„Ваша борбеност је изузетна. Веома је важно да свој интегритет браните и тужбама. Ово је одличан пут иако вам односи времена и новчане надокнаде нису велике. Ви сте добар пример. Није добро да се навикавате на ненормалност, али је битно направити механизме као превентиве”, истакао је Матић на састанку који су организовали АНЕМ и Мисија ОЕБС у Србији.

Према његовим речима, све случајеве напада које добије шаље паралелно тужилаштву и полицији. “Похваљујем да је тужилаштво одмах позвало све угрожене у року под 48 часова у 18 случајева”, навео је Матић. У прошлој години само три напада на новинаре имало је епилог у судској пресуду.

Напад на Верицу Маринчић и Миодрага Блечића спречен је брзом полицијском интервенцијом, а ефикасним радом тужилаштва и суда – нападач је осуђен на шест месеци затвора условно на три године и забрану приласка и комуникације.

Новинарка и уредница ИН медије Верица Маринчић истакла је на овом скупу да су се они као редакција навикли на претње.

“Мислили смо да ће се променом председника општина побољшати однос.

Пружили смо руку, али смо били условљени стварима које нисмо могли да прихватимо. Не учествујемо ни на конкурсима за пројектно суфинансирање, јер смо три пута одбијени без образложења”, навела је Маринчић.

Додала је да су до сада три СЛАПП тужбе исплатили, да имају још пет од којих могу да плате три.

“Тужили смо Информер због таргетирања 1. марта у оквиру Јутарњег програма у којем су гостовали потпредседник СНС и Зоран Бабић.

Водитељка је наводила причу да сам усташа, да подривам Србију… Информер се бранио да они нису одговорни за госте, али прећуткују да је водитељка усмеравала разговор”, истакла је Маринчић и најавила да спремају тужбе против политичара који су хушкали и угрожавали њихову безбедност.

“Нападају нас и једни и други што значи да добро радимо свој посао.

Имамо велику подршку колега ван Инђије. Нисмо сами. Видљивост наших проблема је обишла Србију и регион. Солидарност је битна. Истичемо себе као пример негативног односа према новинарима и редакцијама. Та подршка није занемарљива”, нагласила је она.

Станислава Бабин из медија Пазовачке такође наводи да су тужили Информер два пута, али додаје и искуства у вези с угрожавањем њихове безбедности и ометања у раду.

“У Новом Саду ме је 5. септембра пендреком ударио полицајац. Једна полицајка нас је плачући увела у станицу где су њене колеге биле избезумљене. Рекла је да не знају ко су ти полицајци који су нас напали и који су бацали пиротехничка средства”, објаснила је Бабин.

Леа Апро, новинарка Н1, подсетила је и на неколико случајева када је била нападнута у Новом Саду и додала да су све пријаве за сада одбачене.

“Имали смо језиве притиске током боравка на ФТН-у. Рекли су ми да ме је снимао студент који је предводио демонстрације против Динка Грухоњића.

Он је кренуо да бежи и отео ми је мобилни телефон. Тужитељка ми је рекла да сам им олакшала посао, јер сам препознала нападача, али то ништа није помогло”, рекла је Апро.

На састанку у Инђији присуствовали су тужиоци из Сремске Митровице, Старе Пазове и Руме, који су нагласили да је пожељно да изјаве нападнутих новинара и новинарки буду што комплетније и да у пријавама увек треба наводити да су у питању напади на новинаре да би процедура била што бржа.

У разговору су учествовали представници редакција ИН медија, Пазовачке,

Н1 и Радио Београда 1, као и Драгана Бјелица из Удружења новинара Србије (УНС) која је саопштила да је ово удружење забележило 261 напад на медије током прошле године од којих је 155 било повезано с протестима.

Пројекат "Систем превенције насиља и заштите новинара", спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ и Центар за развој локалних медија, а уз подршку Европске уније.

Мисија ОЕБС-а у Србији подржала је пројекат АНЕМ-а „24/7 СОС телефонска линија за помоћ новинарима и другим угроженим медијским радницима“, у оквиру пројекта који финансира Европска унија „Јачање слободе изражавања и слободе медија у Србији“.

"То је нека врста игнорисања тога што међународне институције већ годинама говоре Србији у каквом је стању слобода медија, али и стање демократије. Мислим да је сада тренутак да се власт коначно позабави и да одговори на питања, јер неће још дуго времена проћи. Не можете стално да се скривате и гурате под тепих неке ствари, а нарочито када је реч о стању слободе медија", изјавила је Крстић у емисији "Н1 Директно".

Упитана о говору ректора Београдског универзитета на студентском скупу 27. јануара, Крстић је навела да је тај говор разумела као нешто што је оштрије у односу на оно што смо раније чули.

"Видим да су то били коментари у медијима. Видела сам као искорак према нечему што су можда неке конкретније акције. Неки су рекли да је у питању кампања, али ја бих рекла да је коначно речено оно што се мислило да је академска заједница јединствена и да мора бити сачувана", рекла је она и додала да је ректор говорио и о притисцима.

"Први пут код њега видимо ту неку врсту борбености и чиниј ми се лидерство, можда то нисмо имали прилике да видимо до сад", рекла је још Крстић.

Говорећи о репресији над академском заједницом, професорка ФПН рекла је да се она спроводи на различите начине.

"Видим да су неке различите репресивне методе на делу. Од физичког насиља према студентима и професорима на Филозофском факултету у Новом Саду до покушаја да се освоји један део универзитета кроз стопирање избора у звања професора који испуњавају све услове и у тражењу неких различитих изговора како би се ослабила моћ универзитета", рекла је Крстић.

Људи у Србији, како је оценила, препознају оно што је изнедрила академска заједница.

Циљ режима је јасан: угасити Одсек за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду. Јер у њиховим очима, он је препознат као – „непријатељ“.

Овако је Одсек реаговао када је дугогодишњој професорки Јелени Клеут уручено решење о престанку радног односа.

Близу 1.200 професора потписало је писмо подршке професорки Клеут, уз оцену да је реч о „политичком реваншизму“, с обзиром на то да су стручна тела дала позитивну оцену на њен реферат за избор у звање.

Фактички отказ професорки Клеут значио је нове скупове подршке њених колега, студената и грађана. И нови покушај блокаде.

Уз познати епилог: виђена је још једна брутална реакција полиције, насилно пражњење и закључавање факултета. У акцији Жандармерије и полиције у опреми за разбијање демонстрација примењена је сила према студентима, професорима и новинарима.

Лакше је повређена и професорка Клеут.

„У протеклих неколико дана моји студенти и студенткиње слали су ми поруке да ће стајати са мном до краја. То су показали. Стајали су са мном, док нас полиција није избацила с факултета који је наш. И овај факултет остаје наш“, рекла је Клеут.

Она је оценила и да је Сенат универзитета, предвођен ректором Дејаном Мадићем, прекршио одредбе Закона о високом образовању, који каже да се оно заснива на академским слободама, аутономији и академском интегритету.

„Факултет није више отворен према јавности. Избачени су не само студенти и студенткиње, него и грађани и грађанке. Овакве високошколске институције укидају своју сврху“, додала је.

Бојазан да је Клеут прва у низу

У разговору за Цензоловку шефица Одсека за медијске студије Смиљана Милинков истиче да „без Јелене наш Одсек никако не може бити потпун“, као и да „постоји оправдана бојазан да је она само прва у низу“.

Тада је, како каже, „једина могућа реакција – отпор“.

„Незамисливо је да уђемо у учионицу и да се понашамо као да је све у реду, поготово након што је, на позив декана, полиција насилно избацила студенте и професоре. Тако да смо тренутно у ванредној ситуацији, у којој је тешко сагледати како ће изгледати следећи дани и седмице“, прича Милинков.

„Оно што једино знамо јесте да не пристајемо да наша колегиница буде овако неправедно и грубо одстрањена с факултета, као и да ћемо се максимално потрудити да наши студенти и студенткиње буду заштићени.“

Запослени на Одсеку оценили су да „режим не преза ни од угрожавања високошколског образовања“, како би „по сваку цену, и на штету студената“ дао отказ Клеут. О томе, како кажу, сведочи и непрестана кампања прогањања њихових колега.

