ члан кабинета и стављен је на чело јавних набавки у покушају да се смањи корупција, саопштио је албански премијер, пише Гардијан.

Одговорност за тендере пренета на вештачку интелигенцију

Диела, што на албанском значи Сунце, саветује кориснике на државном порталу е-Албаниа од јануара, помажући им гласовним командама у обављању целог низа бирократских задатака потребних за дигитални приступ око 95% услуга за грађане.

„Диела, први члан кабинета који није физички присутан, али је виртуелно креиран од стране вештачке интелигенције“, помоћи ће да Албанија постане „земља у којој су јавни тендери 100% ослобођени корупције“, рекао је Еди Рама у четвртак.

Најављујући састав своје четврте узастопне владе на конференцији владајуће Социјалистичке партије у Тирани, Рама је рекао да ће Диела, која је на порталу е-Албаниа обучена у традиционалну албанску ношњу, постати „слуга јавних набавки“.

Одговорност за одабир победника на јавним тендерима биће одузета владиним министарствима у процесу „корак по корак“ и пренета на вештачку интелигенцију како би се осигурало да „сви јавни трошкови у тендерском процесу буду 100% јасни“, рекао је.

АИ у борби против корупције у јавним набавкама

Диела ће испитивати сваки тендер у којем влада уговара са приватним компанијама и објективно процењивати предности сваког од њих, рекао је Рама, који је реизабран у мају и који је раније изјавио да види АИ као потенцијално ефикасно оруђе за борбу против корупције, које би елиминисало мито, претње и сукобе интереса.

Јавни тендери су дуго били извор корупционашких скандала у Албанији, за коју стручњаци кажу да је центар за међународне банде које покушавају да оперу новац од трговине дрогом и оружјем, и где се корупција проширила и на више нивое власти.

Албански медији су похвалили овај потез као „велику трансформацију у начину на који албанска влада замишља и остварује административну моћ, уводећи технологију не само као алат, већ и као активног учесника у управљању“.

Како се подсећа, у јавност је исцурио снимак разговора између директора Телекома и директора United Group о гашењу слободних медија.

„Угрожени су Н1, Нова, Данас и последњи велики независни медији у Србији, а са њима и наше право на истину.

Зато је покренута међународна петиција са три кључна захтева:

Да јавно подрже Манифест за независно новинарство који су потписали уредници Унитед Медиа.

Да сачувају тренутне уреднике и заштите све новинаре од притисака.

Да сачувају ресурсе и операције редакција.

Покажимо им да глобална јавност и грађани Србије неће дозволити да се профит стави испред слободе.

Станимо уз слободне медије и захтевајмо њихову заштиту“, стоји у позиву.

Како је наведено, иницијални контакт остварен је на дипломатском пријему у Вашингтону, када је продуценткиња NBC затражила помоћ од амбасадора Србије у Сједињеним Америчким Државама Драгана Шутановца, који је разговорао са израелским премијером Бењамином Нетанјахуом.

Према истом извору, Србија је потом издала путне исправе, а евакуација је спроведена преко Јордана, уз укључивање Либана, израелског COGAT и српске амбасаде у Израелу.

Недељник преноси да су у почетку израелске власти одобриле излазак само шест особа, али је након вишедневних интервенција листа проширена на свих осморо. Током пута конвој је нападнут од припадника Хамаса, због чега су се морали вратити и поново покушати прелазак.

Сви путници стигли су на крају у Јордан, а затим су преко Србије пребачени на безбедне дестинације.

NBC је на упит Недељника саопштио да не коментарише путовања својих запослених.

У Појасу Газе од 7. октобра 2023. године убијено је најмање 248 новинара, што је, према извештајима Уједињених нација, највећи број страдалих медијских радника у једном сукобу у модерној историји.

„Негативно искуство носим из нишке градске општине Црвени крст када је 2019. године дат број мог мобилног телефона на који су ме звали учесници чији пројекти нису суфинансирани, говорећи ми: ,,Дошао си, дечко, из Београда. Тужићемо те, млади професоре!''. Наравно, до данас никада нигде ниједан управни спор није покренут“, наводи Буковала.

Он додаје да је 2023. године доживео најнепријатнију ситуацију када је освануо текст против Гордане Ристић, Драгана Стојановића Жике из УНС-а и њега да су милионе динара доделили извесном Радоици Милосављевићу, наводно крушевачком бизнисмену блиском СНС-у, као и правном лицу које је у АПР-у пријавило прекид обављања делатности почев од 22. јула 2022. године, иако проверу документације поднете на конкурс врши стручна служба органа који је расписао конкурс, а не комисија, због чега је делимично поништено коначно решење.

