Насловна  |  Новинари на суду  |  Извештаји са суђења  |  Адвокат Радомира Марковића: Славко Ћурувија није био патриота, пресуду донели новинари
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Извештаји са суђења

08. 07. 2020.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Адвокат Радомира Марковића: Славко Ћурувија није био патриота, пресуду донели новинари

Славко Ћурувија није био патриота, јер је добијао новац од људи који су бомбардовали Србију, a у медијима је вођена „оркестрирана“ кампања, изјавио један од адвоката некадашњег начелника Државне безбедности Радомира Марковића Душан Машић пред већем Апелационог суда у Београду. „Истрагу су водили новинари“, рекао је он.

Док је други адвокат Радомира Марковића Владимир Маринков више од сат времена, образлагао жалбу на пресуду којом је Марковић осуђен да је подстрекивач убиства новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“, Машић је своје излагање завршио знатно краће, рекавши да „частан и поштен“ човек робија и то кривицом медија.

Негодовао је због изјаве заменика тужиоца да је „Славко Ћурувија био патриота“, упитавши да ли је патриотски то што је новинар „добијао новац од људи који су бомбардовали“ нашу земљу.

Ова изјава Машића заправо потврђује и оно што се тврдило у оптужници - да је Ћурувија убијен због његовог „јавног иступања у земљи и иностранству“ и „критике носилаца политичке власти“. Текст „Ћурувија дочекао бомбе“ у Политици експрес у којем се новинар oптужује „за прижељкивање бомби и издају“, неколико дана уочи његовог убиства 1999. године, била је управо припрема за његово убиство.

И у данашњем излагању жалби адвоката одбране, али и током суђења, један од аргумента био је да није било разлога да служба по налогу врха државе убије Ћурувију зато што није имао утицај у земљи у том тренутку, с обзиром да су његове новине у то време биле уништене.

„Докле ћемо ово да трпимо? Због јучерашњег излагања жалбе заменика тужиоца разочаран сам у све што радим 35 година,“, изразио је своје незадовољство Машић, који је истакао да је због жалбе на првостепену пресуду заменика тужиоца Миленка Мандића заправо мислио да је Мандић успео да „побегне од притиска јавности“.

Међутим, Мандић је јуче од Апелационог суда тражио да поништи пресуду оптуженима за убиство Ћурувије, којом су  Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени на укупно сто година затвора, али је истовремено, у усменом излагању, тражио да се процес оконча пред Апелацијом и да се не враћа на поновно одлучивање.

Славко је био патриота 

Уредница у „Европљанину“ Љиљана Смајловић истицала је да је Славко Ћурувија био патриота и жестоки противник бомбардовања. То је и написала када је њу Бранка Прпа оптужила да је Слободану Милошевићу могла да јави да је Славко Ћурувија у Вашингтону тражио да он буде оптужен у Хагу.

 „Ја сам, напротив, сведок да Славко, не само што у Вашингтону није тражио никакве бомбе, него је оштро критиковао америчку политику према Југославији. Рекао је да су Американци, задржавањем санкција после Дејтона и сталним претњама произвели ситуацију у којој смо се у децембру 1998. налазили“, рекла је тада Смајловићева и додала да се Славко „противио покушају да се његова битка против Милошевића искористи у сврхе војног притиска на Југославију“.

„У јесен 1998. био је једини српски новинар који је јавно одбио да се сретне са Хавијером Соланом и Веслијем Кларком, који су посетили Београд после Милошевићевог потписивања споразума са Холбруком око Косова. Био је жестоки противник бомбардовања. Уосталом, он се био склонио у Црну Гору уочи бомбардовања, али се вратио у Београд оне ноћи када је Солана издао наређење за бомбардовање“, истакла је раније Смајловићева.

Душан Машић истакао је и да је он, лично, тражио да Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара буде искључен са суђења за убиство новинара, јер је у јавности коментарисао одлуке суда и на тај начин притискао да суд донесе осуђујућу пресуду.

„Ако Апелациони суд потврди пресуду затворићете нам сва врата“, рекао је бранилац некадашњег начелника Државне безбедности Марковића.

У свом излагању жалби други бранилац Радомира Марковића Владимир Маринков спорио је део најважнијих доказа, податке са базних станица мобилне телефоније, које је прикупио полицијски инспектор Драган Кецман.

Реч је подацима где су се и са ким комуницирали високи функционери Ресорне државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, који су првостепеном пресудом осуђени на укупно сто година затвора.

Владимир Маринков, један од адвоката некадашњег начелника Државне безбедности Радомира Марковића пред већем данас је спорио тај доказ, тврдећи да су ти подаци прибављени на незаконит начин, да су морали бити уништени, а не чувани, те да се поставља питање и аутентичности тих података.

Жалбу на пресуду образложила је и супруга Радомира Марковића, која је рекла да „истина никога не занима“, да је једини циљ пресуде да се држава прогласи кривом за убиство новинара, као и да су сведоци покушавали да Бранку Прпу, која је „без мрља“ у поступку дискредитују.

Адвокати Радомира Марковића тражили су да Апелација преиначи првостепену пресуду или да је поништи и врати на поново одлучивање.

 

 

 

 

Коментари (1)

Остави коментар
чет

09.07.

2020.

Milan Đokić [нерегистровани] у 12:22

Razumem advokata ali ne slažem se

"подаци прибављени на незаконит начин, да су морали бити уништени, а не чувани, те да се поставља питање и аутентичности тих података."

Naprotiv. Treba to ozakoniti. Je li bitnija pravda ili kriminal? Ja sam za pravdu.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси