Од руководства Euronews-a оптужени смо да се у одбрани Марије Шехић служимо “таблоидним методама”, са иронијом је апострофирана наша професионалност. 

Забрињавајуће је то што је супротно кодексу и основним принципима новинарства, на сајту Euronews-a објављено реаговање руководства медија, док је истовремено уклоњена основна вест из које је публика требало да се упозна и са ставом удружења о отказу Марији Шехић. Парадоксално је, стога, што се у саопштењу “руководства Euronews-a” наводи како се у програму овог медија не прећуткује ниједна информација.

Сматрамо ово цензуром, али не и јединим примером новинарског непрофесионализма којим се руководство Euronews-а служи док држи лекције о "таблоидним методама".

Ни данас није јасно колико постоји верзија чувеног непотписаног саопштења Euronews-а од 18. априла "Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а" у којем су коришћене непримерене формулације попут логора, гета и Црвених Кмера. Најекстремније верзије и даље стоје на сајтовима неких таблоида (попут Информера), док је на сајту Euronews-a блажа верзија текста.

Неистина је да руководство Euronews-a није контактирано. Поред појединих новинара, представнике руководства су још прошлог месеца контактирали представници синдиката Независност са молбом за састанак због проблема које новинари и други радници овог медија имају у свом раду. Тај састанак до данас није одржан.

На крају, неприхватљиво је што руководство Euronews Србија у покушају да дискредитује оправдану критику новинарских удружења неосновано увлачи и компанију Телеком Србија, сугеришући да је циљ наших реакција био да јој се нанесе штета. Удружења су реаговала искључиво на неоснован и осветнички отказ Марији Шехић и урушавање професионалних стандарда, а не на власничку структуру медија. 

Очекујемо да и сама компанија Телеком Србија одбаци овакве покушаје манипулације њеним именом у интерним обрачунима руководства са сопственим новинарима.

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)

Асоцијација онлајн медија  (АОМ)

Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Славко Ћурувија фондација

Асоцијација медија 

ГС КУМ Независност

„Најпре ме је контактирала путем лајва и извређала ме, на шта сам реаговала шалом. Потом ми је писала приватне поруке у којима ми је претила“, додала је Рисантијевић.

Претње, како каже, није пријавила надлежнима, због неповерења у институције, као и због тога што их је добила касно синоћ, па није било времена за то.

УНС изражава забринутост због све чешћих претњи новинарима, као и због напада и притисака са којима се у последње време суочава редакција „Гласа Зајечара“.

УНС подсећа да су претње новинарима неприхватљиве и да аутори таквих садржаја морају да сносе одговорност.

На седници Одбора за културу и информисање, одржаној 6. јуна 2025, одлучено је да се занемари Закон о електронским медијима и прихвате сви нелегални предлагачи и кандидати. Ни на каснијим седницама одржаним 9. и 11. јуна приговори нису разматрани. Тиме су Народна скупштина и надлежни одбор свесно спровели низ поступака који су у супротности са законом, правним стандардима и принципима јавног интереса.

Подсећамо да је избор новог сазива Савета РЕМ-а покренут након двонедељних блокада у којима су студенти и грађани тражили његово формирање у складу са законом. Уместо тога, сведочимо још једном политичком договору чији је резултат обесмишљавање процеса и понижавање правног поретка Републике Србије.

Нећемо бити саучесници у симулацији реформи и фингирању испуњавања европских обавеза док се систематски урушава РЕМ као независно тело. РЕМ није политичка алатка – он постоји зарад заштите грађанских права, слободе изражавања, борбе против говора мржње и обезбеђивања стварног медијског плурализма.

Уверења смо да се у Европску унију не улази мимо закона, већ кроз њихову доследну примену. Због свега наведеног, сматрамо да је овај процес правно и политички компромитован и овим путем потврђујемо да у њему више нећемо учествовати.

