Уставни суд је разматрао ову меру применом троделног теста утврђеног чланом 17 Устава, који одређује у којим случајевима су ограничења основних права дозвољена. У оквиру тог оквира, Суд је процењивао да ли је ограничење имало јасан правни основ, да ли је тежило легитимном јавном интересу и да ли је било пропорционално.

Kада је реч о законитости, Суд је утврдио да закони на које се Влада позвала не пружају јасно и прецизно законско овлашћење за меру оваквог обима – односно за суспензију приступа читавој онлајн платформи за све кориснике у Албанији. Kао резултат тога, Суд је закључио да услов да ограничења буду „прописана законом“ није испуњен.

Kада је реч о легитимном циљу, Суд је прихватио да заштита деце од штетног онлајн садржаја представља легитиман јавни интерес који може оправдати одређена ограничења слободе изражавања.

Међутим, Суд је утврдио да мера није прошла тест пропорционалности. Закључено је да Влада није у довољној мери показала да су размотрене мање рестриктивне алтернативе, нити да је забрана платформе на нивоу целе земље била неопходна за остваривање наведеног циља. Суд је такође навео да привремени карактер мере не чини меру пропорционалном, јер је забрана имала облик општег ограничења које погађа све кориснике.

Иако је оспорена одлука већ била укинута Одлуком Савета министара бр. 62/2026, Суд је ипак наставио да одлучује о предмету у јавном интересу и прогласио да је спровођење Одлуке бр. 151/2025 представљало кршење слободе изражавања и слободе штампе. Потпуно образложена пресуда биће донета у складу са законским роковима.

Ова одлука потврђује забринутости које су од самог почетка износиле организације за слободу медија и актери цивилног друштва, да је забрана ТикТока на нивоу целе земље – уведена без парламентарне контроле, претходних јавних консултација или спроведене процене пропорционалности – била неспојива са уставним стандардима и међународним обавезама у области људских права.

Одлука успоставља важан уставни принцип: мере које ограничавају приступ дигиталним платформама морају имати јасан и прецизан правни основ, бити доказиво неопходне и представљати најмање рестриктивно средство за остваривање легитимног циља од јавног интереса.

Одлука има и ширу важност за текуће дискусије о регулацији дигиталних платформи. Kако владе широм Европе и Западног Балкана истражују начине за решавање штетних појава на интернету, ова пресуда пружа важан подсетник да такве мере морају бити засноване на јасном законском овлашћењу и поштовати принципе неопходности и пропорционалности, у складу са уставним и међународним стандардима о слободи изражавања.

Поново позивамо албанске власти да покрену инклузиван и транспарентан процес консултација који би обухватио парламент, цивилно друштво, медијске организације, стручњаке за дигитална права, међународне партнере и друге релевантне актере, како би се развио пропорционалан и на доказима заснован приступ регулисању дигиталних платформи.

Такви напори треба да буду усклађени са европским стандардима, посебно са Закон ЕУ о дигиталним услугама (EU Digital Services Act), који пружа оквир заснован на процени ризика за решавање системских ризика и штетног садржаја на интернету. Недавне мере спровођења овог закона, укључујући прелиминарне налазе Европске комисије у вези са потенцијално зависничким дизајном ТикТока, показују да се ризици повезани са платформама могу решавати путем регулаторног надзора и механизама одговорности, без прибегавања широким ограничењима приступа дигиталним платформама. Овај приступ омогућио би Албанији да ефикасно адресира легитимне забринутости у вези са безбедношћу деце и заштитом података, истовремено чувајући слободу изражавања, демократску расправу и правну процедуру.

Данашња одлука наглашава важност обезбеђивања да све будуће мере које утичу на дигиталне платформе буду засноване на јасном закону, да буду доказиво неопходне и пропорционалне, као и да подлежу смисленом демократском и судском надзору.

Потписнице

SafeJournalists мрежа

Хрватско новинарско друштво

Удружење новинара Kосова

Удружење новинара Македоније

Удружење БХ новинари

Независно удружење новинара Србије

Синдикат медија Црне Горе

Репортери без граница (RSF)

Media Freedom Rapid Response platforma (MFRR)

Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)

Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF)

Међународни институт за штампу (IPI)

Европска федерација новинара (ЕФЈ)

Free Press Unlimited (FPU)

Подсетимо, од 1. јануара новооснована фирма Zapple Media Group основала је укупно 11 портала Снага југа, "Некад и сад", "Некад и сад инфо", "Пре и после инфо", "Пре-и-после", Стара Пазова уживо, Нова Пазова уживо, Подунавље уживо, Србија на истоку, Паланачке вести и Глас Аранђеловца. Власница новосадске фирме која је издавач ових портала је Милица Лаиновић, а директор Градимир Банковић који је уједно и главни и одговорни уредник свих 11 нових медија.

У Регистру медија Агенције за привредне регистре (АПР) регистрован је портал Божур са седиштем у Грачаници на Kосову, а реч је 31. медију у власништву пензионисаног официра Славка Стијаковића. И Радоица Милосављевић који је до сада имао 12 медија недавно је регистровао и портал Kорени.

Међу новорегистрованим порталима значајан број представљају локални медији. Регистровани су тако Мој Пожаревац у власништву Ивана Јездовића, Оџаци у фокусу у власништву Новог Радија Петровец из Бачког Петровца, Багљаш Инфо који је покренуло удружење грађана „Инфо центар“ Бојана Марчете из Житишта, Моја Бачка Топола и Мој Врбас у власништву Вести са севера које поседују већ НС уживо и Војводина уживо и повезани су са Документарном ТВ.

На списку локалних су још и Даби.рс из Ниша Дејана Марковића односно фирме Греен Еyе Медиа, Утицај ТВ Душана Чаировића из Водица, Свилајнац Онлине Покрета за опстанак села који води Драган Милосављевић, Бачка Инфо који је покренуло Удружење Ја волим Сомбор, Тител инфо Омладине општине Тител, Шабац репортер Центра за локална питања који води Александар Драгојевић, Инфо Голубац Центра за културу и развој Голубац на челу с Иваном Ђорђевић Методиев из Врања и портал ТВ Уб Марка Трифуновића.

Поједини постојећи локални медији регистровали су и своје интернет портале, међу којима су портал Радија Петровец из Бачког Петровца, портал Сомборских новина, портал Радија Сомбор и Портал АС телевизије из Шапца.

У Регистру медија од јануара се налазе и Портал За еколошки одговор Удружења "ЗА чесме", CESCI BALKANS - Централноевропска служба за прекограничне иницијативе на Балкану, Kознас Kомитета знања Србије, Ликвидно.инфо Ненада Симовића из Kраљева, Огледало друштва Снежане Жарковић Дражић из Аранђеловца, Нек се чује глас удружења Окулар, Док Медиа Драгана Ђукановића из Новог Сада, Светионик Инфо Немање Kуча из Панчева, Идентитет Неђа Kатанића из Новог Сада, Phralipe, Фокус Пресс Марије Живковић из Чачка, Углавном који је регистровала Руска дијаспора у Србији, Будућност енергије у власништву удружења Здраво млади, Грађанин инфо Центра за развој дигиталних медија који води Ирена Лазаревић из Пирота.