Према његовим речима, иако је накнада за учешће у раду комисије важна, неправедно је да општине које су сиромашне дају већи хонорар од добростојећих. Због тога сматра да би морала да постоји скала, те да се одреди тако да један пројекат вреди одређену своту, јер се дешавало да у неким јединицама локалне самоуправе буде пријављено свега пар пројеката, а да хонорар износи 20 или 30 хиљада динара.

„Насупрот томе, у надлежном министарству за послове јавног информисања буде по 200 и нешто пријављених пројеката, а накнада између 30, 40 и 50 хиљада динара. Притом, неправедно је да је за поједине конкурсе (интернет и телевизија) већи хонорар, него за неке друге (радио, штампани медији и агенције). Дакле, тиме се очигледно шаље јасна и недвосмислена порука који медиј треба да буде примаран, уместо да сви буду пођеднако заступљени, поготово када се узме обзир средина у којој тај медиј функционише“, оцењује Буковала.

Предраг Рава је ове године учествовао у неколико комисија као представник Удружења новинара Србије. Ове године, каже, можда и по први пут није имао као члан комисије неке притиске и утицаје на то који пројекти треба да прођу и колико новца да добију.

„Међутим, нагласио бих, а то не верујем да је било случајно, да сам као члан УНС-а био у мањим комисијама, односно, мањим локалним општинама. Мањим у смислу да су имали мање новца из буџета за пројекте. Па једино објашњење би било и то да за тај мали износ нису хтели да праве проблем, него да прикажу неку демократичност и на тај начин да конкурс има легитимитет. У сваком случају приметно је да је било чланова комисија који су учествовали у великом броју комисија, по 40-50 комисија, а ако знамо да је цели процес трајао неколико месеци, онда је потпуно јасно да је скоро па немогуће да су могли квалитетно да раде свој посао“, наводи он.

Његова сугестија је да је потпуно у реду да се можда број комисија ограничи.

„Тај број мора да буде ограничен како би сваки члан који учествује у великом броју комисија имао времена да квалитетно одради свој посао. Сматрам да је то немогуће уколико неко има по 30, 40, 50 комисија. Оно што је кључно и што можда треба рећи већ на почетку, да све ове године како постоји овај процес расподела јавних средстава преко конкурса за пројекте у области јавног информисања, никада није имала неку интерну или екстерну еволуацију, никада до краја нису пропраћени ти пројекти, па испада да су ово конкурси за лепо написане пројекте, а шта је после на терену урађено, то нико не контролише“, наглашава Рава.

Фахрудин Кладничанин био је члан комисија као самостални кандидат и искуство у раду стручних комисија, посебно када је реч о комуникацији са локалним самоуправама, у већини случајева оцењује као коректно, професионално и на задовољавајућем нивоу.

„Током ове године, међутим, приметна је одређена отежаност у спровођењу поступака, пре свега због увођења Јединственог информационог система (ЈИС). Сам ЈИС је, као нови дигитални алат, изазвао одређену пометњу у раду локалних самоуправа, будући да лица задужена за спровођење конкурса често нису била адекватно обучена за његову примену. Имајући у виду да је ово прва година примене ЈИС-а, разумљиво је да је за његову потпуну функционалност потребно време, додатна обука и стицање искуства. У том контексту, чланови стручних комисија често су пружали помоћ запосленима у локалним самоуправама, како би цео процес протекао што ефикасније и без већих потешкоћа“, објашњава Кладничанин.

Он наглашава да током рада није приметио било какво директно уплитање локалних самоуправа у процес одлучивања.

„Седнице комисија одржаване су само у завршној фази, када је било потребно извршити расподелу средстава, док се оцењивање пројеката обављало индивидуално, од куће. Ни у том делу поступка није било видљивих притисака или покушаја утицаја на одлуке комисија“, додаје он.

Иако је примена Јединственог информационог система (ЈИС) значајан корак ка дигитализацији поступака, досадашња пракса је, према његовим речима, указала на неколико озбиљних изазова које је неопходно системски решити како би се унапредила ефикасност и квалитет рада стручних комисија.