Подсећамо да је јуче из процеса иступило шест филмских удружења и Удружење драмских уметника Србије и њихових четири кандидата. Са данашњим повлачењем још већег броја учесника, до сада се из поступка избора за Савет РЕМ повукло укупно 78 овлашћених предлагача и 16 кандидата и кандидаткиња. У чак седам од укупно девет категорија иступили су и предлагачи и кандидати, што јасно показује да је овај процес изгубио сваки легитимитет.

Допис који је данас достављен Народној скупштини са потписима предлагача и кандидата који су иступили из даљег процеса, налази се у прилогу.

„Био сам поред групе људи која је носила велики транспарент и противила се EXPO-у, када су ме два полицајца зауставила. Представио сам се одмах и рекао да сам фоторепортер, али је полицајац покушао да ме задржи. Када сам покушао да се склоним у страну, замахнуо је руком према фотоапарату. Окенуо сам се да се удаљим, а он ме је повукао и зауставио. Одмах сам му показао личну карту и новинарску легитимацију, али је је инсистирао да се померим са места догађаја“, рекао је он.

Два дана раније, за време локалних избора нападнут је испред Полицијске станице у Косјерићу, наочиглед неколико полицајаца, који нису реаговали.

„Функционер СНС-а Драган Трпковић ми је гурнуо камеру, која ме је затим ударила по глави. То је прошло без озбиљних повреда. Полицајци нису ништа урадили поводом тога већ су покушали да ме смире, говорећи да можда не морам ни да пријављујем, јер нема видљивих повреда“, рекао је он.

Када је неколико сати касније ипак отишао да пријави напад, у полицији су, наводи Андрић, контактирали државног тужиоца, који је, како додаје, предложио да се примени мера упозорења Трпковићу, јер нема основа за даље поступање.

Овакав одговор је за Андрића, како истиче, био знак да полиција има неједнак однос према различитим случајевима, имајући у виду да су осумњичени за напад на новинарку „Информера“ Драгану Ћендић, који се догодио истог дана, ухапшени.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да полицајац који је Андрића вукао за ранац одговара.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на медијске раднике, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

То је јавности постало посебно видљиво када се више од 80 новинара и новинарки и медијских радника и радница из овог медија истог дана саопштењем оградило од текста „Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а“ од 18. априла објављеног у име редакције, а без њеног знања. Потписници, међу којима је и Марија Шехић, тако су се супротставили руководећем “двојцу” без чије сагласности овакав текст није могао бити објављен.

Из Решења о отказу уговора о раду Марије Шехић, у који смо имали увид, јасно је да се драконски потез, остављање без посла, заснива на другим побудама, јер се као основ наводе три ситуације, а од којих је једна то да је погрешно навела функције двоје гостију у живом програму, а што је још у истој емисији и исправила.

Подсећамо да су у претходном периоду новинари и медијски радници Euronews Србија изложени  озбиљним притисцима уредништва и менаџмента, укључујући цензуру, забрану постављања питања властима и санкције за професионално поступање. Отворено им се прети отказима и сугерише да морају бити лојални власнику медија, што угрожава слободу изражавања и уређивачку независност. Након израженог неслагања са политиком куће, запослени трпе одмазду кроз промене распореда, најаве отпуштања и покушаје да се оправда технолошки вишак.

Плашимо се да ће руководство Euronews Србија наставити да се сурово обрачунава са новинарима и медјским радницима који су се именом и презименом потписали на саопштење од 18. априла и тако постали “непожељни”.

После јучерашњег отказа новинарки Марији Шехић данас су запослени у Euronews Србија од уреднице Драгане Пејовић добили допис да ће од “суботе, 14. јуна, вести викендом радити у једној смени”, што за њих представља најаву нових “вишкова” и отпуштања.

Подсећамо да је Законом о јавном информисању и медијима јасно прописано да сваки медијски издавач мора донети општи акт којим се дефинишу мере и процедуре за заштиту уређивачке политике – што у овом случају очигледно није учињено или није спроведено. Увидом у регистар медија Агенције за привредне регистре да се закључити да Euronews није усвојио или није доставио овај документ што је противно закону. 

