Статут УНС-а

Удружење новинара Србије (у даљем тексту УНС) је основано 9/21. децембра 1881. године у Београду под називом Српско новинарско друштво и представља једну је од најстаријих организација ове врсте у свету. Основано је у времену када новинарство није било призната професија. Српско новинарско друштво од оснивања деловало је под називима Српско новинарско удружење (1891), Југословенско новинарско удружење – Београдска секција (1921), Београдско новинарско друштво (1929), Новинарско удружење у Београду (1941), а од 1945. године носи назив Удружење новинара Србије.
У складу са одредбама члана 12 и члана 78 Закона о удружењима (Службени гласник број 51/2009), као и на основу члана 32, 33, 83 и 85 став 1. досадашњег статута УНС-а који се односе на поступак измене статута или усвајање новог статута, Скупштина УНС-а, на седници одржаној дана 05/03/2011. године у Брусу, усвојила је:

УНС је добровољно, самостално, недобитно, нестраначко, невладино удружење новинара .
УНС је организован као јединствено удружење које делује на територији Републике Србије.
Органи УНСа су: Скупштина УНС-а, Председник УНС-а, Управа, Надзорни одбор, Одбор за статутарна питања и Суд части.
УНС се оснива на неодређено време.
Пун назив удружења је Удружење новинара Србије.
Скраћени назив удружења је УНС.
У преводу на енглески језик пун назив УНС-а гласи: Journalists` Association of Serbia
Скраћени назив УНС-а у преводу на енглески језик гласи: ЈАS
Печат УНС-а је кружног облика, пречника 30 мм, са ћириличним текстом у круг: УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ у средини пише: ОСНОВАНО 1881 БЕОГРАД
УНС има и печат кружног облика, пречника 20 мм, са ћириличним текстом у круг: УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ у средини пише: ОСНОВАНО 1881 БЕОГРАД, а служиће за оверу новинарских легитимација.
Седиште УНС-а је у Београду, Ресавска улица број 28.
УНС има својство правног лица, а заступа га председник УНС-а.
Дан УНС-а је 22. децембар, установљен у спомен оснивања Удружења (у Београду, 9/21. децембра 1881. године).
Дан новинара Србије је 27. март, установљен у спомен изласка првих новина на српском језику (у Бечу, 14. марта по старом календару 1791. године).
Слава УНС-а је Св. арх. Михаило (21. новембра).

Рад УНС-а је јаван.
Јавност рада се остварује отвореношћу органа и тела УНС-а према чланству, правовременим обавештавањем чланства и јавности о раду органа, остваривањем права на увид члановима УНС-а у одлуке и друге акте УНС-а, јавним саопштењима и на други погодан начин.
Чланство се редовно обавештава о раду УНС-а и његових органа посредством интернет платформи, електронском поштом, и на други погодан начин.
Рад УНС-а се заснива на поштовању и прихватању слободе уверења, мишљења и изражавања и прихватању различитости култура
II - ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Циљеви УНС-а су:
• остваривање и унапређивање професоналних права и интереса, етичких стандарда и слободе јавног информисања и изражавања;
• подршка јачању медијске саморегулације;
• афирмисање права јавности да буде истинито, потпуно и благовремено обавештена о питањима од јавног значаја;
• чување угледа и достојанства новинарске професије;
• јачање солидарности међу новинарима;
• побољшање услова рада, материјална и социјална заштита новинара;
• заштита несметаног рада новинара;
• борба против монопола у медијској сфери;
• пружање заштите члановима када су им повређена или угрожена радна и професионална права;
• подизање стручности и професионалне спреме новинара;
• заштита и одржавање Дома новианра Србије и друге имовине као материјалне основе и потпоре самосталности УНС-а;
• неговање традиције српског новинарства;
• организовање и подршка истраживачким пројектима у области новинарства и
• јачање новинарске организације у кадровском и материјалном погледу.

УНС циљеве остварује сарадњом са Синдикатом новинара Србије, другим синдикатима, институцијама, удружењима и организацијама које се баве заштитом новинарства и слободом медија.
УНС може да буде члан међународних савеза и организација чије су активности у складу са циљевима дефинисаним овим Статутом.
УНС може имати поједине заједничке органе са другим удружењима и савезима у земљи и иностранству. Одлуку о образовању или удруживању заједничких органа доноси Управа.
УНС остварује своје циљеве у области информисања јавности, унапређивања новинарске професије, унапређивања статуса новинара и заштити права новинара.
УНС може непосредно да обавља привредну или другу делатност којом стиче добит у складу са законом којим се уређује класификација делатности, под следећим условима:
1. да је делатност у вези са његовим статутарним циљевима;
2. да је делатност предвиђена Статутом и
3. да је делатност мањег обима, односно да се делатност обавља у обиму потребном за остваривање циљева УНС-а.
Делатност из претходног става овог члана се уписује у Регистар привредних субјеката и обавља се у складу са прописима којима је уређена област у коју спадају те активности.
УНС нема право да остварену добит од привредне или друге делатности расподељује својим оснивачима, члановима, члановима органа УНС-а, директорима или председницима органа УНС-а, запосленима или са њима повезаним лицима.
За своје обавезе УНС одговара целокупном својом имовином.
Имовина УНС-а може да се користи једино за остваривање његових статутарних циљева.
Делатности које у складу са циљевима УНС-а обавља УНС су:
- организовање прес конференција, радионица, семинара, скупова, студијских путовања, маркетиншких догађаја и активности;
- образовање за новинарске и друге медијске послове;
- издавање простора УНС-а и
- информисање и издавачка делатност.

Чланство у УНС-у је добровољно.
Пријем у чланство се уређује на основу Статута и правилника.
Члан Удружења може да постане лице које испуњава један од следећих услова:
1. ако има годину дана запослења у својству новинара и
2. ако се годину дана бави новинарством ван радног односа као основним занимањем.

Услови из претходног става се не односе на придружене и приправне чланове.

