Новинарима Н1 је, каже Божић, прећено „да ће ускоро бити ликвидирани, неутралисани и да од њих неће остати ништа“. Ова редакција названа је „најгором бандом“, „плаћеним издајницима од страних сила моћи”, а у коментару је писало и да ,,одавно јавно иступају према српском народу и власти”. У коментару се, како додаје, наводи и да ,,зликоваца има више”, те се помињу и медији Нова С и Данас.

Божић каже да су претње одмах пријавили Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

„Позвали су нас данас из Тужилаштва и обавестили да спроводе процедуре у вези са пријавом. Ово није први пут да редакција Н1 добија овакве претње, сличан случај десио се пре неколико недеља када смо објавили вест о откривању плантаже марихуане на северу Косова. И тада смо обавестили Тужилаштво, али ево до данас нисмо добили повратну информацију“, каже Божић за УНС.

Он је додао да су модератори сајта Н1 уочили коментаре који су синоћ стигли, али да их редакција није објавила.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да претње смрћу које су добили новинари Н1 схвати озбиљно и да брзо пронађе одговорне.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих вербалних напада морају да сносе одговорност.

У извештају организације Амнести интернешенел из 2000. године наводи се да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу истакнутим случајевима је и убиство 16 медијских радника РТС-а, које је квалификовано као ратни злочин.

„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.

У извештају Амнести интернешнела наведен је и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.

„Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.

Извештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“.

„Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за Амнести интернешенел да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте“, пише у извештају.

УНС, Струковни синдикат РТС-а и СИНОС поручују да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су:  Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

„Види ти оне краве из Н1, како се зове. Она ти има своју истину, она ти саопшти и оде…“.

УНС подсећа да свако има право да не буде сагласан са извештавањем новинара и медија, али истиче да су увреде новинарима недопустиве и да носиоци јавних функција и сви учесници у јавној сфери морају водити рачуна о култури говора.

На последњој конференцији одржаној у недељу 7. априла, председник Српске листе Златан Елек је саопштио да је став те политичке партије да Срби не би требало да изађу на референдум који ће у четири општине на северу Kосова бити одржан 21. априла.

Међутим, о свему томе јавност, али и значајна већина медија, могла је да се обавести искључиво посредством два медија. Остали медији из Kосовске Митровице, као ни они са централног Kосова, нити дописништва медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван KиМ, нису били позвани.

УНС са својим огранком на Kосову још једном протестује због оваквог дискриминаторског приступа Српске листе и подсећа да је као политички субјект са ауторитетом, у обавези да се одговорно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку политику.

Према сазнањима овог медија, теме састанка су попис становништва и координација између општина и Института за злочине почињене током рата на Косову. Медија центар Чаглавица је у вези са овим случајем упутио жалбу Поверенику за језике на Косову Славиши Младеновићу.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, посебно о темама од значаја за целокупну српску заједницу.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Молимо и апелујемо на новинаре и медије да поштују Кодекс новинара Србије, брину о достојанству жртве и својим извештавањем додатно не рањавају породицу.

Молимо и апелујемо на колегинице и колеге да поштују приватност породице и њен бол.

Деца су посебно заштићена новинарским кодексом и законом од медијског сензационализма,  што се посебно односи на заштиту идентитета других малолетних чланова ове породице.  

Саосећање са породицом која је изгубила дете мора бити важан постулат који новинар следи уколико јавност обавештава о детаљима овог трагичног догађаја.

„Била сам затечена. Нисам ни стигла да одговорим. Док је излазила са паркинга успела сам да фотографишем аутомобил да бих имала регистрацију“, рекла је УНС-у Момчиловић Илић.

Навела је да скоро два месеца истражује и прикупља документа на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја о томе како је на јавној површини почетком фебруара, у парку, зацементирана зелена површина и на њој постављен контејнер од 150 квадрата.

„За ова два месеца нисам никада написала ничије име“, рекла је УНС-у. Њој су почеле да стижу поруке и на лични Инстаграм профил како је лепо имати место где се пије добра кафа.

„Није ствар у кафи, покушала сам особи коју знам да објасним када ми се обратила на лични Инстаграм профил. Питање је законитости“, рекла је новинарка УНС-у.

УНС-у је такође објаснила да је испрва добила одговор од општинске службе да се не ради о јавној површини, те да за објекат те квадратуре не треба дозвола, а потом је „преко ноћи 40% парка постало грађевинска зона, а општинско веће донело одлуку да се кафетерији Фабрика не наплаћује накнада на том земљишту“.