„Врло је јасно зашто Одсек за медијске студије представља сметњу једном ауторитарном режиму. Дуго већ пролазимо кроз разна таргетирања, прозивке, притиске и претње, ово је најтежи ударац до сада. Не планирамо да посустанемо без борбе, али важно је и да не останемо сами“, додаје Милинков.

Према њеним речима, школовања младих новинара представља „добробит за читаво друштво“. Јер, како каже, без медијских слобода и професионалног информисања није могућ ни квалитетан развој друштва у целини.

„Не могу да опишем понос када одем на неки догађај – последњих годину дана то су углавном протести – и када међу новинарима видим добро позната лица, од оних који су били прве генерације студената новинарства, до актуелних студената који су већ почели да раде“, прича Милинков.

„Посебно задовољство је што већина добија признања и награде за професионални рад, поштовање етичких стандарда, истрајност и храброст. Професионалну већ достижу, а тек им предстоји животна зрелост.“

Школовање младих новинара неизвесно

Будућност даљег школовања младих новинара на Филозофском факултету у Новом Саду, међутим, у овом тренутку је врло неизвесна.

Управном суду поднета је тужба против Универзитета којом се, до коначне пресуде, тражи одлагање извршења одлуке којом је Клеут остала без посла, потврдио је њен адвокат Вељко Милић.

Милинков упозорава да би, уколико се не пронађе решење за даљи рад Клеут на факултету, више студијских програма било угрожено. Менторка је на основним, мастер и докторским студијама и води реализацију две стручне праксе за студенте.

Клеут је у текућем семестру држала наставу из шест предмета. Координаторка је програма Комуникологија и односи с јавношћу. У току је припрема за реакредитацију тог програма и управо она је задужена за кључне предмете на њему.

„Учествовала је у осмишљавању и акредитовању студијског програма Културологија, којем такође следи реакредитација и у том процесу је врло ангажована. Намерно користим садашње време, пошто се надам да ће Управни суд све ово имати у виду и уважити захтев за доношење привремене мере и повратак на посао до окончања судског поступка. Друго решење тренутно не желим да видим“, објашњава Милинков.

У међувремену, нови студенти пристижу на одсек.

У ранијем интервјуу за Цензоловку Клеут је испричала како је њен колега Стефан Јањић за један од дочека бруцоша спремио податке о нападима на новинаре како би студенти били свесни ризика професије.

У наставну 2025/2026. уписано је 35 студената на Журналистику и исто толико на програм Комуникологија и односи са јавношћу.

„Укупно је 70 студената на првој години. Без обзира на друштвено-политичку кризу и прилично тензичну атмосферу у којој су летос организовани пријемни испити, морам да истакнем да је Одсек за медијске студије, након Психологије, други на Филозофском факултету и успео је да попуни сва буџетска и самофинансирајућа места. Наши најбољи промотери су садашњи и некадашњи студенти“, закључује саговорница Цензоловке.

Био је спољно-политички уредник у Радију Слободна Европа, аутор и истраживач, и један од оснивача НУНС-а.

Каријеру је започео у другој половини осамдесетих као један од најмлађих новинара у тада високо цењеном и популарном недељнику НИН, а наставио је у Радио Београду.

Најпрепознатљивији траг оставио је у Радију Слободна Европа, где је годинама градио стандарде одговорног и етичког извештавања. Посебно памтимо његову улогу током 1999. године, када је у тешким околностима водио вишесатни ноћни програм и доприносио да грађани добију проверене информације у времену страха и неизвесности.

Развијао је и координисао мрежу дописника за Србију, Косово и Црну Гору, а као саговорник и аутор остао је препознат по смиреном, аргументованом приступу и дубоком разумевању друштвених и међународних тема.

Иза њега су остале књиге и стручни радови, као и генерације колегиница и колега којима је великодушно преносио знање.

Best Media Team је основана 24. децембра 2025. године, а већ шест дана касније у њеном власништву нашле су се поменуте телевизије, показују подаци из привредног регистра.

Фирму је регистровао Радомир Богдановић, адвокат из канцеларије Игора Исаиловића.

Сам Исаиловић је и подносио друга документа за ову фирму.

Овај београдски адвокат је и раније подносио документацију за поједине фирме Саше Благојевића. Исаиловић је близак министру финансија Синиши Малом и председници Скупштине, Ани Брнабић. Од раније је познато да Исаиловићеву адвокатску канцеларију ангажују и други медији блиски власти попут Српског телеграфа, Политике, Вечерњих новости.

Осим две телевизије компанија Саше Благојевића,Бест Медиа Теам,основала је још две фирме. Прву, Миомедиа у општини Мионици чија је делатност „производња и емитовање телевизијског програма”. За директора ове фирме именован је Жељко Максић, иначе в.д. директор ЈКП Водовода у тој општини.

Средином јануара ове године, Best Media Team је основао и фирму Инфомачва, у Шапцу. И њена делатност је производња и емитовање телевизијског програма, а 20 одсто удела у власништву има Драган Мандић – власник Lotel Media Group-е из Лознице која у свом саставу има радио, телевизију и недељник.

За две телевизије и радио скоро 200.000 евра

После више од три деценије рада, ужичка телевизија ТВ-5 крајем 2025. године променила је власника. Нови газда постао је Саша Благојевић преко Best Media Team-а, а ову локалну телевизију купио је за 50.000 евра показује уговор о преносу удела.

Истог дана, Благојевић је проширио свој медијски портфолио куповином и регионалне телевизије Лав Плус за 48.500 евра, чиме је у једном потезу ушао на тржиште локалних и регионалних ТВ станица у Западној Србији.

Иначе, током 2026. године предвиђени су редовни локални избори у више општина у Србији, међу којима су и Бајина Башта, Лучани, као и Севојно –  општине у којима и ове телевизије емитују програм.

Генерална секретарка НУНС-а, Тамара Филиповић Стевановић каже за Раскрикавање да предстојећи локални избори, али и потенцијални парламентарни избори могу бити повод ове куповине.

„Локални избори могу бити непосредан повод, али то је уједно и припрема и за потенцијалне парламентарне изборе, као и део дугорочне стратегије да се што више извора информисања држи под контролом”.

Она указује на важност локалних медија у Србији.

„Када се у кратком року преузимају локални медији, то често није само тржишна одлука. Локални медији су посебно важни јер директно утичу на перцепцију грађана у мањим срединама, а уз комбинацију власништва, оглашавања и буџетских средстава кроз конкурсе може се брзо сузити уређивачка аутономија”, напомиње она.

„Једнако је важна и амбиција да се успостави што шира мрежа медија која обезбеђује доминацију једне политичке и пропагандне матрице, уз потискивање критичких и професионалних гласова”, закључује Филиповић Стевановић за Раскрикавање.

Медијска експанзија Благојевићевог бизниса почела је још средином децембра прошле године, када је у његов портфолио ушао и Роцк радио. Београдска станица, која је до тада била у власништву Пинка, продата је за 100.000 евра, чиме је Саша Благојевић додатно проширио своје присуство на радијском тржишту.

Након што је крајем године објављено да Ало Медиа Сyстем преузима Роцк радио, неколико запослених новинара је дало отказе, о чему је тада писао Н1.

Медијско царство Саше Благојевића

Саша Благојевић, иначе потпуно непознат у медијском свету, од 2017. године је власник компаније Ало Медиа Сyстем. Ова фирма је издавач провладиног таблоида Ало и истоименог интернет портала.

Годишња анализа Раскрикавања показује да је у 2024. Ало објавио преко 300 манипулативних, неутемељених и пристрасних вести, и то само на насловним странама. Истовремено је издавач овог таблоида, само током 2024. из државног буџета, односно преко медијских конкурса и јавних набавки добио преко 143.000 евра.

Овај таблоид се иначе годинама уназад налази и на листи прекршилаца Кодекса новинара Србије. Према мониторингу Савета за штампу, Ало је само током последњих шест месеци 2025. године прекршио Кодекс у чак 1.205 текстова.

Благојевић је иначе још раније почео да шири свој бизнис и на телевизије. Преко компаније Global Media Technology власник је и београдске телевизије Студио Б.У априлу прошле године, он је са некадашњим повереником СНС-а у нишкој општини Пантелеј, Бојаном Аврамовићем, основао компанију ИНИ Медиа. Ова фирма је иначе издавач прорежимске Ниш ТВ, која је покренута у пролеће прошле године, непосредно пред велики скуп СНС-а у Нишу.