Због тога захтевамо да менаџмент и уредништво Euronews Србија одмах прекину с праксама које угрожавају професионални интегритет и слободу изражавања запослених, те да обезбеде услове за слободан и достојанствен рад без страха од репресије – укључујући престанак притисака у виду претњи отказима и дисциплинских мера због савесног и одговорног новинарског рада. Такође позивамо их да поново размотре своју одлуку о отказу који је јуче уручен колегиници Марији Шехић. 

Сваки покушај гушења медијских слобода и кршења права новинара и новинарки мора бити хитно и недвосмислено осуђен.

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)

Асоцијација онлајн медија  (АОМ)

Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Славко Ћурувија фондација

Асоцијација медија 

ГС КУМ Независност

У изјави за УНС главна и одговорна уредница ТВ Инсајдер Бранкица Станковић каже да након нових претњи које су јој упућене институције треба да покажу да постоје.

„Морају они да реагују јер ово није моја приватна ствар. Због скандирања хулигана 2009. године после серијала „(Не)моћ државе“ институције су процениле да ми је безбедност угрожена. Била је пауза са оваквим скандирањем до 2022. године, а онда је почело поново. Када хулигани скандирају то се не може тумачити никако другачије него као претња. Од 2022. године полиција међутим не може да утврди, односно идентификује ко су они који са трибина поново прете. То је хулиганима знак да могу да наставе па се скандирање догодило и пре две  вечери у Арени. Ово је срамота за државу као такву“, истакла је Станковић.

УНС подсећа да су застрашивање и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих вербалних напада морају да сносе одговорност.

Она је за УНС истакла да је у току извештавања испред фирме Aqua Lines у Косјерићу, у једном тренутку остала без батерије на телефону и да је са колегом из редакције Н1 отишла до свог возила да узме екстерну батерију.

„Тако смо открили тим присталицама власти да је то наш аутомобил. Имали смо обоје новинарске легитимације”, каже Станић.

Како додаје, након што је снимила и фотографисала догађај, вратила се до свог возила и затекла избушене гуме и сломљене ретровизоре.

„Две гуме избушене су ножем, а ретровизори су сломљени. Срце ми је сишло у пете. Не знам да ли су то урадили јер су приметили да смо новинари”, рекла је Станић.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

Новинари ових редакција ушли у зграду општине Косјерић око 20 сати, како би пратили доношење изборног материјала након локалних избора одржаних у том месту.

Након што су ушли у зграду, грађани су је опколили, блокирали улазе, па су новинарске екипе до један сат после поноћи били онемогућене да је напусте и да несметано обављају свој посао.

Како су УНС-у потврдили главни и одговорни уредник Гласа западне Србије и председник Удружења медија и медијских радника Гвозден Николић и новинарка Њузмакс Балкан Катарина Радуловић, након што су изашли из зграде, иако је полиција направила кордон, грађани су их вређали, псовали и физички нападали.

„Колегиницу из Информера су прво ударали у леђа, па су јој песницом избили телефон из руке. Када се спустила да узме телефон за земље, један од демонстраната покушао да је шутне у главу, али је, срећом, колега сниматељ стао између њих у последњем тренутку. Она је том приликом добила и неколико шамара“, потврдила је за УНС Катарина Радуловић.

Гвозден Николић из Гласа западне Србије каже за УНС да су „новинари и медијски радници које демонтрансти сматрају режимским или патриотским претрпели стравичне притиске и нападе“.

„Прво смо претворени у таоце, а кад смо почели да излазимо добили смо увреде, најружније скандирање, повремено и гађање јајима, и то се дешавало свакој новинарској екипи за које демонстранти сматрају да нису њихови истомишљеници. То мора да престане“, рекао је Гвозден Николић.

УНС тражи од надлежних темељну истрагу овог случаја физичког обрачуна, вређања и онемогућавања новинара да раде, као и да што пре обавесте јавност о њеним резултатима и предузетим мерама.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

Како Арсић објашњава, Глигоријевић је извештавао прекјуче из Студентског града, а полиција га је привела јуче у 16 часова.