Претњу смрћу Момчиловић Илић пријавила је полицији, а данас је дала и исказ у тужилаштву.

УНС очекује да тужилаштво покрене поступак по службеној дужности због претњи смрћу новинарки.

Медија центар је уз помоћ преводиоца касније дошао до закључка да је службеник председнице Косова највероватније од новинарке и сниматеља Медија центра тражио акредитације за праћење рада председнице Косова.

Из Медија центра Чаглавица кажу да их сваког пута када су покушали да преузму акредитације у председништву Косова, добили одговор да службеник који их издаје није присутан. Због тога, како објашњавају из Медија центра Чаглавица, новинарка и сниматељ нису данас имали акредитације.

“У протеклих годину дана више пута смо покушавали да подигнемо своје двогодишње акредитације за које смо захтев поднели још почетком 2023. године, а последњи пут смо то покушали да урадимо јутрос око девет сати, али нам је, као и много пута раније, речено да службеник који издаје акредитације није ту и да не можемо да их преузмемо”, наводе из Медија центра Чаглавица.

Директор Медија центра Чаглавица Будимир Ничић сматра да је у питању не само дискриминација српских медија, већ и очигледна злоупотреба моћи службеника председништва Косова.

“Како је могуће да кад српски новинари треба да подигну акредитације службеник који је задужен за то или није ту, или је заузет и то траје већ годину дана? Дакле, у питању је очигледна злоупотреба моћи службеника у председништву Косова, што је неприхватљиво и што представља кршење не само права новинара него и наших грађана да буду информисани“, рекао је.

Ничић је додао да такво понашање угрожава демократске вредности и интегритет председништва као институције.

„Очекујем од председнице Османи да такве злоупотребе особља санкционише и тиме пошаље поруку да се морају поштовати принципи правде и једнакости”, навео је Ничић.

Медија центар Чаглавица обратиће се у вези са овим случајем косовском Омбудсману и Канцеларији повереника за језике на Косову.

УНС и ДНКиМ подсећају да су новинари српских редакција исти проблем имали и пре недељу дана када им није било дозвољено да прате састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС је овакву праксу забележио у великом броју општина и градова, међу којима су до сада најдрастичнија смањења у Сомбору, Апатину, Вршцу, Пожеги, Бајиној Башти, Бечеју, Бачкој Тополи, Шиду,  Панчеву, али и Смедереву, које је усвојило буџет 15. марта.

Одлуком о буџету Града Смедерева, за остваривање јавног интереса у области јавног информисања намењено је само три милиона динара, док је прошле године за медије издвојено седам пута више – 21 милион динара.

Град Сомбор ове године издвојио је два милиона динара за суфинансирање медијских пројеката, док је прошле године определио десетоструко више – 20 милиона динара.

Општина Апатин је прошле године за медијске пројекте издвојила 11.440.000 динара, док је ове године за ову намену опредељено 1.139.000 динара.

Град Панчево издвојио је прошле године 42 милиона динара за пројектно суфинансирање, а ове 10 пута мање – 4.2 милиона динара. Град Вршац је прошле године за суфинансирање медијских пројеката одвојио 22.2 милиона динара, а ове године свега 10 одсто од тога, 2.2 милиона динара.

И у Пожеги и Бајиној Башти је слична ситуација. Општина Пожега расписала је конкурс на 850 хиљада динара, а лане је за ову намену издвојено десет пута више новца. Општина Бајина Башта је на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката издвојила свега 800 хиљада динара, док је прошле године да ову намену определила 8 милиона динара.

Општина Бачка Топола је на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката издвојила 14 пута мањи износ новца него прошле године. Општина Бечеј је за медијске пројекте издвојила десет пута, а Општина Шид девет пута мањи износ од оног који је био додељен медијским пројектима на прошлогодишњем конкурсу.  

Ове године се конкурси за пројектно суфинансирање први пут спроводе по новом Закону о јавном информисању и медијима. По овом Закону, за суфинансирање медијских пројеката важан критеријум су одлуке Савета за штампу и Регулаторног тела за електоронске медије.

Након реакције УНС-а и ДНКиМ-а, данас, касно поподне, сајт Радио телевизије Косова се огласио и променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

УНС и ДНКиМ најоштрије осуђује „корекције“ које су само формалне и у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка не обавештавају читаоце и јавност да се ради о лажној вести. Из претходне информације избачена је формулација да су се Албанска деца утопила „док су бежали од групе српских младића“.