„Један од највећих проблема представља чињеница да ЈИС у свом садашњем облику не омогућава члановима комисија да изврше корекцију унетих оцена. Будући да током евалуације пројеката може доћи до техничких или људских грешака, неопходно је увести могућност једнократне исправке оцене, и то пре него што се поступак оцењивања коначно закључи. Ова функционалност би значајно допринела прецизности и тачности целокупног процеса“, оцењује Кладничанин.

Милан Влајић ове године је био у три комисије и то у Јагодини, Бабушници и Белој Паланки иако га је Удружење новинара Србије делегирало у преко 20, зато што је био један од ретких који је бодован пре истека рокова код појединих општина.

„Колико је сам процес оцењивања транспарентан, то је дискутабилно, али мишљења сам да ни ранија оцењивања пројеката нису била мање или више легитимна. Раније се састајала комисије и чланови су могли да дискутују о сваком пројекту. Сада, чланови комисије тек када сви избодују пројекат виде како је ко од чланова оценио, а онда се ипак састаје комисија да би предложила са колико средстава треба подржати неки пројекат. Сада се све то ради без дискусије, јер је бодовање затворено, па се због броја бодова подржавају поједини пројекти који  не би требало да буду подржани, уз добре аргументе неког од чланова“, напомиње Влајић.

Када је реч и самом Јединственом информационом систему за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања мисли да је „бушнији од сита“.

„И поред добре намере да начин избора чланова комисија и оцењивања пројеката буде што поштенији и транспарентнији довео је до толике збрке да су на крају врсни познаваоци пројектног суфинасирања одустали од пријаве за комисије, а неки су искористили пропусте у систему да сакупе већи број бодова. Такође, толико пропуста који су током подношења пријава и пројеката у ходу исправљани мислим да није смело Министарство да дозволи. Међутим, све је брзо решавано захваљујући радницама Министарства. Сам систем и даље има доста недостатака па се надам да ће неки бити отклоњени до наредне године“, истиче Влајић.

Сандра Иршевић ове године у комисијама за пројектно суфинансирање медијских садржаја учествовала је испред УНС-а. Каже да није добила никакав списак од општина, а да се руководила тиме да локални новац остаје локалним медијима.

„Лично нисам се договарала са другим члановима, а ни од УНС-а нисам имала никакве инструкције тако сам све бодовала по правилнику. Оно што је мој лични утисак да представници медија из већине локалних средина пишу веома лоше пројекте“, оцењује Иршевић.

Искуство са представницима локалних самоуправа било јој је различито. Негде, додаје, председник општине их је поздравио, негде начелник или су само радили с особом која је била задужена.

„Нису увек били задовојни радом комисије, али пошто је у питању ЈИС и кад се једном унесе оцена ми не можемо да мењамо, не може ни локална самоурава. Промене може да уноси само Министарство, али таквих случајева  комисијама где сам ја била није било. У појединим случајевима било је расправа и сукоба мишљења са члановима комисија, али с представницима локалних самоуправа нисам имала проблема. Ја сам од 12 комисија само једну имала онлине јер су тако хтеле колеге, али и то је протекло уз малу размену мишљења ок. Најкраће речено све је јасно и транспарентно јер бодови диктирају“, наводи Иршевић.

Подсетимо, медијска и новинарска удружења АНЕМ, УНС, НУНС, Локал Прес и Асоцијација медија поднела су Министарству информисања 25. августа ове године предлог за измену одређених процедура у пројектном суфинансирању медија, међу којима су унапређење рада ЈИС, ограничење броја комисија у којима кандидати могу да учествују, усклађивање хонорара за чланове комисија и друго.

Адвокатски тимови, како наводе, нису до сада изгубили ни један спор приликом заступања Манојловића, а поднете су тужбе за још преко 300 медијских објава против Пинк-а, Информера, Ало-а, Политике, Новости и других "режимских медија".

"Посебно трагично је да је лист Политика са таквом традицијом свео себе да објављује идентичне текстове са таблоидима попут Информера или Алоа", закључено је у саопштењу.

Рочиште није одржано због тога што је судија Љиљана Илић била одсутна. Следеће је заказано за 14. новембар.

Ово је требало да буде наставак обједињеног суђења по тужбама које су Радоњић, Ромић и Курак, бивши функционери и припадници Ресора државне безбедности, поднели против Славко Ћурувија фондације због саопштења под насловом „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”.

Због „нанетог душевног бола, повреде угледа, части и људских права“ они су тражили одштету од по 500.000 динара.