О поступку пријема у чланство, ближем одређивању услова који су непоходни да се испуне ради пријема у чланство, престанку чланства, ревизији пријема у чланство и сличним питањима Управа доноси посебан правилник.
УНС има три категорије чланова: редовне чланове, придружене и приправне чланове.
Редовни чланови су:
• они којима је новинарство професија, односно претежно занимање ;
• аутори или водитељи емисија са истраживачким и креативним елементима;
• сниматељи и
• фоторепортери и карикатуристи.
Придружени чланови су:
• особе којима новинарство није претежно занимање, а баве се новинарским послом;
• некадашњи новинари који су били чланови Удружења 15 година непрекидно, а потом, на одређено време или трајно, напустили новинарско занимање;
• новинари, страни држављани и новинари који раде за иностране медије и српске медије а живе и раде у иностранству;
• пензионисани новинари који се више не баве новинарским послом;
• водитељи емисија искључиво забавног садржаја;
• технички уредници;
• презентери и
• камермани.
Приправни чланови су студенти новинарства и студијских програма у којима се у претежном делу изучавају новинарство, фотографија и камера.
Кандидати за пријем подносе Извршном одбору захтев за пријем у чланство и доказе у складу са одредбама претходног члана као и
потврду редакције у којој раде, или
потврду редакција са којима стално сарађују.
Образац захтева за пријем у чланство одређује Управа. Образац садржи и изјаву члана да прихвата Статутом предвиђене циљеве УНС-а и Кодекс новинара Србије.
Управа може прописати додатне критеријуме за пријем у чланство.
Додатни критеријуми, које може прописати Управа, не могу се односити нити примењивати у поступку по већ поднетим захтевима.
Уколико сматра да је потребно Извршни одбор може затражити мишљење о испуњености услова од Одбора за статутарна питања као и мишљење Суда части о поштовању Статута или Кодекса новинара Србије за конкретног подносиоца захтева за пријем у чланство.
Суд части и Одбор за статутарна питања доносе своје писано и образложено мишљење на првој наредној седници, а најкасније у року од месец дана од пријема захтева Извршног одбора и доставља га Извршном одбору у року од 8 дана.
У случају подношења непотпуног захтева за пријем у чланство, Извршни одбор неће одмах одбацити захтев за пријем у чланство, него ће посебним дописом затражити да се захтев допуни и упутити подносиоца захтева за пријем у чланство како и чиме да допуни захтев или које прилоге да поднесе уз захтев, и то у року од 15 дана од пријема дописа Извршног одбора.
Извршни одбор може и сам затражити од кандидата или медија додатна појашњења или доказе о кандидату који је поднео захтев.
Одлуку о пријему доноси Извршни одбор у року од 30 дана од пријема уредног захтева за пријем у чланство и пријема мишљења Одбора за статутарна питања и мишљења Суда части.
Против одлуке Извршног одбора може се поднети жалба Управи УНС-а у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
Одлука Управе је коначна.

Чланство у УНС-у престаје:
1. иступањем из чланства;
2. уколико члан у току календарске године не уплати годишњу чланарину за текућу годину;
3. по коначној одлуци Суда части;
4. по коначној одлуци Одбора за статутарна питања;
5. када престану услови прописани за пријем у чланство и
6. смрћу члана.
У случају из тачке 1, 2 и 5 овог члана, Извршни одбор доноси одлуку којом констатује да је чланство престало даном наступања предвиђених околности.
Члану коме престане чланство у току календарске године не враћа се уплаћена чланарина за ту годину.
Члан УНС-а може задржати статус члана ако на одређено време напушта новинарско занимање за време:
• породиљског одсуства и одсуства ради неге детета;
• одласка у иностранство;
• одласка на другу дужност или функцију и
• одслужења војног рока.
За време трајања околности из претходног члана, члан УНС-а који задржава својство члана, дужан је да уплати чланарину као да нису наступиле предвиђене околности услед којих на одређено време напушта новинарско занимање.
Чланови УНС-а исте категорије чланства су равноправни.
Права сваког члана су:
• да му се изда новинарска легитимација УНС, што пре, а најкасније у року од 8 дана од целокупног измирења чланарине;
• да користи правне, материјалне и друге погодности које чланству обезбеђује УНС у складу са могућностима и прописаним условима;
• да присуствује раду свих органа УНС-а и
• да учествују у раду свих облика организовања чланства УНС, у складу са интерним правилима која важе за тај облик организовања чланства.

Редовни члан има право да бира и буде биран у све органе УНС-а и као представник у органима савеза и асоцијација у којима је УНС оснивач или члан.
Редован члан има право гласа на скупштини о свим питањима из надлежности скупштине.
У органе УНС-а и у органе савеза и асоцијација у којима је УНС члан, не могу бити бирани чланови УНС-а ако су:
• запослени, службеници и функционери републичке или покрајинске Владе и министарстава и секретаријата и локалних органа управе;
• функционери у политичким странкама или ако су чланови у телима политичких странака;
• власници, сувласници удела или акција у правном лицу које је оснивач медија, ако у конкретном медију има више од пет запослених, не рачунајући саме власнике или сувласнике удела или акција оних који су запослени у оснивачу медија и
• директори медија и њихови заменици ако у медију има више од 5 запослених, не рачунајући саме директоре или заменике.
Члан који је изабран у органе УНС-а и у органе савеза и асоцијација у којима је УНС члан, може бити опозван са функције, ако у току мандата наступе околности предвиђене Статутом и законом које би онемогућиле избор тог члана у органе УНС-а и у органе савеза и асоцијација у којима је УНС члан.
Дужности члана су:
• да се придржава Статута УНС-а и Кодекса новинара Србије;
• редовно уплаћује чланарину;
• да пријави адресу и промену адресе на коју га органи УНС-а могу контактирати и
• да испуњава друге обавезе преузете према УНС-у.
Изглед и садржину новинарске легитимације одређује Управа посебном одлуком.
Власник новинарске легитимације је УНС.
Престанком чланства, члан је дужан да новинарску легитимацију УНС-а и Међународне федерације новинара врати УНС-у.

Облици организовања чланства УНС-а немају и не могу стећи статус правних лица.
Чланство се може организовати у Статутом предвиђене облике организовања.
Облици организовања чланства имају председника и потпредседника, а могу имати и извршни одбор и секретара ако имају више од сто чланова.
Чланство се може организовати у секције, клубове и друштва.
Секције су облик организовања чланства према области новинарског рада са најмање 5 редовних чланова УНС-а.
Клубови као облик организовања чланства се оснивају према територијалном принципу са најмање 5 редовних чланова УНС-а.
Друштва као облик организовања чланства се оснивају према територијалном принципу са преко 100 редовних чланова УНС-а.
Секције, клубови и друштва доносе своја правила рада која морају бити у сагласности са Статутом и општим актима УНС-а.
Облици организовања чланства УНС-а обављају своје послове у складу са циљевима УНС-а и својим правилима.

