Додатно забрињава то што Центар за друштвену стабилност, организација која у овом филму наступа као пропагандни генератор, ужива јавну афирмацију носилаца највиших државних функција: Ана Брнабић сматра да су „фантастична невладина организација“, а Александар Вучић да је реч о „правим српским родољубима“. Такве поруке легитимишу рад актера који таргетирањем И инсинуацијама производе друштвену опасност, уместо да јачају стандарде јавног информисања и безбедност оних који раде у јавном интересу.

У поменутом садржају таргетирани су и бројни новинари, уредници, попут Стевана Дојчиновића, затим Круна Савовић, адвокатица и представница НУНС–а у СРГ,  новинарска и медијска удружења.

Чланице СРГ позивају највише државне функционере да, у складу са преузетим међународним обавезама и прихваћеним стандардима медијских права и слобода, најоштрије осуде приказивање овог садржаја и јасно поруче да је свако таргетирање новинара, медија и организација цивилног друштва недопустиво.

Такође очекујемо да државни органи и институције својим јавним порукама не оставе ни најмањи простор за релативизацију кампања које кроз инсинуације и етикете подстичу притиске и угрожавање безбедности, као и да обезбеде заштиту и делотворне механизме реакције за све који су овим садржајем погођени, јер се оваквим кампањама не застрашују само појединци, већ се покушава ућуткати читава професионална заједница и обешрабрити сваки рад у јавном интересу.

Такође, позивамо Регулаторно тело за електронске медије да евидентира и утврди кршења одговарајућих медијских закона приказивањем филма „Зло доба 2“ и да реагује у складу са својим овлашћењима ради заштите јавног интереса.

Подсећамо да смо средином прошле године осудили угрожавање безбедности Верана Матића од стране председника Вучића који је на ТВ Пинк, у емисији „Хит Твит”, рекао како би било добро да се Матић извини онима који су „хапшени, притварани и осуђивани због њега, да им се лепо то брише из евиденције“ и да се ради о „ни кривим, ни дужним“ људима којима би Матић требало да однесе виски или флашу вина.

На крају, указујемо да је Веран Матић због угрожене безбедности пуних шест година провео под целодноевном полицијском заштитом и да је застрашујуће што се време страха за његову безбедност вратило.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Данашње питање УНС је упутио након што је председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, говорећи поводом питања о нострификацији дипломе Мање Грчић, рекао да „нигде у условима конкурса за директора не пише да диплома мора да буде нострификована“ и „да су је послали стручној служби РТС-а која ће утврдити да ли је правно ваљана“.

УНС је због тога данас Управном одбору поставио конкретније питање – да ли, у складу са чланом 25. Закона о јавним медијским сервисима, диплома Мање Грчић има најмање 240 бодова стечених академским образовањем?

Подсетимо, на првој јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а. Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве.

Накнадно је пристигла још једна у року послата пријава, а Управни одбор је на јучерашњој седници утврдио да она испуњава услове конкурса.

„Рекла је и да ће ме тужити ако објавим то што сам снимио“, рекао је Пешић.

УНС истиче да нереаговање надлежних на нападе, претње, ометања и застрашивања  новинара доводи до великог броја случајева угрожавања безбедности колегиница и колега, управо из разлога што се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати.

„Ликвидирати, зашто да не? никаква штета" „треба њега линловати“, „линчуј себе будалетино издајничка фујј“, „Дабогда му срушили кућу“, само су неки од увредљивих и претећих кометара, који су објављени испод овх видеа.

Велић за УНС каже да је у претходних 10 дана полицији пријавио неколико претњи.

„Указао сам им и на то да још немам никаквих информација поводом претњи које сам пријавио још у јулу прошле године“, навео Велић.

Индикректне претње су, с друге стране, упућене колумнисти Предрагу Симоновићу, као коментар на текст „На сцену ступа један нови УКП -  кадрови решавају све“. 

Како УНС-у потврђују из Радара, у делу претећег коментара пише: „…Можда би ваљало да аутор мало шета поред залеђеног Дунава у ово зимско невреме и да тако лечи своје фрустрације…“

Симоновић је, како наводе, претње пријавио Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива надлежне да ове претње схвате озбиљно и да пронађу и казне одговорне.