Од обједињавања ове три тужбе, прво рочиште у овој години, које је требало да се одржи крајем фебруара, није одржано због штрајка адвоката. Након тога, рочиште заказано за 11. април, на дан када је обележавана 26. годишњица убиства Славка Ћурувије, одложено је због болести судије. Затим је крајем априла одржано једно рочиште. Оно у другој половини јуна такође није одржано због здравственог стања судије.

Адвокатица СЋФ тражила одбацивање тужби

Адвокатица Славко Ћурувија фондације Круна Савовић, крајем априла је на једином одржаном рочишту од обједињавања парница тражила да тужбе буду одбачене, пошто се ради о недозвољеним, злонамерним СЛАПП тужбама. Суд је требало да одлучи о том њеном захтеву.

Савовић је раније истакла да је у питању покушај да се забрани слободно изношење мишљења о стварима које су од општег интереса, од изразито великог значаја за јавност, пошто се ради о убиству познатог новинара и критичара режима Слободана Милошевића.

Подсетимо, после ослобађајуће пресуде за оптужене за убиство Славка Ћурувије, Радоњић, Ромић и Курак су поднели најмање 22 тужбе против медија, појединаца и организација, по истом основу.

У међувремену, крајем маја, судија Другог основног суда Вера Средојевић одбацила је као неосновану тужбу бившег начелника београдског центра Ресора државне безбедности Милана Радоњића против адвоката Александра Оленика, који је тужен због реакције на ослобађајућу пресуду у процесу за убиство Ћурувије.

„Да би била чланица и кандидат то долази са одговорношћу и посвешћеношћу са обе стране. Моја улога као комесарке за проширење и целе Европске комисије и Европског парламента је да смо спремни да помогнемо јер сви верујемо да постоји будућност Србији у Европској унији“, истакла је.

Са друге стране, навела је, постоје ствари које морају да се промене у Србији.

На питање да ли може да верује српској власти и председнику Србије Александру Вучићу, који чланове ЕП назива олошем, рекла је:

„Ја верујем људима Србије. Људи Србије су показали своје протесте и то су они који могу да промене систем и који могу да донесу демократске процесе. То поверење је јако битно. Што је веће поверење, то је лакше за људе да разумеју зашто су реформе неопходне. У овом смислу, Европска унија добија поверење од чланова Србије. Многи захтеви вашег народа су исти као и наши захтеви од Србије на европском путу. И зато бих желела да српски народ види нас као савезника који може да помогне да достигне оно што они желе.“

Када је говорила о медијима у Србији, навела је да је врло важно да државне институције у Србији морају да направе могућност да новинари раде нормално и да људи добију информације, и да у томе помажу.

Навела је и да људи немају довољно информација и када је упитању интеграција Србије у ЕУ.

„Морамо да видимо трансформацију процеса промена у Србији и лидери играју веома важну улогу у томе када ставе дневну политику на прво место, уместо реформи које су неопходне. Када причају против Европе, када учествују на војној паради у Москви или у Пекингу, то утиче на јавно мњење, не само на нивоу министара и премијера, већ и на грађане.“

Коментаришући разговор директорка Телекома Владимира Лучића и дирекотра Јунајтед групе Стена Милера навела је да ниједан економски или политички притисак на медије није добар за демократију.

Кодекс новинара и новинарки Србије јасно каже: “Новинари/новинарке не треба да извештавају о самоубиствима особа које нису јавне личности, како би се избегло копирање дела. Новинари/новинарке треба да буду уздржани и када извештавају о самоубиствима јавних личности и да то чине само када за тим постоји јавни интерес."

Поводом 10. септембра - Светског дана превенције самоубиства позивамо колеге и колегинице да се упознају са Смерницама за етичко медијско извештавање о самоубиству које су припремљене заједно са Центар Срце И УНДП Србија.

У њима ћете наћи конкретне препоруке шта радити и шта избегавати када се пише о суициду:

✔ Приказивати суицид као јавноздравствени проблем, а не као појединачну трагедију,

✔ Избегавати детаље конкретног случаја и приватне податке укључених особа,

✔ Уместо појединачних случајева, писати о феномену самоубиства и заштити менталног здравља,

✔ Објавити контакте за подршку и поделити приче о превазилажењу кризе у вези са менталним здрављем.

Одговорно и едукативно медијско извештавање може спасити животе, поручују Новинарке против насиља.

Смернице можете пронаћи на овом линку.