У „новој вести“ Јавног сервиса ни једног тренутка се не помиње да је Мартовски погром, односно „нереди“ како пише аутор овог текста били усмерени против Срба, њиховог наслеђа и имовине. Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Оваква интерпретација чињеница и „корекција“ јучерашње вести довела је до тога да се у њој не спомињу Срби и да читалац не може закључити да се о њима ради, док је написано да је „с друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

УНС и ДНКиМ понављају да се хитно уклони вест са сајта јер садржи језик мржње, непрофесионално и нетачно извештавање и врши ревизију злочина почињеног марта 2004.

УНС и ДНКиМ су обавестили све међународне институције на Косову, локална регулаторна тела са захтевом да реагују и спрече ширење лажних вести које су имале и могу имати трагичне последице.

УНС и ДНКиМ траже хитно уклањање јучерашње информације у којој РТК већ у другој реченици понавља лажну вест од пре 20 година да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежали од групе српских младића“.

УНС и ДНКиМ упозоравају да је управо ова реченица била окидач за избијање насиља у ком су страдали недужни људи, 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба. 

УНС и ДНКиМ подсећају да су све међународне организације осудиле овакво извештавање РТК, и да је тада Јавни сервис Косова добио 100.000 евра да унапреди своје уређивачке капацитете. 

Вест која је јуче објављена на РТК је у великој мери преписана вест од пре 20 година и са собом носи не само ризик од трагичних последица за цео простор, него и очигледан покушај историјске ревизије овог догађаја. 

У јучерашњој информацији не наводи се чије су куће и чији верски објекти паљени, али се наглашава неистина да су „Срби узвратили тако што су то урадили и тамошњим албанским кућама“.

УНС и ДНКиМ истичу да су у овој информацији прекршене све професионалне норме и захтевају хитну реакцију локалних регулаторних тела и међународних организација јер се оваквим извештавањем директно угрожава безбедност читаве заједнице и подстичу, охрабрују и аболирају починиоци једног од најтрагичнијих догађаја наше савремене историје.

На примедбу да се лажи и фалсификати доказују пред судом, а не одбијањем да се одговори на новинарска питања, Шапић је рекао: „Ви ћете да ми откинете политички главу, па онда да идем да то наплатим, па да моја породица може леп гроб да ми сагради од тог новца“.

УНС подсећа да јавни функционери имају право да изразе незадовољство радом неког медија, али да критика не значи и вређање новинара и медија.

На питања репортерке Н1 на исту тему данас није желела да одговори ни градоначелница Смедерева, на чијој територији је Мала Крсна, Јасмина Војиновић након седнице Скупштине Града Смедерева.

УНС истиче да je Чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

УНС подсећа да се свако ко је незадовољан радом медија може обратити Регулаторном телу за електронске медије, Савету за штампу или суду, али да новинарима нико не сме одузети право да траже одговоре на питања од интереса за јавност.

Новинари су почетком 2023. године предали захтеве за двогодишњу акредитацију, али их из канцеларије Вјосе Османи до данас нису добили. Прошле године српски новинари су више пута тражили своје акредитације, али су добијали одговор да дођу други пут. И поред тога, до данас су пуштани на догађаје у председништву, на основу списка пријављених за извештавање.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС и ДНКиМ истичу да је неопходно да сви медији који раде на КиМ могу да извештавају са догађаја од значаја за грађане на Косову и Метохији.

Након тога, Лалић су на приватни и пословни телефон стигле бројне претеће поруке, међу којима је и прења да ће „бити заклана у центру Новог Сада“. НДНВ је ове претње пријавио тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС истиче да новинари имају право да свој став изнесу и у текстовима који припадају аналитичким новинарским жанровима, и давањем изјава својим колегама, а да сви који нису сагласни са тим ставом могу одговорити у коментару, аргументовано, без претњи и увреда.

УНС подсећа да Кривични законик у члану 138 предвиђа строже казне за угрожавање сигурности новинара претњом „да ће напасти на живот и тело“. За ово дело предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година затвора.

Истовремено, вређани су и фоторепортер агенције Танјуг и дописница Курир телевизије.

Током протеста, педесетак људи је развалило ограду Центра за социјални рад у чијем се дворишту налази Сигурна дечја кућа у којој од новембра борави троје Михаљицине деце, због, према одлуци надлежних органа, занемаривања и потенцијалног насиља у породици. 

УНС и ДНKиМ истичу да је у Општини Грачаница направљен одабир медија који ће бити позвани да извештавају и напомињу да ово није први пут да Општина Грачаница селективно позива медије.