Како смо тада тада писали, овај канал се на Телекомовом каблу емитује „на дивље”, односно без потребне дозволе РЕМ-а.

Саша Благојевић је такође већински власник компаније Маxим Медиа Плус која стоји иза неколико радио станица: Karolina, Hit FM, Jat, TDI.

Колувија захтева да му плате сто хиљада динара.

На данашњем рочишту у Вишем суду у Београду, пред судијом Владимиром Милетићем саслушан је тужилац Предраг Колувија, који је, како је пред судом рекао, по занимању – пољопривредник, рођен у Диселдорфу. Јавности је најпознатији по кривичном поступку који је против њега покренут пред Специјалним судом због оптужби за производњу и стављање у промет опојних дрога.

На питање судије Милетића шта га је повредило у тексту КРИК-а, Колувија је одговорио – повезивање са владајућом странком и Удбом.

Четничка породица и порицање повезаности са Удбом и владајућом странком

„Ја сам из четничке породице, мигрантске. Представљам се као издајник сопствене породице”, рекао је Колувија, додавши да његова фамилија није имуна на оптужбе да је он повезан са Удбом.

„Немам у окружењу никога ко не мисли лоше о Удби, а замислите да то неко о мени тврди”, рекао је Колувија и додао да је државна служба учествовала у ликвидацији људи из емиграције.

Колувија је навео да новинари КРИК-а измишљају и повезују га са „господином кога не познаје”, док његова фирма такође трпи, јер му пословни партнери отказују сарадњу због писања КРИК-а.

„Уместо да имам пословне састанке, ја се правдам и причам о новинским насловима”, рекао је Колувија и додао да нико неће да послује са његовом фирмом јер пословни партнери сматрају да је под заштитом државе и да може да им отме посао.

Колувија је такође порекао повезаност са владајућом партијом.

„Никакве везе немам са странком”, рекао је и додао да су на његово имање долазили људи са разних страна „и позициони и из вртића и из средње школе”.

Колувија је истакао да је чак подржао опозицију на локалу да се реши проблем депоније, која је сметала и његовом послу.

„Није забрањено причати и некога примити у госте, али то не значи да имам везе са њима”, рекао је Колувија. На питање адвокатице тужених Круне Савовић да ли су његово имање посетили Александар Вулин, тадашњи министар за рад, Драган Сикимић, тадашњи заменик директора Националне службе за запошљавање, касније директор Агенције за спречавање корупције, Зоран Бабић, бивши директор „Коридора Србије“ и Драгомир Петронијевић, бивши члан градског већа Града Београда, Колувија је одговорио потврдно.

Колувија је негирао да је држао презентације државним органима о органској храни, већ само синдикату и пензионисаним радницима МУП-а.

Такође, Колувија је истакао да није имао везе са поступком 2012. године који се наводи у тексту, и да је 2013/14. године био осам месеци на Светој гори.

Суд забранио питање о Колувијиној комуникацији са новинарком КРИК-а

Предраг Колувија је рекао да га је редакција КРИК-а контактирала пре објаве текста и да је био позван на интервју, али да је то одбио, јер није желео да се његови одговори слободно тумаче, већ је захтевао да се објави интегрална верзија питања и одговора.

Колувија је навео да је КРИК-у понудио да интервју иде уживо, али да су новинари то одбили. Навео је да се не сећа да ли је послао деманти, односно захтев за исправку информације у наведеном тексту.

Адвокатица Круна Савовић поставила је питање Предрагу Колувији да ли је након објаве текста комуницирао са туженом новинарком Саром Смоловић, позвао је да се виде, да иду у шетњу, да попију кафу или пиво и са којим циљем је Колувија водио Твитер комуникацију са туженом новинарком.

Судија је одбио ова питања као сувишна за овај поступак и решењем забранио да се на њих одговара.

Колувија је навео да је тужио и бројне друге медије у вези са сличним објавама, али није навео које. На питање кога је тужио, одговорио је: „Све живе, не знам”.

На следећем рочишту, које је заказано за 6. октобар, биће саслушани главни и одговорни уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић и новинарка Сара Смоловић.

Подсетио је и на то да новинари морају да заштите своје изворе и њихове личне податке.

"Слобода медија је кључна за демократије", сматра Пешко.

Он је истакао да се, када је реч о заштити личних података, данас јављају бројни изазови, због којих се, како признаје, и сам осећа угрожено.

"Право на приватност је основно људско право, а не привилегија и нешто на чему треба да будемо захвални", поручио је Пешко.

Он је додао да је у данашње време вештачке интелигенције и дигитализације угрозило аутономију и дигнитет људи.

"Ситуација је мутна и тужна, морамо да се боримо за право на приватност. Притисци и претње су толики да је заштита личних података постала све већа егзистенцијална потреба", приметио је Пешко.

Заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева истакла је да напредак вештачке интелигенције нуди велике могућности, али изазива и велику забринутост.

Као потенцијални проблем, она је навела и могућност крађе личног идентитета.Истакла је да је технолошки напредак важан, али да је потребан и мониторинг.

"Сваки надзор личних података захтева праћење и контролу. Потребна је нулта толеранција на све могућности злоупотреба", казала је Халачева, истичући да је ЕУ лидер када је реч о стандардима у тој области.

Награда "Гордана Суша" додељује се за изузетна достигнућа у телевизијском новинарству, а овогодишња добитница је у свом досадашњем раду исказивала и потврдила одговорно и бескомпромисно новинарско деловање у телевизијском медију, у складу са универзалним етичким кодексом новинара и у служби јавног интереса, као основним критеријумима по којима се жири руководио.

Жири је навео да је Радован Сератлић успео да помери професионалне стандарде за додатни ниво несвакидашње оригиналности - на два точка, преноси НУНС.

"Пратећи студентску бициклистичку "Туру до Стразбура", и сам бициклирајући са студентима, Сератлић је - уз сав ризик који преузимао вртећи педале док је уживо мерио речи о студентској мисији - показао и доказао да се истовремено могу објединити сви принципи објективног, професионалног и одговорног новинарства, уз самопоуздање и елоквенцију надограђену новом димензијом - укључењима током вожње, уз изјаве, интервјуе, репортерске импресије…", наводи се у Радован Сератлић образлозење.

У њему се додаје да је Сератлић, на тури дугој око 1.400 километара, у етру исписивао да новинарска етика, професионални кодекси - без обзира на све околности - увек могу и треба да буду у служби јавног интереса, уз јасан, али ненаметљив став. У најужем избору за доделу награде нашли су се и Данка Дерифај, и Наташа Ковачев.

Независно удружење новинара Србије основало је Регионалну награду за телевизијско новинарство 2022. године у сарадњи са партнерским организацијама из региона и уз подршку породице Суша, са циљем да сачува и одржи сећање на Гордану Сушу (1946 - 2021), једну од најбољих српских и југословенских телевизијских новинарки и председницу НУНС од 1999. до 2002. године, упамћену по изузетном професионализму, великој храбрости и бескомпромисној борби за медијске слободе и људска права.

Досадашњи добитници награде су Хрвоје Крешић, новинар телевизије Нова ТВ из Загреба, Ивана Драгичевић, новинарка ТВ Н1 Хрватска, и Маја Николић, новинарка београдске редакције Н1. Жири је ове године радио у саставу: Сања Кљајић (потпредседница НУНС-а), Борка Рудић (генерална секретарка Удружења БХ новинари), Хрвоје Зовко (председник Хрватског новинарског друштва), претходна добитница Маја Николић, као и пријатељи и сарадници Гордане Суше, новинари Бранка Михајловић и Велимир Илић.

Награду су подржали Media Diversity Institute (Лондон, УК) и Институт за медије и различитости - Западни Балкан. Захвалност дугујемо и Амбасади Краљевине Белгије у Београду, као и вајару Петру Хрануелију и дизајнеру Андреју Долинки.

У писму од 13. јануара 2026. године, ова канцеларија тврди да су текстови наведених медија „клеветнички“ и захтева да они престану са извештавањем, уклоне објављене чланке, објаве извињења и корекције, као и да сачувају и ставе на располагање интерну новинарску документацију, укључујући белешке и комуникацију са изворима.