Послови које облици организовања чланства УНС-а могу обављати су:
• заштита и унапређивање интереса чланства у регионалним и мањинским медијима;
• образовање новинара на територији деловања или у врсти новинарске делатности којој припада облик организовања чланства (школе новинарства, језика, рачунара и сличне радионице, семинари, курсеви...);
• осмишљавање и реализација регионалних пројеката;
• сарадња са сродним организацијама, државним, покрајинским и локалним органима у циљу заштите и афирмације новинарске професије;
• додељивање регионалних и локалних награда и
• други послови који су у складу са Статутом и циљевима УНС-а.
Облици организовања чланства УНС-а обављају своје послове у сарадњи са органима УНС-а и осталим облицима организовања чланства УНС-а.
Предлог са иницијативом о организовању облика организовања и доказима о испуњености услова предвиђених овим Статутом подноси се Управи УНС-а.

Одлуку о давању сагласности на организовање и престанак рада било ког облика организовања чланства УНС-а доноси Управа УНС-а која посебним правилником, а у складу са Статутом, може да уреди положај, додатне услове за оснивање, престанак рада и остала питања у вези са облицима организовања чланства унутар УНС-а.

Председник облика организовања чланства може бити биран узастопно два пута.


А) СКУПШТИНА УНС-а
Скупштина је највиши орган УНС.
Скупштину сачињавају сви чланови УНС-а.
Скупштина може имати карактер изборне, редовне, тематске и ванредне.
Редовна Скупштина се одржава годишње.
Тематска, ванредна и изборна Скупштина се одржавају по потреби.
У надлежности Скупштине су:
• усвајање Статута и његових измена и допуна;
• усвајање Кодекса и његових измена и допуна;
• разматрање годишњих финансијских извештаја о раду органа УНС-а и одлучивање о њима;
• разматрање годишњих финансијских извештаја о раду интерних потпорних фондова и одлучивање о њима;
• одлучивање о учлањивању и удруживању УНС-а са домаћим и међународним организацијама, асоцијацијама и савезима;
• одлучивање о статусним променама УНС-а;
• одлучивање о престанку рада УНС-а;
• одлучивање о привременом уступању или отуђивању имовине УНС-а;
• усвајање плана и програма рада УНС-a;
• усвајање правилника и других аката за које је надлежна по овом статуту;
• разматрање извештаја о раду Управе и одлучивање о њему;
• разматрање извештаја Надзорног одбора и одлучивање о њему;
• разматрање извештаја Суда части и одлучивање о њему;
• разматрање извештаја Одбор за статутарна питања и одлучивање о њему;
• разматрање извештаја о материјално-финансијском пословању и одлучивање о њему;
• утврђивање листе кандидата за органе УНС-а;
• бирање органа УНС-а;
• аутентично обавезујуће тумачење Статута и других општих аката које доноси у вршењу своје надлежности, уз претходно прибављено образложено мишљење Одбора за статутарна питања и
• разматрање других питања из делокруга рада УНС-а и одлучивање о њима.
Тематска Скупштина расправља о важним питањима рада и организације УНС-а у складу са његовим циљевима и задацима, као и о садржајима његових активности или облицима организовања. Тематске скупштине могу бити посвећене и важним годишњицама, теоријским проблемима, статусним питањима, начинима унапређења новинарске професије и другим питањима од важности за новинаре.
Тематска Скупштина усваја закључке, препоруке или декларације о расправљаним питањима.
Ванредна Скупштина расправља о питању због којег је сазвана и о томе доноси одлуке.
Скупштине сазива Управа.
Уколико оцени да је располагање имовином и средствима супротно Статуту, ставовима и смерницама Скупштине, ванредну Скупштину, која би се о томе изјаснила и одлучила, може сазвати Надзорни одбор по хитном поступку, уз поштовање рокова из члана 48 овог Статута.
Ванредна Скупштина се може сазвати и на захтев трећине чланства УНС-а, најдуже за 30 дана од дана подношења захтева за њено одржавање. Уколико Управа по овом захтеву не сазове ванредну Скупштину у предвиђеном року, могу је сазвати њени предлагачи.
Позив за Скупштину са назнаком места и времена одржавања седнице скупштине и са предлогом дневног реда се без прекида објављује на интернет страници УНС-а најмање 15 дана пре одржавања Скупштине.
Скупштина ради према пословнику који се утврђује на самој Скупштини, на почетку њеног рада.
Радна тела Скупштине (председништво, записничар, два оверача записника, као и потребне комисије – изборна, за жалбе, и др.), бирају се јавним гласањем на почетку скупштинског рада.
Верификациона комисија је стално радно тело Скупштине са члановима који су у радном односу или су сарадници УНС-а и има три члана.
Изборна и ванредна Скупштина изборног карактера пуноправно раде и одлучују ако имају кворум.
Тематска и редовна Скупштина, осим када се усвајају измене и допуне Статута, Кодекса новинара Србије и правилници, није условљена кворумом.
Скупштински кворум чини присуство 4% чланства од укупног броја редовних чланова УНС-а.
Верификација кворума се врши искључиво пре почетка рада скупштине.
Ако је испуњен кворум, скупштина може почети са радом и одлучивањем.
Накнадна промена броја присутних редовних чланова не утиче на пуноважност рада и одлучивања скупштине.
Уколико се не окупи број редовних чланова потребан за кворум утврђен у првом ставу овог члана, сазивачи Скупштину заказују на неодржаној седници у року до 30 дана. Ако ни тада не буде потребан број учесника из става 1 овог члана, кворум чине присутни редовни чланови УНС-а.
Одлуке о Статуту, Кодексу новинара Србије, располагању имовином или отуђењу неког њеног дела, давању сагласности на уговоре о припајању или спајању са другим удружењима, и гашењу УНС-а, осталим одлукама о престанку рада УНС-а, доносе се двотрећинском већином гласова присутних редовних чланова у тренутку гласања, а остале одлуке простом већином гласова присутних редовних чланова у тренутку гласања.

Уколико се за одлуке из става један овог члана одлучује тајним гласањем потребна је двотрећинска, односно проста већина гласова оних редовних чланова који су гласали.
Одлуке о Статуту, Кодексу новинара Србије и отуђењу имовине УНС-а доносе се јавним гласањем.
Одлуке о избору председника УНС и чланова који улазе у састав органа УНС-а се доносе тајним гласањем.
Остале одлуке се доносе на начин који утврди Скупштина.
Мандат органа УНС-а је четири године.
Скупштина УНС-а може установити и друге своје органе.