УНС истиче да ова два члана комисије нису на МИТ-овој прелиминарној листи кандидата који су се пријавили за учешће у комисијама и да они не могу да буду чланови комисија.

Пешић и Радуловић су, наиме, прошле године били на ранг листи МИТ-а. Ове године, по свему судећи, нису поново поднели пријаву јер се њихова имена не налазе на прелиминарној листи кандидата коју је објавио МИТ.

УНС подсећа да је општина Жагубица конкурс за 2026. годину расписала 22. децембра 2025. године, а рок за пријаву кандидата за чланове комисија био је 19. јануар. 

Трећи изабрани члан комисије у Жагубици је Сандра Иршевић, имeнована на предлог УНС-а.  УНС истиче да је до 19. јануара, од свих УНС-ових кандидата, само она до тада била оцењена у Јединственом информационом систему (ЈИС).

УНС је забринут што је општина Жагубица именовала комисију и поред чињенице да је  МИТ  у свом саопштењу навео да су сви органи који расписују конкурсе дужни да сачекају објављивање коначне ранг листе кандидата, те да до тада не могу да образују своје комисије.

УНС зато тражи од општине Жагубица да, иако је МИТ са три недеље закашњења објавио прелиминарну листу, поништи спорно Решење и продужи рок за предлагање чланова комисије како би, након објављивања коначне листе, сви кандидати који су се пријавили у ЈИС имали једнако право да буду предложени.

Постери са истим садржајем излепљени су у Kули и појединим местима у овој општини - Kрстур и Kрушчић. На плакатима се, поред порука усмерених на организацију „Млади Kула“, налазе и фотографије новинарки са слоганом „За дом спремни“ и истакнутим логоом телевизије Н1.

Сања Kосовић каже за УНС да се јако потресла када је видела објаву на друштвеним мрежама и излепљене постере.

„Моја безбедност се на овај начин директно угрожава. Ово је у последњих месец дана трећи или четврти пут да се овакве ствари дешавају. Претходно су остављене претње у коментарима на моје текстове. Више пута су ме звали из Тужилаштва за високотехлошки криминал где сам давала изјаве, али се све ове време ништа не рeшава“, навела је Косовић.

Ина Џакула каже за УНС да је остала затечена када је видела своје име и фотографију на постерима и у објави на Инстаграму.

„Чињеница да се моје име и фотографија користе у оваквом контексту, без икаквих доказа, забринула ме је. Ово је једна произвољна и неоснована тврдња. Забрињавајуће је да се један овакав садржај шири у јавности и да се на овај начин новинари врло свесно таргетирају и доводе у опасну позицију“, истакла је она.

Случај ће, како је додала Џакула, пријавити надлежнима.

УНС истиче да овакво означавање новинара може озбиљно угрозити њихову безбедност и позива надлежне да хитно истраже овај случај.

Подсетимо, на јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а. Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве.

Kандидати који имају уредне и потпуне пријаве су Дејан Станковић, Слађана Иванчевић, Милош Танасковић, Мања Грчић и Станислав Вељковић.

Kандидати чије су пријаве непотпуне су Ивица Мит, Бојана Јанкетић, Борис Миљевић, Милан Миливојевић и Небојша Тонић.

Листа је објављена са чак три седмице закашњења, пошто је, према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, требало да буде ажурирана до 31. децембра 2025. године.

Новинарска и медијска удружења (Удружење новинара Србије – УНС, Асоцијација независних електронских медија – АНЕМ, Независно удружење новинара Србије – НУНС, Асоцијација медија и Локал Прес) указују да је проблематично то што приговоре на прелиминарну бодовну листу могу поднети искључиво сами кандидати, и то уколико примете да на основу документације коју су поднели нису адекватно бодовани од стране Министарства информисања и телекомуникација.

Онемогућавањем заинтересоване јавности, медијских и новинарских организација да имају увид у биографије и уложе приговоре на бодове појединих кандидата, нарушава се транспарентност у процесу бодовања особа које ће одлучивати о расподели државног буџета на свим новима власти. 