Ово је уследило након извештавања Н1 о наводном сукобу интереса у којем је, према тим наводима, укључена адвокатска канцеларија „Gecić Law“, навео је Савет Европе, преноси Н1.

У писму се тврди да је извештавање Н1 Србија, посебно текстови објављени између 9. и 13. јануара 2026. године, наводно износило или сугерисало да су канцеларија „Gecić Law“ и њени адвокати учествовали у „незаконитим или неетичким радњама, сукобима интереса, политичким договорима и злоупотреби поверљивих информација“. Канцеларија је такође оптужила једног новинара Н1 да је изнео „додатне оптужбе“, без остављања довољно времена за одговор и без, како се наводи, утемељења у чињеницама, подсећа Савет Европе.

У писму се најављује покретање правних поступака, судских забрана и финансијских потраживања, уколико се захтеви не испуне. Допис је послат и редакцијама које су пренеле спорне текстове, као и Жељку Бодрожићу, председнику Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Савет Европе наводи да је Н1 Србија Европској федерацији новинара (ЕФЈ) саопштила да је њихов новинар претходно контактирао канцеларију „Gecić Law“ са захтевом за интервју. Канцеларија је, према наводима Н1, одговорила на једно питање, негирајући постојање сукоба интереса, уз најаву да ће на преостала питања одговорити у року од 48 сати.

ТВ Н1 је објавила комплетан садржај писма, уз образложење да то чини „како би јавност могла да види на који начин се правни притисак користи против независног новинарства у контексту извештавања о Телекому Србија, Јунајтед групи и адвокатској канцеларији која заступа обе стране“, пише Савет Европе.

„Овај случај долази у тренутку растуће неизвесности за медије у Србији, након недавног преузимања управљачке структуре у Јунајтед групи, као и цурења аудио-снимка разговора између Стена Милера, извршног директора Јунајтед групе и Владимира Лучића, генералног директора Телекома Србија, у којем се говори о начинима слабљења уређивачке независности Н1 Србија“, навео је Савет Европе.

Како су додали, Закон обавезује органе јавне власти да АПР-у достављају, односно региструју, не само податке о новчаним средствима додељеним путем конкурсног суфинансирања, већ и сва друга јавна средства која се медијима прослеђују.

У то спадају донације, поклони, спонзорстава, услуге истраживања тржишта и економског истраживања, услуге испитивања јавног мњења, услуге кампање, оглашавање и маркетинг, услуге промовисања, услуге медија по основу примене прописа из области јавних набавки или других услуга које пружају медији.

За достављање тих података, како наводи „Коалиција за слободу медија“, дужни су јавни органи на свим нивоима, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица које оснива или финансира у целини, односно у претежном делу држава, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, као и привредна друштва у којима значајно учешће у основном капиталу има орган јавне власти.

„Министарство информисања и телекомуникација, такође, није урадило ништа да подстакне медије да усвоје и Регистратору доставе интерне етичке акте, који представљају унутрашњи саморегулаторни оквир за унапређење професионалних стандарда“, додаје се у саопштењу.

Регистрација интерних докумената је такође предвиђена Законом о јавном информисању и медијима, а они треба да садрже мере и процедуре за заштиту уређивачке политике медија, обезбеђење сигурног окружења за новинаре и медијске раднике, унапређење положаја особа са инвалидитетом и постизање родне равноправности.

„Увидом у базу АПР-а констатовали смо да је изузетно мали проценат медија испунило законску обавезу, и то пре свега на подстицај новинарских и медијских удружења“, наводи се у саопштењу.

Позвали су Министарство и АПР да отклоне те пропусте, као и да се активније укључе у подстицање органа јавне власти да достављају потребне податке, а медије да израде и региструју интерне акте.

Коалицију за слободу медија чине: Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Славко Ћурувија фондација и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“.

„Зна се ко је извлачен из залеђеног Дунава, зна се шта се дешава“, оцењује он.

Ово нису прве претње које је добио, каже, али је ово прва претња од када ради као колумниста. Претходне је везивао за случајеве на којима је радио.

Подсећа да је на ову претњу реаговао НУНС, АНЕМ, Београдски центар за безбедносну политику. Веран Матић из АНЕМ је поднео кривичну пријаву тужилаштву.

Тужилаштво га је у року од 48 сати позвало на разговор, за који каже да је био коректан и да је сачињена службена белешка.

На питање да ли мисли да ће бити истраге, имајући у виду да тужилац још није послао захтев за прикупљање потребних обавештења МУП-у, нада се да ипак хоће.

У претходном периоду, додаје, вршене су провере његове безбедности, али да се ту, како наводи, прилично изгрешило.

Мисли да ће наредних дана бити послат захтев за прикупљање обавештења и да ће пронаћи тога који је написао коментар-претњу испод његовог текста.

Такође, сматра и да су сви они који су радили на случају Ћурувија пуштени низ воду од стране државе.

Нови УКП

О сменама у УКП, наводи да они који гледају то са стране могу да кажу „о, Боже, сменили су све професионалце, као да је до сада све било супер, потпуно заборављамо смрт Далибора Драгијевића у Бору, нестанак мале Данке, звучни топ“.

Истиче да је то само порука – „ови претходни нису били лоши, они су били добри, одлични су били, али ево сад има још бољих“.

Наводи да имамо и новог команданта САЈ, Жандармерије, ЈЗО, као и да стиже нова систематизација у МУП, која ће оправдати све те смене, „и биће тешко да се човек избори са свим тим жалбама на Управном суду“.

Мисли да ће многи схватити да су били добри, али помириће се са сменом и прихватиће ново радно место, чекајући пензију.

На питање ко стоји иза ових смена, одговара питањем – „да ли неко стварно мисли да су промене избор (министра унутрашњих послова Ивице) Дачића“.

„То је пирамида, МУП је пирамида и хијерархија“, оцењује и додаје да ће бити још смена.

Цитирао је и филозофкињу Хану Арент која је својевремено рекла да оволика количина неистина нема за циљ да у њих поверујемо, већ има за циљ да не верујемо више ни у шта, рекавши да је то случај с њим, односно да више ни у шта не верује.

Скоро две године ја лично трпим прозивке, таргетирање, претње, тврдње да сам „убила Славка Ћурувију“, да сам сарадник СДБ, при чему су сви моји лични подаци дељени преко друштвених мрежа (и то само мене од свих судија које су биле у саставу судећег већа). Међутим, на те информације и претње нисам реаговала имајући у виду одредбу члана 8 Закона о јавном информисању и медијима којим је прописано да је „изабран, постављен, односно именован носилац јавне и политичке функције дужан да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада… а у вези са обављањем његове функције без обзира на то да ли се осећа лично повређеним изношењем мишљења“, као и због чињенице да је пред Врховним судом био у току поступак по захтеву за заштиту законитости.

Међутим, чланак листа Данас од 16.1.2026. године „Адвокат Владимир Тодорић о кривичној пријави против судија у случају „Ћурувија“ – судије мењале записник у корист припадника службе (у њему адвокат Александар Оленик наводи да је пресудом Врховног суда утврђено да је петоро судија које је Тодорић тужио прекршило закон у корист оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије и да су због тога они данас на слободи), је (као и раније информације о томе да сам ја била председник већа), написан и објављен противно Члану 9 поменутог Закона, по којем су уредник и новинар дужни да с пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност.

Када је у питању моје својство председника већа, чињеница је да сам председавала већем у фази јавне седнице на којој је судија известилац (судија Весна Петровић) реферисала стање у спису, а странке у поступку изложиле своје жалбе. На јавној седници која је држана у великој сали Апелационог суда у Београду био је присутан велики број новинара и по завршетку седнице саопштено је да ће суд у затвореном делу седнице донети своју одлуку. Како је у том делу седнице донета одлука да се отвори претрес пред Апелационим судом, сходно одредби члана 446 став 4 ЗКП, судија известилац је добила својство председника већа.