Израелска војска (ИДФ) јутрос је први пут наредила да палестински цивили морају одмах да се евакуишу из целог града Газе, а пре велике копнене офанзиве против Хамаса у том подручју.

“Газа се уништава, своди се на пустош. Газа се празни од свог гладног становништва примораног да се пресели у такозвану “хуманитарну” област Маваси”, поручио је директор Агенције Уједињених нација за палестинске избеглице (УНРЊА) Филип Лазарини, подвлачећи:

“У Гази нема безбедног места, а камоли хуманитарне зоне. То је велики и растући камп у којем су концентрисани гладни Палестинци у очају. Упозорења о глади су наишла на глуве. Хоће ли и упозорења о овој продубљујуц́ој катастрофи наиц́и на глуве? Прекид ватре, пре него што буде прекасно! Окончати некажњивост пре него што злочини постану нова нормала!”

Од јутрос снимци из Газе показују како се избацују лимфлети са информацијама, део грађана протестује против евакуације, неки покушавају да се евакуишу.

Све то знамо захваљујући новинарима на терену, који од почетка овога рата посебно таргетирани. Према подацима Међународне федерације новинара (ИФЈ), од почетка рата у Гази, када је Хамас 7. октобра 2023. напао Израел, убијено је 235 новинара и медијских радника.

“Израелска војска интензивно убија палестинске новинаре у Гази и систематски их циља. Израелска војска припрема велику операцију у Гази како би је окупирала, а истовремено новинаре таргетира и прати. Наша је дужност да упозоримо колеге на посебан опрез. Наше колеге раде у веома опасној ситуацији, без хране, без воде и без лекова. Са својим породицама и извештавају из школских и дворишта болница. И тамо се убијају и цивили и новинари. Петоро новинара је убијено у болници Насер у Хан Јунису, шесторо новинара, укључујући и Анаса ал Шарифа убијено је у нападу на болницу Ал-Шифа”, прича Абу Бакер.

Највећи масакр новинара на свету

“Ситуација је страшна. Ово је највец́и масакр који се догодио на свету. И наставиц́е! Нец́е престати да убијају новинаре! Зато молимо све наше колеге, новинаре широм света и синдикате и удружења, да предузму неке акције ускоро. И да се о овом масакру извештава веома широко и веома опширно”, опомиње Абу Бакер и појашњава:

“Постоји много ствари које можете урадити. Пре свега, можете затражити од своје владе, свог парламента да предузму акције, пошаљу писма израелској влади да престану с убијањем и нападима на новинаре, да уведу санкције против израелске владе, јер користе своју моц́ и оружје да убијају новинаре. Можете организовати штандове у својим синдикатима и удружењима, на улици и тражити солидарност с нашим колегама, са палестинским новинарима. Много је тога што се може”.

Бакер описује и претње које, како каже, палестински новинари добијају од израелске војске.

“Убићемо вас, пратимо вас”. Стално нам прете. Желе да напустимо нашу земљу. Остаћемо у нашој земљи. А ситуцију не можете ни да замилите. Наше колеге раде под паљбом, под ракетама, бомбама, суочени са тенковима и кишом метака. Крец́у се по разрушеним градовима без хране, без воде. Неки од њих су у школским двориштима, неки у склоништима, неки на улицама, у јако лошим шаторима. Док је сунце екстремно је вруће, зими веома хладно. Али као шони су храбри и настављају да извештавају о свему што се дешава у Гази, под претњом, под ватром, гладни, близу смрти. Месецима су без хране, без воде. Пију воду из мора”.

Ситуација је веома лоша, подвлачи председник ПЈС чије је седиште у Рамали.

Глад коси

Палестински новинарски синдикат ради све што може да дистрибуира помоћ новнарима на терену. Пре неки дан су успели да поделе 1.000 пакета за новинаре у Медијским центрима солидарности у Хан Јунису и граду Гази.

“Радимо свакодневно. Морамо им обезбедити минимум хране колико можемо. Нисмо увек успешни, али не пестајемо да покушавано и да прикупимо нешто новца да им пошаљемо да обезбеде најосновније попут хлеба, брашна, пиринча”, каже Абу Бакер.

Наше колеге, наставља, већ две године једу једне те исте намирнице.