На листи су и два спортска портала Сремски фудбал и Спортманија.

Недељник Нови магазин регистровао је и своје интернет издање као посебан медиј, а АНЕМ је своју веб презентацију такође уписао као интернет јавно гласило.

Вечерње новости регистровале су Српски компас као недељник и као интернет портал.

Од новина основане су још Horeca Journal у власништву Хореца цоннецт, а Горан Медић је Бачког Брестовца основао је BB радио.

Он је Авдића описао као „прикривеног партизановца“ и „лажова“ који је са Арене „ширио мржњу према актуелном председнику републике увијену у форму кошаркашког коментара“.

„Мислио је да је власт у Србији уздрмана па је пробао на тихи начин да се придружи блокадерима“, рекао је Анђус, „са причом о аутентичној љубави навијача и народа према Жељку Обрадовићу, са алузијом да неког другог тако народ не воли.“

Према Анђусу, „зна се“ да народ воли председника Александра Вучића јер за њега дуго гласа и још ће. Наставио је причом о томе „сви звездаши“ мрзе Жељка Обрадовића и тако даље.

И даље „деликатно“

Авдић, један од најцењенијих кошаркашких коментатора у региону, од почетка фебруара није коментарисао утакмице на телевизији где ради дуги низ година.

О томе се огласио само једном, кратко, рекавши да је ситуација „деликатна“ и да је добио велику подршку са свих страна. „Kада буде потпуна информација онда ћу и ја нешто да кажем“, рекао је Авдић пре месец дана у подкасту „Удвајање“.

У саги око одласка тренера Жељка Обрадовића из Партизана, Авдић је јасно стао на страну тренера, критикујућу управу клуба. Појавио се и у емисији новинара-партизановца Владана Тегелтије и постављао питања председнику кошаркашког клуба Остоји Мијаиловићу.

Речи на које Анђус сада алудира, изречене су такође у подкасту „Удвајање“. „Жељко Обрадовић је био персонификација Партизана и колико год можда било тешко неком да прихвати или неко, не знам ни ја, био толико ван себе да не може да схвати то, то је једноставно тако!“

„Неки људи уживају тај углед, ту популарност, људи их толико воле, а ти као чујеш неке тамо аналфабете које причају као, не знам ни ја, ‘култ личности’, ово-оно… Није Жељко платио тим људима да га воле, они га природно воле. И знаш, ја разумем да је можда другима криво што они не уживају такву љубав“, рекао је тада Авдић.

Kако „Време“ дознаје, будућност Едина Авдића на Арени Спорт – сада монополисти на све преносе – још није до краја разјашњена. Ни телевизија у власништву српског државног Телекома се није оглашавала.

Јасно је да је Авдић ван те телевизије говорио више него што се иначе на тој телевизији може чути, мада се и сам клони коментарисања политике.

Арена спорт је ноторна по томе што утишава звук са Партизанових трибина када се чује вређање председника Александра Вучића. Њихови коментатори стога и не седе у хали, већ коментаришу из студија.

Жељко Обрадовић је узет на зуб режимских медија још када је, на самом почетку, подржао студентске протесте. Kако је „Време“ писало, отишао је из Партизана због сплета околности у којем улогу игра и тај политички притисак.

Откуд Анђусова љубав

Дејан Анђус, бизарни ТВ гуру који се прославио лаконским коментарима о политици и спорту и тиме што се представља као инсајдер, јавно обожава председника Александра Вучића последњих година.

До тог обожавања дошло је пошто је Анђус 2017. године снимљен па потом ухапшен јер је наводно изнуђивао 30.000 евра од једног бизнисмена. Оптужби је ослобођен три године касније.

У том периоду се и „предомислио“ и од критичара браће Вучић постао њихов највећи фан. То му је купило место у етру на сада јединој спортској телевизији у Србији. И carte blanche да прича шта год хоће.

Авдић, са друге стране, један је од ретких људи међу спортским новинарима који добацује далеко и има приступ скоро свима у кошаркашком свету. Његов недавни интервју са Николом Јокићем, у другом подкасту који води, пренели су сви битни амерички медији.

Један од кључних налаза указује на забрињавајући тренд. Проценат новинара који имају, или верују да имају проблем са менталним здрављем, порастао је са 32,3% у 2023. на 37,1% у 2025. години. То је више него дупло у односу на процењену учесталост менталних поремећаја у општој популацији (око 15%).

Циљ ове иницијативе је прикупљање поузданих података и израда конкретних препорука и одрживих мера подршке, што ће допринети стварању безбеднијег и здравијег окружења за рад новинара у Србији.

Молимо Вас да потврдите присуство мејлом на ognjenka.lakicevic@osce.org или телефоном на 063223496.

Kако је раније јавио портал Нове економије, Агенција Танјуг добила је посао вредан 4,2 милиона динара без ПДВ-а, односно 5,04 милиона са ПДВ-ом, за услугу медијског праћења активности и оглашавања које је доделило предузеће ЕXПО 2027.

Тај портал је пренео информацију да је Танјуг добио посао, јер је једини и поднео понуду за њега.

Такође се тврди да су позив за подношење понуда 20. фебруара послате на све три новинске агенције у Србији – Танјуг, Бета и Фонет, али да се само Танјуг одазвао и поднео своју понуду.

Специјализована изложба ЕXПО 2027 биће одржана у Београду од 15. маја до 15. августа на тему „Игра(ј) за човечанство – спорт и музика за све“.

Позив је био упућен новинским агнецијама, а благовремену пријаву доставила је компанија „Тачно доо“, која је и добила посао.

Предмет набавке је услуга медијског праћења активности, као и услуге оглашавања – процењење вредности од 4,2 милиона динара без ПДВ-а, односно преко пет милиона динара са ПДВ-ом.

Подсетимо, фирма „Тачно“ власник је новинске агенције Танјуг.

Директорка ове компаније доскора била је Мања Грчић, нова директорка Радио-телевизије Србије, док је на тој функцији сада водитељка Јована Јоксимовић.

Према подацима из Агенције за привредне регистре, може се видети да је ова компанија остварила нето губитак од преко 30 милиона динара у 2024. години, односно око 256.000 евра.

На специјализованом порталу за праћење пословања предузећа, укупна оцена ризичности овог предузећа је 69, што указује на висок ниво ризика.

Индикатор код кога је забележена највећа ризичност је бонитет предузећа.

„Веома је битно зато да разговарамо са представницима медија у градовима где се одржавају локални избори 29. марта. Дежураћемо у сваком од ових места на дан избора, како бисмо комуницирали и како би се избегли инциденти и напади, да ефикасно и брзо реагујемо уз помоћ тужилаштва и МУП“, најавио је Матић на састанку који је организовао АНЕМ у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији.

Марија Бабић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) нагласила је да је 2025. година рекордна са више од 380 инцидената против новинара, а да је посебно забрињавајуће то што је забележено 116 физичких напада.