Претрес је био отворен за јавност, при чему је поново присуствовао велики број новинара и могли су чути представљање већа и видети ко је руководио претресом. Из предњег се може закључити да претрес није праћен са довољном новинарском пажњом јер сам ја и надаље у свим вестима, на свим мрежама означена као председник већа. При том, лист Данас је пренео и саопштење Апелационог суда у вези чињенице да је пресуда донета 19.4.2023, а објављена тек 2.2.2024. године, и на крају текста поново навео да је председник већа судија Нада Хаџи-Перић, иако је пресуда тада била доступна јавности. У уводу пресуде стоји ко је био у саставу већа, ко је од судија био председник, док је на последњој страници назначено и који ће судија (Марко Јоцић) потписати пресуду, с обзиром да је судија Весна Петровић 31.5.2023. пензионисана по сили закона.

Недовољна пажња новинара је показана и у поменутом чланку од 16.2.2026. године.

Из текста (у првом ставу) произилази да је „Адвокат Владимир Тодорић поднео кривичну пријаву против пет судија Апелационог суда (где се наводи правилан састав већа) због сумње да су извршили кривично дело кршење закона од стране судије… тиме што су нетачно пренели записнике са претреса и записнике саслушања сведока…“ док је у наслову наведено „судије мењале записник“, што добија сасвим другачије језичко тумачење, односно у кривично-правном смислу добија значење сасвим друге радње која може представљати радњу кривичног дела. Тиме се грубо крши презумпција невиности, односно одредба члана 34 Устава РС. Такође, у „хронологији догађаја“ која је написана у оквиру чланка, болдираним словима опет се наводи да је председник већа Нада Хаџи-Перић. То ме наводи на питање да ли новинар уопште чита написано и да ли текст подлеже контроли уредника?

Ако сте у чланку већ навели предње податке (чинећи низ пропуста или намерних грешака), могли сте, уз поштовање одредбе члана 9 Закона о информисању и медијима, прибавити тумачење пресуде Врховног суда које је могао дати неко од чланова већа, с обзиром да је очигледно да аутор текста из образложења пресуде није могао јасно закључити о каквим се повредама закона ради. То је било могуће утврдити и из образложења пресуде Апелационог суда, поређењем страница на које Врховни суд указује, или још важније, прочитати на 108 страна који су разлози другостепеног суда за доношење ослобађајуће пресуде (недостатак доказа), које не обезбеђује суд већ надлежни тужилац. Мислим да су тога свесни новинари који, коментаришући одлуку Апелационог суда, узгред напомињу да је у овом случају нужно поновно отварање истраге.

Владавина права, коју прописује одредба члана 3 Устава РС, је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује и јемствима људских права и независном судском влашћу, као и повиновањем власти Уставу и закону.

У смислу ове одредбе, правилно, потпуно и објективно извештавање подразумева да новинар провери све чињенице које би јавност требало да зна у погледу рада поменутих судија (ако већ доноси наслов „ОВЕ СУДИЈЕ ВИШЕ НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА СУДЕ“). Није законито извештавање ако се у тексту само износе критике рада судског већа у једном предмету, а да се при том не провери чињеница колико времена је конкретан предмет био у раду код већа, кад је покренута и колико је трајала истрага, да ли су сви докази могли бити изведени због протека времена и слично (а ти подаци стоје у образложењу пресуде Апелационог суда). Морала је такође бити проверена свима доступна чињеница, да је одредбама Закона о судијама прописано да рад судија периодично подлеже оцени комисије непосредно вишег суда, колико је предмета свако од судија завршавао у току календарске године, да ли је поштовао законом успостављене рокове од момента кад је задужен са предметом (изузев објаве пресуде која није у ингеренцији судија већ судске управе). Сви ти подаци такође стоје на сајту Апелационог суда у Београду. Уместо такве провере, судије се прозивају за конкретну одлуку, али и доводе у контекст дешавања око велике трагедије „Надстрешнице“, уз навођење да ће и у том предмету поступци трајати дуго и завршити као и предмет „Ћурувија“. То није ништа друго до говор мржње, а основни циљ Закона о информисању је да „Правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, идеја и мишљења путем медија у циљу унапређења вредности демократског друштва, спречавања сукоба и очувања мира, спречавања говора мржње и нетолеранције, истинитог, благовременог, веродостојног и потпуног информисања, укључујући и информисање и подизање нивоа познавања људских и мањинских права и омогућавања слободног развоја личности“.

Код извештавања које сам навела нисам стекла такав утисак.

Намеће се закључак да је и приликом преношења информација владавина права и те како важна за правилно информисање јавности.

Додаћу још да, с обзиром да сам радећи као судија Окружног суда у Пожаревцу, радила и као портпарол суда за односе са јавношћу, врло ми је познато каква је сарадња новинара и портпарола била некад, а каква је у последње време, да новинари добијају некад штуре и закаснеле информације (о чему сам износила свој став на многим састанцима и лично), али када су у питању судски предмети велике медијске пажње, потребна је посебна пажња и новинара и портпарола, као и потпуна примена закона да би јавност била обавештена на објективан, истинит и законит начин.

Свако другачије поступање, извињавам се на формулацији, али за мене представља злу намеру.

Pozdrav @RTS_Vesti
Kako ste? pic.twitter.com/CeITT0VNP3

— Bora (@BoraKonj) December 29, 2020

Скуп је благословио отац Арсеније, настојатељ манастира Рибница, а потом је првакиња Београдске опере, сопранисткиња Јасмина Трумбеташ Петровић извела Светосавску химну „Ускликнимо с љубављу“.

Била је ово прилика да се кровно национално и репрезентативно књижевно удружење, Удружење књижевника Србије, захвали свим људима који су, корачајући путем Светог Саве, допринели унапређењу рада и угледа Удружења књижевника Србије.

Милош Јанковић, председник УКС-а, уручио је признања заслужним појединцима и институцијама у очувању традиције књижевног еснафа између два Савиндана. Добитница Златне плакете Удружења књижевника Србије је директорка и уредница „Панорама“ - Јединство Рада Комазец која је по примању ове значајне награде изјавила:

– Када примите награду јако је важно да размислите ко је додељује, којим поводом и да ли сте заслужни да је понесете.
Лепшег повода од Светог Саве нема, Удружење књижевника Србије је међу најзначајнијим институцијама наше државе, а умни људи, који познају мој рад и моја дела, су одлучили да понесем ову Златну плакету и ја се поносим са њоме.

Сва дубина, величина и сјај нашег народа може се изразити кроз личност духовног заштитника Срба -Светог Саве, утемељивача српске духовности, просвете и идентитета.

Свети Саво нас је окренуо правој вери, љубави , благодети даривања , а као монах био је оличење подвизништва.

Његов однос према књижевности огледа се у манастирским условима (типицима) које је писао где је читању књига дато важно место у духовном животу монаха. Од њега почиње историја књижевног језика Први је почео да пише на српско -словенском, а истовремено да пише на народном језику, комбинујући та два изражајна система на истом месту. Вредност светосавске концепције показала се нарочито у временима нашег народног робовања. У тим моментима Светосавска идеја представљала је синоним наше националне идеје и тежње за државном слободом.

Јединствена личност у нашој историји, најправеднији, најмудрији и највољенији у свом роду и зато морамо као народ да се сабиремо и чувамо Светосавље – казала је Рада Комазец.

Иначе, беседник је био Милан Лукић који је подсетио на просветитељство св. Саве, упутивши поруку о значају очувања доброте, љубави и традиције.

Први поступак односи се на омогућавање једнаког приступа функцијама Андроид оперативног система које Гугл користи у сопственим AI сервисима другим пружаоцима АИ услуга, како би могли да развијају конкурентске производе, док се други поступак тиче омогућавања приступа подацима из Гугл претраге другим претраживачима и прецизирања да ли то право треба да имају и АИ четбот сервиси.

У ЕУ Комисији наглашавају да ови поступци не значе да је Гугл прекршио закон, већ представљају део регулаторног дијалога којим се разјашњава како би правила требало да се примењују у пракси.

Поступци би требало да буду окончани у року од шест месеци, а у наредна три месеца Комисија ће тој компанији доставити прелиминарне смернице о мерама које очекује да буду спроведене.

Гугл је означен као једна од великих дигиталних платформи на које се примењују нова правила ЕУ, а његове кључне услуге од марта 2024. године подлежу обавезама из Закона о дигиталним услугама.

Одговор Владе у међувремену није стигао, пише Н1.