“Нема поврћа, нема ништа за кување. Нема меса, нема пилетине у Гази. Трудимо се да сакупимо и дистрибуирамо млеко за малу децу за наше колеге, јер су им деца на ивици смрти. Нема млека за малу децу”, испричао је Бакер и додао:

“Можете ли замислити? Моја колегиница има двомесечну бебу. Даје јој кромпир, јер нема млека. А ви знате да ништа није добро за новорођенчад осим млека. Један кромпир је три евра. Један кромпир, не један килограм, само један кромпир. Кажу ми да деца стално плачу јер су гладна. Мала деца гладују. И после кажу да то није истина? Како то није истина?”

И Бакер као и претходни саговорници Гласова из Газе говорили су о немилосрдном црном тржишту хране.

“Цене су толико високе да не можете ни да замислите. Један килограм шец́ера је 100 евра. А био је један евро или мање од једног евра. Јер у Гази нема ничега”.

23 месеца на удару

“Сви смо ми људи. Можете ли да замислите 23 месеца, 670 дана под ватром. Ово је веома велики и веома страшан рат. И свакодневно убијају. А онда кажу – не, Палестинци лажу. Када ми извештавамо о глади, то није истина? А забрањују било коме да уђе и унесе храну, воду и млеко за децу. Како је то лагање? Истовремено, израелска влада је забранила улазак међународним новинарима у Газу”, подвлачи наш саговорник.

Јавно поставља питање “зашто не дозволе страним новинарима да уђу у Газу, да извештавају о истини, ако ово није истина?”

“Ово је наша ситуација”, објашњава Абу Бакер, “али наставиц́емо и нец́емо престати с извештавањем у Гази. Израелска војска нас циља јер желе да наставе геноцид, али ми се храбро и професионално суочавамо с овим ситуацијама и нец́емо стати”.

Колегама у Европи поручује – мора се широко извештавати о Палестини.

“Мора се фокусирати на таргетирање палестинских новинара, на глад, на убијање цивила, деце. Знам да су колеге у Европи солидарне са нама, да донирају и да помажу. Ми смо веома, веома захвлни. Али, мора постојати велика покривеност ситуације на терену и позивамо их да организују више догађаја у знак солидарности. Овакав геноцид се нигде није догодио у свету и свет мора да зна чињенице”, подвлачи Бакер закључујући:

“Имамо два милиона талаца у Гази. Истовремено је 20 израелских талаца. И ја се надам да ће их ускоро, одмах ослободити. Али има и два милиона Палестинаца, они су таоци у Гази. Гладни и под паљбом”.

Ime Banke: BNP Paribas Fortis

BIC: GEBABEBB

IBAN: BE64 2100 7857 0052

Name: AISBL Federation Internationale des journalistes

Communication: Ne spominjati Gaza (algoritmi banke sistematski blokiraju novčane transfere u tom slučaju), već napisati "PJS Safety Fund"

Ako se koristi IFJ Donorbox: https://donorbox.org/donation-... (Molimo vas napišite "PJS Safety Fund" u "Write us a comment" boksu).

Тужилаштво је пријаву одбацило с образложењем да није било кривичног дела насилничко понашање, али је неспорно утврдило, на основу снимака камера, да је Лађевић напао и ударио Цвијића, што се види из приложених решења двају тужилаштава.

Упркос томе, портал у свих 19 текстова тврди да је Цвијић напао Лађевића. Осим тога, спорни текстови садрже и низ увредљивих квалификација на рачун Вука Цвијића и реторику говора мржње, представљао се као особа која лаже, претерује и напада колеге, а инсистира се и на томе да је то што говоре и он и сви који га подржавају политичка пропаганда „тајкунског новинара”, „Шолакових медија“ и „машинерије лажи Цвијића и недељника Радар“. Таквим начином писања, по мишљењу жалитеља, прекршене су бројне тачке Кодекса.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да је жалба основана, да је начин на који је Република извештавала о овом случају потпуно неприхватљив и супротан основним професионалним и етичким принципима. Против подноситеља жалбе је вођена вишемесечна врло прљава кампања због физичког сукоба с једним од власника привредног друштва које је власник портала против којег је поднета жалба, наводи се у образложењу одлуке Савета за штампу.

„Портал је све време извештавао у интересу свог власника Милана Лађевића, на начин који је за последицу имао нетачно, пристрасно и непотпуно информисање јавности. Медиј је месецима инсистирао искључиво на верзији догађаја коју је изнео Лађевић, прећуткујући све информације које нису ишле у прилог његовим тврдњама и упорно неосновано оптужујући Цвијића да лаже. Тиме су прекршене готово све одредбе из поглавља Истинитост извештавања”, истиче се у оцени Комисије за жалбе.