Изузетно, најдуже на период од 6 месеци, Управа и Извршни одбор УНС-а могу посебном одлуком образовати привремене органе и комисије ради обављања конкретног посла који се основаном привременом органу или комисији ставља у надлежност, а који није у надлежности ниједног органа УНС-а или ако се обим посла из надлежности органа УНС-а неочекивано привремено повећао у већем обиму.

Након извршења одређеног посла или протеком одређеног времена, ако се не продужи рок на који су основани, привремени органи и комисије из претходног става овог члана се гасе и без посебне одлуке органа који их је основао. Рок на који се може продужити рад привремених органа или комисија је још 6 месеци.
Статутом је одређен број чланова у органима УНС-а и радним телима.
У случају спречености некога од чланова органа УНС-а да обавља дужност, остали чланови тог органа могу на његово место кооптирати новог члана.
Број кооптираних чланова не сме бити већи од половине броја чланова тог органа изабраних на Скупштини, при чему се мора водити рачуна о поштовању територијалне, медијске и родне заступљености.
Скупштина УНС бира:
• председника УНС-а;
• 40 чланова Управе;
• 5 чланова Надзорног одбора и
• 5 чланова Суда части.
Управа расписује изборе најкасније 60 дана пре одржавања седнице Скупштине са позивом чланству да може слати своје предлоге са кандидатима за органе УНС-а. Одлука о расписивању избора се објављује најкасније дан након доношења на седници Управе. Одлука о расписивању избора ће бити објављена на интернет страници УНС-а непрекидно најмање 5 дана од дана објављивања.
Рок за подношење кандидатура је 20 дана од дана објављивања одлуке о расписивању избора.
Рок из претходна два става се не односи на сазивање ванредне Скупштине изборног карактера.
Кандидациона комисија проверава благовременост и уредност поднетих кандидатура у року од 5 дана од завршетка рока за подношење кандидатура.
Кандидациона комисија ће, у року од 20 дана, подносиоцима неуредних кандидатура хитно послати дописе у којима ће одредити рок од 8 дана од пријема дописа за уређивање неуредних кандидатура.
Након протека рока из претходног става, кандидациона комисија објављује сама или путем секретаријата уредне и благовремене кандидатуре на интернет страници УНС-а у трајању од 10 дана без прекида. У том периоду, редовни чланови УНС-а могу поднети приговор кандидационој комисији на објављене кандидатуре.
Рок за решавање по поднетим приговорима из претходног става је 3 дана.
У оправданим и хитним случајевима, по образложеној одлуци Управе, поступак за избор појединачних органа Скупштине одржава се у скраћеном поступку, на начин и у роковима који су предвиђени овим Статутом за ванредну Скупштину изборног карактера.
Приликом расписивања избора за органе УНС-а, Управа формира кандидациону комисију ради припреме избора и вршења осталих послова предвиђених овим Статутом.
У састав кандидационе комисије не могу ући чланови Управе.
Чланови кандидационе комисије могу бити кандидати за чланове органа УНС-а, ако испуњавају остале услове из овог Статута.
Сваки редовни члан може да предложи највише једног кандидата за сваки орган УНСа.
На листу кандидата улазе кандидати које предложи Управа и други кандидати које предложи најмање 10 редовних чланова УНС-а.
Кандидациона комисија прима образложене предлоге са кандидатима за избор у органе УНС-а.
Предлог са кандидатом за председника УНС-а мора потписати најмање 50 редовних чланова УНС-а.
Ако је редовни члан УНС-а уједно и члан органа УНС-а који је предложио кандидате, том члану се не урачунава предлог органа коме члан припада у број кандидата које може да предложи.
Ванредна седница Скупштине мора се одржати најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за њено сазивање.
Ванредна Скупштина изборног карактера се сазива у складу са овим чланом.
Управа расписује изборе и заказује ванредну седницу Скупштине изборног карактера најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева за њено сазивање са позивом чланству да може слати своје предлоге са кандидатима за органе УНС-а који су наведени у захтеву за ванредно сазивање седнице Скупштине. Одлука о расписивању избора се обајвљује најкасније дан након доношења. Одлука о расписивању избора се обајвљује на интернет страници УНС-а непрекидно најмање 5 дана од дана објављивања.
Рок за подношење кандидатура је 10 дана од дана објављивања одлуке о расписивању избора.
Кандидациона комисија проверава благовременост и уредност поднетих кандидатура у року од 5 дана од завршетка рока за подношење кандидатура.
Кандидациона комисија неће одредити додатни рок за уређивање неуредних кандидатура.
Након провере из претходног става, кандидациона комисија објављује сама или путем секретаријата кандидатуре на интернет страници УНС-а у трајању од 5 дана без прекида. У том периоду, редовни чланови УНС-а могу поднети приговор кандидационој комисији на објављене кандидатуре.
Рок за решавање по поднетим приговорима из претходног става је 3 дана.
Ако нешто није предвиђено овим чланом, на сазивање ванредне скупштине изборног карактера се примењују опште одредбе предвиђене овим Статутом.
Приликом кандидовања за органе УНС-а, чланство и органи предлагачи би требало посебно да воде рачуна да на листама кандидата буду заступљени кандидати из свих делова Србије, из свих облика организовања чланства, из различитих старосних група, из интерних потпорних фондова УНС-а, како би изабрани органи што боље одразили састав УНС-а и интересе свих његових организационих делова.
Управа може предлагати за свој састав највише онолико кандидата колико има чланова Управе, али највише до половине постојећих чланова Управе могу бити поново предложени. За друге органе УНС-а, Управа не може предлагати кандидате кандидационој комисији.
Управа може имати само један предлог са кандидатима.
На Скупштини се гласа за предложене кандидате појединачно, независно од листе на којој су предложени.
Листа кандидата може садржати већи број кандидата од броја чланова који се бирају за одређени орган, али не може садржати мање кандидата од броја чланова који се бирају за одређени орган.
Предложени кандидат мора прихватити кандидатуру писаном изјавом. Изјава дата путем електронске поште се сматра писаном изјавом. Писана сагласност мора бити поднета уз кандидатуру приликом подношења кандидатуре.
Коначну листу кандидата утврђује кандидациона комисија.
Нико не може бити кандидован за два органа УНС-а.
Од ограничења из претходног става се изузимају представници УНС-а у органима савеза и асоцијација у којима је УНС оснивач или члан.
Ако је један кандидат кандидован за више органа УНС-а, у обзир се прихвата кандидатура која је прва пристигла.
По утврђивању коначне листе кандидата, поређаних по азбучном редоследу, представник кандидационе комисије предаје списак кандидата и пратећу документацију радном председништву Скупштине. Радно председништво предаје примљени списак кандидата и пратећу документацију изборној комисији на даљи поступак.
Генерални секретар УНС-а непосредно пред изборе израђује посебан печат који чува под кључем којим оверава гласачке листиће у броју који одговара извештају верификационе комисије.
Изборна комисија организује гласање, пребројава гласове и записнички саопштава резултате избора Скупштини. Записник потписује председник комисије. Члан комисије има право образложеног приговора на записник на околност која може битно утицати на рад комисије. Комисија мора записнички евидентирати поступање комисије по приговору.
Накнадни изостанак или одлазак неког члана комисије не утиче на рад комисије.
Чланови изборне комисије не могу бити предлагани за кандидате за органе УНС-а.
Комисија јавно саопштава Скупштини резултате избора, а изборни материјал се пакује, печати и предаје секретаријату УНС-а на чување одмах по завршетку скупштине.
Председник УНС-а се бира надполовичном већином гласова редовних чланова скупштине који су гласали.
Уколико ниједан кандидат не добије већину из претходног става, у другом кругу председник УНС-а бира се између два кандидата који су у првом кругу добили највећи број гласова тако што ће бити изабран кандидат који освоји више гласова.
У Управу су изабрани првих 40 кандидата са највећим бројем гласова.
На начин исказан у претходном члану овог статута се бирају и чланови осталих органа УНС-а.
За сваког појединачно изабраног кандидата за члана у колективне органе УНС-а доноси се посебна одлука која се посебно и уноси у записник.