У извештају Кан и Ромеро изражавају забринутост због информација „у вези са наводним кршењима слободе изражавања у Србији, укључујући наводне притиске на слободу медија, наводни притисак државе у вези са уклањањем Александре Суботић са њене позиције генералне директорке компаније Унитед Медиа, као и претње и нападе на саме новинаре и медијске раднике, укључујући новинаре телевизије Н1“.

У извештају се наводи:

„Иако су новинари Н1 примали претње и пре новембра 2024. године, те претње – па чак и физички напади на новинаре – значајно су се појачале након урушавања инфраструктуре на Железничкој станици у Новом Саду и протеста који су потом уследили, као и њиховог извештавања о тим догађајима.

Од краја јуна 2025. године дошло је до ескалације полицијског поступања према протестима, а паралелно с тим и до пораста претњи и напада на новинаре, које је чак Независно удружење новинара Србије (НУНС) пријавило је (до новембра 2025.) 263 случаја напада и претњи новинарима и медијима, више него у било којој другој години у последњих двадесет пет.

Ово укључује 101 физички напад и 98 претњи смрћу или физичкој безбедности новинара.

Само у месецу октобру пријављена су 33 инцидента.

Од 1. новембра 2024. године, забележено је више од 40 документованих напада, како вербалних тако и физичких, на новинаре Н1 и Нове док су обављали своје професионалне дужности.

Претње упућене новинарима биле су и онлајн и офлајн, укључујући претње насиљем и смрћу.

Новинари сада готово свакодневно добијају претње и осећају се несигурно док извештавају у јавним просторима.

Они трпе вербално злостављање, као што је када их називају „смећем“, као и претње, укључујући пуцањем, које су пријављене Специјалном јавном тужилаштву за сајбер криминал.

Новинари из независних медија били су изложени и претњама смрћу путем друштвених мрежа, где постови експлицитно гласе „смрт новинарима“, па чак и претњама убиством њихове деце.

Новинарима је уништавана опрема и окруживани су групама мушкараца.

У многим приликама су били ударани, гурани и приморавани да престану са извештавањем о скуповима и протестима.

Новинари Н1 физички и вербално нападани, често од стране присталица Српске напредне странке (СНС), укључујући и док су покушавали да извештавају са скупова СНС или посета политичара СНС.

Иако је полиција често била присутна током тих напада, није интервенисала.

Иако су многи од ових напада пријављени надлежним органима, укључујући Тужилаштво, ниједан случај није довољно истражен, нити су починиоци идентификовани или санкционисани.

Такође, јавне изјаве против телевизије и њених новинара давали су јавни функционери, укључујући и председника, које су потом појачавали провладини медији и таблоиди.

Јавне личности су чак директно позивале на насиље према запосленима Н1.

Према извештајима, високи државни званичници називају независне медије у земљи „терористима“, „екстремистима“, „непријатељима“ или „окупаторским медијима“, што може охрабривати или легитимизовати претње и нападе на новинаре.

Као што је детаљно изнесено у предмету СРБ 1/2025, 11. марта 2025. године, око стотину особа, укључујући неколико јавних званичника, блокирало је зграду Н1 у Београду, спречавајући новинаре и запослене да слободно обављају свој рад.

Наредбом, коју је потписао израелски министар комуникација Shlomo Karahi, такођер се забрањује емитерима и интернет компанијама те платформи YouTube пружање услуга Ал Џазири унутар Израела.

Рад Ал Џазири у Израелу забрањен је у мају 2024. године, на врхунцу израелског геноцидног рата у Гази, одлуком кабинета премијера Бењамина Нетанyахуа, подсјећа Ал Џазира.

Претходно је израелски парламент усвојио закон којим се омогућује привремено затварање страних медија које држава Израел сматра „пријетњом националној сигурности“.

Тада је Ал Џазира оптужила Нетанyахуа за „клеветничке оптужбе“ против мреже те поручила да је израелско сузбијање слободе медија „у супротности с међународним и хуманитарним правом“.

„Ал Ал Џазира понавља да нас такве клеветничке оптужбе неће спријечити да наставимо с нашим храбрим и професионалним извјештавањем те задржава право подузети све правне кораке“, објавила је мрежа са сједиштем у Катару.

Четири мјесеца касније, у септембру, израелске снаге су упале у уреде Ал Џазире у Рамалаху, на окупираној Западној обали, заплијенивши опрему и документе те затворивши тамошње дописништво те медијске мреже.

‘Закон о Ал Џазири’

Крајем прошле године, израелски парламент одобрио је продужење закона из 2024. године, такођер познатог и као „закон о Ал Џазири“, на још двије године.

Према ријечима Walifa al-Omarija, шефа дописништва Al Jazeere Arabic за Јерусалем и Рамалах, најновија израелска одлука донесена је девет дана након што је израелско Министарство комуникација објавило да израелске сигурносне службе и војска и даље сматрају програм Ал Џазире „штетним за сигурност“ Израела.

Међународни казнени суд (ICC) тражи израелског премијера Нетанyахуа и његовог бившег министра одбране Yoava Gallanta због ратних злочина у Гази.

Ал Џазира је годинама мета Израела. Нетанyаху је 2017. године запријетио затварањем дописништва у Јерусалему, а израелска ракета уништила је зграду у којој се налазио уред у Гази четири године касније.

Многи новинари Ал Џазире, у неколико случајева и чланови њихових породица, убијени су током израелских напада на Газу. Процјењује се да је у тим нападима убијено више од 200 палестинских новинара.

Израелски војници су у мају 2022. године, на окупираној Западној обали, убили Ал Џазирину новинарку Shireen Abu Akleh. Иако је Израел у почетку негирао одговорност, касније је признао да постоји „велика вјероватноћа“ да је један од његових војника убио новинарку, познату по извјештавању с терена с окупираних палестинских територија.

Додаци о слободи и плурализму медија пружили су ажурирања о спровођењу и недостатку препорука из извештаја о владавини права за 2025. годину, новим законодавним или регулаторним дешавањима, као и случајевима напада и претњи новинарима и медијима.

У години када је Закон ЕУ о слободи медија (ЕМФА) ступио у потпуности на снагу, доприноси су пружили детаљна ажурирања о помешаној слици спровођења прописа ЕУ широм блока.

Подаци су обезбеђени са платформе Мапирање медијске слободе (МапМФ) Министарства за слободу и развој (МФРР), која је највећа јавна база података о кршењима слободе штампе и медија у Европи, као и од новинарских организација које су чланице ЕФЈ-а. МапМФ је забележио 1481 кршење слободе штампе које је погодило 2377 новинара и других медијских стручњака у земљама чланицама Европске уније и земљама кандидатима током 2025. године.

Поднесци за извештај су такође пружили кључне информације које су прикупиле партнерске организације МФРР-а током мисија за утврђивање чињеница и заступање у земљама ЕУ током прошле године. Такође су дате информације о случајевима стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП), као део редовног праћења партнера МФРР-а.

Уочи припреме годишњег извештаја, партнери МФРР-а поново позивају да извештај укључи значајно ојачане и детаљније препоруке за реформе у поглављима земаља, посебно онима која се суочавају са системским нападима на слободу и плурализам медија, са препорукама везаним за јаке механизме спровођења у случају неспровођења.

Наше организације поново наглашавају да налази извештаја морају послужити као основа за континуирано деловање на заштити вредности ЕУ и подстицање снажне примене Европског закона о слободи медија, као и да допринесу развоју Европског штита демократије. Предлози партнера МФРР-а биће објављени и јавно доступни на веб страници извештаја.

Ово поготову у ситуацији када је јасно да нема економске исплативости у куповини медија који имају слабу гледаност, а емитују веома скуп програм, уз скупу продукцију, о чему су раније за Данас већ говорили стручњаци.

У одговору листу Данас, Телеком је појаснио да не планира да више купује локалне телевизије, те да је њихова стратегија за будућност “ улагање у продукцију, са циљем да направимо регионални Нетфлиx”.

Међутим, на питања колико је коштала последња куповине Курира и пратећих портала, као и колико годишње (у 2025. години) компанија издваја за медије у свом власништву, Телеком није одговорио, позивајући се на клаузулу о поверљивости.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија (ТС) каже за Данас да Телеком, као предузеће у већинском власништву државе, јесте орган власти и има обавезу да поступа по захтевима за информације од јавног значаја.

