Шармантна новинарка новосадског “Дневника” Нада Максимовић позвала је једне јулске вечери осамдесетих година прошлог века свог колегу и кума Стевана - Стеву Поповића и колегиницу из Београда, на привременом раду у новосадској редакцији “Танјуга”, Весну Арсенић, да буду њени гости на вечери коју је зготовила у свом стану. Посматрајући непознато женско чељаде пристигло са кумом Стевом, Надина брижна мајка га, значајно подигавши обрве, упита: – Је ли, Стево, како ти је жена? – Хвала на питању и бризи, кумо, одлично је! А ја, кад се понекад ноћу пробудим и погледам на њу онако уснулу увек помислим: Господе, шта си себи оставио кад си мени њу дао, шеретски одговори Стева. Анегдоту забележила Весна Арсенић