Б) Председник Удружења новинара Србије
Председник УНС-а је орган УНС-а и одговорно лице УНС-а, и он представља и заступа УНС у земљи и иностранству.
Председник УНС-а потписује акта УНС-а, а по његовом генералном или посебном овлашћењу акта могу да потписују лица која он овласти.
Председник УНС-а обавља послове послодавца.
Председник УНС-а сазива седнице Управе и председава им.
Председник је по функцији члан и председник Управе.
Мандат председника УНС-а је четири године, са правом на поновни избор.
Председник УНС-а може, образложеном писаном одлуком, да стави ван снаге одлуку Управе и генералног секретара, као и одлуке које доносе органи облика организовања чланства УНС-а, ако сматра да нису у складу са Законом и Статутом и врати их на поновно разматрање.
Пре доношења одлуке из претходног става, председник УНС-а може затражити мишљење Одбора за статутарна питања.
Члан 57.
У случају да председник УНС-а буде спречен да обавља ту функцију, замењује га потпредседник кога овласти председник УНС-а.
У случају да председник не овласти једног потпредседника, овлашћење даје Управа.

В) Управа
Управа је извршни орган УНС-а који руководи радом УНС-а између две скупштине.
Управу сазива председник УНС-а и председава њеним седницама. Управа има кворум ако седници присуствује већина чланова, а одлуке су пуноважне, ако за њих гласа већина од присутних чланова Управе.

Надлежности Управе:
• стара се о остваривању циљева из Статута УНС-а;
• спроводи одлуке и закључке Скупштине;
• усмерава и координира рад облика организовања;
• стара се о имовини УНС-а;
• одлучује о оптерећењу имовине;
• именује генералног секретара УНС-а;
• бира чланове Извршног одбора;
• бира из својих редова 2 потпредседника УНС-а;
• бира чланове Одбора за статутарна питања;
• одлучује о избору и разрешењу представника УНС-а за рад у другим организацијама, савезима и асоцијацијама чији је УНС оснивач или члан;
• сарађује са новинарским и другим сродним организацијама и удружењима у земљи и иностранству;
• одлучује о оснивању и гашењу привредних друштава, фондација и непрофитних организација и доноси оснивачке и нормативне акте, као и њихове измене и допуне, везане за њихов рад;
• одлучује о оснивању и гашењу интерних потпорних фондова и и даје сагласност на оснивачке и нормативне акте, као и њихове измене и допуне, везане за рад постојећих фондова;
• даје сагласност на оснивачка акта и правила рада облика организовања чланства УНС-а;
• усваја правилнике и друге акте за које је надлежна по Статуту;
• разматра извештајe о раду које достављају интерни потпорни фондови и фондације о свом раду и одлучује о њима;
• поставља уређивачке одборе и уреднике за издања УНС-а;
• бира представнике УНС-а у међународним организацијама, асоцијацијама и савезима;
• именује жирије за новинарске награде;
• оснива одборе и именује чланове одбора за подухвате и акције;
• доноси правила и правилнике органа и тела које оснива;
• сазива скупштине УНС-а у складу са Статутом;
• припрема измене и допуне Статута УНС-а и Кодекса новинара Србије;
• решава жалбе на одлуке Извршног одбора о пријему у чланство УНС-а;
• решава жалбе на одлуке Суда части и одлуке Одбора за статутарна питања;
• доноси правилнике о наградама и другим признањима;
• доноси правилнике који су неопходни за функционисање УНС-а;
• доноси правилник о висини чланарине, начину плаћања чланарине, ослобађању од плаћања чланарине и осталим питањима везаним за чланарину,
• одобрава правила оснивања и рада облика организовања чланства;
• стара се о раду секретаријата УНС-а и
• обавља и друге послове из своје надлежности.