– Пошто се новинарско питање изричито позива на Закон о слободном приступу информацијама, одговор би требало да буде дат на начин који је прописан тим законом. Другим речима, Телеком је требало, ако већ не одговара на питања, да донесе решење којим се одбија захтев за приступ информацијама под тачкама 1. и 2., да буде наведен правни основ за то из овог закона (нпр. нека од одредаба у оквиру члана 9), као и да буду образложени разлози, објашњава Ненадић форму одговора.

С друге стране, напомиње саговорник, због природе свог пословања, које у многим сегментима подразумева и конкуренцију, ово предузеће може имати основ да ускрати приступ информацијама, у случајевима када би друга предузећа у државном власништву морала да их дају.

– Нисам, међутим, сигуран, да би ускраћивање информацијама у овим случајевима било у потпуности оправдано. На пример, када је реч о издвајањима за финансирање медија у власништву Телекома, мислим да постоји претежни јавни интерес да се подаци објаве. Не само зато што је реч о улагањима из јавних извора, већ и због чињенице да је Медијском стратегијом Владе Србије био предвиђен „излазак државе из медија“, а да се од тога одступило у корист Телекома када је доношен актуелан закон. Због тога би могао постојати интерес јавности да се прате финансијски ефекти овог одступања од планског документа, односно ефекти које је ова законска одредба имала на медијско тржиште, сматра Ненадић.

Данас је већ писао да у овим куповинама Телекома нема економског интереса и оправданости, како је већ напоменуто, већ да, према мишљењу познавалаца медијске сцене, тај интерес је чисто политички па ови потези представљају припрему медијске потпоре за предсзојеће изборе који ће свакако бити одржани ове године.

По свему судећи, намера Телекома није гашење тих медија, већ њихово присаједињавање, на првом месту, а затим и прављење локалних телевизија, налик режимском Информеру, посебно у локалним срединама у којима је владајуће СНС изгубила пређашњу подршку.

Да се пре ради о цементирању медијске моћи у једним рукама, неко о пословно исплативим трансакцијама, јасно говори и чињеница да је Телеком у огромним дуговима.

Према последњим јавно познатим подацима, дуговања Телекома према добављачима и државним предузећима у 2024. износила су око 400 милијарди динара, односно више од 3,4 милијарде евра.

Директор Телекома и генерални директор Јунајтед групе (у чијем власништву су Н1, Нова, Данас и Радар), говорили су о плановима да се сцена укрупни, куповином више мањих телевизија, што управо личи на оно што у пракси ради Телеком. Јасно је да ће тиме Телеком створити доминацију и монопол на медијском тржишту које већ болује од многих поремећаја.

Ипак, остаје нејасно какви су планови везани за независне медије из Јунајтед групе, с обзиром да је јавност могла да чује за интерес да се утицај тих медијских кућа смањи.

Медисјки стручњаци тврде да би покушај било какве директне куповине били лош политички потез, који би одјекнуо у међународној јавностуи. С друге стране, Телеком у одговору пише да неће више куповати локалне медије, те нам остаје да им верујемо на реч и да се надамо да ће на овоме остати, јер Телекомова медијска империја тренутно броји 35 медијских кућа.

Зоран Гавриловић, директор БИРОДИ-ја (Бироа за друштвена истраживања) истиче да јавни интерес налаже председник државе, односно чланови управе Телекома, чији је интерес заштита капитала предузећа, треба да знају и објаве ове податке, у делу у којем држава инвестира и приходује од Телекома, сразмерно власничком уделу у компанији.

– Сходно томе, Државна ревизорска институција би требало да се стара о трошењу тог новца и да види да ли се штити имовина државе и грађана, или је Телеком алат за чување партијских интереса странке на власти, кроз донирање и финансирање скупова, медија, организација цивилног друштва и естраде, јасан је Гавриловић.

Он додаје да би Телеком, као акционарско друштво требало да подноси финансијске извештаје свим акционарима, макар и појединцима и да их обавештава о свом пословању.

– Да о оваквим стварима не би расправљали и нагађали, неопходно је да Телеком изађе на берзу, јер је то најбољи механизам за процену стварне вредности компаније. Одсуство на берзи буди сумњу у структуру прихода и расхода Телекома, појашњава Гавриловић.

Медијска империја

Телеком је у последњем наврату купио ТВ и дневни лист Курир, а уз њих још девет портала, новина и магазина, међу којима су портал Курир.рс, новине Доктор Курир и Курир Старс, портали Еспресо и Yumama, као и магазини Elle, Glossy, Лепа и срећна, Сенса. Од раније су власници Блумберга, Euronews-а, Newsmax-а и 24 телевизије Арена спортских канала.

Извор: Данас

Прошле године смо добили ружан нови израз пинк слиме (розе слуз) за узнемирујућу количину веб сајтова које плитким, допадљивим кликбејтовима пуни вештачка интелигенција, сасвим спремна да буде и злоупотребљена у време неких избора или за другачије, више или мање неморалне потребе.

Лидери развоја дигиталног информисања из целог света издвојили су четири нова израза који ће, по њима, бити у живахној употреби ове младе и неизвесне године.

 1. Vibe coding

С једне стране, лако је објаснити шта значи овај израз који је смислио један од оснивача Open AI чет-бота, Андреј Карпати: то је писање програма, конструкција веб страница или стварања епова путем промпта (упутства) неком од сервиса вештачке интелигенције, који то онда направи за вас.

С друге стране је један од најважнијих проблема у овом концепту – добићете програм који ће вероватно радити, али нећете имати појма о томе шта је заправо у њему, како ради и да ли ради и нешто што ви не разумете или не знате.

Први проблеми који су се појавили су једноставни – обични „багови“, које су раније програмери са пулсом и материјалним телом решавали током иницијалног тестирања софтвера, сада подразумевају да неко проучи цео програм из почетка. Другим речима, евентуалне интервенције живог програмера су прилично неисплативе.

Наравно да можете истом АИ сервису да се обратите новим промптом који тражи решење проблема, али и даље не знате шта ће и како тај сервис да уради, што проблем може само да увећа. Другим речима, ако немате појма како ради ваша машина, ако је и машину створила машина, онда сте у милости тих машина и ништа ту не можете да учините.

Вештачка интелигенција по природи (мора да) приоретизује тачност, а не ефикасност. Овај феномен доводи до честе појаве „уског грла“ у функционисању програмских ВИ творевина, посебно у системима који примају велике количине инпута споља, па их чине спорим и неефикасним.

Велики језички модели, који су погонско гориво вештачке интелигенције, за неке ствари су помало тупави и то ствара читав низ непријатности у vibe codingu.

За очекивати је да многи проблеми буду и решени, али један је посебно важан за новинарство – безбедност. Наиме, ВИ једноставно не рачуна на непријатељско деловање када ствара кодове и због тога су њени дигитални производи незаштићени од хаковања. Пришивање заштитних закрпа на такав програм је ретко исплативо, а штета од хакерског напада је обично велика.

Новинари, посебно они који су изложени притисцима и репресији, морају да знају за овај проблем пре него што се одлуче на vibe coding.

Није то смак света, нити чини АИ потпуно непрактичном за употребу. Само је треба употребљавати на мање осетљивим пројектима и темељно проверавати производе. То ће кредибилне редакције свакако и чинити, али оне којима су циљеви кликови и непримерен утицај на ставове корисника, могу да ураде потпуно супротно, а ми о томе нећемо знати баш ништа.

Vibe coding је већ распрострањен начин брзог програмирања и дизајнирања дигиталних медијских производа и доноси велике могућности. Да вам је пре само пар година у редакцији пала на памет идеја о једноставној и духовитој компјутерској игрици о теми вашег извештавања, морали сте да планирате бар пола године за њено стварање, чак и са већ доступним кодовима. Данас то можете да изведете за један дан. О једноставнијим дигиталним потребама, типа интерактивног графикона или визуелизације ексел табеле да и не говоримо.

Па опет, неке програмерске куће данас нуде курсеве на којима можете да научите како да користите ВИ за програмирање са мање грешака, више безбедности и да добијете ефикасније производе. Ако се, с друге стране, бесловесно препустите вибе цодингу, то вероватно значи да нисте прочитали овај текст и заслужили сте све што вам се догоди. Ваши корисници, међутим, нису заслужили ништа осим доброг информисања, које им дугујемо.