„Јуче су полицајци упали у редакцију Зумера и одвели Дарка Глигоријевића, објашњавајући да са њима иде како би дао изјаву у својству сведока и грађанина. Након тога су решили да му промене статус и ипак га задрже као осумњиченог за кршење члана 7 Закона о јавном реду и миру. Навели су да сумњају да је нарушавао јавни ред и мир тако што је викао“, додаје Арсић.

Глигоријевић је, како је навео Арсић, аутор снимака са Милошем Павловићем, који су вече пре тога објављени на Зумеру.

„На овим снимцима се види да је Милош Павловић ударен, али да може да хода“, рекао је Арсић.

УНС тражи од надлежних да хитно објасне јавности разлоге задржавања Глигоријевића и подсећа да је догађај у Студентском граду пратио као новинар.

Како новинар Н1 Миодраг Совиљ каже за УНС, сниматеља ове телевизије, Стојановића и њега су, док су извештавали, пратили непознати мушкарци, а један од њих је Стојановићу истргао телефон из руку.

“Ушли смо у простор који није ограђен, снимали покривања и питали људе који су дошли због чега су тог дана пожелели да буду у Јелашници и да ли знају да ће ускоро бити одржани локални избори. Колеги Миљку Стојановићу је, који је радио пренос уживо, један од људи који су их пратили отео телефон и ставио га у џеп”, додаје Совиљ.

Совиљ наводи да је од тог човека захтевао да Стојановићу врати телефон, а да је у међувремену друга особа ударила камермана Н1 по руци.

“Човек који је отео телефон колеги рекао је : ‘Ви сте издајници ове земље и нисте добродошли. Изађите одавде’. Нагласио је: ‘Ово је моја молба за сада”. У том тренутку је сниматељ Н1 који је био поред мене подигао камеру да сними шта се дешава. Друга особа га је ударила по руци. Он је задржао тај кадар и није подигао камеру, страхујући да ће га неко физички напасти”, каже Совиљ.

Након тога, екипи Н1 и Стојановићу је, како наводи Совиљ, пришла група од неколико момака, који су их гурали, како би изашли.
“Ако бисмо застали, повукли би нас за руку да изађемо. ‘Ово је за сада молба’, понављали су стално, а то се види и на снимку”, наводи Совиљ.

Када их је Совиљ питао шта значи “за сада”, они су одговорили “Немој, молим те”.

Тај простор је, како кажу Совиљ и Стојановић, обезбеђивао велики број полицајаца. Ипак, када су, како додају, пришали једном од њих и испричали му шта се дешава, он није реаговао.

Ни када су поновили шта се дешавало и показали му човека који је отео телефон, полицајац, како наводе, није ништа предузео.Уместо полицајца, огласио се човек који је отео телефон, рекавши да ће Стојановићу вратити телефон чим напусте тај простор.

“Питао сам полицајца да још једном понови да ли је у питању јавна површина и да ли тај човек сме некога одатле да протерује, на шта је он све време ћутао. Наша безбедносна процена је била да не желимо да улазимо више ни у какве расправе када је ту полиција која не реагује”, рекао је Совиљ.

Стојановић за УНС  каже да је планирао да овај напад пријави полицији, али сада, када постоји снимак, сматра да тужилаштво треба да реагује по службеној дуржности.

Ово, како додаје Стојановић, није први пут да полиција не реагује на напад на њега.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

Како се може видети увидом у документацију коју је општина Деспотовац објавила у Јединственом информационом систему (ЈИС), комисија за оцену пројеката оценила је пројекте и предложила расподелу средстава, након чега је председник општине одлучио да одлуку комисије не спроведе, већ да конкурс обустави.

Члан комисије за оцену пројеката Бранимир Груловић потврдио је данас УНС-у да чланови комисије нису обавештени о одлуци председника општине да поништи конкурс, нити их је било ко из општине позвао да их о томе обавести.