УНС и ДНKиМ позивају руководство Општине Грачаница да не прави селекцију медија и да позива новинаре свих редакција на догађаје који су од јавног интереса.

„Видела сам да су у зграду општине ушли неки новинари и кренула сам и ја. Звонила сам и обезбеђење је отворило. Рекла сам да сам новинарка и да сам дошла да извештавам са састанка и пустили су ме у зграду“, рекла је она за УНС.

Када ју је, како каже, у ходнику видео шеф кабинета председника општине и рекао јој да напусти зграду јер нема акредитацију, одговорила да јој акредитација није потребна за ту врсту догађаја и да су друге колеге ненајављено ушле.

Припадник обезбеђења ју је тада ухватио за руку и гурао, како би је избацио из зграде.

„Ухватио ме је чврсто за надлактицу и стегао не бих ли испустила телефон из руке. Наравно, нисам хтела да дам телефон, а он ми га је отео. Одлучила сам да викнем да би ме сви чули. Колегиница из Н1 је видела инцидент и снимила га. Припадник обезбеђења је тада устукнуо“, навела је она

У међувремену је, додаје, дала изјаву полицији и пријавила инцидент.

УНС подсећа да је Законом о приватном обезбеђењу прописано да припадник обезбеђења не сме физички да дотакне странку и да нападач за овакав поступак мора да одговара.

Када га је најпре колега Ненад Нешић питао да ли сме да му постави питање јер је претходно рекао да новинарима Н1 неће ни на шта одговарати, Шапић је рекао „Наравно, питајте, ово је слободна земља“. Новинар га је питао зашто је седница померена за два дана, као и ко је вршио притисак на Милоша Вучевића и Александра Вучића да се формира власт у Београду са 56 одборника, које наводи да има.

Након што је саслушао питање новинара, председник привременог органа поновио је да остаје при одлуци не одговара на питања.

„Хвала вам, али вама не одговарам на питања. Изволите, је л’ има неко други?“, рекао је Шапић.

УНС подсећа Шапића да је посао новинара да поставља питања од интереса за јавност, а дужност функционера да на њих одговарају и позива га да новинаре третира равноправно.

УНС истиче да je Чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

УНС истиче да се свако ко је незадовољан радом медија може обратити Регулаторном телу за електронске медије, Савету за штампу или суду, али да новинарима нико не сме одузети право да траже одговоре на питања од интереса за јавност.

Програмски директор телевизије Н1 Игор Божић рекао је за сајт Удружења новинара Србије (УНС) да ово није први пут да новинари ове медијске куће добијају претеће коментаре, али да је јучерашњи специфичан због тога што је особа која је претила напоменула да зна где новинари живе.

„Ова претња је специфична јер неко тврди да зна адресу становања новинара. Иначе, много случајева претњи је пријављено у последњих десет година. Претње су добијали и новинари као појединци, али и целокупна редакција. Врло мало претњи је решено. Заправо, у последње четири године није решена ниједна претња редакцији Н1“, наводи он.

Божић додаје да су и јучерашње, као и претходне претње пријавили Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива Тужилаштво да поруке које је добила редакција Н1 схвати озбиљно и да узме у обзир низ претњи које су стизале на адресу ове медијске куће годинама уназад.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих вербалних напада морају да сносе одговорност.

Програм РТВ М био је због тога четири дана у прекиду.

Како је за УНС рекао власник РТВ М Милан Петровић, у ноћи између 7. и 8. фебруара пресечени су каблови на крову зграде из које се емитује програм "РТВ М".

„Непозната особа је била на крову зграде, коме само одређени имају приступ и кључ и пресекла телекомуникационе каблове. Оштећене каблове приметили су станари зграде и случај је пријављен полицији. Полицијски службеници, а касније и инспектори и техничари су извршили увиђај“, рекао је Петровић.

Он је истакао да „очекује званичан извештај полиције, а уједно подсећа да ово није први пут да се десио напад њихов медиј“.

„У  мају прошле године поломљени су прозори на нашој згради, а ово се и раније дешавало. Починиоци још нису откривени“.

Петровић је рекао да је редакција ангажовала фирму која је јуче заменила каблове и у послеподневним часовима емитовање програма је настављено.  

УНС подсећа да је чланом 149 Кривичног законика за спречавање или ометање емитовања телевизијског програма запрећена новчана или казна затвора до годину дана и позива надлежне да хитно утврде ко стоји иза овог инцидента.