Иначе, Министарство информисања и телекомуникација планира да објави биографије тек по усвајању коначне листе, када више неће бити могуће измене на основу потенцијално уочених и указаних нерегуларности.

Избор кандидата за чланова комисија је један од најзначајнијих процеса у области пројектног суфинансирања, имајући у виду да они треба да оцењују медијске пројекте и предлажу расподелу државног буџета на локалном, покрајинском и републичком нивоу, те је од изузетне важности да то чине истински квалитетни, професионални, непоткупљиви и људи од интегритета.

Од оцена чланова комисије зависи информисање грађана о темама од јавног интереса, развој медијског плурализма, али и генерално опстанак и развој медија у Србији.

Из тог разлога, доле потписана удружења и асоцијације траже да се одмах објаве све пристигле биографије како би читав процес био под лупом јавности, као што је уобичајено у демократским друштвима за овако значајне активности које се спроводе под окриљем државних институција.

Удружење новинара Србије (УНС)

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Асоцијација медија

Локал Прес

Повод за упућивање писма био је привремено гашење и суспендовање Инстаграм налога више независних медија, организација цивилног друштва, фото-репортера Гаврила Андрића, као и других личних налога који су износили критике према власти.

Иако су налози у међувремену враћени, у писму је наглашено да недавни напади нису изоловани случајеви, већ део ширег обрасца координисаних напада на независне медије и цивилно друштво у Србији. Све учесталији напади на дигиталним платформама додатно угрожавају медијске слободе, као и право грађана и грађанки на информисање, нарочито у контексту у ком су независни медији већ изложени политичким и економским притисцима. Уколико се овакви напади наставе, могли би имати дугорочне негативне последице по слободу медија и изражавања у земљи, а тиме и  информисаност грађана и грађанки.

Од компаније Мета затражено је објашњење због чега је дошло до суспензије ових налога, које мере постоје како би се спречиле злоупотребе система пријављивања, као и да ли и на који начин Мета разматра друштвени и политички контекст у случајевима од јавног интереса, као што је овај. Такође, постављено је и питање како медији и цивилно друштво могу заштитити своје налоге од сличних напада у будућности.

Ово писмо потписују Институт за медије и различитости - Западни Балкан, Грађанске иницијативе,  Независно удружење новинара Србије (НУНС), медији Н1, Нова, Нова.рс, Радар и Данас, Славко Ћурувија фондација, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Удружење новинара Србије (УНС), Комитет правника за људска права (YUCOM) и удружење ОснаЖене.

Велић за УНС каже да су претње пријављене МУП-у у Бору и Тужилаштву за високотехнолошки криминал (ВТК).

Ово, како је навео, није први пут да добија претње. Претходно је, каже, у јулу пријавио претње смрћу.

„Писали су ми тада да сам муџахедин, због физичког изгледа, и навели да ме, као таквог, треба заклати ко стигне. Ове претње сам одмах пријавио полицијској управи у Бору, а тужилаштво из Бора је то проследило Тужилаштву за ВТК тек 6. августа. До данас ме нико није звао тим поводом и не знам да ли је уопште покренут поступак“, навео је он.

УНС позива надлежне да ове претње схвате озбиљно и да пронађу и казне одговорне.

Како је рекао, није успео кроз шпијунку да  види ко је звонио. Случај је пријавио полицији која је изашла на терен и евидентирала пријаву.

Драгославић истиче да не може да тврди, „али да претпоставља да ови случајеви имају везе са извештавањем о нелегалној градњи у шуми Степин Луг“.

Како истиче, пре него што му је јуче непозната особа лупала на врата, на Инстаграму су му стигле претње.

„Непосредно пре тога био сам у полицијској станици да пријавим ове претње“, каже Драгославић.

Подсетимо, Драгославића је за викенд, како се види на снимку који је објавио на мрежи X, непозната особа пратила, претила му је смрћу и узнемиравала га.

Пре шест дана Драгославић је пријавио полицији случај претњи и застрашивања, које је добио у току фотографисања нелегалне градње.