„Највећи број случајева везан је за протесте који су организовани широм Србије. Забрињавајуће је и то што полиција није реаговала када су новинари нападнути, а онда смо дошли до тога да је забележен велики број напада од стране полиције и неоснованих привођења и задржавања. Од марта до краја године било је 77 таквих случајева. И даље имамо тенденцију да се број напада и претњи повећава, на основу података из прва два месеца ове године који показују да је ситуација и даље таква. Од почетка године бележимо 71 случај угрожавања безбедности медијских радника“, оценила је Бабић.

Стеван Ристић, председник Управног одбора Асоцијације медија, рекао је на састанку да ранијих година нисмо имали овакву „епидемију насиља“ у којој не можемо ни да обрадимо све ситуације, а да се притом многи случајеви и не пријављују јер су новинари изгубили поверење у институције.

„Важно је да се пријављује сваки напад, претња, притисак...“, поручио је Ристић.

Састанку су, осим чланова СРГ, присуствовали представници медија из Аранђеловца, Kрагујевца и Лазаревца и тужиоци из Аранђеловца, Смедерева и Велике Плане.

Драган Тодоровић, уредник портала Е Стварност из Аранђеловца, изјавио је да нису имали физичке нападе, али да су се дешавала „лупања по рамену“ док је извештавао са протеста и скупова које је преносио на друштвеним мрежама.

„Публика мора да има објективну слику, па да сама процењује. Ипак, некима није одговарао наш рад, па су покушавали да нас спрече тако што су се организовали ботови“, оценио је Тодоровић.

Јованка Николић, уредница Гласа Шумадије из Kрагујевца, истакла да се полиција у том граду другачије понаша у односу на друга места у Србији, наводећи пример да су одмах склонили жену која је прошле године напала њихову новинарку испред штанда СНС.

„Kолегиница је, нажалост, после тога решила да више не жели да се бави новинарством. Ми старији смо огуглали, добијамо стално претње преко интернета, на дневном нивоу“, објаснила је Николић.

Мариа Поповић, уредница портала Право у центар из Лазаревца, напоменула је да њен медиј једини у овој београдској општини који је извештавао с протеста због чега је имала низ проблема.

„Са локалном полицијом нисам имала проблема, али је било с униформисаним лицима која долазе по потреби у Лазаревац а који ми нису дозвољавали да приђем догађајима. Потом, ту су и увреде, снимање куће и чланова породице... Не осећамо се безбедно, а немамо коме да се обратимо“, рекла је Поповић.

Марија Обреновић, председница Управног одбора Локал Преса и уредница крагујевачког портала Прессек, нагласила је да је стање у локалним медијима веома тешко, а да безбедност новинара на догађајима зависи од тога да ли их обезбеђује локална полиција или долазе из других места.

Спор је покренут након гостовања Владице Димитрова у емисији „Актуелно“ на Телевизији Цариброд 5. фебруара 2025. године, када је изјавио да опозиција, укључујући Сергеја Иванова, контактира одборнике владајуће већине и нуди им „новце, паре и све“ како би прешли на другу страну. На питање водитеља емисије да ли стоји иза таквих оптужби, Димитров је наставио: „Па наравно да стојим. Слушајте да Вам кажем нешто, ја стојим иза тога и они ће бити, наравно, овај… оптужени, јер то јесте тако. Неће ови људи, иначе, да се продају“.

Сергеј Иванов је потом Телевизији Цариброд доставио деманти, који је објављен 13. фебруара, али је Димитров у другој емисији на истој телевизији поновио да остаје при својим тврдњама и навео да очекује евентуалне тужбе.

Током судског поступка Димитров је тврдио да су његове изјаве изречене у контексту политичког сукоба између власти и опозиционих актера у Димитровграду и да их треба посматрати као део политичке борбе. Навео је да се ослањао на информације које је добио од одборника Љубише Такова, непосредно пред емисију, на састанку општинског одбора Српске напредне странке.

Љубиша Таков је, међутим, пред судом изјавио да му Иванов није нудио новац нити било какву конкретну корист. Навео је да је евентуални разговор био кратак и неформалан и да га није доживео као покушај куповине одборничког мандата, нити као уцењивачки или поткупљивачки. С друге стране, Иванов је изјавио да никакав сусрет нити разговор о политици са сведоком Таковим никада није одржан.

Други сведок у поступку, Славољуб Маноилов, који је и заменик председника Скупштине општине Димитровград, потврдио је да је присуствовао састанку на коме је Таков говорио о том сусрету, али је навео да нема непосредних сазнања о самом разговору између Иванова и Такова. Према његовим речима, Таков је тада рекао да га је Иванов питао да ли жели да пређе на страну опозиције, али није поменуо да му је нуђен новац.

Суд је оценио да је исказ Маноилова посредан доказ, јер се заснива на ономе што је чуо од Такова, а не на личном сазнању о догађају. Ни тај исказ, како се наводи у пресуди, не потврђује да је Иванов нудио новац или другу противправну корист.

Суд је закључио да тврдња да је Иванов нудио новац или друге погодности одборницима није доказана. У пресуди се наводи да „оптужба за нуђење новца или других користи одборницима није вредносни суд нити политичка оцена, већ чињенична тврдња о противправном понашању“.

Суд је оценио да је Димитров такву тврдњу изнео као чињеницу, без провере, иако је била заснована искључиво на посредном сазнању једног лица. Због тога је, како се наводи, прекорачена граница дозвољене политичке критике.

У пресуди се такође истиче да слобода изражавања у политичком животу јесте заштићена, али да не обухвата изношење непроверених оптужби које другу особу означавају као учиниоца кривичног дела.

Приликом одређивања висине накнаде суд је узео у обзир тежину оптужбе, чињеницу да је изречена у телевизијском програму који прати локална заједница, као и статус Димитрова као јавног функционера.

Иванов је током поступка нагласио да му примарни циљ није финансијска сатисфакција, већ утврђивање истине, а евентуални износ који му буде досуђен намерава да преда у хуманитарне сврхе.

Поред досуђене накнаде од 30.000 динара, Димитров је обавезан да Иванову надокнади и трошкове поступка у износу од 109.300 динара.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Вишем суду у Пироту.

Имајући у виду да је Сергеј Иванов дугогодишњи новинар и сарадник ФАР-а, екипа ове медијске куће пратила је ток суђења.

Наиме, стручњаци за безбедност са којима смо разговарали тврде да Вучевићу није потребна војна полиција која би га обезбеђивала, већ су довољни припадници МУП-а, уколико уопште има потребе и за тим.

Након што је фотографисао камеру која је пре неколико месеци инсталирана на стуб да сними и околину Вучевићеве зграде, пришао је млађем мушкарцу у цивилу за кога је претпоставио да је војно лице које обезбеђује Вучевића.

Представио се, показао службену легитимацију и рекао да је новинар Данаса који пише причу о Вучевићевом обезбеђењу, те да не представља никакву претњу.

Мушкарац је извадио војну легитимацију и рекао да је ту да обезбеђује објекат, а затим замолио новинара да га не фотографише. Он му је одговорио да се налазе на јавној површини, да има право да фотографише, а да војно лице евентуално може да се окрене леђима ка камери.

Затим је службеник позвао своје старешине телефоном, објаснио им да је дошао новинар, а након кратког разговора затражио је од Бокића личну карту како би га легитимисао. Замолио га је да сачека са фотографисањем док му се не јаве старешине.