2. AEO – Answer Engine Optimisation

Ради се о логичној наследници СЕО, односно оптимизације вашег садржаја за претраживаче, само што сада оптимизујете своје вести, дигиталне платформе и визуелни садржај за ВИ чет-ботове. Другим речима, желите да особе које се информишу тако што траже сажетке вести од ВИ сервиса, одаберу ваш садржај за информисање корисника, а ако је такав њихов сервис, наведу вас као извор.

Наизглед, ништа ту нема проблематично – оптимизујеш свој садржај да га језички модел одабере пре него неки други и све у реду. Но, АЕО је компликованији од СЕО, зато што се не прилагођава машини која има једноставне критеријуме да ти понуди линкове на вести, него ствара сопствени одговор на питање, на основу тих садржаја. Клопка је, лако је погодити, у томе што су критеријуми за стварање одговора машински, а не људски, и што вештачкој интелигенцији заиста није приоритет да сагледа читав контекст и понуди различите могућности, већ да корисник буде срећан. А седам од десет срећних корисника прихватају вести без скепсе или провере. Разумете колики ово проблем може да постане?

Ево, да објаснимо – ако оптимизација постане критеријум по којем ВИ чет-бот бира шта ће вам сервирати, а не тачност и релевантност, добићете одговор под утицајем онога ко је уложио више пара и знања у оптимизацију. То може да буде похлепни продавац магичног чаја за потенцију, али и Исламска држава, ви о томе свакако нећете знати ништа. А пошто је ова врста оптимизације прилично захтевна, особе које се информишу на овај начин ће имати понуду најбогатијих, а не најбољих у свом послу.

Произвођачи АИ сервиса, чак и они који имају племените намере спрам тачности и важности информација на основу којих формирамо своје светоназоре, не контролишу потпуно ни своје чаробне машине за одговоре на питања, а камоли понуду информација из којих ВИ бира шта ће да нам „сажме“. Однос произвођача кредибилног информативног садржаја и фирми које праве вештачку интелигенцију је компликован и тежак. Већина најбољих медија света су онемогућили ВИ сервисе да приступају њиховим садржајима, као нелојалној конкуренцији која бесплатно користи њихов рад и кредибилитет, али су неки склопили са њима и уговоре и наплаћују своје садржаје, препуштајући их тумачењу и прилагођавању ефемерног програма вештачке интелигенције.

Баш као и раније, решења су незграпна и непопуларна – савет да користимо више различитих чет-ботова, или да користимо само оне сервисе који нуде и линкове на изворе информација и проверавамо их, узимају много времена и пребацују посао верификације, одабира и формулације информације на – нас. Кориснике. Као и друштвене мреже, отприлике. Напредак је, очигледно, постигнут само утолико што нам се нуди још једноставнији начин да верујемо да смо информисани. У то су уложене запањујуће паре. У тачност тих информација, улаже се заправо све мање.

3. Digital prominence (дигитално порекло)

Овај појам је заправо акт транспарентности креатора дигиталног производа, или једноставније речено – проверљива историја његовог настанка. Нека врста декларације аутентичности, коју можете да потврдите ако сумњате у њу.

Ова пракса се појавила веома, веома брзо након првих чет-ботова који користе ВИ, што је сведочанство о количини лажних анимација, видеа, фотографија, текстова, графикона и свега што се нуди на интернету. Велике платформе су, као, запањене и, ето, „боре се“ да нас спасу свега тога, али заправо само реагују на жалбе фолирајући да нешто озбиљно предузимају. ТикТок, рецимо, има програм награда за креаторе, који ће финансијски наградити садржаје од бар једног минута ако изазову реакције корисника, али без икаквог обзира на то да ли вас тај садржај можда доводи у заблуду. Тако је, отприлике, на свим мрежама.

Фејкови нису новост, нити везани искључиво за АИ, већ је вештачка интелигенција једноставно учинила да прављење манипулативних садржаја постане веома лако и много уверљивије. Као што су фејкови стари проблем, тако су старе и прве велике иницијативе у погледу заштите аутентичног садржаја.

Адобе је са Њујорк тајмсом и Твитером још 2019. године покренуо Цонтент Аутентицитy Инитиативе (Иницијатива за аутентичност садржаја), која је имала за циљ да развије стандарде транспарентности за читаву медијску индустрију, укључујући и друштвене мреже.

Микрософт и ББЦ су покренули Project Origin, затим је уследило много сличних иницијатива, које су временом почеле да обједињују снаге и у компликованом следу догађаја, који никако није важан за овај конкретан садржај, дошло се до – неколико згодних алата за проверу порекла садржаја на интернету.

Један је алат за проверу порекла садржаја специјализоване организације ЦонтентЦредентиалс.орг. За BBC Verify је јасно ко га је створио. Има још сличних алата, као и коалиција веома значајних провајдера различитих производа и услуга који се организују у правцу олакшане верификације садржаја на интернету.

За то је потребна и сарадња самих друштвених мрежа преко којих производи стижу до корисника, али све се увек спотиче на истом, принципијелном месту – зар није, кад већ зарађују паре на нама, логична обавеза провајдера информације да обезбеди њену тачност? Зашто бисмо ми морали то да радимо користећи разне алате, само да сазнамо шта се догађа у Гази или Украјини?

Поменути ТикТок је, рецимо, подржао Цонтент Цредентиалс иницијативу и обећао да ће бити могуће проверити порекло садржаја на мрежи њиховим алатом, али то и даље подразумева да даунлоудујете видео или фотографију и пренесете је у алат, а да ТикТок само остави дигиталне податке на основу којих алат може да обави посао. Што нико од нас није баш срећан да ради, наравно.

Опен АИ, с друге стране, намерно оставља „траг“ у сваком производу генерисаном њиховим сервисом, тако да га исти тај алат одмах препозна и означи приликом провере. Што једнако тако не спречава мало вештије кориснике да сами уклоне те податке са производа.

4. Liquid content (Флуидни садржај)

Израз означава садржаје који се непрестано мењају у складу са развојем ситуације, контекстом у којем их индивидуални корисници конзумирају, локацијом, временом или интеракцијом, само што то не раде особе, већ вештачка интелигенција. Ово подразумева и да ће ВИ да прилагоди вест, текст, видео или шта год – и мрежи на којој приступате том производу, скратити га ако је такво ваше раније понашање на интернету, разбити у визуале ако је потребно…

Као и много шта друго што нам је експлодирало у лице током историје, и иза ове идеје стоје добре намере – циљ би био да корисници у сваком тренутку располажу најсвежијим важним информацијама, стављеним у њима важан контекст и прилагођеним њиховом начину конзумирања вести. Звучи заиста као осетан напредак у информисању, посебно због тога што се „ручно” прилагођавање испоставило као посао који узима превише времена и рада да би било исплативо.

Предуслов за све ово је да медијски производ од почетка буде створен модуларно, односно из делова који могу да се комбинују према потребама. Но, који део једног добро написаног извештаја вама није потребан зато што немате времена да сазнате да је планета у кризи, рецимо? До сада је то скраћивање бар било препуштено новинарима. Сада ће о томе да одлучује програм за који ни програмери не знају како тачно ради, а свакако га не занимају ни етика, ни квалитет ваше информисаности. Само ваш конформизам и евентуално банковни рачун.

Ако се још нисте уплашили, ништа зато, сад ћемо и то да средимо. Подкаст или видео који сте хтели да чујете и видите, ако је на њега примењен овај механизам, вештачка интелигенција ће да измени у складу са вашим алгоритмом, над којим немате баш много контроле. Програмери се, наравно, ентузијастично пале на „ремиксовање садржаја” које „чува суштину” као да су на било који начин позвани да се баве било садржајем било суштином.

Било би заиста важно да сами одлучујемо шта је „суштина”, да знамо да из подкаста о савременој историји, на пример, неће бити изостављени делови који могу да увреде људе са којима делите државу, пошто су увредљиви, а и идеализују своју историју, као и већина других друштава на планети. Или ће такви делови бити наглашени, не би ли се створило то што се уопштено назива „интеракцијом”, а често је неподношљиви ураган увреда и мржње.

Примењен на вести, овакав принцип постаје изванредно опасан и деструктиван, осим ако верујемо у најбоље намере Илона Маска или Марка Зукерберга. Или Деда Мраза, све једно.