УНС истиче да је неопходно да надлежни озбиљно схвате учестале претње Драгославићу и ефикасно реагују како би се спречило даље угрожавање његове безбедности.

Како наводи Нова С, налози на Инстаграму “nova.rs_portal”, “nova.rs_showbiz” и “nova.rs_sport” данас су привремено суспендована, док је налог “radar.rs” у потпуности угашен.

Иначе, овакве привремене суспензије или гашења налога Инстаграм спроводи када систем детектује нагли и неприродан раст пратилаца, како би се спречила могућа злоупотреба налога.

Како је редакција навела недавно, сви налози су били изложени ботовском нападу преко лажних профила, што се огледало у наглом и неуобичајеном повећању броја пратилаца у кратком периоду. Број пратилаца на званичном налогу Nova.rs је, како је навела ова редакција, повећан са 204.000 на више од 244.000 у само неколико сати, а затим је у наредним данима пао за скоро 30.000, што јасно указује на вештачки раст.

УНС позива надлежне да што пре открију ко је одговоран за ове нападе и јавност обавесте о резултатима истраге.

Како Драгославић каже за УНС, а види се на снимку који је објавио на друштвеној мрежи X, док се враћао кући, непознати човек га је пратио и претио му смрћу.

“Видео сам како се креће лево-десно, повремено застаје и окреће се ка мени, дајући ми покретима главе до знања да зна ко сам. Покушао сам да га избегнем, али ми је уз увреде рекао да умукнем. Стао сам да попричам да видим у чему је проблем, а затим сам се брзо упутио ка кући. Тада је наставио да ме прати и рекао да ће ме пратити до куће. Затим ми је поручио: ‘Има да те утепам”, рекао је Драгославић за УНС. 

Драгославић је додао да је претходних дана и на друштвеним мрежама добио неколико претњи и подсетио да је прошле године био жртва напада због свог извештавања о нелегалнoј градњи.

Пре само два дана Драгославић је пријавио полицији случај претњи и застрашивања.

УНС истиче да је неопходна хитна и ефикасна реакција надлежних органа како би се спречило даље угрожавање његове безбедности.

Претње су, како наводе из ове редакције, пријављене Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Додају да још увек чекају позив да дају изјаву.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да ове претње схвати озбиљно, посебно имајући у виду да је Вуку Цвијићу недавно прећено телефоном, када му је непозната особа рекла да  „пази шта ће сутра да објави” и да ће га „упознати уколико објави текст”. 

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

УНС очекује да надлежни хитно реагују када су у питању претње и напади на новинаре, пронађу и казне одговорне и тако пошаљу јасну поруку да се насиље не сме толерисати.

Како је Драгославић рекао за УНС, јуче је, обављајући новинарски посао, добио претње убиством.

„Дошао сам на градилиште у Проломској улици бр. 22, у шуми Степин луг, како бих снимио да су, упркос томе што је инспекција забранила градњу и затворила градилиште, радници на терену и раде. Био сам видно обележен, носио сам прес прслук и јасно истакнуту новинарску легитимацију“, рекао је он.

На тврдње инвеститора да је нелегално ушао на приватан посед, Драгославић истиче да градилиште није било ограђено, обележно, да нема табле о грађевинским радовима, као ни обавештења да је у питању приватан посед.

Како наводи, након што су га радници уочили, један од њих позвао је инвеститора, обавестио га о томе шта се дешава и дао Драгославићу телефон.

„Инвеститор ме је питао ко си ти и запретио: 'Сад ћу да дођем, да видиш', након чега је спустио слушалицу. Тада ми је радник рекао: 'Боље бежи, убиће те'“, рекао је Драгославић за УНС.

Новинар је побегао у шуму одакле је позвао полицију.

„Полиција је дошла након 20-ак минута, али сам ја тада већ био на сигурном, што сам им и јавио“, рекао је Драгославић.

Подсетимо, медији су претходних дана писали да се на спорној локацији граде три објекта, а пре неколико дана је на порталу недељника „Време“ о томе објављен текст са фотографијом коју је направио Драгославић.

Власник објеката за који Драгославић тврди да се бесправно гради Владан Петровић демантовао је јуче за Н1 његове наводе и рекао да није претио убиством Драгославићу и да га је он "неосновано и лажно оптужио".