После неколико минута поново му је зазвонио телефон, а када је завршио разговор рекао је Бокићу да сачека још мало. Бокић је то одбио и рекао да ће направити фотографије, на шта му је војни полицајац рекао да су му старешине рекле да уђе у двориште зграде, иза капије.

Бокић је у поподневним сатима поново дошао до Вучевићеве зграде, испред које није било никога, али је у службеном аутомобилу „Шкода“ седео исти војни полицајац. Након што је Бокић направио неколико фотографија, војни полицајац му је рекао да мора да га задржи док не дођу његове старешине, које мора да обавести о догађају.

На питање новинара Данаса да ли му он наређује да сачека и да ли му ограничава слободу кретања, војни полицајац је повишеним тоном Бокићу рекао да су му тако његове старешине наредиле.

Затим је Бокић извадио телефон и почео да снима полицајца који је покушао да га омете у томе говорећи му да нема права да га снима, након чега је поново позвао надређене и пренео им да је Бокић већ послао фотографије и да га је снимио.

После тог разговора војни полицајац се цинично обратио Бокићу речима: „Хвала вам, господине, слободни сте.“ Када се мало удаљио добацио је новинару: „Погрешили сте што сте ово урадили“- Затим је ушао у двориште зграде.

Ова фирма, подсетимо, од почетка 2026. године купила је ужичке медије Телевизију 5 и ТВ Лав Плус, ТВ Прибој, портал ваљево5.рс, РТВ Бачка Паланка, Лотел Плус из Лознице и Сантос телевизију из Зрењанина.

Фирма Best Media Team регистрована је званично 24. децембра прошле године и најпре је била у власништву компаније Alo Media System. Фирма се води на адреси Косовска 26, Београд, где је и седиште компаније која је поседује. Директор фирме је Драган Лазић.

Крајем фебруара, према подацима у АПР, Ало је 10 одсто власништва продао издавачу Информера, односно фирми Инсајдер Тим.

Ова новооснована фирма Алоа и Информера, како се наводи у АПР, регистровала је и две ћерке фирме - 30. децембра Миомедиу у Мионици и 15. јануара Инфомачву у Шапцу, у којој је сувласник 20 одсто Драган Мандић, иначе неладшњи власник медијског издавача Лотел Плус из Лознице. 

Интересантно је да су у контакт подацима на АПР за ове две фирме наведене мејл адресе које у себи садрже речи ТВ Мачва и ТВ Колубара што не искључује могућност да им је у плану да региструју нове локалне медије с овим називима.

Alo Media System заједно са Бојаном Аврамовићем поседује и фирму INI media у оквиру које функционише Ниш ТВ, нерегистрована телевизија, и истоимени регистровани портал. 

Портал ове телевизије је на конкурсима за пројектно суфинансирање медијских садржаја у Нишу добио прошле године 16 милиона динара, иако је регистрован био тек 28. августа.

– Тужена страна настојала да остпори захтев за привременом мером, али нисам схватио да су успели то да аргументују на прави начин. Мени је прилично необјашњива та аргументација, јер смо ми доказали да се ова епизода понавља, репризира и дистрибуира по бројним телевизијама и порталима. Приложили смо и одлуку Савета за штампу који је установио да је прекршен Кодекс новинара по бројним ставкама и да је неопходно да се донесе привемена мера и заустави блаћење и таргетирање мене, али и бројних других новинара и активиста. Нарочито што је најављен и други део филма о мени, али и другим колегама који ће да прођу исту врсту таргетирања и блаћења изврнутим чињеницама и нетачним информацијама. То је недопустиво, ово је ескалација атмосфере насиља у којем раде новинари и медији. На тој листи је су новинари којима је већ безбедност угрожена, који су нападани од стране батинаша, али и полиције – рекао је Матић након што је изашао из суднице.

Овај суд би, додаје, требало да поштује своју праксу, јер је већ раније донео неколико привремених мера у случају телевизија Н1 и Нове.

Адвокат Центра за друштвену безбедност, Милан Плећаш, каже да се не слажу са овим захтевом и нада се да привремена мера неће бити одређена, јер нема основа.

– Верујем да ћемо успети у поступку, јер се не слажемо ни са чим што тврди страна која нас је тужила. Оно што је чудно је што се рочишта овде заказују експресно, а у неким случајевима, важнијим за ово друштво чека се и месецима – казао је Плећаш.

Подсетимо, новинарска и медијска удружења, чланови Сталне радне групе за безбедност новинара, поднела су кривичну пријаву због угрожавања сигурности Верана Матића, дугогодишњег новинара, председника Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и представника АНЕМ у Сталној радној групи за безбедност новинара (СРГ), саопштено је данас.

У кривичној пријави наведено је да је Матићу угрожена безбедност емитовањем епизоде наводно документарног серијала „Зло доба 2: Стварање пропаганде“, у продукцији удружења „Центар за друштвену стабилност“ из Новог Сада, као и кампањом вођеном у пропагандне сврхе на друштвеним мрежама и новорегистрованим сајтовима којима су главни уредник и издавач исти, саопштио је АНЕМ.

Најава наставка серијала посвећеног Матићу наговештава да ће наредна епизода надмашити кривотворења изнета у тој емисији, указано је у пријави новинарских и медијских удружења, која очекују од надлежних да у најкраћем року испитају изнете наводе и предузму све законом предвиђене активности.

Како је наведено у пријави, у добро организованој кампањи усмереној ка Матићу изнете су информације које нису чињенице већ интерпретације познатих и нових грубих неистина које представљају или симплификацију и кривотворење догађаја у којима је Матић учествовао и активности које је предузимао или измишљање догађаја и активности у којима никада није учествовао нити се са њима може довести у везу, на пример – да је издајник Србије, страни плаћеник и агент, да је проневерио огромне суме новца.

У објавама на новоснованим порталима оптужен је да активно подржава албански сепаратизам, одржава блиске везе са сепаратистичким структурама у Приштини и са њима разбија уставни поредак Србије, одваја део земље, те да је повезан са терористичком ОВК и слично.

Сталну радну групу за безбедност новинара чине представници Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), АНЕМ, Асоцијације медија (АМ) и Асоцијације онлајн медија (АОМ).

Предмет уговора је, тачније, објава промо чланка од минимум 4.000 карактера и две фотографије, у трајању од 7 дана, на насловној страници, а из области руралне културе и обичаја приградских насеља око Суботице са циљем промовисања културне политике и града Суботице, по налогу Градске управе и у комуникацији са представницима локалне самоуправе.

Уговор је склопљен 15. децембра 2025. године са предвиђеним периодом трајања до 31. децембра 2025. године.

На основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, Маглочистач је затражио и добио извештај о извршеним услугама који садржи screenshot текста објављеног 28. децембра 2025. године под насловом „Села око Суботице чувају традицију: обичаји, песма и жетва као живо културно наслеђе града“, а који је посвећен жетелачком наслеђу, салашима и њиховом наслеђу као развојној шанси.