Г) Извршни одбор
Управа утврђује број чланова Извршног одбора и из свог састава бира чланове Извршног одбора као свог оперативног тела, у року од 15 дана од избора чланова Управе.
Извршни одбор спроводи одлуке и закључке Скупштине и обавља послове из надлежности Управе који су му поверени, подноси Управи извештаје по предвиђеним роковима.
Надлежност Извршног одбора:
• одлучује о набавци и отуђивању покретних ствари и опреме за рад УНС-а;
• ради све послове из надлежности Управе који су подложни накнадној верификацији Управе;
• креира предлоге нормативних аката за Управу;
• координира рад облика организовања чланства УНС-а;
• одлучује у првом степену по захтевима за пријем у чланство и о престанку чланства, ако то није у супротности са надлежностима Суда части и Одбора за статутарна питања;
• констатује престанак чланства у случају неплаћања годишње чланарине;
• ревидира своје одлуке о пријему у чланство, ако стекне сазнање да приликом пријема у чланство одређеног члана нису били испуњени услови за пријем у чланство или су дате исправе неистините садржине;
• када стекне сазнање, Извршни одбор доноси одлуку којом констатује промену категорије чланства услед наступања околности које су предвиђене овим Статутом за пријем у одређену категорију чланства и
• ради друге послове које му повери Управа.
Извршни одбор бира из својих редова председника и потпредседника.
Председник Извршног одбора сазива седнице Извршног одбора и њима председава, заступа Извршни одбор, потписује његове одлуке и акта.
У случају спречености председника, седнице сазива и њима председава потпредседник.

Д) Надзорни одбор
Надзорни одбор је самостални орган УНС-а.
Надзорни одбор прати спровођење Статута и скупштинских одлука, контролише статутарност и исправност финансијско-материјалног пословања. О свим уоченим неправилностима обавештава за то надлежне органе УНС-а и подноси извештај Скупштини.
Надзорни одбор из свог састава бира председника.
Председник Надзорног одбора сазива седнице Надзорног одбора и њима председава, заступа Надзорни одбор и потписује његове одлуке и акта.
Надзорни одбор има кворум ако седници присуствује већина чланова а одлуке су пуноважне ако за за њих гласа већина од присутног броја чланова Надзорног одбора.
Надзорни одбор има право увида у документацију свих органа УНС-а, њихових тела и комисија као и стручних служби УНС-а.
Надзорни одбор УНС-а је истовремено и надзорни орган фондова и фондација УНС-а.
Надзорни одбор се састаје по потреби а најмање једном годишње.


Ђ) СУД ЧАСТИ
Суд части је самостални орган УНС-а и он одлучује о представкама за изрицање мера поднетих против чланова УНС-а који не поштују Кодекс новинара Србије.
Суд части покреће поступак на основу представке других органа УНС-а, појединих чланова, као и на предлог физичких и правних лица изван УНС-а који сматрају да су оштећени новинарским поступком који није у складу са Кодексом новинара Србије.
О анонимним представкама Суд части не расправља.
Суд части може и самоиницијативно покренути поступак за испитивање одређених поступака чланова УНС-а, ако сматра да одређено поступање члана УНС-а није у складу са Кодексом новинара Србије.
Суд части никоме не може изрећи меру предвиђену овим Статутом ако није благовремено и уредно позван пред Суд части, са јасним указивањем на чин о којем се води поступак и ако му није омогућено да се брани и оправда од оптужби.
Суд части из свог састава бира председника.
Председник Суда части сазива седнице Суда части и њима председава, заступа Суд части, потписује његове одлуке и акта.
За повреде Кодекса новинара Србије члану УНС-а се могу изрећи следеће мере:
• опомена, која се доставља члану против кога се води поступак;
• јавна критика која се објављује на интерент страни УНС-а;
• привремено искључење из чланства од годину дана, објављује се на интернет страници УНС-а и
• трајно искључење из чланства, о чему се обавештавају чланство и јавност.
Привременим или трајним искључењем из чланства УНС-а искљученом члану престају све функције које је обављао у било којем органу УНС-а или другом облику организовања УНС-а.
Привремено искључени члан губи право да буде биран или именован у органе и тела УНС-а у наредне две године од дана истека рока у којем је био привремено искључен.
Суд части је дужан да првостепену одлуку достави члану у односу на кога се води поступак и подносиоцу представке.
На изречену меру члан УНС-а може уложити жалбу Управи у року од 15 дана од пријема одлуке Суда части. Одлука Управе је коначна.
Управа УНС-а је дужна да одлучи по жалби на првом следећем заседању након изјављене жалбе и да другостепену одлуку достави Суду части, који је даље доставља члану у односу на кога се води поступак и подносиоцу представке.
Члан 68.
Суд части се састаје по потреби, а најмање једном годишње.
Суд части ради на основу правилника који доноси Управа, у складу са Статутом и Кодексом новинара Србије.