Драгославић је, наводи Петровић, "објавио слике градње кућа тако што је ушао бесправно у наш приватни посед и у наше куће, па потом поделио слике на друштвеним мрежама и уступио недељнику Време. Чак је сликао и куче које уоште није наше и ставио на мреже, где су нам се јављале организације за заштиту животиња, оптужујући да угрожавамо животиње. Износио је информације са погрешном улицом и парцелама које нису биле у нашем поседу".

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

УНС очекује да надлежни хитно реагују када су у питању претње и напади на новинаре, пронађу и казне одговорне и тако пошаљу јасну поруку да се насиље не сме толерисати.

Главни и одговорни уредник Данаса Дража Петровић каже за УНС да је претња стигла јутрос у коментарима читалаца.

„Није први пут да редакцији стижу коментари који су увредљиви и на ивици претњи. Али овај коментар јесте претња и проценили смо да је треба пријавити“, истакао је Петровић.

УНС позива надлежне да хитно реагују када су у питању овакве претње, пронађу и казне одговорне и тако пошаљу јасну поруку да се напади на новинаре неће толерисати.

УНС истиче да некажњивост доводи до тога да се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати и подсећа да је у прошлој години више пута прећено редакцији и новинарима Данаса.

Претње новинаркама и новинарима Н1, како је навела Петровић, интензивирале су се након што је председник Србије Александар Вучић вређао и омаловажавао новинара ове телевизије Младена Саватовића.

УНС истиче да овакве сексистичке претње представљају не само застрашивање новинарки и спречавање да извештавају у јавном интересу, већ и облик родно заснованог насиља.

УНС позива Тужилаштво да претеће коментаре на сајту схвати озбиљно и хитно реагује.

Након што се окренуо и покушао да се удаљи, како је рекао, нападач је наставио да га прати и вербално напада, износећи претње и увреде које су се односиле на његов новинарски рад.

„Полицајци у цивилу су били ту и помогли су ми тако што су удаљили ову особу од мене како бих могао несметано да радим“, рекао је Кладничанин.

Након тога је, каже, дао изјаву у полицијској станици у Новом Пазару и нагласио да се у наведеном тренутку на месту догађаја налазио у својству новинара, а не као приватно лице.

Он је данас, како је потврдио за УНС, био позван и од стране тужиоца и дао изјаву поводом инцидента. У међувремену је, како каже, сазнао ко је особа која му је претила и то предочио надлежнима.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре и медијске раднике, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и угрожавају право јавности да буде правовремено информисана.

Како се види на снимку објављеном на порталу Н1, човек који се представио као шеф службе Одељења за електронику, телекомуникације и информатику потврдио је новинарки Н1 Жаклини Таталовић да је техничком особљу наложено да јој утиша микрофон када је желела да постави додатно питање председници Народне скупштине Ани Брнабић.

Иначе, на овој конференцији за новинаре Брнабић је изјавила да одлука четворо изабраних чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да поднесу оставке на чланство у том телу, показује "недостатак жеље и капацитета за дијалог и проналажење заједничких решења".

Након излагања Ане Брнабић уследила су питања новинара, међу којима је и оно које је поставила Жаклина Таталовић. Микрофон је Татловић био утишан када је хтела да постави додатно питање.

УНС истиче да утишавање микрофона Таталовић представља онемогућавање рада новинарке у институцији која би требало да буде пример транспарентности и отворености за питања јавности.

УНС овакво онемогућавање рада новинара сматра недопустивим, посебно јер се тиме грађанима ускраћују информације од јавног значаја, као што су питања у вези са поступком избора чланова Савета РЕМ-а.

Уз псовке и увреде непозната особа навела је да ће Саватовића сачекати испред зграде Н1.

Редакција Н1 је претњу пријавила Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС још једном истиче да јавни функционери треба да буду свесни своје одговорности када оптужују новинаре и медије и од њих очекује да престану са агресивним и запаљивим говором, који за последицу може да има угрожавање безбедности новинара и подстицање тензија и подела у друштву.