„Након увида у достављене пројекте, преко портала ЈИС, а имајући у виду доступност садржаја циљним групама и предложене буџете, односно да се већина пројеката реализује преко интерент портала, да је на територији општине већина становништва старије животне доби које слабије користи интернет портале, да у пројектима није посебно наведена обрада тема и догађаја од значаја и посебног интересовања грађана, то сматрамо да поднети пројекти не испуњавају или недовољно испуњавају интерес грађана општине“, пише у Решењу о обустави конкурса.

УНС истиче да ЗЈИМ предвиђа да „одлуку о расподели средстава доноси руководилац органа који је расписао конкурс, а на основу образложеног предлога комисије“  и да ова одлука „не може одступати од предлога комисије осим ако је предлог комисије у супротности са прописом или са критеријумима који су објављени у јавном позиву“.

УНС подсећа Марјановића и да ЗЈИМ предвиђа обавезу јединица локалних самоуправа да једном у три године спроведу анализу о потребним медијским садржајима, полазећи од дефиниције јавног интереса у области јавног информисања дефинисане законом и да о тој анализи сачињава извештај који је саставни део јавних конкурса.

С обзиром на то да извештај анализе потребних медијских садржаја није објављен у оквиру конкурса Деспотовца, није оправдан ни навод Марјановића да се конкурс обуставља  због тога што „у пројектима није посебно наведена обрада тема и догађаја од значаја и посебног интересовања грађана“.

Након што су видели да их снима, како каже Јошовић, непозната госпођа је десном руком ударила њен статив при чему је телефон пао на земљу.

„Ту су били припадници полиције који су пришли и мени и њој, узели податке и рекли да ће нас обе позвати за изјаву. Мене су и позвали и ја сам изјаву накнадно дала“, рекла је Јошовић за УНС.

УНС тражи од надлежних да покрену поступак против одговорне за напад на новинарку Јошовић.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

УНС истиче да је формирање Савета РЕМ-а, и то искључиво у складу са законом, од кључне важности за регулацију електронских медија и јавни интерес.

УНС подсећа да је конкурс за чланове Савета закључен 23. маја и да је један од услова да кандидат под пуном кривичном и материјалном одговорношћу, потпише изјаву да не постоје законске сметње да буде изабран за члана Савета РЕМ-а.

Чланом 15. став 3 Закона о електронским медијима лице које је власник или, члан органа управљања и других органа, запослен, под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима не може бити члан Савета РЕМ-а.

Уз фотографију вести које су објављене на овом порталу, Шаља наводи да „Косово онлајн не заступа интересе косовских Срба, већ спроводи наређења политичко-криминалног естаблишмента из Београда, користећи се методама дезинформисања и циљаног нарушавања уставног поретка Косова".

Тврди да је чланак у којој је реакција цивилног друштва на инцидент “класичан пример хибридне пропаганде са циљем креирања наратива о виктимизацији Срба на Косову, криминализација косовских безбедносних институција, подстицање етничких тензија у осетљивим зонама, дискредитација уставног ауторитета и владавине права“.

„Чланак није само дезинформација. То је оперативни инструмент хибридног рата који Србија води против Косова“, написао је, између осталог, Дризан Шаља.

Из редакције Косово онлајн истичу да су се претходних дана нашли и на мети српских телеграм канала због, како се тврди, „уређивачке политике која је у дубокој супротности са званичном политиком Београда и Резолуцијом 1244“.

УНС и УНС на Косову сматрају недопустивим оспоравање права медијима на Косову да преносе изјаве званичника из Београда поводом догађаја од интереса за јавност.

УНС и УНС на Косову истичу да управо Шаља, својим поступком, подстиче тензије, криминализује Косово онлајн и угрожава сигурност новинара који у њему раде.

УНС и УНС на Косову подсећају Шаљу, али и остале актере на јавној сцени, да се, ако нешто сматрају спорним у извештавању о конкретном догађају, не служе квалификацијама, већ да извештавање медија оспоравају аргументима, уколико их имају.

УНС и УНС на Косову сматрају недопустивим овакав однос према новинарима од стране ЕУ, истичући да је од велике важности да европске институције својим примером покажу професионални однос према медијима.