Како додају, редакција је током вишемесечног „праћења” поступка пред тужилаштвом потпуно занемарила јавни интерес и одговорност јавности, подређујући их интересима свог издавача.

„Истовремено, жалитељ је у бројним текстовима вређан, омаловажаван, корићена је потпуно неприхватљива реторика и намерно му је нарушаван углед и репутација. На исти начин је Република писала и о другим људима који су подржали Цвијића, све са циљем њихове дискредитације и пласирања једностране верзије догађаја која одговара једном од актера, директно повезаним са медијем који извештава”, додаје се.

С обзиром на то да објављивање овако великог броја текстова у којима се више пута понављају исте оптужбе и увреде на рачун Цвијића и иста једнострана интерпретација догађаја, несумњиво указује на кампању, односно на континуирано злонамерно нарушавање репутације особе о којој се извештава, Комисија није одлучивала о прекршајима Кодекса у сваком појединачном тексту, већ их је посматрала као целину и донела јединствену одлуку за све текстове приложене уз жалбу који су објављени у оквиру те кампање.

У оцени се истиче да је портал Република прекршио тачке Кодекса које се односе на то да су новинари и новинарке обавезни да тачно, непристрасно, потпуно и благовремено известе о догађајима од јавног интереса, држећи се основних новинарских стандарда које прописује Кодекс, да праве јасну разлику између чињеница које преносе и коментара, претпоставки и нагађања, као и тачке по којима је прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи, а са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина.

Прекршене су и одредбе по којима економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би за последицу имао нетачно, пристрасно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности, као и према којима су новинари обавезни да раде у јавном интересу и да, у складу са професионалним нормама, објављују чињенице неопходне грађанима да доносе информисане одлуке, негују културу и етику јавне речи, не користе говор мржње, агресивну реторику или реторику која може подстицати на дискриминацију или агресивно понашање.

Серијалом текстова прекршена је и одредба о обавези новинара да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.

„Читаоци су нам били јако важни и без њихове подршке не бисмо успели на овом путу”, истиче уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић.

Редакција је одлучила да се читаоцима захвали и тако што ће им приредити јединствено искуство – да кроз изложбу илустрација, заједно са новинарима КРИК-а, прођу кроз 10 година рада на истраживачким причама и подсете се догађаја који су их пратили на овом путу – лепих, али и оних мање пријатних којима су новинари били изложени због свог рада.

На изложби ће бити представљене илустрације Миодрага Ћакића, који је у редакцији познат као Дискотека и који претаче КРИК-ова открића у незаборавне графике. Новинари су симболично одабрали десет важних истраживачких прича, а осим о најзначајнијим открићима, посетиоци ће моћи да сазнају и шта се све дешавало након њиховог објављивања.

Уз то, посетиоци ће моћи и да се ставе у улогу новинара кроз интерактивне експонате.

Улаз је слободан, а посетиоци ће на изложби моћи да донирају КРИК и тако помогну редакцији да настави да истражује криминал и корупцију.

Отварање изложбе је у четвртак 11. септембра у 18 часова у Енџио хабу у Улици Добрачина 4 када ће новинари говорити о досадашњем раду и идеји изложбе. Она ће бити отворена за посетиоце и наредна три дана – 12, 13. и 14. септембра од 14 до 20 часова. Све време ће у простору бити новинари КРИК-а спремни да се друже са посетиоцима и одговоре на свако њихово питање.

Маја Север, председница ИФЈ

Тамара Радовановић, новинарка, Јужне вести

Младен Саватовић, новинар, Н1

Водитељ: Веран Матић

Видео: Време

„Кренуло је од тих немогућности и притисака до тога да се, брате, ја у граду у ком сам рођен, у Београду, не осећам више безбедно и после неколико последњих наступа где сам се враћао, мало се окрећем, знаш, да из мрака не истрче тројица, четворица, брате, разумеш? Из Ћациленда, брате, момци који желе да уче“, рекао је Јовановић.

Због тога се нова сезона „Менталног разгибавања“ емитије из Љубљане.

„Гледајући шта се дешава, рекао сам Марету, по цену да нема Разгибавања више, ја не могу ово више да издржим. Значи, имам двоје деце, не желим да њима се нешто деси, да њима неко прети, да ми неко долази на гајбу“, објаснио је Јовановић.