Е) ОДБОР ЗА СТАТУТАРНА ПИТАЊА
Одбор за статутарна питања је самостални орган УНС-а.
Одбор за статутарна питања има 5 чланова које бира Управа на мандат од 4 године.
Председника и потпредседника Одбора за статутарна питања бирају чланови међу собом простом већином гласова присутних чланова.
Председник Одбора за статутарна питања сазива седнице Одбора за статутарна питања и њима председава, заступа Одбор за статутарна питања, потписује његове одлуке и акте.
Одбор за статутарна питања сарађује са најмање два сарадника, стручна лица, из УНС-а или изван УНС-а, а ради давања смерница у тумачењу или припреми предлога или нацрта предлога општих аката УНС-а. Управа УНС-а предлаже списак сарадника које Одбор за статутарна питања може позвати ради сарадње, уз претходно консултовање са сарадницима и у складу са могућностима сарадника. Сарадници не улазе у кворум за рад и одлучивање Одбора за статутарна питања.
Одбор за статутарна питања се састаје према потреби.
Одбор за статутарна питања, по образложеном захтеву овлашћеног подносиоца:
• даје предлоге измена и допуна Статута и других општих аката УНС-а, као и нацрте ради израде предлога Статута и других општих аката УНС-а;
• тумачи Статут и друге опште акте УНС-а;
• покреће поступак за изрицање дисциплинских мера услед злоупотреба новинарске легитимације, злоупотреба поверених овлашћена и других повреда Статута или општег акта УНС-а и
• изриче дисциплинске мере предвиђене овим Статутом.
Повреде Статута и општих аката УНС-а се могу учинити и чињењем или нечињењем тј. пропуштањем да се поступи по обавези из Статута или општег акта УНС-а.
Овлашћени подносиоци захтева за изрицање дисицплинских мера су органи УНС-а, поједини чланова УНС-а, као и физичка и правна лица изван УНС-а, који сматрају да је одређеним поступком члана, функционера или председника органа УНС-а повређен Статут и други општи акт.
Одбор за статутарна питања је дужан да по поднетом захтеву одлучу у року од 30 дана.
Одбор за статутарна питања неће поступати по анонимним захтевима.
Одбор за статутарна питања не покреће поступке на сопствену иницијативу.
Тумачења Одбора за статутарна питања нису обавезујуће природе.
Никоме се не може изрећи дисциплинска мера предвиђена Статутом ако није благовремено и уредно позван пред Одбор за статутарна питања, са јасним указивањем на поступак за који се сматра да представља повреду Статута и других општих аката УНС-а и ако му није омогућено да се брани од оптужби које му се стављају на терет.
Никоме се не може изрећи дисциплинска мера за повреду одредаба Статута и других општих аката УНС-а, ако те одредбе нису биле важеће у време када је акт повреде учињен.
Накнадни престанак важења одредаба Статута и других општих аката УНС-а за које се сматра да су повређене чињењем, нечињењем или пропуштањем по обавези члана у односу на који се води поступак, не утиче на покретање поступка, вођење поступка, изрицање дисциплинске санкције или њено спровођење.
Одбор за статутарна питања поступа само по оним захтевима који се односе на чињенице које су се догодиле након конституисања Одбора за статутарна питања.
За повреде Статута и других општих аката УНС-а, члану УНС-а се могу изрећи следеће дисциплинске мере:
• Опомена;
• привремена суспензија чланства до 6 месеци;
• искључење из чланства, о чему се обавештавају чланство и јавност.
Опомена се изриче ако је повреда Статута и општег акта УНС-а мањег значаја и ако нема тежих последица по функционисање УНС-а и његових органа.
Привремена суспензија чланства до 6 месеци се изриче за теже повреде Статута и општег акта УНС-а или ако су наступиле теже последице по функционисање УНС-а. Искључење из чланства се изриче за грубе и злонамерне повреде Статута и општег акта УНС-а или ако је лице у односу на које се води поступак учинило кривично дело или прекршај у вези са радом УНС-а и његових органа, што се доказује правноснажном кривичном пресудом надлежног суда или коначним решењем надлежног органа.
Одбор за статутарна питања није надлежан да одлучује о накнади штете која је настала повредом одредаба Статута и општих аката УНС-а.
Одбор за статутарна питања је дужан да првостепену одлуку достави лицу у односу на које се води поступак и подносиоцу захтева.
На изречену дисциплинску меру члан УНС-а може уложити жалбу Управи у року од 15 дана. Одлука Управе је коначна.
Управа УНС-а је дужна да одлучи по жалби на првом следећем заседању након изјављене жалбе и да другостепену одлуку достави Одобру за статутарна питања, који је доставља лицу у односу на које се води поступак и подносиоцу захтева.
Одбор за статутарна питања ради на основу правилника који доноси Управа, у складу са Статутом и Кодексом новинара Србије.

Ж) Генерални секретар УНС-а
Генерални секретар УНС-а је пословодни орган Управе УНС-а стара се о континуитету свих послова у складу са циљевима и задацима УНС-а и о томе редовно обавештава Управу и остале органе.
Изражава ставове у јавности, по генералном овлашћењу председника УНС-а.
Генерални секретар руководи секретаријатом УНС-а.
Генералног секретара УНС-а бира Управа на основу јавног конкурса, на мандатни период од 5 година.
Генерални секретар УНС-а не може бити члан ниједног органа УНС-а.
Генерални секретар УНС-а је у радном односу док траје функција на коју је изабран, па престанком функције на било који начин, генералном секретару престаје и радни однос у УНС-у.
За генералног секретара може бити именован члан УНС-а који испуњава услове које својим актом одреди Управа.
Дужности, права и радне обавезе генералног секретара утврђују се посебним уговором.

У оквиру УНС-а постоје интерни потпорни фондови.
УНС има интерни потпорни фонд „Фонд солидарности“ и интерни потпорни фонд „Добрица Кузмић“.
Интерни потпорни фондови у свом раду и располагању средствима поштују принципе солидарности и узајамности међу члановима УНС-а.
Интерни потпорни фондови немају својство правног лица нити могу стећи тај статус.
Чланови УНС-а су и чланови интерних потпорних фондова. Лица која нису чланови УНС-а не могу бити чланови интерних потпорних фондова.
Стручна служба УНС-а обавља административне и рачуноводствене послове Фондова.
Контролу рада и финансијског пословања обавља Надзорни одбор УНС-а.
Интерни потпорни фондови свој рад и организацију уређују сопственим правилима, на које сагласност даје Управа УНС-а.
Правила које доносе интерни потпорни фондови морају бити у складу са Статутом УНС-а.

А) ИНТЕРНИ ПОТПОРНИ ФОНД “ФОНД СОЛИДАРНОСТИ”
У тежњи да развија солидарност чланова УНС-а и да им пружа помоћ, као и породицама чланова УНС-а, и у тежњи за сталним побољшањем услова живота и рада чланова УНС-а, као интерни фонд у оквиру укупних средстава УНС-а делује интерни потпорни фонд “Фонд солидарности”.
УНС материјално и морално помаже остваривање задатака “Фонда солидарности”.
“Фонд солидарности” је самосталан у раду и одлучивању о својим средствима, у складу са Статутом УНС-а, а његово пословање се обавља преко посебног рачуна или подрачуна УНС-а.

Б) ИНТЕРНИ ПОТПОРНИ ФОНД “ДОБРИЦА КУЗМИЋ”
Развијајући новинарску солидарност у складу са наглим друштвеним променама, 2. јуна 2004. године Управа УНС-а одлучила ја да оснује интерни потпорни фонд, дајући му име Добрице Кузмића, председника УНС-а у периоду од 1933–1938. године, у чијем мандату је највише учињено на јачању солидарности чланова УНС-а и унапређењу УНС-а.
Интерни потпорни фонд "Добрица Кузмић" образован је ради пружања различитих видова помоћи, на коју право полажу сви чланови УНС-а.
Фонд „Добрица Кузмић“ је самосталан у раду и одлучивању о својим средствима, у складу са Статутом УНС-а, а његово пословање се обавља преко посебног рачуна или подрачуна УНС-а.

Све појединачне одлуке органа УНС-а које се односе на статус, права или обавезе чланова УНС-а, достављају се препорученом поштом на адресу члана која је у евиденцији чланова у УНС-у.
У случају да се достављање није могло успешно извршити на начин из претходног става, одлука се истиче на огласној табли УНС-а. Протеком 8 дана од објаве на огласној табли, одлука се сматра достављеном. О истицању одлуке на огласној табли, сачињава се посебан записник у који се уноси број под којим је одлука донета, датум доношења одлуке, датум истицања на огласној табли и датум скидања са огласне табле.
Општи акти које доносе органи УНС-а, трајно се објављују на интернет страници УНС-а наредног дана од дана доношења, уз датум када је акт објављен. Дан објаве општег акта на интернет страници УНС-а се сматра даном сазнања чланства УНС-а за тај акт.