Иако је предмет уговора објава промо чланка од минимум 4.000 карактера, сам чланак их има, са размацима и насловом, 3.074 – 166 динара по сваком слову и размаку, док је фотографија више него што је уговорено – пет уместо две.

Милион и по динара вредан је уговор са Alo media system за објаве програмског садржаја на порталу – промо чланак од минимално 3.000 карактера и две фотографије, у трајању од 5 сати истицања дневно на насловној страни, и рекламни банер из области културе, културног и историјског наслеђа, културних садржаја са манифестација, акција, планова и постигнутих резултата и културних активности установа културе са циљем промовисања културне политике Града Суботице, по налогу Градске управе и у комуникацији са представницима локалне самоуправе.

Уговор је склопљен 19. децембра 2025. године са предвиђеним периодом трајања до 31. децембра 2025. године.

На основу достављеног извештаја о извршеним услугама, који смо затражили и добили на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, види се да је предмет уговора било шест текстова, објављених у периоду од 19. до 22. децембра.

У њима се извештава са изложбе корисника Дневног боравка „Колевке“, о награди „Туристички цвет“ за Туристичку организацију Суботице, новогодишњем концерту Суботичког симфонијског оркестра, отварању „Језичког кутка“ у Градској библиотеци, отварању Wинтерфест-а и новогодишњем концерту „Сјај бечких валцера“.

Објава сваког од ових текстова појединачно коштала је, у просеку, 250.000 динара. Ни један од њих нема тражени минимум од 3.000 карактера.

Alo media system издаје дневне новине „Ало“ које су прошле године, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, а које је представио Савет за штампу, заузеле прво место у Србији са 2.004 прекршаја у 1.205 текстова.

Оваквим уговорима, суботичка локална самоуправа доделила је прошле, 2025. године 15 пута више новца одабраним медијима директно него што је суфинансирала медијске пројекте производње садржаја од јавног интереса путем конкурса.

Путем јавног конкурса, где је јавности познато ко подноси пријаве, за шта се новац захтева, ко о расподели одлучује и у ком износу се подршка пружа, расподељен је исти износ као годину пре – 4,6 милиона динара.

Али, директним уговарањем, дакле, без расписивања јавних позива и јавног објављивања података из којих сазнајемо „коме и колико“ иде из буџета, утрошено је 73,3 милиона динара. Основ је Закон о јавним набавкама по којем се од јавних набавки могу изузети куповина времена за телевизијско, односно радијско емитовање, односно времена за емитовање програмских садржаја од пружаоца медијских услуга.

На овај начин из буџета је у последних пет година медијима исплаћено више од 2 милиона евра, показује анализа портала Маглочистач.

Суд је пресудио да је извршио кривично дело Угрожавање сигурности тиме што је 9. марта 2024. године на Фејсбуку са свог налога под називом „Прашка Шунка“ поставио објаву објаву и послао више порука претећег садржаја оштећеној новинарки Ани Хегедиш: “закло би те у центру новог сада је*ем ти и све католичко секташко сатанско маму вам је*ем погану, па докле мислите да ће те пуштати, ево ја ти се кунем да ћеш сазнати ускоро све”, због чега је оштећена осетила страх за свој живот.

„Ово је прва пресуда за низ претњи које су упућиване Ани Лалић Хегедиш. Пре годину дана недељама је била изложена салвама сличних бруталних претњи због којих је са породицом морала на одређено време да напусти земљу. Други насилник који је претио из Париза, приведен је, али му је одлуком суда омогућено да чека суђење са наногвицом у својој кући, што је искористио и побегао ван земље. Низ других насилника још није идентификован, а претње стижу и даље. Позивамо институције да буду ефикасне, јер једино кажњавањем насилника може се зауставити насилништво према новинаркама и новинарима и медијским радницима“, изјавио је Веран Матић, председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), члан Сталне радне групе за безбедност новинара и оператер на Сигурној линији за новинаре 0800 100 115.

Уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић тужио је бившу секретарку Министарства унутрашњих послова Дијана Хркаловић након што га је у јуну 2024. године гостујући на телевизији Пинк вређала и изнела више неистинитих и опасних информација на његов рачун. На тај начин покушала је да деградира Дојчиновићев вишегодишњи новинарски рад.

Хркаловић је лажно оптужила Дојчиновића да поступа по инструкцијама и наређењима Радоја Звицера, вође кавачког клана, да је повезан са кланом Вељка Беливука, вође групе „Принципи”, те да медијски напада и криминализује председника Александра Вучића и чланове његове породице.

„Много битнију ствар је он (Звицер) ту изрекао, а то је следеће. Треба гађати председника Вучића, нападати га медијски. Е, шта ми ту имамо? Где ми имамо те медијске нападе на председника Вучића у ствари све време? КРИК иза којег стоји ЦИА Дојчиновић, Шолакови медији и опозиција. Сви причају исту причу”, рекла је тада Хркаловић у емисији „Ново јутро” на Пинку.

Хркаловић је и након емисије наставила јавно да вређа Дојчиновића, пре свега на друштвеној мрежи Икс (X).

Дојчиновић је због овог тужио Хркаловић, а она је у одговору на тужбу навела да је он бројним текстовима на КРИК-у њу неосновано довео у везу са Беливуком и Звицером.

Судија Другог основног суда Милена Барјактаревић, након увида у доказе које је Дојчиновић доставио, осудила је Хркаловић и одредила јој да уреднику КРИК-а исплати одштету од 100.000 динара.

„Тужена је тужиоца означила као лице које је повезано са криминалном групом, да делује по инструкцијама криминалне организације, да је повезан са страним обавештајним структурама као и да учествује у организованој активности усмереној на рушење државе и председника Републике, суд налази да су овакве тврдње објективно подобне да повреде част, углед и професионални интегритет тужиоца, посебно имајући у виду да се тужилац бави новинарским послом”, пише у образложењу пресуде.

Дијана Хркаловић, осим износа од 100.000, према пресуди, мора да исплати и трошкове поступка од око 70.000 динара.

Ово је првостепена пресуда и Хркаловић на њу може да се жали.

Бивша секретарка МУП-а раније је тужила КРИК за повреду части и углед, али је њена тужба одбијена и пресуђено је у корист новинара.

КРИК и уредник Стеван Дојчиновић годинама се боре са великим бројем тужби које подносе људи блиски власти. Новинари КРИК-а, као и бројне новинарске организације, сматрају да су тужбе вид притиска да престане да се извештава о високој корупцији и криминалу унутар државе, а иза којих стоје људи из власти или њима блиски појединци. Тренутно се против редакције води 14 поступака, а међу људима који су тужили ову истраживачку редакцију су и судија Душанка Ђорђевић и њен супруг Александар, као и Предраг Колувија, оптужен да је на свом имању „Јовањица” организовао узгајање 1,6 тона марихуане.

У том контексту, с обзиром на то да је Директива о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту (ЦДСМ) из 2019. године на реду за ревизију 2026. године, Европски парламент позива на брза решења за заштиту носилаца права и утврђивање да ли постојећа правила о ауторским правима покривају обуку вештачке интелигенције.