Стога је решио да оде у Словенију макар, како је нагласио, „радио за касом у Шпару“.

„Идем јер не желим да доводим породицу у опасност, и онда смо причали Маре и ја, причали смо са телевизијом, и појавила се та могућност да из Љубљане, из студија овог прелепог, са овим предивним људима, ‘посебно одвратним Словенцима’ (алузија на увредљиве изјаве председника Вучића, прим. Н1) да радимо“, објаснио је Јовановић.

Степановић је додао како је посебно поражавајуће када те сопствена држава окарактерише као „терористу, страног плаћеника, издајника, криминалца и олош са дна каце“.

За то време, Цвијић је стајао на Платоу Слободана Јовановића. Мобилним телефоном је снимао неочекивану интервенцију Жандармерије и очигледну злоупотребу њених припадника. И поред тога што је више пута гласно изговорио да је новинар, припадник Жандармерије покушао је да му отме телефон. Врло брзо, придружила су му се тројица колега. Један је Цвијића гурао и ударао полицијским штитом, док га је други у груди ударио лактом. Новинар није био у могућности да покаже легитимацију.

Грубо га одгурујући, припадници Жандармерије приморали су Цвијића да седне на оближњу клупу. Службено лице у цивилу које је стајало на клупи издало је ту наредбу. Остали су наставили да спречавају новинара у покушају да се помери. Један му је окренуо леђа, чврсто му стао на стопала и, у потпуности му заклањајући поглед, даље снимање учинио немогућим. Док је против своје воље седео на клупи, новинар је успео да покаже легитимацију. Међутим, припадницима полиције она ништа није значила – понашали су се једнако.

Током интервенције, припадници Жандармерије нису имали истакнуте идентификационе ознаке, нити су се легитимисали, иако је Цвијић од њих захтевао да се представе.

Преко Независног удружења новинара Србије, случај је пријављен Првом основном јавном тужилаштву. Сектору унутрашње контроле поднета је притужба.

Новинарска удружења и удружења медија оштро су реаговала на овај напад.

Исте вечери повређен је значајан број окупљених грађана. Студенткиња Факултета драмских уметности била је брутално злостављана од стране лица за која се претпоставља да су припадници полиције у цивилу. На снимку који је објавио портал Нова.рс, види се како је три особе, једна женска и две мушке, малтретирају везану. Мушкарац јој је принео телефон близу лица, закључује се са снимка, с намером да га тако откључа. Док је девојка спуштала главу, жена и други мушкарац главу су јој подизали, чупајући је за косу. Након пријаве Београдског центра за људска права, Прво основно јавно тужилаштво у Београду формирало је предмет.

Према информацијама које је објавио медиј Радар, приликом интервенције приведено је између 30 и 40 студената. Док је покушавала да их заштити, приведена је и професорка Биолошког факултета Универзитета у Београду Биљана Стојковић.

Адвокат Лука Водинелић, који је током интервенције Жандармерије стајао на тротоару, задобио је тешке телесне повреде. Према речима његове мајке, професорке Правног факултета у пензији Весне Ракић Водинелић, адвокат је тешке повреде задобио када га је на земљу оборило неуниформисано лице.

Напад је претрпела и Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног суда у пензији.

Због несразмерне употребе силе и злоупотребе полицијских овлашћења, професори Правног факултета у Београду поднели су кривичну пријаву против НН припадника Жандармерије.

„Демантујемо вест коју сте објавили, а која се односи на наводни напад на Ненада Нешовића, јер је у потпуности неистинита и доводи јавност у заблуду. Истичемо да никакав напад није постојао. Нешовића не познајем, нити смо икада имали прилику да се сретнемо, па чак ни у судским поступцима које помињете у тексту”, навео је Николић.

Додао је да је новинар, дописник агенције Бета из Чачка, поступио је крајње непрофесионално – није контактирао другу страну, нити користио више извора информација, што је, подсећа, обавеза предвиђена Кодексом новинара Србије.

„Док сам пратио протест, са друге стране улице ми је пришао Николић и ударио ме у раме, а његов син је питао ‘је ли то онај што нас је тужио, да га запамтим’“, рекао је Нешовић агенцији Бета.

Нешовић и Николић су били у трогодишњем судском спору, који је Николић изгубио, зато што је, како наводи Бета, четири пута неовлашћено објавио Нешовићеву фотографију и потписао је као своју.