Сваке године на Дан УНС-а, 22. децембра, додељују се награде за најуспешнија новинарска остварења.
На основу правилника, награде додељује жири кога именује Управа.
У сваком жирију је по правилу заступљен и неко од претходних добитника награде.
Награде УНС-а су:
1. Награда за животно дело.
Ова награда се додељује за укупан рад и запажене доприносе у новинарству, а у једној години могу је добити два новинара.
2. Награда „Златна повеља“.
Ова награда се додељује за рад и допринос у новинарству и развој новинарске организације. Може се доделити једном добитнику годишње.
3. Награда „Димитрије Давидовић”.
Ова награда се додељује за најбољи годишњи уређивачки концепт и остварење и у једној години може имати једног добитника.
4. Награда „Лаза Костић”.
Ова награда се додељује за новинарско стваралаштво према облицима новинарског изражавања:
• вест или извештај;
• репортажа;
• фотографија и телевизијски снимак и
• карикатура.
Ова награда се додељује за ауторске прилоге у медијима, а у једној години у свакој категорији може имати по једног добитника.
5. „Награда Богдан Тирнанић”.
Ова награда се додељује за најбољи коментар или колумну у претходној години.
5. Специјална награда „Жика М. Јовановић”.
Ова награда се додељује за годишњи допринос историји штампе и новинарства, за теоријске радове о новинарству и публицистичка дела, а може имати једног добитника годишње.
6. Награда „Зора”
Ова награда се додељује појединцу или медију за годишњи допринос у борби за слободу медија 3. маја на Светски дан слободе штампе.
7. Плакета 50 година чланства у УНС-у.
Управа може установити и друга посебна признања за изузетно вредан и запажен рад у професији.
Правилнике о наградама доноси Скупштина.
За награде из члана 84 овог Сатута могу бити кандидовани и аутори који нису чланови УНС-а.
Свака од ових награда може бити додељена и новинарима или гласилима из других земаља за дела и прилоге предвиђене у члану 84, а која се садржајем односе на Србију.
Награде се састоје од дипломе, и златног прстена, а по могућности и од новчаног износа у складу са Правилима о наградама.

Имовина УНС-а се састоји од непокретне и покретне имовине.
О покретној имовини стара се Управа.
О располагању покретном имовином одлучује Управа и даје смернице за управљање њоме Извршном одбору и генералном секретару.
Одлуку о стављању хипотеке на имовину доноси две трећине од укупног броја чланова Управе и тај терет може да износи до половине тржишне вредности непокретне имовине УНС-а.
Средства УНС-а се састоје од:
• чланарине;
• прихода од издавања просторија под закуп;
• доприноса чланова и организација;
• пословне делатности предвиђене овим Статутом;
• поклона и завештања;
• спонзорства и донација и
• других законом предвиђених извора прихода.
О средствима у текућем пословању стара се Управа, а по њеном овлашћењу Извршни одбор и генерални секретар УНС-а.
О томе Управа доноси посебан правилник.
Непокретна имовина УНС-а се може отуђивати само на основу одлуке Скупштине.

Административне и друге стручне послове за потребе УНС-а обављају радници секретаријата.
За сложеније стручне послове за потребе УНС-а, лице које заступа и представља УНС може привремено и повремено ангажовати и друге раднике и организације.

Измене и допуне Статута су у искључивој надлежности Скупштине.
Предлоге измена и допуна Статута Управи могу доставити сви органи УНС-а, организациони облици, као и поједини чланови УНС-а, најкасније два месеца пре одржавања Скупштине.
Иницијативу за измене и допуне Статута Управа објављује на сајту УНС-а најкасније 75 дана пре одржавања Скупштине и обавештава чланство.
Управа треба да вреднује све предлоге и оформи коначан предлог измена и допуна Статута, који може да садржи и алтернативне предлоге.
Предлоге измена и допуна Статута, уз образложење, припрема Управа и доставља их на увид чланству најкасније месец дана пре одржавања Скупштине.
Скупштина одлучује само о предлозима измена и допуна поднетих у складу са чланом 96 Статута.
На самој Скупштини се не може мењати формулација поднетих предлога, нити се могу подносити нови предлози.

УНС може престати са радом искључиво одлуком Скупштине.
У случају престанка рада УНС-а имовина и средства УНС-а припадају Синдикату новинара Србије из Београда.
У случају да се не може поступити на начин одређен овим Статутом за расподелу имовине, скупштина УНС-а ће пре одлуке о гашењу УНС-а одлучити о томе ко ће бити прималац имовине УНС-а након гашења.
Овај Статут ступа на снагу усвајањем на Скупштини УНС-а.
Статут се одмах након доношења објављује на интернет страници УНС-а.
Постојећи облици организовања чланства УНС-а су дужни да у року од 6 месеци ускладе свој рад и акте са Статутом и предају Управи УНС-а на одобрење.
Постојећи фондови који су Статутом предвиђени као интерни потпорни фондови, дужни су у року од 6 месеци да ускладе своја интерна правила са Статутом и да их поднесу Управи на сагласност.
Сви чланови УНС-а, на дан усвајања овог Статута постају редовни чланови УНС-а, с тим да су дужни да приликом наредног продужења свог чланства, а најкасније до 31.12.2012. године, доставе доказе да испуњавају услове за пријем у редовно чланство.
Чланови УНС-а који у остављеном року не доставе доказе из претходног става прелазе у категорију придружених чланова. Извршни одбор ће донети одлуку о промени категорије чланства за сваког члана коју ће достављати сваком члану на кога се односи та одлука.
Представници органа УНС-а за које нису расписани и одржани избори у време доношења овог Статута, настављају са радом до истека мандата на који су изабрани.
Усвајањем овог Статута престаје да важи Статут УНС-а, донет 27. марта 2005. године, на 30. Изборној скупштини у Аранђеловцу, са његовим изменама и допунама усвојеним на скупштини у Београду дана 22. децембра 2006. године.



У Брусу, 5. марта 2011. године



Председавајући СкупштинеУНС-а

______________________________
Ивица Милосављевић