Извештај представља важан први корак у правом смеру за новинаре, јер захтева да аутори добију контролу над коришћењем свог садржаја од стране вештачке интелигенције, уз јачање обавеза транспарентности и одговорности за програмере. Промовише се праведна и сразмерна накнада кроз лиценцирање и указује се на недостатке тренутног модела одустајања, који није само непрактичан и нетранспарентан, него је и у супротности са европском праксом ауторских права. На крају, покушава се интегрисати питања везана за вештачку интелигенцију у постојеће законодавне оквире ЕУ о слободи медија, плурализму и демократском дискурсу.

Конкретно, извештај признаје:

Ограничења Директиве о ауторским правима на дигиталном јединственом тржишту (ДСМ) у решавању нових проблема које стварају генеративни системи вештачке интелигенције;

Да се правима може управљати и кроз транспарентан и добровољан систем лиценцирања који враћа моћ преговарања носиоцима права, без ограничавања индивидуалног лиценцирања;

Потребу за потпуном контролом над коришћењем новинарског материјала од стране вештачке интелигенције, укључујући пуну транспарентност података које програмери вештачке интелигенције користе;

Да новинари који поседују права на садржај (чланке, фотографије, емисије итд.) треба да могу да одлуче како ће се тај садржај користити — не само за обуку вештачке интелигенције, него и за друге употребе вештачке интелигенције, нпр. за генерисање одговора или резимеа;

Ризик који вештачка интелигенција представља за разноврсност вести и потребу за примјеном права ЕУ ради смањења овог ризика путем начела ЕМФА и ДСА;

Потребу за делотворним и транспарентним механизмом одустајања који носиоцима права омогућава да искључе своја дела из скупова података за обуку вештачке интелигенције; посланици се противе идеји централизованог регистра одустајања у оквиру изузећа за рударење текста и података (ТДМ) из Директиве о ауторским правима.

Осим тога, извештај позива Европску комисију да процени и предложи механизме који ће осигурати да провајдери генеративне вештачке интелигенције на праведан, сразмеран и недискриминаторан начин надокнаде медијским кућама за преусмеравање саобраћаја и прихода, с посебном пажњом на локалне и регионалне медије.

„ЕФЈ поздравља овај извештај као први корак у правом смеру и позива Комисију да одмах делује. Коришћење новинарских садржаја од стране система вештачке интелигенције треба да буде подложно јасном претходном одобрењу и праведној накнади, уз заштиту моралних права, којом управљају организације за колективно управљање правима", изјавила је председница ЕФЈ Маја Север.

Андрић за Цензоловку подвлачи да је новитет количина увреда од стране полиције и изузетна непрофесионаност према свима.

Повредило их то што је њихово понашање снимљено

“Били су груби, безобразни, било је и увреда. И према ћерки и према жени су стварно били одвратни. Немам другу реч да опишем. Тај ниво непрофесионалности, да полицајци имају кратак фитиљ, да на све одговоре увредом и потпуно неемпатичним понашањем, то до сада нисам видео. Мислим да их је доста повредило то што је њихово понашање снимљено и документовано. Да имамо снимак на коме се види како они ударају и гурају и како поступају према ћерки Златка Кокановића”, подвлачи Андрић и појашњава:

“Касније, када сам потрчао да фотографишем, пролетео сам поред саобраћајног полицајца. То није био никакав кордон, само саобраћајац на раскрсници. Он је прво покушао да ме оптужи да сам га ударио, а када му је постало јасно да је доказиво да га нисам ударио, онда је набацио да сам га вређао. Био је изузетно и беспотребно груб, иако сам му одмах дао личну карту.”

Полицијско застрашивање је достигло нови ниво у полицијској станици.

“Један или двојица полицајаца су хтели да узму моје уређаје да би обрисали снимке. То се није десило јер ни камера ни телефон нису били код мене. Разочарали су се. У једном тренутку мислио сам да ће ме тући, ударити. Било је свачега. Двојица су улетала унутра, практично су ми се уносили у фацу… Не знам како би изгледало да сам направио неки велики проблем. Али, тај момент где полиција преузима улогу и кажњавања, то је сулудо“, истиче Андрић и додаје:

“Када нису успели да ми напакују напад на службено лице, прешли су на прекшај, односно увреде. Имао сам мало проблема да добијем адвоката. Нисам знао напамет број, а један полицајац, изузетно нељубазан, говорио је да га не занима што нема адвоката и да то је то: дајем изјаву без адвоката онда. Међутим, у међувремену се појавио један од комшијских адвоката”.

Андрић већ годину и по дана документује насиље на улицама и већ је доживљавао физичке нападе од стране полиције. Да ли сматра да је његово привођење било испланирано?

“Мислим да јесте, зато што ми је један од полицајца у станици показао моју фотографију и прокоментарисао да су они већ ујутру били у фазону да сам ја тај који ће направити проблем – нешто у том смислу. Занимљиво је да један део полицијских службеника био коректан, али двојица, тројица су били…”

Целокупно искуство у Лозници оцењује као изузетно непријатно.

“Поготово што нисам пружао никакв отпор, сарађивао сам са њима, био сам љубазан када су ме привели. Претходна два пута полиција је била значајно професионалнија него сад.”

Играмо шах и победићемо

Након искуства у Лозници, каже да ће радити да на томе да тренира свој модел понашања.

“Нема шта, играмо шах. Мало ћу смислити како да се прилагодим, посматрам, учим. Не значи да треба да се навикнемо, само значи да треба да знамо правила игре. Није фер, није увек корекно и лепо, али неки људи заправо на много горе начине пролазе од нас који фоткамо. Играмо шах и победићемо!”

Прошле године нападнут осам пута

Гаврило Андрић један је од најнападанијих фоторепортера са протеста у последњих годину и по дана. Према подацима из Базе напада на новинаре Независног удружења новинара Србије, у 2025. години нападнут је осам пута: пет пута у Београду, по једном у Косјерићу, Новом Саду и Неготину.

Од почетка 2026. у јануару је нападнут једном, а у прошлог месеца за време протеста на Новом Београду, полиција га је два пута ометала.

Први пут, док је фотографисао полицајци су га гурали без икаквог објашњења, иако је имао јасно истакнуту пресс легитимацију.

Касније, док је снимао поступање полиције приликом хапшења демонстранта, припадник Жандармерије је физички насрнуо на Гаврила Андрића. Након што је објаснио да је ту да извештава, затражио је и од жандарма легитимацију. Полицајац га је опсовао.

Када је полицијско возило са Кокановићем изазило из дворишта суда, фоторепортер је потрчао за тим возилом како би фотографисао. Полиција је реаговала и привела Андрића у полицијску станицу.

Претходно је Андрић снимио како су полицијски службеници поступали према ћерки Кокановића која је покушала да приђе марици како би видела оца, а у чему је спречена.

Током читаве те ситуације позлило је Златковој супрузи Данијели Кокановић након чега је протест завршен, јавио је репорер Нове.

Студенти Архитектуре објавили су снимак привођења Андрића.

Подсетимо, Златко Кокановић који се од 1. марта налази у притвору због, како се наводи, ометања службеног лица на блокади пољопривредника, доведен је у поподне у суду Лозници због рочишта.