УНС и УНС на Косову подсећају да ово није први пут да из Канцеларије ЕУ на Косову не стижу позиви медијима о активностима њихових представника и позивају их да без одлагања промене праксу.

УНС позива водеће људе у националном јавном сервису и приватним медијима, као и њихове власнике, да са овом опасном праксом престану.

Како је УНС сазнао од колегиница и колега, у току и након студентске блокаде Радио-телевизије Србије (РТС), на јавном сервису почела је одмазда над онима који "нису лојални", или су директно учествовали у протестима испред јавног сервиса, као и онима који су потписали саопштења неформалне групе радника РТС-а Наш пРоТеСт, а која јавно критикује уређивачку политику РТС-а.

Након завршетка блокаде јавног сервиса промењени су уредници Дневника РТС-а. Колегама који су јавно изразили неслагање са уређивачком политиком, како наводе, не дају се радни задаци, док су на Радио Београду покренута два дисциплинска поступка. Непродужавање уговора на одређено време, мера је и против две колегинице са РТС-а које су међу потписницима саопштења групе Наш пРоТеСт, иако на јавном сервису раде годинама.

На удару у Euronews Србија су чланови редакције који су се својим именом и презименом оградили од саопштења "Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а" од 18. априла, које је објављено без знања редакције, али у њено име.

Опомена пред отказ и непродужавање уговора о раду за сада су мере против двоје колега од 78 новинара и медијских радника који су потписали саопштење супротстављајући се руководству овог медија.

Запослени у Euronews-у, који је у власништву Телеком Србија, до сада су показали слогу и солидарност, а изложени су професионалном деградирању, различитим притисцима и, како кажу, довођењу нових колегиница и колега како би се променила "крвна слика" редакције.

Уредницама Викенд издања „Политике“ Сандри Гуцијан и Хронике Доротеи Чарнић јуче је уручено решење о престанку радног односа, након више од две, односно три деценије рада у овој редакцији. Оне су одлуком руководства, одоносно власника Бобана Рајића, проглашене технолошким вишком.

Гуцијан и Чарнић су раније за УНС рекле да верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“, као и да је отказ њима начин да се заплаше остали новинари „Политике“.

УНС подсећа да је почетком године и новинарка „Новости“, чији је власник такође Бобан Рајић - Војислава Црњански Спасојевић навела је да је дан након објављивања фотографије са протеста испред Уставног суда на свом „Инстаграм“ профилу, добила отказ.

УНС истиче да Закон о јавном информисању и медијима прописује да „новинару не може престати радни однос, умањити се уговорена зарада или уговорена накнада за рад, нити се на други начин ставити у неповољнији положај због тога што је у медију објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став“.

Такође, Законом о јавном информисању и медијима забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

УНС и његов адвокатски тим на располагању су колегиницама и колегама за правну помоћ.

УНС истиче да оно што је данас представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група.

Такође, када је реч о Изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, на данашњем састанку члановима Радне групе предочена је коначна верзија Нацрта овог Закона у који су унете примедбе Европске комисије, а са којима чланови Радне групе такође нису били упознати.

УНС истиче да су на данашњем састанку, чланови радних група, представници УНС-а, Локал Преса, АНЕМ-а и професор Раде Вељановски тражили од МИТ-а да се о представљеним нацртима спроведе јавна расправа, што није прихваћено.

„Догодила се и расправа неких људи за које претпостављам да су били учесници СНС скупа, са полицијом, када ми је пришао, мени непознат мушкарац и гурнуо ми руку, покушавши да ми избије телефон из руке”, рекла је Радовановић.

Kако је истакла за УНС, мушкарац који је покушао да јој избије телефон из руке тражио је да је полицајац удаљи, како он не би направио проблем.

“Полицајац у цивилу ме је превео са друге стране улице и поручио ми да ‘не изазивам тензију’. Убрзо сам са колегама отишла одатле, тако да не знам шта се десило са њим", објаснила је Радовановић.

УНС тражи од надлежних да хитно покрену поступак против одговорног за напад на новинарку Јужних вести Тамару Радовановић. 

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.