Саопштења
24. 03. 2015.
Коалиција новинарских и медијских удружења: Лоша законска решења за мањинско информисање угрожавају медијске реформе
Коалиција новинарских и медијских удружења (Удружење новинара Србије – УНС, Независно удружење новинара Србије – НУНС, Независно друштво новинара Војводине – НДНВ, Асоцијација независних електронских медија – АНЕМ и Пословно удружење Локал прес) сматра да је одлука Националног савета Албанаца да формира РТВ станицу која ће емитовати програм на албанском језику, иако заснована на закону, заправо у супротности са суштином медијских реформи у Србији који се заснивају на принципу изласка државе из власништва над медијима.
Коалиција упозорава да су законска решења за мањинско информисање у Србији остала недоречена и да она практично учвршћују позицију националних савета у сфери информисања на мањинским језицима, иако досадашња искуства казују да већина медија којима су они оснивачи раде под неприкривеним политичким утицајем.
Постоји велика опасност да модел који је применио албански национални савет буде искоришћен и у другим националним заједницама, те да он у коначници доведе до монопола националних савета на мањинско информисање, односно онемогући плурализам медијских садржаја, информација и ставова.
Медијски закони су дефинисали дуални систем информисања у Србији, један на већинском језику, који се заснива на намери смањења утицаја државе и државних институција на медијску сферу, и други, мањински, који државу, оличену у националним саветима, фаворизује и омогућава не само оснивање (нових) медија него и њихову инструментализацију.
Коалиција претпоставља да је законодавац, у сарадњи са неким мањинским партијама, желео да заштити мањинско информисање од медијског тржишта, али је пропустио прилику да дефинише одговорност националних савета у сфери информисања и механизме за заштиту уређивачке аутономије медија којима су они оснивачи.
Подсећамо да су током политичког усаглашавања Закона о јавном информисању и медијима из Предлога закона одстрањени они делови који су постојали у појединим верзијама нацрта, а који су гарантовали аутономију уређивачке политике медија националних савета. Требало је да ти медији, према захтевима новинарских удружења, функционишу као својеврсни мањински јавни сервиси, са свим оним процедурама које, бар формално, штитилиуређивачку политику, са обавезом да истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информишу грађане, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу.
Иако закон налаже да медији којима су национални савети оснивачи не могу да учествују на конкурсима које држава на свим нивоима расписује за суфинансирање медијских садржаја у складу са јавним интересом, по мишљењу Коалиције то није довољна гаранција за опстанак и развој других мањинских медија, с обзиром на то да ће против себе имати нелојалну конкуренцију у систему медија којима је оснивач национални савет, са једне стране, и са друге – већинских медија.
Изузетно је важно да финансирање медија којима је оснивач национални савет буде у потпуности транспарентно, као што је и неопходно демонополизовати утицај националних савета на одлуке независних комисија за суфинансирање јавног интереса у сфери информисањана језицима националних мањина.
У законима је пропуштена је прилика да се подстакне развој вишејезичних медија, као и интеркултуралност у сфери информисања. То за последицу може имати додатну гетоизацију медијске сцене на мањинским језицима, али и припадника националних заједница, о чему сведочи и одлука Националног савета Албанаца.
Коалиција новинарских и медијских удружења апелује на представнике власти и друге доносиоце одлука да је важно препознати велики не само медијски већ и друштвени значај вишејезичних медија и интеркултуралних медијских садржаја.
Сматрамо да јеидоношење новог Закона о националним саветима националних мањина прилика да се исправе пропусти из медијских закона, односно да се дефинише одговорност националних савета заинформисање на језицима националних мањина, и у смислу механизама за остварење аутономије уређивачке политике медија којима су они оснивачи, по принципу јавних медијских сервиса, али и обавезе националних савета да брину о садржајима на мањинским језицима и у оним медијима којима нису оснивачи. Постоји наиме опасност да национални савети “пусте низ воду” оне медије и медијске садржаје које нису под њиховом контролом.
Београд-Нови Сад-Крагујевац, 24. март 2015.
Удружење новинара Србије (УНС)
Независно удружење новинара Србије (НУНС)
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)
Пословно удружење Локал прес
Коментари (1)
Остави коментар25.03.
2015.
sad Albanci, kasnije Madjari, pa ostali...
Tako nam i treba kad su interesne grupe po ovim udruzenjima od kojih su neka koja postoje samo na papiru zdusno podrzavale skandaozne zakone iz oblasti informisanja. Sad cutite.
Одговори