Данас је у суду у Лозници одложено прво рочиште активисти Кокановићу због блокаде пруге у јуну 2024. године, случају у којем се он терети за напад на службено лице.

Највише новца (4,2 милиона динара месечно) добијала је РТВ Нови Пазар, а потом следе ТВ Јединство са 300.000 динара, Сто плус радио 100.000 динара, те Данас и Yу радио са по 50.000 динара месечно.

Укупно, за те три године, РТВ Нови Пазар је добила 151,2 милиона динара (89,4%), ТВ Јединство 10,8 милиона, Сто плус радио 3,6 милиона, а Данас и Yу радио по 1,8 милиона динара.

На наредном конкурсу, 2019. године, средства су одобрена за 11 медија, а опет је највише новца додељено РТВ Нови Пазар којој је опредељено 45,6 милиона од укупно 52,6 милиона динара. Процентуално, то је 86 одсто укупних средстава намењених медијима.

Нови Пазар је на следећем конкурсу издвојио највише новца у овој деценији (64,1 милион динара). Расподељени су на 16 медија, а РТВ Нови Пазар је додељено 45 милиона, што је проценутално (70 одсто) најмање у овом периоду.

Значајна средства те године добила је ТВ Санџак – 13 милиона динара.

Следеће године је буџет Новог Пазара за медијске конкурсе износио 55 милиона динара од којих је за РТВ Нови Пазар опредељено 46,9 милиона динара (85,3 одсто).

Од наредне године започет је тренд да Нови Пазар издваја мање средстава за медијске пројекте (2022. година – 48 милиона, 2023. године – 46 милиона, 2024. година – 41,8 милиона и 2025. година – 41 милион динара), али је проценат средстава одобрених за РТВ Нови Пазар остао висок од 75 до 82 одсто.

Медијски радници и експерти годинама упозоравају на ову негативну праксу Новог Пазара, позивајући локалну самоуправу да прекине са њом.

Главни и одговорни уредник портала А1.нет Енес Радетинац казао је да се деценију медијски пројекти не вреднују по квалитету, капацитетима и резултатима, већ по политичкој основи и принципу додворавања свима.

“Ту постоје два јасна проблема. Први је велика концентрација средстава једном медију који је подобан да би могао да преживи, а други је велики проблем то што се преостали део средстава, који чини свега око 20% укупног буџета, дели на све нас остале медије, како би се створила слика – па ево, сви сте добили, дали смо свима. А онда, ако неко од нас укаже на проблем, каже се: па шта је, добили сте средства”, рекао је Радетинац.

Овакав начин расподеле јавних средстава води ка, додаје он, тихом гашењу објективних и професионалних медија.

“Град Нови Пазар годинама на перфидан начин покушава да угуши објективне медије, а да се у јавности представи као да за то није одговоран. Сваке године слушамо да ће пракса бити боља и транспарентнија, али се то до сада није десило”, закључио је Радетинац.

Директор ТВ Санџак Салахудин Фетић сматра да пракса додељивања 80 одсто укупног новца једном медију “озбиљно угрожава принцип правичности и плурализма”.

“У више наврата смо иницирали предлоге да се уведе законска граница да ниједан медиј не може добити више од 50% укупно опредељених средстава по конкурсу, укључујући повезане издаваче и запослене у оквиру исте медијске куће. Обзиром да је конкурс за 2026. годину још увек у току, сада је прилика да надлежни реагују и будно прате како ће се и на који начин исти реализовати, како би се гарантовало да јавни новац за информације служи интересу грађана, а не очувању привилегованог положаја појединих медија”, поручио је Фетић.

Медијски експерт и председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић годинама упозорава да је Нови Пазар пример како не треба спроводите конкурсе за суфинансирање медијских пројеката.

“То је рекордна сума (коју је РТВ Нови Пазар добила) и рекордни проценат у десетогодишњем периоду — и неправда која траје читаву деценију. Због кршења правила пројектног суфинансирања, мањи медији, који раде много квалитетније и професионалније, једва преживљавају, смањују трошкове и број запослених на минимум, уместо да захваљујући тим средствима развијају и унапређују обим садржаја од јавног интереса”, казао је Матић.

Он је оценио да у Новом Пазару постоје медији који, својим квалитетним садржајем, представљају праве јавне сервисе.

“Имамо одличан Радио Сто плус, узор по свим медијским стандардима; портал Фреемедиа.рс, чија је уредница проглашена личношћу године Мисије ОЕБС-а у Србији за прошлу годину; А1 ТВ, портал ТАКТ и други. Сви они изванредно сарађују на универзалним принципима, поштујући Кодекс новинара и цивилизацијске вредности”, оценио је Матић.

Са друге стране, додаје Матић, имамо РТВ Нови Пазар која уживо преноси програм ТВ Информер, медија познатог “по некажњеном и неограниченом ширењу међунационалне мржње и острашћености према свима који другачије мисли од актуелне власти у Србији”.

“Таква пропаганда оставља најтеже последице управо у мултиетничким срединама као што је Нови Пазар, у којима су политике годинама и деценијама радиле на стварању подела, екстремизацији, сукобима и стереотипима као продуктима ширења мржње. Таквом расподелом новца се подстиче пропаганда уместо квалитетног медијског садржаја од јавног интереса — садржаја који грађанима доноси информације, знање и солидарност. На тај начин власт годинама показује шта мисли о својим грађанима: да их треба држати у медијском мраку и подстицати поделе”, додао је Матић.

А кад већ тако располажеш тим некад часним брендом, онда мораш да, како се каже, “усереш и даску”. Да је све обављено у тишини, као заборавили, толико посла, отиш’о на одмор онај који све то води… ни по јада. Или је пак, с друге стране, председник жирија Драгутин Минић Карло, да сачува образ, кад се већ нашао у свему томе, на своју руку обавестио Стефана Вучевског да се спреми за доделу награде и све што иде уз то…

Још релативно млади Вршчанин, рођен 1991. године, није ни изашао из кафане у којој је хтео да почасти друштво, кад из Македонске стиже свилен гајтан за ову некад веома цењену награду. Укида се и тачка!

Носиоци Вибове награде, као што су Нинус Несторовић, Слободан Симић, Бојан Љубеновић, Миодраг Стошић, Александар Стојадиновић, Жељко Желе Јовановић, све до већ поменутог Зафировића, нису данас значајна имена српске сатире зато што су добили ову награду, они би то постали чак и да ниједну награду никад нису добили.

“Неспособни имају способност да онеспособе способне”, познати је Вибов афоризам. Лично мислим да награда за сатиру ионако имамо превише, тако да укидање ове неће много утицати на способне сатиричаре, посебно оне које некако још сматрамо младим. И којих је све више…

“Било како било, на овај Вибов рођендан фотографија младог сатиричара са наградом у руци неће се појавити на насловној страни нашег најстаријег дневног листа. Уместо тога, биће ту неко од оних лица која гледамо свакодневно, а која су углавном и неисцрпна инспирација нас сатиричара”, преписујем део коментара Жељка Желета Јовановића, коме је ово признање додељено пре шест година.

Што би рекао легендарни Виб: “Не завидим им на кристалном лустеру. Виси изнад њихових глава!”

* * *

Несуђени лауерат Стефан Вучевски написао је ових дана, на једну од актуелних тема, како се “сат од десет милиона покварио после два дана”, уз коментар да “за разлику од власти, џепароши на улици краду само исправне сатове”.

Ево још неких његових афоризама, који неће бити објављени у другом од, како се некад говорило, “три стуба српства”:

* Напретком вештачке интелигенције не можеш да знаш шта је у медијима истинито. Дакле, исто је као и пре вештачке интелигенције.

* Прошлост им је крвава, зато им је важна само будућност.

* Време лечи све, зато се раке копају дубоко.

* Полиција је ту и зато сам сигуран да ме батинаши неће пребити, јер ће то учинити полицајци!

* Мене ни не разматрају за књижевне награде, јер имам већи и разноврснији књижевни опус од чланова жирија.

 * * *

“Неко ће рећи да све ово није добра вест, да власт, поред свега, недодељивањем награда за сатиру ‘у потпуности огољава себе’, ‘да је изгубила компас’ што, признаћете, није истина. Власт је одавно огољена, а компас није изгубила јер га није ни имала, стога, недодељивање ових значајних награда коју додељују сад већ строго контролисани медији ‘Вечерње новости’ и ‘Политика’, јесте изванредна вест, вест која треба да орасположи све сатиричаре. Зашто? Зато што се од њиховог пера још зазире и зато што се, ионако маргинализовани и скрајнути, додатно гурају у невидљивост и неприсутност”, сматра Јован Зафировић, који је добио “Вибову награду” 2022. године.

А Желе Јовановић, задња пошта Трмбас код Крагујевца, додаје да “не чине награде писце, већ њихова дела”:

“Награде би, макар по дефиницији, требало да представљају признање за рад, али и даљу подршку ствараоцима, нарочито кад се додељују младим ауторима. Међутим, живимо у земљи где су награде неретко повод за раздор и свађе и у којој се на младост, нарочито на ону са критичким мишљењем, не гледа са одобравањем.

Могу да укину Вибову награду, али не и Виба, као ни младе сатиричаре. Виб је написао и да је ‘захлађење начин да се истакне нула’. Али стрпљиво… стиже нам пролеће!”

Извор:Нова.рс

Против њих су кривичну тужбу поднели судија Апелационог суда у Београду Душанка Ђорђевић и њен супруг адвокат Александар Ђорђевић тражећи казну од по 10 месеци затвора и две године забране бављења новинарства. 

Пред судијом Душицом Ристић пуномоћници тужилаца адвокат Вук Бабић и адвокатица Валентина Ђорђевић остали су при својим исказима – они тврде да је почињено кривично дело, јер су новинари, како кажу, неовлашћено прибавили и објавили личне податке за сврху којој ти подаци нису намењени. 

Адвокати тужилаца навели су да се подаци из Катастра и Агенције за привредне регистре користе у сврху сигурности у правном промету, а да су новинари КРИК-а неовлашћено сачинили базу у којој су навели јавно доступне податке попут имовине, за које су и сами у исказу тврдили да је „позамашна”, али да није стечена аферама повезаним са криминалом и корупцијом. 

„Јавни интерес би се оправдао уколико би се радило о имовини стеченој криминалом и корупцијом”, рекао је адвокат Бабић, а адвокатица Ђорђевић је додала да су новинари били упозорени да ће бити тужени уколико те податке објаве.

Брачни пар Ђорђевић је у марту 2024. године тужио главног и одговорног уредника КРИК-а Стевана Дојчиновића и новинарку Бојану Павловић, ауторку текста о бази, а у јулу 2025. уредницу базе Бојану Јовановић и ауторку профила судије Јелену Радивојевић. 

Циљ базе повећање транспарентности 

Уредница базе „Просуди ко суди” Бојана Јовановић рекла је да је у питању класично застрашивање новинара, јер је иста судија већ три пута тужила редакцију КРИК-а. Она је објаснила да је њен посао као уреднице базе да координира рад новинара, прати истраживачки процес и да уреди текст, што укључује стилизовање новинарског текста.

Она је објаснила да је база у којој се налази и профил судије урађена по методологији и по узору на претходну базу имовине политичких функционера, за коју су добили и мишљење Повереника за заштиту података о личности. Додала је да је главни повод за објаву базе повећавање транспарентности, да база има профил 51 судије и да је трећина судија пристала и на интервју са КРИК-ом.

„Судије су биле расположене, јављале су се и са додатним информацијама након базе, ми смо те податке проверавали и извршавали измене”, рекла је она. Судија Ђорђевић је, према речима Бојане Јовановић, одбила да разговара са КРИК-ом и претила је тужбом. Ниједан други  судија их није упозорио да објавом података у бази чине кривично дело.

Јовановић је више пута истакла да су судије јавни функционери и да није фокус базе њихова имовина, већ и ток њихове каријере, као и случајеви у којима су судили. 

Судија Ђорђевића била је чланица већа Апелационог суда које је, како је утврдио Врховни суд, уз повреду закона донело коначну пресуду у процесу за убиство новинара Славка Ћурувије у корист окривљених.  

Она је истакла да су сви профили судија у бази урађени са дужном новинарском пажњом, као и да су прошли поступак провере свих података. Такође, навела је да је у самој тужби неистина то да су објавили адресу судије.

„Нисмо објавили адресу, нисмо их угрозили. Ми водимо рачуна о личним подацима”, рекла је Јовановић и додала да се супружницима баве на исти начин као и Агенција за спречавање корупције, јер их сматрају повезаним лицима.

На питање заступника тужбе да ли је током писања профила откривена афера у вези са Ђорђевићима, заменица уредника КРИК-а је одговорила да није, као ни да откривање афера није циљ израде ове базе. 

А ко је извршио кривично дело?

Новинарка Бојана Павловић је пред судијом Ристић рекла да остаје при исказу који је дала током претходног поступка. Додала је да у приватној тужби није опредељено ко је извршио кривично дело и да је терет доказивања на тужиоцима, а не да се оставља на оцену суду. Зато је тражила да се тужба одбаци.

Адвокатица одбране Круна Савовић оспорила је све наводе тужбе и указала да се заправо ради о притиску на истраживачко новинарство. Савовић је посебно оспорила то што се на оптуженичкој клупи сада нашла и ауторка текста Јелена Радивојевић – две године после подношења тужбе.

„Тужиоци су имали податак ко је ауторка профила и прошло је више од три месеца од почетка поступка, што је рок према Закону о кривичном поступку”, објаснила је Савовић. 

Тужиоци су знали да је Јелена Радивојевић ауторка базе зато што их је она звала у време док је радила на бази. Чињеница да је она ауторка њиховог профила налази се у доказима и овог поступка и парничног поступка који се води паралелно. 

Са друге стране, пуномоћници тужилаца су тврдили да то што је она упутила мејл не значи да је она починила кривично дело, да у парничном поступку новинари КРИК-а нису давали исказ, већ да се тек током давања исказа у претходном поступку сазнало ко је аутор профила судије Ђорђевић. 

Следеће рочиште на ком би исказ требало да да Јелена Радивојевић заказано је за 18. мај.